Upload
others
View
5
Download
0
Embed Size (px)
Citation preview
205
ПРЕДРАГ РОДИЋ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду – Оде ље ње за те о ри ју умет но сти и ме ди ја, Бе о град
DOI 10.5937/kultura1549205R УДК 821:004.55
прегледни рад
НА РА ТИВ НИ АСПЕК ТИ ХИПЕР ТЕК СТА
Сажетак:Урадусеистражујунаративниаспектихипертекстаапосебноахронијаифокализација.Доводисеупитањетезапокојојсебазаподатакаопиренаративу.Супротнотоме,базаподатакакаознаковниалинеуређенисистем,стратегијаманаратологијепокрећесеукодиранипоредакприче.Наративнелинијемогубитиограниченесамоодстранефокализатора(аутора/читаоца).
Кључнеречи:хипертекст,читалац,ахронија,фокализација,код
Увод
Петер Луненфелд (Peter Lunenfeld)1 хипертекст посматракао алфанумерички текст у коме реч, једанпут дигитализована, плута у универзуму поливалентне базе података.Читање постаје мање праћење а више процес цитирања,екстракције(кодирања),причемусескоротренутноповезујуодвојениподаци.Јакаоатрактор(хватач)постајејезгрокристализацијеподатаканамрежи.
ТедНелсон (TedNelson) је1960тедефинисаохипертексткаонесеквенцијалнитексткојисегранатакодапружамогућностнајбољегчитањанаинтерактивномекрану.Тоомогућујекорисникуданаправисопственупутањукрозелектронскубазуподатакапричемупродукујеувекновазначења.ПродукцијазначењаудигиталномокружењунамотварапитањеауторстваoкомеговориРоланБарт(RolandBarthes)(писање текста кроз процес читања). Компјутер је постаомашинакојакреира,складишти,манипулишеииспоручује
1 Lunenfeld, P. (2000) Snap to Grid, MIT Press Cambridge, London:Massachusetts,p.44.
206
ПРЕДРАГ РОДИЋ
алфанумеричкитекст.Читањејеувеклинеарнотакоданизањеречиуниздајезначење.Нелинеарностсеогледаутомешто јематеријалпрезентованнелинеарнои коришћеннелинеарноодстранекорисника.Томењаконцептреторике(због начина повезаности чворова информација) јер нијефиксирано где ће пропозиције доћи у релацију са другимпропозицијама.Хипертексттакопостајеместонеодређености пропозиција (квантни ефекти) нарушавајући физичкојединствокњиге,каоипозиционирањепропозицијаунутархипертекста.Луненфелдистичедаиаконаномишљењерепрезентује информацију (или произвољно мале јединицетексталексеме)тонезначикомплетнуатомизацијудискурсајерсуmultuminparvo(многоумалом)ифрактализација(miseenabyme)саставниделовихипертекстуалногсистема.Мiseenabyme је мини наратив који представља огледањетекстаусубтексту,алионоштоодликујехипертекстуалнонаномишљењесунаративибезунапреддатогплана.
МаринаГржинић2дефинишехипертексткаомултилинеарниивисокоинтерактивниобликелектронскогтекста,доводећигаувезусакомпјутерскигенерисаномстварношћутј.виртуелномреалношћу.Докјезахипертекстважнаекстракцијаинформација,завиртуелнустварностконститутивнојепотапањеусинтетичкоискуство,прецизније,хипертекстседефинишепутеминтерактивног екрана.Виртуелна технологијадеведесетихдовеланасједоинтроверзије,истраживањанечегаштоједосадабилоневидљивочовековомоку,каоштојеулазуунутрашњудимензијупредмета(монитор).МаринаГржинићнаглашаваместо разликовања хипертекстаивиртуалнестварноститврдећидавиртуелнареалностпотпуноискључује текст (одричућисе језикадабимоглидозватикинетичкопољетелесногкретањаиметаморфоза),докјехипертекстуцелиниизграђеннајезикутежећисимболичкојрепрезентацији(докВРтежифеноменологијинепосредногискуства).
Промена културне парадигме деведесетих према МајклуХајму(MichaelHeim)значидасемишљењенавикавананелинеарностхипертекстуалности,сањенимдисконтинуиранимтекстуалнимпростором.Хипертексттакопостајезависанодпросторнихметафора,тј.реторикапросторностидефинишеструктурухипертекста(читалацсекрећекрозмрежутекстова,исл.)доводећиподзнакпитањаитаквејезичкеелементекаоштосу:реченице,целовитемисли,крајтекста.Хипертекстнаглашаваактивну,креативнуислободнуулогучитаоцакојинеследисамотекст,већслободноповезује
2 Gržinić,M.(1998)Ureduzavirtualnikruh,Zagreb:Meandar,str.100.
207
ПРЕДРАГ РОДИЋ
текстуалнејединице.Хипертекстбришеграницеизмеђуписањаичитања,уводиуоптицајдецентриранидискурс,мултиауторство,инелинеарност.
Џорџ Ландоу (George P. Landow)3 хипертекст дефинишекаоинформациону технологију која се састоји од блоковатекстова(лексија)иелектронскихлинковакојиимсепридружују. Електронски линкови које дефинише хипертекствезују се за теоријске концепте интертекстуалности Кристеве (Julija Kristeva), мултивокалности Бахтина (МихаилБахтин),Фукоовим(MichelFoucault)моделоммрежамоћии Делез–Гатаријевим (Gilles Deleuze/Felix Guattari) моделом ризомномадског мишљења4. Хипертекст може да сепосматраикаопроста,директнавезаразнихделоватекста,тј.означава:нелинеарантекстуалниобјекаткојије„нестабилан”иусинтаксичком(гранањеризома)иусемантичкомсмислу(читалацсамконструишезначења)икојиозначаваимплементацијуидиосинкратичкогконцепта.Ландоузамишљахипертексткаоматрицукојасадржибесконачанбројнарација (Ландоу је једно поглавље своје књигеHypertext2.0назваоReconfiguringnarrative).
Теоретичари хипертекста често употребљавају просторнеметафоредабиописалимогућерелацијеизмеђулинковаитекстова (јединицачитања): навигација,мапирање, тродимензионалност,топографијаисл.Упркостомеглавнацртахипертекста је дисконтинуитет: скокови, изненадна померањапозицијечитаоцаунутартекста.Нелинеарностелектронскогтекстапутемпојмова:алузије,референце,цитата,повезујесесаинтертекстуалношћу.5
Нелинеарностелектронскогтекстанијежанр,нитиппоетике,нидискурс,нититроп(јертропделујенанивоузначењаанеречи) , већсекласификујекаотипреторичкефигуреса подврстама: рачвање, везивање/скокови, пермутација,
3 Landow,G.P.(1994)Hyper/Text/Theory,Baltimore&London:TheJohnsHopkinsUniversityPress.
4 ХипертекстседоводиувезусапојмомризомаДелез–Гатарија.Текстјеконципиранкаоматрицанезависнихалииукрштенихдискурсакојечиталацмањеиливишеслучајноповезује(деловетекстаили„равни”).Медијскакултура,кодДелезаиГатаријаозначенајекао:култураномада,детериторијализације,линијелета,„меких”простора,суперпозиција,тј.културекојасе,премаЛиотару,пребазиранапаралогији(језичкеигре)негонапарадигми(метанарацији).
5 Ако посматрамо МУД (multiuser dungeons тј. вишекорисничке катакомбе,имагинарниходнициукојима се групе задискусију сусрећууреалном времену) као литерарни објект који пркоси сваком концептулитерарне теорије, наилазимонапримерризомалне структурекоја сеодликује несталношћу, динамиком, неодређеношћу, претраживањем,играњемулога,корисничкомфункционалношћукаопоетиком.
208
ПРЕДРАГ РОДИЋ
рачунање.Класеовихфигураприпадају следећој хијерархијинелинеарногтекста:рачвање,којесеналазиупросторнонелинеарномтексту;везивање/скокови,којиприпадајуслојухипертекста;пермутација,рачунање,полигенеза,којисеналазекакоудетерминисаном,такоиунедетерминисаномелектронскомтексту.
Наративниелементихипертекста
Питањенелинеарностихипертекстадоводисеувезусанаратологијомиреториком.НаративусебисадржидвострукувременскусеквенцупремаЖераруЖенету(GerardGenette):време одређених догађаја и ствари и време када се оњимаговори(времеозначеногивремеозначитеља).Женетоварасправаоахронији,поретку,трајањуифреквенципомажепривременскомразликовањуизмеђупричекаофабуле,наративаидискурса(линеарнаорганизација)тј.причањепричао„путовањимаактера”.Кореспондирањетачаканалинијифабулеитачаканалинијидискурса(приче)можедабуде1–1,каошто јетоуслучајутелевизије,новина,научнихтекстова.
Поредак подразумева везе елеменатафабуле и дискурса увремену,алитакођеописујевезеизмеђучитањахипертекстаипореткапокомеинформацијепостојеускладиштенеинезависнеодчитања.
Трајање као време потребно да се испричају догађаји(елементифабуле)нанивоудискурса (приче), дели сена:резиме, елипсу, сцену, издужење и паузу.Резиме и елипсаимајукраћетрајањеодтрајањафабуле.Кодхипертекстаинтерактивностхипермедијадозвољавакорисникудаизаберебрзину,квантитетиквалитетинформација.Скокса једногчвора(лексеме)надругиомогућујекорисникудакреирарезимеиелипсу.Кадсекористикатегоријасцене,времепричеидискурсајеидентичнопотрајању.
Издужењесејављакадјевремедискурсадужеодвременафабуле(slowmotionнафилмуилитоксвестиулитератури).Кодхипертекстачиталацкреираиздужењепомоћулинковакојинасводедовишеинформацијауоквируистетеме.
Паузапримењенанахипертекстможедасеодносинафотографскуилинекудругуилустрацијукојанерепрезентујениједандогађајфабуле.
Фреквенција је Женетова трећа категорија наратологијекоја се тиче броја референци између линијефабуле и линије дискурса, која може бити појединачна, репетитивна,мултиплицираносингуларнаиитеративна.
209
ПРЕДРАГ РОДИЋ
Подпојединачном(сингуларном)фреквенцомсеподразумевадаједанелементдискурсаодговараједномелементуфабуле(синхронинаратив).Кодхипертекстасингуларностможедасеодносинаједнулексијукојаозначаваједандогађајкојисепосећујесамоједном.
Репетитивност подразумева да се исти догађај у временуфабулепојављујевишепутаудискурсу(нпр.укубизмусликаррепрезентујенекиобјектвишепутаизразличитихуглова). Код хипертекста репетиција се појављује кад сеисталексијапојављујевишепута.
Мултиплициранасингуларностподразумеваиндивидуалнеалисличнеелементеувременудискурсакојиодговарајуиндивидуалним али сличним елементима у временуфабуле.Еквивалентно,кодхипертекстамултиплициранасингуларностдобијаобликселекцијесличнихлексијакојеодговарајусличнимдогађајима.
Итерација подразумева да неколико различитих улазнихдогађајафaбулеодговараједномелементудискурса(приче).Кодхипертекстаитерацијасеогледаутомештоједналексијасажимачитавхипертекст,каоштоје tableofcontents,navigationtoolsисл.
ПратећиЖенетову категоризацију кроз два нивоа (фабуле–дискурс)можесеговоритиотрећемнивоу,нивоудигитализованогтекста.Овимсенамећепитањестатусахипертекстуалнефикције (Бодријаровисимулакрумиисимулације)којасеразликујеодтрадиционалнефикцијејерсеипојамчитаоца,читањаиписањапромениоухипертексту.Сахипертекстуалномфикцијомчиталац(киборгкаоспојчовекаимашине)јепозвандапреузмеинтерактивнуулогууоперацијикојасеможеназвати„наративнамашинерија”.
МикеБал (MiekeBal)6 разрађује теорију која се тиче различитих позиција субјекта у наративним текстовима. ЗаразликуодЖенета(којипретпостављанултинивофокализације)Мике Бал претпоставља да у свакомприповедномтекступостојифокализатор.Осимпроблемафокализације,потребнојеуочитиидругеелементенаратологије,пресвегаахронију(ислободнииндиректниговор).
Наратологијајетеоријаприповеднихтекстова;теоријапричеиприповедања.Границетеоријесудатеобележјимакојауказујунаначинкојимјетекстсклопљеникакофункционише.Подтекстомсе,премаМикеБал,подразумевазавршенацелинајезичкихзнакова,априповеднитекстјеонајтексту
6 Bal,M.(2000)Naratologija,Beograd:Narodnaknjiga.
210
ПРЕДРАГ РОДИЋ
којемједнаинстанцапричапричу.Причајенаједанодређениначинпрезентованафабула.Фабулајесеријалогичноихронолошкимеђусобноповезанихдогађаја,којисупроузрокованиилитрпеодстранеактера.7ЗначајнадистинкцијакојуправиМикеБал је тада текстнијеприча (приповеднитекстјетекстукомесепричаприча).Постојеразличититекстовиукојимајеиспричанаистапричатеједистинкцијаоправданија.Полазнатачказатеоријуприповеднихтекстовајеразликовањетринивоа:текст,причаифабула(фабула−материјалкојијепрерађенупричу,тј.низдогађаја,гдесуелементифабуле:догађаји,актери,времеиместопрерађениупричу).
Текстувекиманаративнеиненаративнеделове(описнииаргументативни)којисеразликујупотомештојединопроцеси(селекцијадогађаја)могубитисадржајнаративногдела текста.Остали елементи (актери,местаи ствари−каообјекти) дати су у описима. Текстуална интерференција,полифонијаБахтина,mise en abume (текстогледало), проширујузначењепримарногтекстаалииотварапитањеприповедне инстанце.Приповедна инстанцамора да испричапричуукојојсуприказанидогађаји,иодсуштинскејеважностизаанализунаративногтекста.Приповеднаинстанцаифокализација(окуларизација)суускоповезанииспадајууприповеднутехнику.Индиректниговорислободнииндиректниговорсуодразразличитихприповеднихнивоаиразличитих степена текстуалне интерференције (интерференцијаприповедачевогиактеровогтекста).
Причасеможевидетиикаопроизводуређења,акарактеристикепричеМикеБалназивааспектиприче.Подаспектимапричеподразумевајусе:редослед,ритам,фреквенција,ликовипросторифокализација.
Ритамјепредстављенодносомколичиневременакоједогађајизаузимајууфабулииколичиневременакојесеутрошинапрезентовањеупричи.Свакупричуможемоизделитиуритмуелипсе,сажимања,сцене,успоравањаипаузе).
Редоследјеонајаспектпричеукомејепредстављенодносизмеђуредоследајављањадогађајаупричиихронолошкогредоследадогађајауфабули.Разликаураспоредудогађајаупричиихронологијифабуленазивасеодступањеодвременаилиахронија.Постојетриаспектаодступањаодвремена:правац(указивањеуназадилиретроверзијаиуказивањеунапред или антиципација), дистанца (екстерна, интерна
7 Догађајјепрелазизједногстањаудругостање.Актерисуинстанцекојеусмеравајурадњу.Онинеморајубезусловнобитиљудскабића.Вршитирадњузначипроузроковатинекидогађај.
211
ПРЕДРАГ РОДИЋ
и мешовита ретроверзија или аналепса) и распон (исечаквремена који покрива анахронија може бити потпуна инепотпуна).
Ахронија се у овом раду јавља као хеуристичко средствопомоћукојегсеможеобјаснити,санаратолошкогаспекта,рекурзивностхипертекста.
Ахронијајетаквоодступањегдејенемогућејасноодредитиправац,дистанцуираспонодступањаухронологији (сукцесијиувремену).Тојезатоштоимамопосласапревишеподатакакојисенемогуразврстати,илиихјепремало.МикеБалуказујенајошједнуособинуахроније,атоједасеонаразликујеодсличниходступањакојесамоличенању.Сличнањојјеформа:антиципацијауретроверзији,указивање на будућност из прошлости.Последица је конфронтација између очекивања и остварене садашњости. Другамогућност је ретроверзијауантиципацији, где се унапредобјавинакакавначинћесечутикакојебилоусадашњости.Трећамогућностанахроније,којајеблискаахронији,настајеондакадједогађајкојитектребадаседаухронолошкомредоследу,већприсутанупричи.
Постоје, према Мике Бал, још две могућности „правих”ахронија (одступања која се не могу одредити због недостаткаподатака):недатирана(каднеуказујенаправац,дистанцуилираспон)и случај кадапросторне везе замењујухронолошке.Управо јетомогућикрајњислучајкадуследпросторних и асоцијативних веза текст није више приповеднитекст.Хипертекстполазиодахронијеовогтипакаополазишта.
Кадсетаквипросторникластериубацеупричуукојојсудате, надаље, хронолошке везе, ахронија је постигнута,али линеарност фабуле није представљена линеарношћуприче. Ризомална нелинеарност електронског текста јенаратолошкиеквивалентахронији,укојојпросторневезезамењујухронолошке.
Фокализација,каоследећиаспектприче,играглавнуулогуупроцесуразоткривањамеханизмакојимамитиидеологијаколонизујусмисаоинатурализујузначења.МитиидеологијасеовдеразумејуудухуРоланаБарта.Дабисеразликоваоонајковидиодоногакојиказује,МикеБалинсистиранаразумевањуфокализацијекаоодносаизмеђувизијеионогаштосевиди(уоченог).Фокализацијакаовизијафабулеодстранесубјектаприповедача.Теоријафокализацијеједосташирокозамишљенакаоодноскојинеприпадасамојпричи(самапричастојиизмеђутекстаифабуле).Сликаможебитивиђенакао(визуелни)текст,аелементифабуле(делови
212
ПРЕДРАГ РОДИЋ
слике)неформирајусамипосебикохерентнозначење.Измеђутекстаизначења(фабуле)успостављајусеодносиједино учешћем слоја који стоји измеђуњих, а то је прича(визијадогађаја).Глаголирадњеуказујунадогађај, глаголиперцепцијенафокализацију.Однос,који јенаглашенудефиницијифокализацијеупућујенаодноссубјектафокализације − фокализатора и фокализованог објекта. Важноје да знамо који ликфокализује који објекат, јер се сликакојудобијамоонекомобјектуодређујефокализатором.Важииобрнуто,сликакојуфокализатордајеообјектуговоринештоофокализатору.Ликови,предели,објекти,догађајисупредметинтерпретације (мишљења)фокализатора.Притоменијеважнодалиобјектпостојиустварностиилиизмишљенојфабулиилиглавилика.Снови,фантазије,мисли,осећањамогубитидеокатегорије „неуочљивих”објеката.ЗанивоефокализацијеМикеБалутврђуједа„кадапокушавамодатитачку гледиштанекогдругог, томожемо јединоурадитиутоликојмериколикотутачкугледиштапознајемоиразумемо.Немаразликеуфокализацијиизмеђутзв.причаупрвомлицуипричаутрећемлицу.”Нивоифокализацијеупућујунатодазнамо:кодозвољавакомеданакогагледаикакавјеодноссубјектаиобјектафокализације.
Знацикојиуказујунапомерање једногнивоафокализацијенадругисутзв.спојнизнаци(глаголи„видети”,„чути”исвидругиглаголикојиуказујунаперцепцију).Јошједнаважнамогућноступроменинивоафокализације јеупоредивасаслободниминдиректнимговоромгдесеприповеднаинстанцаприближаваречималика,алинедозвољаваликудасеондиректнообрати.Тојеслободнаиндиректнафокализацијаилидвосмисленафокализација,кадаекстернифокализаторможегледатизаједносаликом,алифокализацијунедајеупотпуностиликуфокализатору.Кодхипретекстајето једно од основнихпоступака градњеинтертекстуалнихзначења.8
Фокализатор(Читалац/Аутор)
Читалац није више контролисан и лимитиран од странеауторовеодлукекоја се тиче структуреилиуспешностиупогледуразумевањатекста.Ухипертекстуфизичкистатус
8 НапетостуВР,видеоиграма,Интернетууправосепостижетакоштофокализатор (камера) снабдеваинформацијамачитаоцаиликове.Постојечетиримогућности:1.ничиталацниликнезнајуодговорекојетоурадио,штаседесило,какоћесезавршити(загонеткадетективскеприче,истраге);2.читалацзнаодговор,алиликнезна(претња);3.читалацне зна одговор, док га ликови знају (тајна); 4.читалаци лик суобавештени(неманапетости).Најбитнијиаспектфокализацијејењенаобухватност,везаностзазначење,имогућностиманипулације.
213
ПРЕДРАГ РОДИЋ
и позиција сваког текстуалног елемента (лексеме или нода)можебитипредметманипулацијеиодстранепримарног,иодстранесекундарногаутора.Линеарниланацкојијебиообезбеђенинтервенцијомауторау традиционалномтексту (штампанекњиге) је замењеннелинеарномконстелацијом текстуалних елемената од којих водепроизвољноизабраневезекадругимлексијамаодстранечитаоца.Хипертекстимамогућностдаослободичитаоцаодлинеарнедоминације физички стабилног медија. Као последица течињенице,утицај (примарног) аутора јеослабљен,шум јеуведенуланац,апредвидљивостукомуникацијијередукована.Интерактивностпостаје једнаодреторичкихфигура(inventio,dispositio,memoria). У језгру интерактивности сеналазиреторичкафигура:селекција(invention),комбинација(dispositio)исуштинскарелацијаизмеђуосапорукеиосакода.Из реторичке перспективе секундарни аутор екстрахујелексеме(документе)саWеbаоперацијомinventioприказујеихнадисплејукаовидљивелексијеоперацијомdispositio,док јецелокупнаструктураWеbпрозораграфичкаметафоразатрећуреторичкуфигуруmemoria.
Централно питање је докле се нелинеарност хипертекстаихипермедијапростиреиколико јеобухватнањихованелинеарнаструктура,тј.накојимнивоимаорганизацијекомуникацијенелинеарностпостоји.Дистинкцијалинеарно–нелинеарно,можесепренетинаниворазликовањапросторнихивременскихдимензијатекстуалностиикомуникације(путем операција селекције и комбинације).Компјутерскиекрансепозиционираизмеђутридимензијепростораиједневременскедимензије,манифестујућисадашњост.Дизајниуређеностелеменатанаекранусуодцентралневажностизасвакустудијухипертекста.Сликечестопредстављајусеквенцеакцијаувременуинаративнаправилазасукцесивнерелацијевизуелнихелемената.Наратолошкисепрелажењенелинеарности простора у линеарност временаможе аналогноименоватикаогенерисање(електронског)приповедања (discourseasdiscoursed) из лексема (прича) (discourseasstored).
Читањеиписањесулинеарнифеномени,секвенцијалниихронолошки,условљенидужиномвременскеуређености.Упростору,читање/писањеможебитинелинеарноорганизовано,нопрочитанаречилиреченицаизлазиизнелинеарногконтекстаипозиционирасеусеквенцијалнилинеарниланац(упркосскоковимаидисконтинуитетима).Темпорална линеарност читања је највидљивија у корисничкој графициWеbViewпрозора,гдесувидљивепозицијеиопцијекорисника.Тренутнапозицијакорисника/читаоцананеком
214
ПРЕДРАГ РОДИЋ
оддокумената(лексема)путемнизалинковаводигакамогућностидасеповежесаједнимодследећихдокумената(утачноодређеномвременскомрежиму).Распоредлексемаупросторујенелинеаран,докјеизборједнеодалтернативеутачноодређеномвременскомтренуткуповезансаследећому наредном тренутку времена. У тренутку када корисникизабереједнуодиконанаграфику,нелинеарност(простора)середукујеналинеарност(времена).Можесерећиданелинеарностникаднијеактуелизованауискуствудиректновећегзистирасамокаологичканегација.
ТеоријскиставРоланаБартадајејезиконајкојиговори,анеАутор(којијемодернапојава)одизузетнејеважности.Аутор јепрешаман,препричавалацчијојсеизведби(владањунаративнимкодом)диве,алијезикјетајкојиизводи,који говори, а неАутор.Дајући нагласак на читаоцу који„оживљава” текст, Барт нас подсећа на веровање у то даАутор„храникњигу”,дапостојипрење.”(...)Употпуномконтрасту, модерни скриптор рођен је у исто време као итекст, онније нина какавначин снабдевенбићемкоје бипретходилоилипрелазилоњеговодело,оннијесубјекткоме је књига предикат, нема другог времена осим временаисказивања,исвакитекстјеписантуисада.(...)”Писањеје,премаБарту,посталоперформативним(усмислуОстиновеиСерловетеоријеперформативакаоглаголскогобликакојипостојисамоупрвомлицуиупрезенту).Текст,премаистомаутору,јестеткивоцитатаизведенихизсредиштакултура,мултидимензионалнипросторнакојемсемешаисукобљаваразноврсностписања,такодатекстнепроизводитеолошкозначење.Писатизначимешатиписања,интертекстуалностукојојједантекст„упија”другиречимакојесуобјашњивекроздругеречи.Књигакаоткивознакова,каоопонашањеживотајеизгубљена.ВладавинаАуторабилајеивладавинакритичаракоји јеодгонетао тексткроз границу текста, тј.Аутораињеговехипостазе:друштво,психу,историју.Одбијањезначењаутекстузначииодбијањепредрасуда,тесеписање јављакаосталнопревредновањезначења,системавредностиметафизичкогпорекла(Бога,ињеговиххипостаза−разума,науке,закона).БартјерођењечитаоцапретпоставиосмртиАутора,читаоцакаопростора„накојемсусвицитатикојичинеписање,записани,адапритомениједанодњихнијеизгубљен;јединствотекстанележиуњеговомпореклунегоуњеговомодредишту”.
Читалацпостајеоператер,дигиталниалхемичар,какоганазиваТимотиЛири.Компјутерски екрани сучаробнаогледала,којанакоманду(инвокацију)призивајумогућесветове.Мишпопутчаробногштапићаконтролишемониторски
215
ПРЕДРАГ РОДИЋ
дисплејиспроводикреативнумоћоператера.Дискови,исписанисимболима,текстовима,оживљавајунадодироператераПериодниСистемМогућности РАМмеморије. Детаљне базе података су светска онлајн хипертекст мрежаинформација,киберпростор„матрица”ВилијамаГибсона.
Текстсадапостајехипертексттј.електронскефуснотекојебуквалноискачуна екрану.Графичкиприказ података извученихизсвихкомпјутераучовековомсистемуВилијемГибсон,усвомромануНеуромансер,називакиберпростор.Неуромансерјематрица(података)којасебиствараличноста личност јењеговмедиј.Матрица киберпростора је драстичнопоједностављенљудскисистемчула,премаГибсону.„Киберпростор.Свечулнахалуцинација,свакодневнодоживљенаодмилијардилегитимнихоператера,усвакојнацији(...).Графичкиприказиздвојенихподатакаизсвакекомпјутерскебанкеуљудскомсистему.Незамисливосложено.Линијесветлостипруженекрознепросторума,јатаисазвежђаподатака.”
ШтабизначиоговоркојиимафункцијуАутораунутаркиберпростора?ПремаФукоуприписивањеједногговорапојединцу,АуторумогућејеакосуиспуњеначетирисвојствапокојимасеАуторпрепознаје:константаннивовредности,појмовна или теоријска кохерентност, стилистичко јединство, историјскимоменат.Фуко закључује да субјект нијевишеизворнаосновавећјефункцијаговора.БартиФукосеизједначујууставовимапопитањуауторства.
Нарацијаудигиталниммедијима(ЛевМановичиМариЛорРиан)
Удигиталномхипертекстуунутаристогфајламожеседоћидобилокогделаистогфајла,илибилокогдругогтекстуалног,аудиоиливизуелногфајла.Утомсмислумогусеразликоватидвеврстехипертекста:
1.Истраживачкихипертекст:тексткаофиксиранпејзажкрозкојисекрстари(истражује)користећи,одстранечитаоца,коначаннизизбора.Карактеризацијахиперлитературеовеврстеуглавномсесводина„причусфуснотама”или„нарацијекаовидеоигре”,тј.читаочевемогућностиизборасумале.
2. Конструктивни хипертекст: подразумева читање/писањеу комечиталац самдописује електронски текст(развијајући личну технолошку контролу). Текст нијеригидназбиркаправилавећпојединцуомогућуједамења„растућетелознањакојенаредничитаоцимогудаљепроширивати. Као технолошки проширена литература,
216
ПРЕДРАГ РОДИЋ
конструктивни хипертекст никада не може представљатицеловиту,потрошачунаклоњенуробу,већјеоннештоштоћеувекбитиустањупретварањауреволуционарнууметносткојаспаљујесамусебеистомбрзиномкојомсеобнављаупрвимредовимакреативности.Оннеможебитиелиминисан,присвојен,нити’телевизиран’одстранеонихидеолошкихсилакојесуискоришћене,истрошенеилипотрошене.”
Нарација се трансформисала: од усмене традиције (кад јебилаживаорганскастваркојасеупредајитрансформисала),прекоштампанеречиуГутенберговојгалаксијикојајеутиснулатекстувремепретварајућинарацијуудискретанредоследдогађаја,доантинарацијехипертекста.Антинарација јефрагментарнаираспршена,санизомизостављенихделова.Тамогдејетрадиционалнанарацијалинеарна,компактнаијезгровита,антинарацијајеекспанзивна,самоартикулишућаиварљива.Одигравасеизванграницастраница,екранаилибилокоједругеделимитирајућеструктуре.Читалацморадаповежераштрканефрагменте,дасеусмеринамноштвоатракторадабидобионакнадну(виртуалну)сликунарацијеусеби.Антинарацијасереализујекрозћаскање,номадсколутањепомекојповршиниМреже,сауочљивимтекстуалнимсасецањемиколажирањемкомепонекадпретинепрестанаанархијаспемовања(слањаједнеистепорукевеликомбројугрупазаширењевести).
ЛевМанович9супротстављахипертекст(уобликубазеподатака)инаратив.Доксуроманифилмпривилеговалинаратив (каопричукоја серазлаженаенигму, тему,мотиве,ликове, хронотоп и принципе композиције, тј. као целинукојасеможеартикулисатиианализиратиречима),компјутерско доба уводи свој пандан − базу података (структурисаназбиркаподатака).Објектиновихмедијанепричајуприче,тиобјекти„немајукрајанипочетка;заправо,уњиманеманикаквогразвоја,тематског,формалногилибилокогдругог,којибињиховеелементеорганизоваоуниз.Уместотога,упитањусузбиркепојединачнихелемената,укојимајесвакизаписједнакозначајанкаоибилокојидруги.”
Пример су популарне мултимедијалне енциклопедије којесуисамезбирке,каоштосуЦДРОМмедијикојискладиштеподатке(рецепти,цитати,фотографије,филмовиисл.).Корисник/читалацнаосновубазеподатакаструктуришеискуства света и себе на нов начин, а наратив постаје самоједаноднеколикометодаприступаподацима.
9 Manovič, L. (2001) Metamediji, izbor tekstova, Beograd: Centar zasavremenuumetnost,str.103.
217
ПРЕДРАГ РОДИЋ
Компјутерске игре представљају, супротно бази података,објектеновихмедијакојиседоживљавајукаонаратив(обликпричејетипичан:тисиспецијалнотрениранкомандоскојијеслетеоубазуитвојамисијаједасепробијешдоглавнекомандекојусузаузелимутанти).Компјутерскеигренепрателогикубазеподатакавећлогикуалгоритма,тј.дабииграчпобедио,морадаизвршиалгоритам.
Светновихмедија(светмедијскекултуре)се,собзиромнањеговенаративнемоћи,сводинадвеврстекомплементарнихсофтверскихобјеката:структуреподатакаиалгоритме.Обаобјектаимитирајувећпостојећежанрове,алистварајуинове.ЛевМановичсупротстављабазуподатакаинаратив,јер овај други однаизгледнеуређенихподатака (догађаја)градипутањупопринципуузрокаипоследице.Радуновиммедијимапосматрасекаоконструисањеинтерфејсапремабазиподатака,којајеуцентрукреативногпроцеса.Уколикосеконструишесамоједанинтерфејс,резултатјесличантрадиционалниммедијима.
Раздвајањемсадржајаурадупрограмаиинтерфејсаредефинишесеконцептнаратива.Хипернаративјеинтерактивнинаративкојипредставља збирразноликихпутањакрозбазу података. Традиционални линеарни наратив сада постаје једнаодмогућихпутања−одређениизборначињенунутар хипернаратива тј. посебан случај хипернаратива.Произвољанниззаписаизбазенезначидапредстављанаратив.Дабитобиоморадапредстављасерију(логичкиисемантички)повезанихдогађајакојеактерииницирајуилидоживљавају.Традиционалнилинеарнинаративпостајеједанодмногихмогућихпутањакојестојенарасполагањубазиподатака.„Могућисветови”,дасепослужимоКрипкеом,судоступнииописивиелектронскимхипернаративомкојинијевишелинеараннаратив.
МикеБалдефинишеусловекојеморајузадовољитилинеарнинаративи,атосудасадрже:
актераинаратора
текст,причу,фабулу
серијуповезанихдогађајакојеактерииницирајуилидоживљавају.
Манович примећује да у логици нових медија не постојиништаштобиподстицалонатодабазаподатакаподржаванаративпремагорњојсхеми.Зачуђујештонаративуопштеопстаје у новим медијима (утицаји филма или инертностпосматрача). Због тога је зановемедијепотребанкреативан корисник, или боље речено (интер)активан корисник.
218
ПРЕДРАГ РОДИЋ
Хипернаратив базе података, који су покушали применитифилмовиЏонаВитнија(уфилму„Пермутација”(1967),„Арабеска”(1977)),затимПитераГриневеја(уфилму„Просперова књига”, „Цртачев уговор” (1982)), Дзига Вертов(у„Човексафилмскомкамером”)наговештавапосматрањефилмакаобазеподатака, тј.филмабезлинеарногнаратива .Прецизнијеречено,наведенифилмовисуилустрацијачињеницедапостојеместаукрштањабазеподатакаинаратива.КакотодефинишеКристијанМец:„услучајуфилмамедијскладиштењаподржаванаративнуимагинацију.”
Новимедијисинтагму(наратив)дематеријализују,докпарадигма(базаподатака)постајестварна.Наративсеконструишетакоштосеповезујуелементибазе(дизајнирањемпутањекојаводиодједногдодругогелементабазе).Наративјенанивоуелектронскогсигналаскуплинкова,даклевиртуеланскуп.Привилегованостбазеподатакајеутомештосу сви елементи осталиу бази, а интерактивниинтерфејс(екрансавишеикона)јетипичанпример.Предкорисникомсеналазикомплетнапарадигма(база),менисасвиммогућим изборима, од којих корисник бира једну путању.Мановичобазиинаративуразмишљакаоодвеконкурентскеимагинацијекојенастоједаоткријузначењаосвету,каоштоточинеињиховибезбројнихибриди.ОдпериодаМодернемедијисуподручјенадметањабазеинаратива.Фотографијадајепредностбази,филмнаративу,ЦДРОМ,ДВД,дискете,дисковипоновопривилегујубазуподатака.Компјутерјепостаосавршенмедијумзабазуподатака,тј.базаподатакајекултурнаформакарактеристичназакомпјутер.
ПремаПолуРикеру10(PaulRicoeur)дистинктивнообележјенарацијепредстављаграђењезаплета,заплетакојисеразумевакаоспајањеразнороднихелеменатау„несагласносагласну”целину, при чемунема ограничењана каузалниисеквенцијалнипоредак.Наиме,поРикерусеувекрадионекаквојпричикојасезатвараументалнојпредставичитаоца/гледаоца,којисвеизломљененаративерефигурише.Можесерикеровскирећидасеухипертексту,напрефигурацијикаопретходномразумевањусемантикеисимболикерадње,заснива процес конфигурисања приповести и њена рефигурацијаупосматрачу/гледаоцу.ПремаЖенету,наративниисказсеодносисаједнестранепремапричи(каопредметуприповедања,стварнимилификтивнимдогађајимаокојимасеприповеда),асадругепостојиодносизмеђуисказаиисказивања,тј.чинаприповедања.
10Riker,P. (1993)Vreme i priča I, SremskiKarlovci iNoviSad: IzdavačkaknjižarnicaZoranStojanović.
219
ПРЕДРАГ РОДИЋ
Рекурзивнимпогледомновихмедијапратимо„каталошку”причу која више није сећање на стварност, већ стварностпостајесећањенапричу.Номадскунауку(наратив)карактеришесталнокретање,беззапоседањатериторија.Светсепојављујекаоризом(мноштвотачакакојесуумеђусобнимодносима),каопросторнамрежаукојојсууплетениидоведениувезуаналогнеидигиталне:слике,звуци,фотографије,музика;текстихипертекст,итела(органскаитехнотела).Одликеризомаууметностивиде сеуодсуству средишта,непостојањехијерархијскекомпозиционеструктуре,вишезначности,ширењезначења(метафора,алегорија)којемогудаседоведуиулинеарнуструктуруусвакомидеолошкиимпрегнираномнаративу.Идеологизацијасеможеодвијатииулакановскиречено:Симболичком,ИмагинарномиРеалном,хипернаратива.Играмањкаивишказначења,тј.лакановскиреченоНецелоги(привидно)Целогувиртуелномнаративуувекјеприсутна.
МариЛорРиан(MarieLaureRyan)11интересујућисезаповезивање технологије и вештине причања прича, користинарацијудабиразврсталадигиталнитекстнатрижанра(хипертекст,срединеВРтипаикомпјутерскеигре)ичетиринаративнемогућностимеђуњима(четиримоделаинтерактивностиотварајуразличитемогућностинанивоунаративних тема и заплета): екстерноексплораторна,интерноексплораторна, екстерноонтолошка, интерно онтолошкаинтерактивност.
ПремаМариЛорРиан,дигиталнатехнологијанеморанужнодадоведедоунапређењанаративности.Обликучешћадигиталнихтекстоваунаративностиспецифичанјезасвакиодтриглавнасајбертекстжанра:хипертекст,срединеВРтипа,икомпјутерскеигре.
Хипертекст, функционише као слагалица: читалац/читатељка покушава да конструише наративну слику изфрагментарнихлексијакоједолазеуслучајномреду,уклапајућисвакулексијууопштиобразац,менталнуслику.Свакипуткадотворипрограм,корисникхипертекстадопуњујеипоправљазатеченуслику.Хипертекстнеморабитиуспешан у стварању кохерентног наративног смисла, али кадаточини,онпричапричуудиегетичкомоблику(диегетичканаративност,каоуромануиликраткимпричама).
11Ryan,М.L. ( 2002)Pitanjenaracijeudigitalnimmedijima,Kulturtregerbroj3,NoviSad.
220
ПРЕДРАГ РОДИЋ
Средине ВР типа, нуде драмску или миметичку наративност, која настаје као резултат интеракције корисника сапредметимаиликовимавиртуелногсвета.
Компјутерске игре чине проблематичну наративну групујер:некористеувекнаративнетеме(осимкадсеакцијеиграчасводенарешавањепознатеврстепроблема−убацивањелоптицезаголфисл.),анаративностобављаинструменталнуфункцију (наративне теме, ликови,место радњеи циљеви се запоставе ради намамљивања играча у светигре).Наративнимодалитеткомпјутерскеигреодступаоддиегетичкогидрамскогобликанарације.
Каоштоједрамсканарацијапотенцијалнодиегетичка,такосаиграмаможемопроширитивиртуалностјошдаљеонеотелотворују виртуализовану, или потенцијалну наративност,којаопетсамазависиодвиртуалнедиегетичкенаративностипоновногприповедањакојесеможданикаданећенидесити.
Сврхаоваквогприступа,премаМариЛорРианједапокаже како различити типови интерактивности отварају различите могућности на нивоу наративних тема и конфигурација заплета. МариЛор Риан заступа тезу да нарација(каоапстрактнакогнитивнаструктура)имасвојеразличитеконкретнеманифестацијеуразличитиммедијима,којинарацијупризивајуусвестнаразличитеначине.Одређенитиповиликоваизаплетасуповољнизароман,другизафилм,позориштеислично.Којаврстапричајеодговарајућазадигиталнемедије, зависиће од основног дистинктивног обележјаовихмедија–интерактивности(интерактивносткаоспособностдигиталногтекстадаодговоринапроменљивеусловеинпута).
Уекстерноммоделу,читалац„концептуализујесвојуделатносткаокрстарењебазомподатака”ситуирајућисебеизванвиртуелногсвета.
Кодинтерногмодела,читалацједеовиртуелногсвета,билоидентификацијомсебекаоаватараилисхватајућитајсветизперспективепрвоглица.
Уексплораторноммоделу,корисник/читалацјеслободандасекрећекрозбазуподатакаалибезутицајанасудбинувиртуелногсвета (активносткиборганествараисторијунитимењазаплет).
Уонтолошкоммоделу,одлукекорисникаусмеравајуисторијувиртуелногсветајерсе(сходноизбору)онтолошкистварамогућисвет,тј.развијапричанаосновудатеситуације.
221
ПРЕДРАГ РОДИЋ
Екстерноексплораторнаинтерактивностсесастојиуслободиизборапутевакрозтекстуалнипростор,алиовајпросторнема повезаност са светом радње у приповеци. Логичкаструктураприповеткеислучајнекретњекрозтекстсунекомпатибилни. Екстерност је испољена кроз „неурањање”утекст,докјеексплораторностинтерактивностиизраженакрозтекстслагалицу,тј.корисниковпуткрстарењанеутиченасаменаративнедогађајевећ„наначиннакојисеглобалнинаративниобразац(уколикоуопштепостоји)јављаусвести.”Моделокомејеречстогапромовишеметафикцијскиставиауторефлексивнуфикцију.Смањујеважностсамеприповеткеафирмишућиигруњеноготкривања(башкаоштослагалицаподређујесликупроцесуњенеконструкције).
Интерноексплораторнаинтерактивностдозвољаванеколиковрстазаплета:мистерију(дванаративнанивоасуповезана−радњадетективкеипричакојубитребалореконструисати), приповетке усредсређене на односе ликова (читатељкасепребацујесаверзијепричеједногликанаверзијудругог),просторнуприповетку(главнатемајеистраживањеипутовање),приповеткуместа.
Екстерноонтолошкаинтерактивностдозвољавакорисникудабуде„свемогућибог”система,јеруправљаликовимаспоља,иуодносунавремеиуодносунапросторизмишљеногсвета(доносиодлукезаликове,стављапрепрекенањиховпутимењањиховуоколину).Једноставно,тоје„нарацијавиртуелнеисторије”.
Комбиновањеонтолошкеиекстернеинтерактивностиилуструје разумевањехипертекста каоАлефа12 и читаоца каокоауторазаплетауколикобибиломогућепронаћинаративнукохерентностусвакојпосебнојтрансверзалихипертекстуалнемреже.Пионирихипертекстапосматралисухипертексткаотекстуалниобјекткојисечинивећимнегоштоонзаправо јестезатошточиталацможепровестисатеодгонетајућиновепричеизњега.МариЛорРиансугеришедајенаративнукохеренцијунемогућеодржатиукомплексномсистему веза.Потребне су једноставније структуре самањегранаимањетачакаодлучивања,какоби„аутор”могаода дизајнира путању приче. Комбинаторна експлозија, ипадањеуслучајностмогудапостанусмртнинепријатељинаративнекохерентности.
12Алеф је мали ограничени предмет који сешири у бескрај призора ибескрајвременскихсеквенци.Актербимогаодапосветичитавживотњеговом проучавању, иако се читав његов живот огледа у једномтренутку.МитоАлефујепреузетизкраткепричеХорхеаЛуисаБорхеса.
222
ПРЕДРАГ РОДИЋ
Примерекстернеонтолошкеинтерактивностијеиграсимулације са само једним „ликом” у граду (Simcity) илицарству (Caesar).Могући развој догађаја у свакој датој тачкиусловљен је тренутним стањем измишљеног света, а нечитавомпрошломисторијомсветакаоукласичномприповедању(гдејеизборопцијасуженјеррадњеморајуостатиконзистентнесапрошлошћу).Упоменутимиграмадраматичност сепостиже такошто је корисник владарРимскогЦарстваилиГрадоначелниккојипостојиупросторуизнад„поданика”(онинеделујуусимулакрумуреалногвременајеримајубесконачновременарасполагањудадонесуодлуку).ОвдесуприсутнииинтерниелементиинтерактивностијерћеЦесарбитизбаченсатронауколиковарварипоробецарствоисл.
Интерноонтолошка интерактивност представљају игреакционог(roleplaying)иавантуристичкогтипа.Њиховтематскии структуралнирепертоар је ограничен јерпримењујуархетипскизаплет:херојтрагапролазећикрозопаснепределе, поражава силе зла и освајажељени циљ. Главноодступање јеутомештохеројможедаизгубииавантурасеникаднезавршава.Елементнарацијекојипружамогућностваријације јеоквиррадње(акционеигреинсистирајунаузбуђењуприкретањукрозпредеоичестимприликамазаакцију−пуцање).
Наративностакционихигарафункционишекаоподршкауигри претварања, као подстрекач маште. Интерактивностнијесвојствокојеомогућујестварањесмисланарације јерјеиграчупотребнопривременоодузетиконтролудабисеуспоставионаративниоквир.
Интерноонтолошка интерактивност своју идеалну реализацијуналазиумитскомместутријумфанарацијеупрвомлицу(Holodeck)13.НеизвесностконцептаХолодецкакаооблика дигиталне нарације има своје неизвесне аспекте и утехнолошком,алгоритамскомипсихолошкомсмислу.
Уместозакључка
Покушалисмодауовомрадуоткријемомањеексплицитаннаратолошки аспект хипертекста, аргументујући то на начинШломитРимонКенан.ГоворећиоодносунаратологијеидеконструкцијеРимонКенан(ShlomithRimmonKenan)14
13ХолодекјеврстаВРпећине,дигиталнамултисензорнанарација(потичеизТВсеријеЗвезданестазе)гдекорисникпостајеликукомпјутерскигенерисаномсветуликоваиучесникупрвомлицу.
14Кенан,Ш.Р.(2007)Наративнапроза,Београд:Народнакњига,Алфа,стр.163.
223
ПРЕДРАГ РОДИЋ
закључује:„Уместодаразликујенаративнупрозуоддругихтиповаприповести (каошто сам јапокушаладаучиним),деконструкција је заинтересована управо за оне елементекојисузаједничкизаромане,филмове,стрипове,плес,новинскеизвештаје,историографскекњиге,психоаналитичкесесијеифилозофскедискусије− културнепроизводе којисетрадиционалносматрајуневербалним,нефикционалниминенаративним.Каоштосампоказалаудругомпоглављу,наратологија се такође бави заједничким именитељем разнихтиповаприповести.Тајзаједничкиименитељје’прича’–невербалнатворевинакојунаратологијаапстрахујеизвербалних текстова, као и из других система знакова. Садруге стране, деконструкцију занимају вербалне пре негоневербалнесличностиизмеђусвихврстаприповести.Уместо да издвоји заједнички аспект различитих типова приповести,аспекткојијенезависанодмедија,онаистражујенаративнеелементеусамојреторициисториографских,филозофскихипсихоаналитичкихтекстова (Дерида,деМан,ЛаканФелман,Норис).Збогтенденциједапривлачепажњунасопственуреторичностификционалност,књижевнеприповестипосталесунекаврстапарадигмекојасекористидабисеоткрилинаративниелементиутекстовимаукојимајета врста свести обичномање експлицитна. Тако схваћенопроучавањеприповестипрестаједабудеограничено самонапоетику,ипостајепокушајдасеопишуфундаменталнеоперацијесвакогсистемазнакова.”
Хипертекстсмопосматраликаознаковнипоредаккојиекстракцијом/читањем увек изнова прича приче. Читање хипертекстамогућејеспровестинаравнилексема(којаможебитисве–одједнеречидокраћегнизареченица)каонајмањемогућејединицечитања,какотодефинишеБартуС/З.Јединице читања раздвојене и разврстане добијају разнефункцијенавишимравнимаорганизације.Устројстволексема,премаБарту,одвијасеупеткодовакојиомогућавајучитањетекста.Разврстатилексемезначидатиимместоунутарнашег искуства са другим текстовимаи са дискурсомо свету.Кодови су хомогени – сврставају заједно чланицеједневрстесвојомекспликаторномфункцијом.УмбертоЕкодефинишекодкаоконвенцијукојаутврђујеелементепланаизразаиодсутнихелеменатапланасадржине.15ПеткодовакојеБартуС/Зиздвајанијенипотпуннидовољанјербројкодоваможедаварираускладусодабранимугломвиђењаисамеприродетекстакојисеанализира.Пројеретичкикодуправљачитаочевимконструисањемзаплетакаоихерменеутичкикод(којиусебиукључујелогикупитањаиодговора,
15Еко,У.(2004)Код,Београд:Народнакњига,Алфа,стр.86.
224
ПРЕДРАГ РОДИЋ
решења и загонетки), конструисањем ликова управља семички код (он пружа моделе којима читалац сакупља семантичке одлике које се односе на ликове тј. идеологијаликауправљаодабиром,сређивањемиименовањемнизовасема), конструисањемтемаи симболауправљасимболички код, док референцијални код чине културна традицијаистереотипнознање(напр.узречицеидруги„безимени”гласовиколектива).
Упитноједалипостојикоднарације.Коднарацијекојибиомогућиода читалацпостави хипертекст у врсту комуникативногкола.Наративниуговорикојивладајуизмеђучитаоцаихипертекстаикојиомогућујудасепрепознасветкојихипертекстгради,заснивајусенаразлицидинамичкихпредиката(функције)истатичкихпредиката(квалификације).Пројеректичкиихерменеутичкикодовидоприносепрепознавањудинамичкихпредиката,докелементисемичкогисимболичкогкодаобразујустатичкепредикатекојисекомбинујунавишимравнима.Друштвенидискурсједнограздобљачиниизвеснерадњезначајнимивреднимприче.Улогу динамичког предиката може играти било који елементкојијеузетизхипертекстуалногпросторааодговарадоминантнимтврђењимадруштвеногдискурсакојемхипертекстinpotentioприпада.Којерадњећеприпадатизаплету,осимдруштвеногдискурса, тоћеодредити структура заплетаиструктуранарације.
ЛИТЕРАТУРА:Абот,Х.П.(2009)Уводутеоријупрозе,Београд:Службенигласник.
Bal,M.(2000)Naratologija,Beograd:Narodnaknjiga.
Deleuze,G.andGuattari,F.(1987)AThousandPlateaus,Minneapolis.
Еко,У.(2003)Шестшетњипонаративнојшуми,Београд:Народнакњига,Алфа.
Еко,У.(2004)Код,Београд:Народнакњига,Алфа.
Fuko,M.(1975)Štajeautor?,Izrazbr.1112,Sarajevo.
Gibson,V.(2001)Neuromanser,Beograd:Plato.
Gržinić,M.(1998)Ureduzavirtualnikruh,Zagreb:Meandar.
Kaler,Dž.(1990)Strukturalističkapoetika,Beograd:Srpskaknjiževnazadruga.
Kenan,S.R.(1983)NarrativeFiction:ContemporaryPoetics,London–NewYork:Routledge.
225
ПРЕДРАГ РОДИЋ
Кенан,Ш.Р.(2007)Наративнапроза,Београд:Народнакњига,Алфа.
Landow,G.P.(1994)Hyper/Text/Theory,Baltimore&London:TheJohnsHopkinsUniversityPress.
Lunenfeld,P.(2000)SnaptoGrid,MITPressCambridge,London:Massachusetts.
Manovič,L.(2001)Metamediji–izbortekstova,Beograd:Centarzasavremenuumetnost.
Принс,Џ.(2011)Наратолошкиречник,Београд:Службенигласник.
Riker,P.(1993)VremeipričaI,SremskiKarlovciiNoviSad:IzdavačkaknjižarnicaZoranStojanović.
Ryan,М.L.(2002)Pitanjenaracijeudigitalnimmedijima,Kulturtregerbroj3,NoviSad.
Wenot,L.(2000)Naracijaisvetskamreža,Guruidigitalnepustinje,Beograd:Mono&MananaPress.
Ženet,Ž.(1985)Figure,Beograd:VukKaradžić.
PredragRodićUniversityofArtsinBelgrade–
DepartmentforTheoryofArtsandMedia,Belgrade
NARRATIVEASPECTSOFTHEHYPERTEXT
Abstract
The paper discusses narrative aspects of the hypertext, with specialemphasisonachronyandfocalisation.Italsoquestionsthethesisthatthedatabaseoffersresistancetonarrative.Onthecontrary,adatabaseasasymbolicallyunorganisedsystemisarrangedintoanencodedorderofthestorylineowingtonarratologicalstrategies.Thenarrativelinescan
onlybelimitedbythefocaliser(author/reader).
Keywords:hypertext,reader,achrony,focalyzation,code