.tafet ̂ uauzovtc

Odlil@ i propßMMAA, U DZEMATU

Amman-Jordan2003 god.

Naslou k4jige:

Odlike i propßI'IAMATA U DZEMATU

Autor:Mr. Sdet KuduzouiC

Jeziöka korekcija i lektura:Remzlj a H uriö -Beö irou iö

Kompjuterska obrada teksta:Safet Kuduzouiö

Izd.auaö:Aktiuna ßIamska ina-Linc (Austflja)

Dizajn kori.ce:Mustafa Ramiö

Tiraä1500

omlad

&,-

tl ;,* -All"l-,141^h,"s, S"*tL*s!

Allahou Poslanik b je rekao

"Kada god ujemik pode u däamiju AIIah mu

pripremi za suaki odlazak miesto u DZennetu "

Hadß-Buha r i iM t t s l im

Abdullah b. Mesud je rekao:

"Namaz u dZematu ie Poslanikoua t*' praksa-ako je

ostalr|ite i budete kla4iali u suojim kuöama zalutaeete"'

Mrstim

(4) odhk I prop* r**o"o u azorT

Ur4jato predgouora

Jedan od primamih ciljeoa islamskog uöenja jebgrad4ja A)rstih bratskih odnosa medu DjernictmazasnoDanim na neuporediulm ßlamskim principima.

Uzoßeni Allah na brqjnim mjestina u Kur'anuobalezqje muslimane na @ednicu i jdinstoo buduötda su teme\ni zalog r[ihorcg namjesni\tua ra Zemlji.Brojne su metode kojima se ostoaryje islamskobratstuo, a prezentirane su kroz temefine ujerske izuorei ßlamsku pooijest.

Bitan faktor u ouoj metedologlji zauzima obaufa4jekolektfunog namaza u däamljarna kome su naßiprethodnici posueöittali posebnu pa24ju.

Prua sn)ar koju je uöinto Vjeroujesnik & nakonseobe iz Mekke u Medinu bila je grad\ja d1amlje Isklapa4je bratskih Deza izmedu doselenika (muladürei Medi4jana (ersarija).

Nakon toga däamlja je bila glauna okosnica zadaljnje uöuriöe4je noDorastalih bratskih Deza umedirakom druötuu. Bik je centralna Ltstano1a tadaldemuslimanske zajednice. U ryjoj je Vjerot;jesnik fiobrazouao, saDjetouao, odg4jao suoje ashabe i sudio imu njihouim medusobnim sporovima. U njoj su se

Odltke i n^rrraza u diematu

Ii, pouöauali ratnim Dieötlrama, liieöili suoje

düelili ratni plijen, oezali zaroblienike za

stuboue, itd.

projetcat ohtpljanja muslimana u d1amÜt n$e

moguöe realizouati osim u dru'bsu koje ie shoatilo

ulogu diamije, koja okuplia t ueäe ujerniöka srca,

ih podsjeÖa na rlihouo bratstDo pet puta u

danu. Stoga se PrßLßtuo mrtslimana na

namazima u d2amliama tretira fokusom na

poöirju i opst4u zdraDi meduljudski odnost u

druit'u-

AutorA1flman, 1 1. 05, 2003, 8 0{.

(6) Odlike i ProFis narnazct u dZeryalu Odltke I propis narnatza u däematu {7)

Uuod

Zahuala pripada Allahu üi. Samo Niega obo1auamo

t samo od Njega pomoe taZlmo. Niemu se u[ieöemo

od zla naöih duia. Koga On uputi, niko ga u za.bludu

ne mo^e oduesti; a koga On u zabludi uöint, ntko ga

na praui put ne mo1e uPutttt'

Sujedoöimo da nema dtugog boga ostm AIIaha & i

da je Muhammed * Niegou rob i Niegou pos[anik.

O ujemtci, bojte se Allala ßtinslo,m bogoboiazrrcSöui untite samo lcao musltnani.l

O ljudi, bojte se Gospodara anga l{oii oas djednog öoujeka stuara, i ad niega ie suPrugu rtegouu

sa]/f/rio i od. ajih daoje mnoge mulkarce i äene rasiiao,

I AUaha se bojte s tnalom öäim jedni dnrge moliE' t

todbtßtce ueze ne kid4iz, jer Allah, zaista, stablo nad

uama bdi.2

O ujunici, bojte se AIIaIa i go)ortk sanTo istinu,

On öe oas za ua.la dobra Qiela nagraditi i giiehe oam

oprostiti. A on4i ko se Allalu i Pulaniht"Niegoou bude

pokoraoao, postiöi te ono ön bude Zelioi

1 Pijevod znaöenja Kulana, Nu lntan, (102)2 PiFvod znaöenia Kuana, En'Nisa. (1,3 Pijevod znaöenja Kut'ana, ElAhzab, (70-71)

"Uistinu, n4jljepöi je gouor Allahou gouor, a n4jboljaje uputa uputa Muhammeda &. Najgore s ,)ari su

noDotarije, a suaka nouotarija je zabluda.'a

Ako pogledamo sadrZ4j hadßko-fikhske literatureuoöiöemo da su najobimnüa poglaula u ooim QjelimaDeana uprauo za namaz. Oua kao i brojne drugeöNenice ukaz\ie na urljednost namaza u ßIamskoidoktrini.

Seuban prenos[ da je AIIahou Poslantk fi rekao:"Zn4jte da je namaz najboue 4jelo koje öinite."s (lpredaji koju prenosi Ebu-Zen Alkhou Poslanik E kaie:"Namaz je n4jbo\a tema (o kojoj se moie gouoiti).'6

l Muslin, (867); Nesai, (1403): /kmed, (1/432); Tajatisi, (338); Ibn NaslMeNezi u (Es-sunne, OsL

s tbn-Madze, (278); Ahmed, (s/276): DarinL (65s): tbn-Hibban, (2/187):Hakim, (1/131). Imam Hakim, Munzä, Zehebi, Askatani i Albani ovaihadis su ocijenili vjercdostojnim. Na njegovo pojaöanje ukazao jeimam Busiti. Vidjeti : (Fethut-bah) (4/ 1 08) ; (Misbahuz-zudZadZe, (t I 41 _42): (Sahihut-teei6) (11198): dahihu mevaridiz-zamaD) (t/t4g) i (fs-s/si/etus-sah/ha) (1 11 81 11 1 d.

6 Mned, (sl17e); T4atisi, (47s); tbn-Hibban, (t/287); Taberani, (81217)I Hakin, (2/597). Ovaj hadis, iako ima mahanu u svome tancuptenosilaca, navodi se u nzliöitin veziiama koie se medusobnopojaöavaju. Sejh Albani ga je ociienio dobrim. Vdieti. (sahihunevaidiz-zaman\ (1/127). vidjeti, takoder (Miftahu dars-seade)(1 1392) od lbn-Kajjina; (Et-tethisut-habiD) (2/51 1 ) : Gethut-bah) (2/479)i toahihut-teßib} ft /z1o).

4

(8) Odltke t propis namaza u däematu

Potom su islamski uöe4jact u pogtaulju namazanasloutl[ posebnu cjelinu uezanu za namaz u diematu.Hadtsi koji se nalaze u oDoj cjelint uezani su zastimu[aciju i plaienje (.-'* -A':'-:+ ]t). ili za praunepropße kolekttunog namaza (bt"J t)- äLs-t, o öemu Cebiti gouora u oDoj sdietoj studi,ji.T

MoZe se neosporno konstatouati da muslimani usaDremeno doba imqju diuan uzor u pruimgeneracüama, 4jihouom razumijeuanju i praktlkoua4juislama. Njihoua brünost za Djerom ostaöe zabiljeZenana suljetlim strantcama pouljesti kojom se ponose suipripadnict islamske ujerotspouüesti.

Ako pogledamo u prua stoljeöa tslama uiQjeöemoöurstinu i btr4jnost u obauljanju kolektiunih ramaza udZamüarna.

Abdullah b. Mesud je rekao: "Namaz u dZematu nüepropustio (u uri.jeme Poslanika * i ashaba) osim oöittIicemjer."

7 Sto se töe samoq metoda kod pisanja studije on je identiöan naöimprethodnim knjigama o öemu je bilo spomena na poöetku svakogdjela. Medutim, neophodno je ovom p likom spomenuti dva ptinanaizvon koja su bila od izuzetne vaznosti: pNo, l(Ehenijetu salatjldZenaati, od dr. Fadla llahija i üugo, (Salatul-dZemaalb) od dt.Sarha es-Sed/ara, Nlah'üi ih nagadio najboljom nagmdom.

Odlike i propts nam.,ztl u dEemata (9)

U drugoj pred4jt lbn-Mesud kaie: "Kolektiunt namaz

ie Poslanikoua W uputa-ako je ostaDtte I budete klanjaltu süojim kuöama zalutaöete.'a

U komentaru oDe pred4je imam Eö _Satibi kaie:';Pogledqjte i razmislite kako ostaDüanje poslanikoue *prakse lbn-Mesud smatra zabludom.,9

Nafk ka2e da je lbn-Omer rekao: ',pomß$alt smoIoie o öoujeku koji ne prisustuuje jacijt t sabah_narnazu u däematu."lo

Seid b. eLMusejjib je rekao: "Veö trideset qodtnadolazim na namaz prije ezana."t I (J drugoj prealf Setakaäe: "Nßam öuo ezan u suojoj kuöi Deö trtdesetgodina."t2 Nakon oue brünosti moZemo razumieti

8 y:-slir', (654); Ebu-Davud, (550); Ahnea, ft/4SS); AbduFRezzak,- (1 l5l 6) ; Lbu-Jata. (4/ J36) i Tabeant, ßt1 20).e ^Vldjelt: \tLt-iatisanr (j/1og) od,mama Satibia.'v tbn-Ebi Seibe, (t/292): tbn-Hibban. ßt267): Tabeeni. (12t2/t):

Hakin, (1/211) i Bejheki, (gl5g). Imam Hakim, Zehebi, Atbani iAnaut su ovu prcdaju ocijenili vjercdostojnam. lmam Hejsemi turdida su njeni prcnosioci pouzdani. Vidjeti: (MedZmeuz zevaicl, (2/40);(Sahihu mevaridiz-zamaD) (1/226) i opaske öejha Suulta irautuna t(El-ihsan[ (sl4sd.

u lbn-Ebi-Sejbe, (11308); Ahned u (Et-itetu)) (2/21); tbn-Ebi Asin u((Ez-zuhdq) str. (383); Ebu Nuajm u Gt-hitijq (2/162) savJetodostojnim lancem penositaca kako tvtdi inam Zehebi u (Sijeru

.^ ealamtn-nubelan (/221).'' ibn-Sad, 6 3t) i Bejheki u E; Suabutt (3178).

6

(10) Odltke i ptopis ttrzmaz.t tr diemattr

pozratu izreku ouoga ßIamskog uöenjaka i poboärlaka

koji je rekao: "Nßam propustio namaz u dZematu ue(

öetrdeset godina, niti sam gledao u leda drugih a3 (Ti.

kla4jao je uoijek u pruom safu.)

Prenosi se da je Omer b. Abdul -Azb izlazio na

namaz z4jedno sa sDoiim muezzinom.l4

Naä prethodnici najoeöe zadouo[stoo osjeöalt su L,

namazu. Poznati ashab Adi b. Hatim kaäe: "Uuiiek stpo2elim ramaza pri,ie nastuPa rnmaskog uremena

"l5 U

drugoj pred4ji Adi kaie: "Od moga primarüa is[ama

uuljek se abdesLtm priie ezana."t6

Omer b. el-Hattab ie rekao: "DraZe mi ie klartatijaciju i sabah-nara)z u diematu nego da kla4iam

neprestano izmedu njih.47

Ibrahim b. ,4bdur-Rahman prenosi od Abdur'

Rahmana b. Aufa, iednog od deseterice koji su

13 Ebu-Nuaim, (2/162) ilbn'Sad, (51131). Ovu prcdaju navodi iimanZehebi u l$ijeru ealamin-nubela) (41221).

14 lbn-Sad, (51359).15 lbn-Mubarck u (Ez-zuhdqJ Q/787) i MeNezi u (Tazimu kadis-salah)

(11339) sa viercdostoinim lancem prcnosilaca. Vidieti, takoder:(Siietu ealamin-nubelaD ß/1 64).

16 Hatib u (Tatihu BagdadD (12l2gg). Vidjeti, takodet: (Tehzibul-kemal))(19/529) od itama Mizziia: tsijeru ealamin-nubela, (3/164);(Tehzibut-tehzib) 01150) i (El-isabq (41470) od lbn'Hadzera

t7 tbn-Ebi-Seibe, (11293).

(11)

obradouani DZennetom, da bi dugo klaryjao prlje podne-Mmaza. Kada bi öuo ezan obukao bt sooiu odieöu iZumo izßao na namaz.l8

Ouo su samo neke predQe koje odsltkao4juustrajnost pruih pokoljenja na namazu u dZamijama.Molim Allaha {i Njegoutm lljepim imenima i UzußenimsoojstDima da nas uputi ka n4jboljem t da ga sretnemozadouoljni Njime i On s nama zadouoljan.

"Aospdaru na-{, nemoj naia srca na stranputicudoeti, nalan öto si nas rn praui put uputio i pdaxinatn Sooju milof,t, Ti si, uistinu, n4jdardniDüi."Ie

Autar3. rcqiuf-eooe[ 1424.god. po r{.

5. naj 2003.9od.Antflafl - JordüL

18 lbn-Mubarek u (Ez,zuhdu)) (2lZ65) sa vjeroctostojnim.^ prenosilaca. Vidjeti, takodet \Etisaber (4t347).'" Pnievod znaöenja Ku ana. Nu lmßn, (B).

(12) Odnhe t btopls rrtma:44 t däernatt Odlthe I

(14) odltke i Propts nam.,za u däernatu Odlike i prcpis na.ma.z.. u däematu (rs)

Odlike nanaza u d1ematu

Za suako uöt4jeno dobro djelo Uzuiöeni AIIah jeüjemicima obeöao obtlnu nagradu kojom nisu btLipoöaiöeni narodt prüaA4jth poslanika.

Da bi sljedbenici poslantka Muhammeda * dosttglii pretekli Qjela prethodnih raraieja koji su iiujeli ponekoliko stoljeöa, naö Plemeniti Gospodar *! poöastio jesljedbenike posljed4jeg Poslanika * sa Qjelima koja akose uöine u odredenom r4jestu i Dremenu na proptsaninaöin, preoaziöe desetine pa i stottne dobrth Qjela kojasu öinili prethodni narodt. Jedno od tth speciftönih 4jelaje obaulja4je kolekti.Dnog namaza u diamijama. Shodnohadisima Allahooog Poslanika S odltke namaza udAematu moäemo sDrstati u naredne skupi.re:

Pruo: Cile srce bude uezano za dZamüu riemu naSud4jem danu pripada AIIahou {* hlad.

Ebu-Hurejre prenosi da je Poslanik fi rekao: ,Sedamsfupta ljudt biöe na Sud.rjem danu u Allahouom hlad.ukada ne bude bilo drugog hlada osim Allahouog:Prauedni Dladar; mladiö koji odraste u pokomosttsuome Cospodaru; öoDjek ölje je srce uezano zadiamüu; duu musli.mana koja se uoLe u ime AIIaha M

?.3 ,!.g" se sast4ju i rast4ju; öoujek koga pozouetUepa i ugLedna Zena pa kaZe: ,Ja se bojim AIIaha';

w

(16) odtike t brorrts ,.atn azat u dzernatu

öoujek kojt tajno diieti sadaku tako da ne zna njegoua

UeDtca öta je udijelila desnica i öoojek koit u osamt

spomene AUaha {s Pa zaPlaöe.'ao

U drugoj uerziii oüoga hadisa stoji: " öoDiek öUe iesrce Dezano za däamiiu, kada izade b nie sue dok se

ne oratt...'21

(J komentaru ouog hadisa imam EI-fini kaie: "Ouo

je odlika onima koii klariaiu namaze u dZematu ier se

obau$4ju u Allahotsim kuöama, a prauo domaötna ie da

ugosti gosta.'22

Drugo: Odlike odlaska u diamiiu radt obaolianja

namaza u diematu

U brojntm hadtsima Vierouiesnik W spomtnie

razltöite nagrade onima koji odlaze u diamlje radi

namaza. Shodno hadisima, oue odtike mozemo

podljeltti u naredne skuPine:

m Buhari, (660) i Muslin,(1031)21 Mustin, (1031); Malik, (4/463-466): lbn-Hibban, (9/217'218) i Beihek'

(10/87).22 VidjeLi: \tumdetut.ka t, (5/180).

11 Velika nagrada onima koji odlaze u dZamlju po noöi

Sehl b. Sad es-Saidi prenosi da je Postanik Erekao:

"Ont koji odlaze u däamtje po noönoj tami btöeobasjani polpunlm sujellom na Sud4jem danu."2l

U komentaru cittranog hadtsa imam El -Menaui

kaie: "Vjemict su poöa5öent oDim sDjetlom jer su

uprkos suim poteSkoöama ustr4jali u odlasku na noönenarnaze u d2amgu.'24

2) Metekt se raüeöu koji öe zapisati odlazak ukrnika udäamüu

Ibn-Abbas ka2e da je Allahou Poslanik & rekaa dase meleki na[jeöu oko zapisiDa4ja borauka u d2amijiizmedu namaza, odlaska na rEtmaze u njih iupotpuljaDa4ja abd"sta u teäktm okolnosttma, a kobude öinto spomenuta Qjeta Ztujeöe u dobru i umrljeöeu dobru.%

n tirmA, pzsl; Ebu-Davud, (561); tbn-Madie, (787): Abdu'Rez2ak,(3/369); lbn-Huzejme, (21377); Asbehani u (Et-teqibq) (3125) iHakin, (11212). lmam Hakim i Zehebi ga acjenjuju vjercdostajnimpo Buha jinim t Muslimo'/m knetijina. Sejh Atbaa; o\,at hadßsmatrc ispravnim. Vidjeti: (Sahihu Suneni lbni-MadZeD (11240) i(Sah/hut-fefglb)) (11247). Hafiz Askalani kaie da ovaj hadis prenosi

_ vise od pet ashaba. Vidjeli: ßahihu-te.gb\ (t/247).1Vdkti: iejdut.kadn, p/2;3) od ;mana Abdtn-Reuta Menavt4.a rimizi, (323s); Ahmed, (4166) i (sl37\); Adzuni u (Es_serah)

(2/321); lbn-Huzeine u (Et'tevhi6J (2/540-541); lbn-Metdevejh:

4-

(r8) odlike t Probis nam..za u dtg-at" Odlike i propis nc,rnaza u dZematu (19)

4)

3) Ko bude od[azio u diamtie radi namaza' Ziuieöe

IuEpe i-e konszeg-EpQijipot-Ucpq

Na kr4fu prethodnog hadisa koga prenosi lbn-Abbas,

Vjeroojesnik tE kaie: "...ko bude öinio spomenuto,1iojeöe u dobru t umrijeöe u dobru."

DLabir b. Abdullah prenost da su se pripadnicip[emena Benu Settme htjeli preseltti i nastanit[ uneposrednoj blizint Poslanikoue 9!t dZamÜe. Kada ie tosaznao Vjeroujesnik lA reÖe: "O Benu Seltme, ostanite usDojim domoDima jer uam se pßu uaü koracL" Nakon

toga su gooorili: "Ne bi nas obradouala naöa seoba.'26Ebu-Seid el-Hudri ka2e: "Pleme Benu Selime je

stanoDalo na predgradu Medine, pa su htieli preseltttblüe d2amijt. Tada je Uzußeni Altah objaoio: ,Mi,doista, o\tuUauamo mrtue i piterno Qiela laja at öinili

t ono öto su iza sebe ostalili.'27 Nakon togaUjeroDjesnik * im reöe: ,Ostanite u uaiim kuöama."28

Pisarüe ouih Qjela (koraka) nüe ograntöeno samo rlaodlazak u diamüu DeC i na pouratak.

Ubejj b. Kab ka2e: "Poznauao sam öoujeka koji jebio n4judaljeniji od Poslanikoue * dLamije. Medutim,ssaki namaz je ktaryjao u dZematu. Jednoga dana sammu rekao: ,Kada bi sebi kupio magarca da ga jaöeöpo tami?' Rekao je: ,Ne bth uolio da sam bltzudäamije. Zetim da mi se upiöe suaki korak kadadolazim u diamlju i kada se uraöam suojoj kuöt.'Poslanik * mu reöe: ,AIIah tt je sue to objedtnio."'2e

U drugoj predaji koju prenosi /tbdullah b. AmirAllahou Poslantk S ka2e: "Ko ode u d2amiju da obauinalrnz u d2ematu kada uötnt korak brße mu se iedno

=kako navodi Es-Sujul u t(Ed-durrulnensuD ß/597). lmam Buhafl,Timizi i Askalani ovaj hadis su ociienili vierodostojnin. Vidieti: (EI'isabq (41321); ((Tuhfetul-ahvezb (9189); tLSahihu Sunenit-Thmizi))(31317) i Ksahihut-teeibD (1 /196'197).

8 Muslim, (665): Ebu-Awane, (11387-388); Ahned, (3/332): Ibn'Huzejme, (1/nA-231); Ebu'Jala, (41115); lbn-Hibban, (3/245) iTabemni u (H-evsatq) (4/U1).

: Piievod znaaenta Kuidna, Jasn. fi\.a firniz| 13226): Tabercoi, (12/B): Hakim. pl42j-4pg): AbduLRpz?ah.

(1/517) i Bejheki, u (Eg-Suabu)) (3/67). Stiöno ovome bitieü tbn-MadZe, (792) ad lbn-Abbasa sa ispnvnim lancem prcnosjlaca.lmam firmizt ovaj hadß smatrc dobhm. Ha^im, Zenebi t Nba4i suga ocienili vjercdostojnim. Vidjeti dahjhu Sunenit-Timizb ß/316):((Sar/hu Sureni lbni-Mad\q) (11241) i (Es sahihul-musned| str.

^ (196-197) od tejha MuAbita et-Vadaia.* L4ustim. (663): tbn-Htban. (3t244) i tbn FbÄelbe. et22-23).

,{

(20) odlike i propts narnaz.t u d2ematu Odlike i propts ,.atnaza u däematu (2r)

6)

tok djelo, a kada uötni drugi korak piöe mu se dobro

dielo. tako kada odtazi i kada se uraöa.'3o

5) Ko se uputi ka däamüi btua u namazu sue dok se

ne prati spoioi kuöi

Ebu-Hurejre ka\e da je Poslanik le rekao: "Ko se

abdestt u sDojoj kuöi, potom ode u diamiiu biua u

namazu sDe dok se re Drati sDoioi kud, pa neka ne

öini ouako."31 (Tj. neka ne prep[i(e prste suoith ruku)

hadZüe u ihramu

Ebu-Umame prenosi da je Allahou Poslanik p

rekao: "Ko se abdesti kod kuöe, zatim ode u diamijuda obaoi proptsani namaz tma(e nagradu hadZiie u

thramu."32

30 Ahmed, (2/172): lbn-Hibban, (31243) i Dejleni u ((Musnedul'fidevs)(3l4\g). lman Munüi i geih Albani ovai hadis smatniu dobrimvidjeti: (sahihutegtif)) (1/241) i (Sahihu mevaidD'zamanD (11225)tmam Hejsemi tvrdi da su niegovi prcnosioci pouzdani. Vidieti:((Medzm e uz-zevai dD (2 I 29).

31 lbn-Huzejme, (1/226'227) i Hakin (l l2a| lmam Hakin, zehebi iNbani ovaj hadis smataiu vkrodostoinim. Vidieti: (Sahihut-tegrib))(1/2s7).

32 Ebu-Davud, (SSB); /\hned, (51268); Bejheki, (3149); Tabeani, (81182)i lbn-Hazn, (/36) sa dobim lancem ptenosilaca Vidieti opaskeäejha Albanija na (Miökatutmesabib) (11227) i (Sahihutteryib))(1/423).

n Allah iamöi za onoga ko bade da obaut namaz

Ebu-Umame prenost da je Poslantk * rekao: "Allah

jamöi za trojtcu: za öoojeka koji izade da se bori naAllahouom putu dok ne preseli, pa ude u DZennet, ilidok se ne urati soojoj porodici sa nagradom t pli,jenom.Za drugog koji izade da obaui namaz u d2amiji suedok ga ne usmrti i uDede u D\ennet, tli dok ga neurati 4jegouoj porodici sa nagradom. Za tre(eg kojt saselamom ude u suoju kuöu AIIah garantqje za njeg2."33

Imam El-Hattabi u komentaru ouoga hadisa kaie:"Ulazak u lcuöu sa selamom moie imati jedno od duatwnaöenja. Pruo, da nazoue selam suojtm ukuöanima,kako kaie Uzoßeni AIIah: A tada ulazite u kute, uiulsrCare 4iene pozdrauite pozdratsom d Allalapropisanim, lijepim i blagoslooljenim.84 Drugo, daulazak u kuöu sa selamom znaöi boraoak u nioi tizbjegauanje smutnji i nereda koji öe nastuptti."3s

& Ebu-Davud. (2494); Ibn-Hibban, (1/360); Hakin, (2173) i Bejheki,(91166). tmam Buhari bjtjeZi ovaj hadjs u neöto skraöenom abtiku u<GLedebuLmuhedq) (1094). lnan Hakim, Zehebi i Albani ovuptedaju smatraju vjercdosunom. Vidiett: (sahihu-mevaridh_zamen)(11223-224): (sahihul edebit-mufreL) stt. (422) i (Miäkatut-mesabib)(11226-227J.

! Pr4evoo ziaöen1a Kutana, En.Nur, (6t)." vidieli: rMealimus-sunenr el2o6-20h. vdteti. Idkodet:,A\ nJt-mabud ))(7/1 24) i (Beztut-medihu6) (1 1 l3gi).

(22) odlike i ptopis ,.amaza u diernatu Odlike t prcpls namaza u diematu Q3)

8) Odlazak na namaze u d2amüu Pontötaua loöa üela Allah mu PriPreml za suaki odlazak nouo r4jesto u

t poueöapa stepene

Ebu-Hurejre prenosi da je AIIahou Poslantk * rekao:"Zar ne ielLte da uas obauijesttm o onome Sto brrie

hrdaua Qjela i poueöaua Daie stepene kod AIIaha?""Naraono, o AIIahoo Poslaniöe", kazali su. Poslanik &

reöe: "Propßno uzimanie abdesta u teökim okolnostima,

puno koraka ka dZamljt, borauak u dZamiji od namaza

do namaza, to Dam ie pripraDnost na Allahouom

Putu.'46(J ouome smtslu nauode se druge pred4ie od lbn-

ltbbasa t Ebu-Seida el-Hudija.37

dZamiiu

Najueöa nagrada koju je Uzutkni AI[ah prlpremio za

one koji odlaze u d1amije je DZennet prostran kao

nebesa i Zemja. Ebu-Hureire prenosi da je AIIahou

Poslanik E rekao: "Kada god uiemik pode u dZamlju

Muslin, (251): Nesai, (143); fimizi, (51); Malik, (1/481'483): lbn'Huzejne, (1/6); tbn-Hibban, (21188); Ahmed' (21303); Ebu'Awane'(11231); Bejheki, (3162) i u (Es sugtu 0/162'163), Abdu'Rezzak'(11520); Ebu-Jala, (51480): lbn-l\bdul'Ben u ((Et tenhiduD (20/224) t

Hatib u (Muveddihul-evham)J (1 1214).vidjeti: (Sahihut-tegrib\ (1 l1 961 97).

DZennetu.'48

Ouo je nagrada za odlazak t pouratak musttmana

iz d2amüe. Kakua je onda nagrada za obauljeni nantazu dZematu, budud da je odlazak samo predu)jet zanamaz u diamlii?!

10) Uzui\eni Allah se radtie dolasku suoga roba udiamüu

Ebu-Hurejre kaie da je VjeroDjesnik * rekao: "Kada

neko proptsno upotpuni ahdest, potom ode u d2amijuizriöito radi namaza, Atlah se obrad5je 4jegoDomdolasku kao öto se blü4ii obrad4ju pojaut odsutnog."39

Trcte: Ko dode u diamiju, gost je Uzuiöenog AIIahao l

Selman el-Farist kaieupotpuni abdest u sDojoj

Poslantk W rekao: "Ko

potom ode u d2amiju,da je

kuöi,

s Buhai, (662) i Muslin, (669). Vidjeti: Gethut,bai)) (6/fi-5a) od tbn-EedZba: (Serhu Sahihil-Buhari\ (5148) od Kermaniia i (umdetul-kanD 61181 182) od imama Ainiia.

a tbn-Mad2e. (80/): tbn-Huzejme. e1374): tbn-Hibban (3164 i Ft21):Mned, (21328) i (2145s); Hakin, (1121s) i Tajatisi, (2ss4). tnanHakim, Zehebl Ebu-Muhammed löbili i Busä avai hadis smattaiuviercdostojnim. Vidjeti: (Serhu Suneni lbni Madie)) (411366);t\Misbahuz-zudZadZq) (1/102): (Sahihut'tegtib) (11251) i (Sahihumevaid iz-zam an, (1 / 1 I 5-1 96).

(24') Odlike i ProPls narnaza u diematu

on je Altahou gost, a prauo domaötna ie da ugostigosta."4o

Öetorto: Vrijednost iäöektuaryia namaza u dZamÜi

Ebu-Hurqjre kaZe da je Poslanik fu rekao:"Musliman je u namazu sue dok iäöekuie namaz udiamiji. Meleki mole ALIaha: ,Al[ahu, oprosti. mu ismilg mu se,' i sue tako dok ne izade b däamlje tline pokuari suoj abdest."4l

U drugoj predajt stoji da je öoujek u namazu suedok ga namaz spreöaDa da se orati suojoj porodici.a2Enes b. Maltk prenosi da je AIIahou Poslantk *odgodio jednoga dana jaclju-namaz do po[a noöi.Nakon selama, Vjeroujesnik & okrenuo se premaashabima i rekao: "Ljudi su klanjali jacüu L pospali, auaöa strpliDost do namaza smatra se namazom.'43

4 Taberani, (61253-254) i Asbehani u (Et-teryibu)) (3/24). lmanHejsemi u (Medimeuz-zevaid, (2131), tndi da su prenasioci avepredaje poumdni. lmam Munzii iöeih Albani ie smatniu dobrcm.Vidjeti: (Sahihut-tegibD (11248). Medutin, hafiz lbn-Redieb ieprigovotio ovom hadisu. Vidjeti: (Fethulbarh 6154). Ovu prcdaiubiljeZe lbn-Ebi-Sejbe,01132) i TabennL (61255) kaa tiieöi Selnana(mevkufen alejhi).

a1 Buhai, (3229) i Muslim, (649).a2 Buhari, (659) i Muslin, (649).43 Buhari, (661): lbn-Hibban, (3136); Ahmed, (3/367) i Ebu-Jala, (31444).

Abdullah b. Amr ka2e: "Kla4jali smo jednog danas2 Poslantkom W ak5am-namaz. Nakon namaza nekisu otßli a neki su ostali u dZamiji. Nakon toga dodeAllahoo Poslanik W Zumo sa duboktm uzdisqjima ireöe: ,Radujte se, uaß Gospodar je otuorio jedra odnebeskih urata, ponosi se uama pred suojim melekimai kaie: Pogledajte moje-roboue obautlt su jedanpropisani namaz t öekQu dngi."'<a Enes b. Malik kaZeda su rljeöi Uzoiöenog Allaha: "Oni se posteua süojihligarr4ju,"as objauljene pouodom iööekiua4ja jaclje-rnmaza.46 (J drugoj pred4jt stoji da su ashabi klanjalidobrouoljne namaze nakon akiama (öek4juöi jaciju).47

4lbn-Mad^e, (8OB) i Ahned, (2/186-187). tmam Munziri i Busiri twdeda su prenosioci ove predaje pouzdani. Sejh Ahmed Sakit iNbaniie smataju vjercdostojnom. Vidjeti: ((Misbahuz-zudZad2 (1/102);opaske Sak/,? na (Et-musned\ (6/291) i (6/411); (sahihut tegib)(7/309) I (Fs-s/s/ietus-sahihq P/269270).

as Pijevod znaöenja ]/,ulana, Es-SedZde, (16).ß Tnmizi (3196); Ibn,DZeri u (DZamiuLbejaD) (22/116) i tbn-Ebi-Hatin

u ((TefsiuLKur'a -AzinD Q13106). lmam Tirmizl lbn-kebi Maliki iSejh Albani su ovaj hadis ocijenili vjerodostojnim. Vidjeti: (kidatul-ahvezi, (61290); KsahihuttegibD (11309) i ((Es_sahihut_nusi]ed)) str(183). Hafiz lbn Kesi ga smatß dobrim. Vidjeti: (Tefsitu!-KufanilAzin)i (3146/) od hallza lbn-Kesia.q Ebu-Davud, (1321-1322); tbn-Ebi-Sejbe, (211s); Bejheki, (3119); tbn-DZetit, (22k16) i tbn-Ebi-Hatim (gßlAq. Vidjeti, takoder (Ed-durut-nensuD (5/336-337). Haliz Inki ovu prcdaju smatn dobrom. Vidieti:(lTuhfetut-ahvezb (9/46).

x-(26) Odlike i proPis namaza u diematü Odlike i propis ,tamaza ,,. däematu

Peto: Vrijednost pruog safa

Hadtsi Allahouog Poslanika * ukazuju na urijednostpred4jih, posebno pruog safa. Ebu-Hurgjre kaZe da jeAtLahou Poslanik * rekao: "Kada bt üudt znatiurljednost ezana I pruog safa, na[jecalt bi se za njih,iako bacanjem kocke odluötoali kome öe pripasti prui<af i t#anio . ' .^ . '48

U drugoj predajt Ebu-Hurqjre prenost da je PoslantkW rekao: "Najbolt safout muikaraca su prut, a n4jslabüizadryji. N4jbo|i safoui äena su zadnji, a n4jstab\ipred4ii safoui."as

Prui saf [töt safu meleka

Ubejj b. Kab prenost da je Poslaniksaf je poput safa meleka. Kada bturüednost nalecalt bi se za ryjega."s]

ft rekao:znali 4jegouu

u pruim safoulma

Ebu-Umame kaie da je A ahoo Poslantk W rekao:"UzuiSeni Allah i Njegoui meleki blagosloue klanjaöe upruom safu." Neko uptta: "A one u drugom safu?"Vjeroujesntk g reöe: "AIIah t NjegoDt meleki blagoslooe

U komentaru ouog"Hadis jasno aludira naodlaska u d2am!ju.'50

Vrijednost pruog safaskupinama:

hadtsa tmam EI -fjni kaie:Drüednost pruog safa i samog

kazaie. Tada Poslanik *safrr."52

U predajt El-Beraa b.Poslanik & rekao: "Allah i

u drugom safu,"one u drugom

Aziba se nauodt da jeNjegout meleki blagosloue

klaryjaöe u pruom safu." "l one

moiemo objedinitt u naredntm

4 Buhai, (615) i Mustin, (437). Vidjeti: <6tmuhfin) (2/64-65); uEI-ninhadiD (41 1 31 -1 32) i (Undetul-karb (51 1 25).

4e Muslim, (440); Ebu-Davud, (678); Tirnizi, (224); tbn-MadZe,0A1A);Tajalisi, (2408); lbn-Huzejme, (3128); Bejheki, (3/9t); tbn-Hibban,(31303); Humejdi, (2/439) iAhmed, (2/485). Ovaj hadis ptenose:OneL Ebu-Seid, DZabiL Ebu Umame, Ibn-Abbas, Enes i drugi.

& Vidjeti: (L|mdetu!-katb) (5/125126).

51 Nesai, (842); Ebu-Davud, (554); Ahned, (5/140); Taja^si, (5s4); tbnHuzejne, (21366-367): lbn-Hibban, (31250); Hakin, (1/247-248).lmam Jahja b. Meain, Ibn Medini i Zehebi ovaj hadis su ocijeni/viercdostojnim. Sejh Atbani ga smata dabim. Vidjeti: (Et tethis)(1/248) od imama Zehebija, (sahihuüegrib)) (11293) i (sahihuSunenin Nesah fi /279).

a Mmed, (5/262). lmam Munziti i iejh Atbanj su ovu predaju ocijenitidobrom. Vidjeti: Sahihut-tegib, (11330). Hafiz Hejsemi t/rdi da sunjeni Nenosioci pouzdani. Vidjeti : (Medimeuz-zevai6) (Zlg1 ). Stiönoovome bitjeii Begavl u (Se/hus-sunnq (313t2).

5,-O. tke i propts nAmt za u dierr.otu (29)

ktanjaöe u pruim safouima."s3 U drugoi uerzÜi sloii:prednjtm safouima.'s4

3) Allahou Vjeroujesntk &, moli za klariaöe u oruimsafoutma

El-lrbad b. Sartje kaie da je Allahoo Poslantk *traZio oprosta za prui saf tri puta, a za drugi saf jedan

put.55

4) Vrüednost desne strane u safopima

Citirant hadisi aludir4iu na urijedn ost prednjth,raroötto pruog safa. Medutim, Drijednost se poueÖauaukoliko se namaz obaui na desnoj stran[ sa[a,

Aßa, majka praDoDjemlh, prenosi da je AtlahouVjeroojesnik !* rekao: "Uisttnu Uzüi\eni AIIah i Niegoui

Ebu-Davud, (664); Hakin, (11572); AbdurRezzak, (2/484) i Ahned,(41285). lman Nevevi ie ovu predaiu ociienio dabran u (Hulasatul'ahkan) (21707). vidjetl takoder (Sahihu Suneni-Ebi-Davu6) (1 I 1 97 ).Nesai, (810); lbn-DZarud u (H-muntekaD (316); Tannam u (ELlevaidi (Er-rcvdul-bessam, 1133G331) i Tajalisi, (2fi05106) saisprcvnim lancem ptenosilaca. Vidjeti: Ksahihu Surenlr-Nesal))(1/268).

55 Nesai, (816); lbn MadZe, (1005); Da ni, (1265): Abdur'Rezzak'(2151-52); lbn Huzejne, (3/26-27); Ahned, (41126); Taberani,(181255-256); Hakin, (11214). lmam Hakim, Zehebi i iejh Albaniovaj hadi6 su ocijenili vjerodostojnim. Vidieti: (6ahihu Sunen|lbn'MadZq) (11297).

lnelekt blagosloue klanjaöe u desnoj poloDtnt snakogsafa."5a

EI-Bera b. Aztb je rekao: "Voljelt smo kla7jati zaPoslantkom U na desnoj strant."57

Sesto: Uzui1eni AIIah se diut namazu u d2ematu

Abdullah b. Omer je öuo Poslantka & da ka2e:"Zaista se Allah *i diui rvlmazu u diematu."58

Sedmo: Vrljednost izgoDora rüeti amin

Ebu-Hurqjre prenosi da je AIIahoo Poslantk & rekao:"l{ada imam ka2e: ,GQril-magdubi aljhim ueled-dalin,'rrcite: Amtn. Ölje se rijeöi amtn podudare sa rljeöimakoje izgouore meleki, btöe mu oproöteni proitt grijesi.'5s

n Ebu-Davud, (676): tbn-Hibban, (31296) i Bejhekj, (31102). Hafiz lbn-Had^er ovaj hadis smatra dobrin. Vidjeti: 6ethut-bari) e1213).

-_ Citiani hadis biljeii lbn-Adi u lFLkanitq) (51372) od tbn,Abbasa.v Muslim, (7Og); Nesa4 (821); Ebu-Davud, (615): tbn-Madie, (1015);

Bejhek, (2/182) i lbn-Huzejme, (3128). tJparedjti Gethut-bah)(21219.

* ennu;, Plso). tmam Hejsemi, Ahned Saki i Sejh Albani avupredaju su ocljenili dabrcn. Vidjeti: (MedimerE-zevaiq) e/39); Gt-

.^ rnus4edD Uts13-514) i Ls-sitsitetus-saninan ß12j0)- Buhati, (782) i Mustim. (410).

J

-*,-

(30) O.llike i propis n6tt.atz6t u.liernqtu

U drugom hadisu stoji: "Kada imam ka2e: ,G4iril-magdubt algjhim oeled-dalin,' rectte: Amtn, Al[ah &ustiöatt oaiu moIbu.'60

Osmo: Odltka namaza u d1ematu nad namazompojedinca

Ebu-Seid el-Hud.ri prenosi od Poslanika o.g narednihadis: "Ko[ektiuni namaz je bolji od namaza pojedtncaza dDadeset pet puta.'61

U pred4ji Abdullaha b. Omera stoji: "... za dDadesetsedam puta.'62

Oua predQa na prui pog[ed oponira hadisu Ebu -

Setda. Meduttm, nema stDarne opreönostt izmedu 4jih,jer su kao t ueöina drugth hadisa, objaua UzuüenogAIIaha, a u Njegouim rijeötma i!6 nema nesk[ada.63

@ Muslin, (404); Nesai, (829): Abdut-Rezzak, (2/98); Da ni, (1312);Ebu-Jala, (6/196); Tabetani, (7/214) i Bejheki, (1/379).

61 Buhari, (646) i Muslin, (649).62 Buhari, (645) i Musln, (650).63 Poznati tabiin Hassan b. Atijje je rekao: "DZibtil je dalazio Poslaniku

96 sa Sunnetom kao ito mu je dolazia sa Ku'anom." Daimi,(5BB); Hatib u ((El-kikje, stt. (12) iu tEl-fekihu vel-mutefekkih))(1/266-267); MeNezi u (Es-sunnq) 1Oq ig36): Latikai u (Serhuusulil'iatikadD (1/82-83); lbn'Battah u (El-ibaneD (1/95) i Hetevi uteemmulkelamD (2161 62). Hafiz lbn-Hadiet ga je oaiienioispnvnim u t<Fethul-baijun (131291). lbn-HadZer u istom djelu,(2/132) sponinje jedanaest naöina kojim su eminentni islamskiuöenjaci uskladili ova dva hadisa.

lslamskt uöenjaci su uskladi[i oua doa hadtsanekoliko naöina. OuQje se moäemo ograntötti nakoja je spomenuo imam NeueDt u sDome komentaruMuslimol Sahih.

1) Maaji broj (ü. duadeset pet) nüe u kontradiktornostisa ueCim (!. ueöt broj obuhuata ma4ji),64 a spomensamog broja nüe releDantan kod ueöine uöenjakaislamske jurispudencije, ueö samo ukaztle na obim.

2) Q pruo Drüeme oDa nagrada btla je duadeset petstepeni, potom je MilosttDt Allah obau[estio postanika *o poDeCarüu ragrade.

3) Da oua nagrada ouisi onama2a. Neki öe kta4jaöinamazu t ßpraone formeduadeset i sedam puta), aPropusta i ma4jkaDosti tmatiPuta).65

natrina

samim kla4jaöima i formtzbog suoje skruknostt uimatt ueöu nagradu (tj.drugi öe zbog bujesnihmanju (ü. dDadeset i pet

Deoeto: Oprost grljeha onome Ko se propßnoabdesli, potom klanja u d2emalu

u Vidjett, takodet: ttNejtut evtant (31127).-" wdjeli: ELninhdd2\, bt12q ocl mdma Neve\ija. Vidjett. takoder: \\Ftysaü (41131) od lbn-Munzia: (ELnufhin) (21274-27s) ad imanaEbu-Abbasa Kutubija i (\fahut-testirl) (21263) od hafiza hakija.

(32\ Odlike i ptopis namaza t .liematu

Osman b. Affan je öuo Poslanlka ".k da kaie: "Ko

upotpuni suoj abdest, zatim ode klanjatt propisaninamaz, Allah (e mu oprostiti 4jegoue gr!jehe.'66

Milost Uzui5enog Atlaha i NjegoD oprost nisuograntöeni samo na one koji su obauili namaz ud1ematu, Deö obuhDat4ju t ojemike koji opraudanozakasne na namaz.

Ebu-Hurejre ka2e da je A|[ahou Poslantk g rekao:"Ko upotpuni suoj abdest, potom ode da obaut namazu dZematu, pa stlgne nakon selama, AUah öe muupßatt ßtu nagradu kao i ontma koji su obauilikolekttuni namaz , ali neöe ttme uma4jtti njihoDunagradu."67

U drugoj pred4ji stojt: "...potom dode u d2ami,ju tkLa4ja u d2ematu, Allah öe mu oprosttti njegoue grijehe.Ako zakasnt na jedan dio namaza, nak[a4jaöe ga ibiöe mu oproiteno. Ako sttgne u dZamlju a namazzauröen, klanjaöe gaoprosteno. ""

a6 Muslim, (232); Nesai (855); lbn Huzejme, (2/373); lbn-Munzr u GI-evsatu\ (41145) i Beiheki, (11299).

67 Nesai, (854) i Ebu-Davud, (564) sa ispßvnin tancem prenositaca.ffi Ebu-Davud, (563); tbn-Sahin u (Et tergibuj) ßA): Ibn-Abdut Be( u

(Et temhlduD (7168) i Begavi, kako stoji u (Kenzut unnaht (l'6t)sa dobim lancem prcnosilaca. Vidjeti: 6ahihut-tegri6) (1/241).

peseto: Poueöanjem broja kla4jaöa poueöaoa se

ürijednost dZemata

Ubejj b. Kab prenosi da je Poslanik ttt;"Namaz duojice bolji je od namaza pojedinca, a

tujice boÜi je namaza dDojice, ito ih je ußenamaz

(samostalno) t biöe mu

Allahu Ü'i dra2e."69

U drugom hadisu stoji: "Namaz düojtce u dZematubolji je kod AIIaha od namaza öetDertce koji kLa4j4juponaosob. Namaz öetueice u diematu bolji je kodAllaha od namaza osmertce koji klanjaju ponaosob.Namaz osmerice u dZematu bo$i je kod AIIaha odstotinu pojedirnönth namaza. "To

0e Nesai, (842); Ebu-Davud, (554); !hrns6, (5/140); Hakin, (11247-248);lbn-Hibban, (3/250); Ebu-Nuajm u (E-hitijq (9/321) i Bejhekj,(3/61). lnan lbn Meain, Ibn-Medini, Zuheti, IJkaiI i lbn Seken ovaihadis su acijenili vjercdostajnim. Na njegovu osnovanost ukazali suhaliz Bejheki, Askalani i lejh Atbani. Vidjeti: (Et-tethi$) (11248) adZehebija: (ELmedimua) (4/197), Gt,telhisut-habiD) el51\): 6ethut-

_ bain Q/136) ' rsahihut rcgibr (1t2g\.'v Tabenni u G.Et.keDnuD t7gl36) i u ,Müsnedus-samijjiner (t/2it): tbn-

Ebi-Ash u (El-ahadu ve|mesanb (2/182): Buhari u (Et-tarihut-kebiD)(71192); Hakim, (31625): Bejheki, (3/61); Bezzar (E|ke;f 11227-228):Ebu-Nuajm u (El-marifq) i lbn-Sad kako stoji u (KenzuLummah)7/563). tman Munzii iöejh Albani avaj hadis su ocijeniti dobtim.vidiet: (Sahihut-tegrib) (11293). lnan Hejsemi u (Medimeuz-zevaidll (2/39) tvrdi da su prcnosioci kod Tabeßnija pouzdani.Hafiz lbn-Had^er je u (Et-tethisul-habiu) (2/518) preiutao ovupredaju.

(34) Odlike i propis nam..zq tr d2ematu O.llike i Ptopis natnQz., tr dZernattt (3s)

Ebu-Musa et-Medini u suome Qjelu "Et-t)ezaif '

prenosi od Kaba et-Ahbara da je rekao: "Nalazim u

TeDratu da se poueöaua4jem broja klanjaöa poueöaDanagrada däemata. Ako th je stotinu, im4ju stottnustepeni. Ako ih je hiljadu imaju hitjadu stepent."Tl

Jdanaesto: Posebna urijednost sahaha, podne iikindije namaza u dZematu

UzulSent Allah je odlikouao namaz nad drugimujerskim obredima, uöiniuii ga stubom Djere, potom jeuöinio posebno mjesto sabahu, podne i tktndljt-namazuu dZematu.

Ebu-Hurejre prenost da je Allahou Poslanik {i; rekao:"Kada bi ljudi znalt urüednost jaclje i sabaha udZematu dolazili bi th obaDiti u dZamiji öak kada bi iprzali na ko!jenim21."72

Odltke outh namaza moZemo objedintti u narednimskuptnama:

1) Jaclja-namaz u däematu je kao oola noöi. a sabahkao cljela no( u namazu

Osman b. Affan je öuo Poslantka g! kada je rekao:"Ko kla4ja jacüu-namaz u däematu kao da je proueo

71 Vidjeti: (Fethul-bat ) (6/19)ocijenio dobrcm.

72 BuhatL (615) i Mustin, (437).

pola noöt na namazu (ktjamul-lejI), a ko ktanja sabah-Mmaz u d2ematu kao da je proueo cljelu noö nanamazu."73 Ouim se hadlsom Zeli ukazati da oraj koklanja jacÜu-namaz u dZematu tma nagradu onoga kojiprouede po[a noöt na dobrouoljnom namazu, a onaj ko,takoder, ktaryja uz jaciju t sa.bah-namaz, u dZematuima nagradu kao on4j ko prooede c|jelu noö unamazu. Dakte, u oDom hadtsu lma izostauljenoznaöe4ie prje rljeöi Poslantka tE:

"...sabah-namaz u

diematu", koje glasi: "...a ko kla4ja jaciju, potomsabah-namaz u d2ematu..."74

Ot)o tumaöenje potDrdLie druga uerzija ouog hadßau kome stojt: "Ko klar$a jacüu-namaz u dlematu kaoda je proueo po[a noöt na namazu, a ko klanja i.sabah-ramaz u dZematu kao da je proueo cijetu noöna namazL."7s

73 Mustin, (656); Ebu Davud, (Sss); Darini, (1224); lbn-Huzejne,(21365); Bejheki, (1/463); lbn-Sahin u (Etlergibq) (69); Asbehani u(\Et-teeibq) (3126); Taberani u (Es saglru) (11267) i Humejdi u tEt-musnedut ß0.7,a. UjOiet; : nf unteu'ranvezr t t2/

- i p) t rBeztut med2nJd I 14 l t 4 t - 1 4 2),. Timizi, (221); Ebu-Davud, (sss): Ahmed, (1/68); tbn-Munnr, @131_132); AbdurRezak, (11525); tbn-Hibban, (O/2SO). tnan Tirnizi iSejh Albani su ovaj hadis ocijenili vjerodastojnin. Vidjeti: KsahihuSunen t-Tnm izt.)) ( 1 I 1 3B).

ad lbn-RedZeba koji je ovu predaju

2) Ko klaria sabah-namaz u dZematu. zatim soominieUzoiöenog Allaha do btaska sunca. potom klanja duarekata ima nagradu hadZdZa i umre

Ebu-Umame prenosi da je Altahou Pos[anik p,

rekao: "Ko kla4ja sabah-namaz u diematu, zat[m

sjedne t spomi4je Allaha do blaska sunca, potom

kla4ja dua rekata lma nagradu had2d2a i umre."76

U drugoj predajt koju prenosi Enes, Poslanik *kaie: "Da sjednem sa ljudtma kojt spomt4ju Allahanakon sabah-namaza do izlaska sunca, draäe mi je

nego da oslobodim öetiri roba od Ismailouih potomaka.

Potom da sjednem sa ontma kojt spomi4ju AIIahanakon iktnd[e do zalaska sunca, dra2e mi je nego daoslobodim öettri roba."77

3) Meleki se iskuolj4u na sabahu i ikindüi-namazu

Ebu-Hurejre kaie da je Allahou Poslanik & rekao:"Namaz u dZematu je boljt od pojedinaönog namaza za

TnnizL (5BO); Taberani u (El-kebiu) (Bl17B) iu L(MusneduöSamijjin€) (2/42) i Beiheki u (Eg Suabu) (7/138). lnan Timtu,Munzii i Sejh Albani ovaj hadis su ocijenili dobin. Vidjeti: (Es's/sliefus sahlha) (1211195-1197) i toahihu SunenitTimizb (1/32a).Ebu-Davud, (3667) i Taberani u ((E/-evsalu) (61137 138). Hafiz haki iäejh Nbani su avaj hadis ocüenili dabrim. Vidjeti opaske hakija na(Etihja! (1154); ((Medzmeuz-zevaidD (10/145); (Sahihu Suneni Ebt'DavudD (2/413) i (El miikah,) (1/306).

dvadeset pet Puta, a melekt d.ana i noöt prisustoqju

sabah-namazu."78

U drugoj Derzut oDog hadisa stojt: "Meleki dana inoöi se sast4ju i smje4jtlju na sabahu t tkindüi-namazu.

Ikrda se urate s)ome Uzu['enom Gospodaru ptta ih, aLizna bo\e od 4jih: ,Sta öine moji roboui?' Meleki tadaodgouore: ,7-atekti smo ih u namazu i ostaut[t unamazu."'79

U komentaru ouog hadtsa imam NeDerJi kaie: "lz

Suoje netzr4jerne mtlostt UzulSent AIIah je uötnioiskuplja4je t smjenjiuanje meleka u urljeme namaza daposDjedoöe suome Gospodaru o pokornosti NjegoDthroboua.'ao

@ @ @

78 Buhan, 648) t Mustm, 1649)" Mustin, 1632t. lb4 Hü/ene. (1,165t: A\bena1t u nLt-tery,bu., (i/23-

^ .20) , lbn-H'bbun ß/t511 u n^arc go-ncnoi vea,i.-- vtdleti rELmnhad)t' tslt1ot od imama Npr'evia t , LJmdetut-han,,

(5/168) ad imama Ajniia.

Odlike i propis namaza u diern..tu

Pog:laay' II

Propts narnazaa dterna.tu

hopis namaza u däematu

Nema raztlaäenja medu uöeryjaclma ehlus-sunnetskth

pra\nih rJsmjerenja o legittmnostl namaza LL diematur.

Jednog[asni su na ßpraunosti takuog namaza t da

4jegoua urijednost prelazt urijednost samostalnth

namaza.

Sejhul-tslam lbn-Tejmijje kaie: "lslamski uöenjact su

suglasni da on4j ko smatra suoj pojedinaöni namazbolim od ko[ektiüog namaza, zabluQjeli je noDotar kojtodstupa od ujere muslimana."St Na drugom mjeslukaZe: "SloZni su is[amski uöe4jaci da se namaz udZematu sDrstaDa medu n4jznaö4jnija obredosloulja tn4jbrazitije simbole islama."82

Hafiz lbn-Abdul-Berr ka2e: "O Drüednostt namaza udiematu gouore muteuatir hadisis3 na öüoj autenttönostisu sloäni tslamski uöe4jaci. Ouo ukaz4je na zabluduhauarid1lja (tskriuljena mustimanska sekta) kojt portöu

Et Vidjeti: (MedZnuatul-fetava\) (1 1 1616).u toia, pslzzzS i 1zs/zssS.8 Mutevati ha(Jis je onaj koga u svakoj generacili prenosi odredena

skupina ljudi. Zbag njihovag broja iptavednosti nije moguöe daizmisle takvo neöto. Vidjeti: (Et-tarifati str. (256) ad inana AlijaDZutdzanija; (Elbaba) (21294) ad lbn-HadZera; (TediburraviJ)QIIBO) od gJtLtL,ja: ,Nettü1-evlan, etl36) od Sevkan4a i(ll"4enhediun-nakdD str. (404) od dr. Nutuddina Ntrc.

_r(42) Odlike t propts namatza u diematu

obau[a4je kolektionog namaza i preziru da ih nekopreduodt u d1ematu osim ako je Vjeroujesnik iti isl<reniks-siddik) .'44

Poznati hanefijski praDntk Abdullah b. Mahmud el-Musili, nakon öto je spomenuo hadis u kome Poslantk& kaie da je Zelio popatiti kuöe onih kojt neprisustDr-lju namazu u d2ematu, kaie: "Ouo je znakpotDrde urüednosti kolektiDnog namaza. Poslanik ,.*.uuljek je klanjao u dZematu i nüe ßpraüno ostaDit[ ga,ostm uz ujerskt opraudani razlog. Ako bt stano,nicijednog mjesta naprstili namaz u dZematu narediöe imse da ga ponoDo uspostaDe, a ako odbiju uodiöe seborba proth,) rjih, jer su ostaDtll stmbol ßtama."8s

Sejh lbn-Usejmin kaie: "Legtttmnost namaza udZematu potDrdqje konsenzus islamsklh uöenjaka. On sesDrstaDa medu n1jurednlja obredosloolja i n4jpohualnija4iela.'aa

Dakle, slaZu se uöenjaci ehhts-sunneta da je namazu dZematu preöi i uredn[jt od pojedi.naöni.h namaza.Medutim, razilaze se oko propisa kolekt[Dnog namaza.Kao po ueeini praunth pitanja tako t po ouom ßlamskt

u Vidjeti: (Et-temhid\ (14/140) od haliza tbn-AbduLBeffa.85 Vidjeti: K1-ihtijat ti talilil-nuhtan) (1/78). Vidjeti, takodet: (Et-temhid,

(18/339) iftLmuvaldkan, 11t211) od imama Satibija.86 Vidjeti: <(Eö-öehul-numtia:) (4/1 88).

- odlikn i Propis n4m.1zt1 u diematu (43)

uöe4jaci tmaju uiöe mi.ölienja. Spomenuöemo ih sa

dokazima, potom dtskutouati o suakom argumentu

pnnaosob, te od.abratt prioritetnje mtälierye.

Propß kolektunog natnaza kodpriznatih praunih ökola

Kod islamskih uöenjaka o oüom praunom pita4jupostoje öetirt mtö$enja zasnooana na kur'anskim ilihad[skim argumentima. BuduöL da su uteme\ena naouim izDortma ne smatr4ju se iznimntm niti nßtalc.nim,Dee treba shodno jaöint dokaza odabratl priorttetnije od4jih, ne isk$uö4ju(i autentLönost drugih mtiljenja.

Pruo m'ö!e4je

Namaz u dzematu je prttDrdeni sunnet. OuomßAe4je zastupdu uöenjaci hanefijske t malikljskepraure ökole,87 potom neki. Eafijski praunict.ss

n Ti. veöina uöeniaka ovih pßvnih ikola.u vidieti: Gt ihtijaD (1t78): Gttenhi') (6/318) i (18/333), (Et-istizkaD)

(2/398); (ELhdaje SerhuLbdajeD (1155): (El bahru4aih) (11365):(El-binaje öehul-hidajq (2/324): t{Huknu tarikis salah) stt. (87);t(Et-tadZu vet-iklih (2181); (Mevahibul-dZelih) (2182); (Et kavaninul'fikhijjq st. (48); (HaSijetu lbni-Abidin\ (11104) i opaske na (\Eä-Äerhut -mu mti a) (4 I 1 96).

lbn-Abdul-Ben turdi da ouo miitje4je zastupaprauntka lraka, Sama i Htd1aza.sg Odabraotakoder imam Seukant.go

lmam kadija ljad t Seukant kaiu da ouo miöljenjezastupa üeöina ts[amskih uöe4jaka opöentto.gl

Zasniua se na sljedeöim argmentirna:

1 . Na hadi.su koji prenosi lbn-Omer u kome poslanik :ykaie: "Kotekttuni

namaz je bolji od pojedtnaönognamaza za duadeset sedam puta.'g2

Citi.rani hadts ukazuje na odlike kolektionog alt ipojedinaönog namaza, jer su uporedeni u jednomkontekstu, kontekstu pohuale, s ttm da namaz udiematu lma brazito ueöe urltne.g3

2. Hadts Jeztda b. el-Esueda u kome stojiAllahou Poslanik * na oprosnom hadidiu nakonnamazet uidio dua öoujeka kojt sjedeprisustuouali namazu u dzematu. priöao im jeth zbog öega ntsu klanjalt? Kazaöe da sunamaz u suojim kuöama. Poslanik H reöe: ',Ne

p1 Ako kla4jate u

dtamÜu, kta4iaite sa

bafila) namaz.'eq

Vtdtmo da su out ashabt klanjali u suojtm kuöama,

a Poslanik H nüe osporto njihou postupak, ueö im ienaredto da kla4i4iu sa dZematom sa namierom

dobrouoLinog ramaza.

3. Hadis Ebu-Musaa el-Eöarija u kome Poslanik )p

ka^e: "N4jurednljt je namaz onoga kojt najuiöe pieiaöido diamije, a ko öeka namaz u dZematu tma Deöuragradu od onoga koji klanja samostalno, potomzaspe, "

Pos[antk !4 nije osudio postupak onoga koji klanjasamostalno, öto znaöi da namaz u dZematu nijeobauezan ueö je pohua[an zbog orltne d1emata. Izcitiranog hadlsa se razumije da pojedtnaöni kta4jaöiin4ju nagradu za sDoj namaz koja se ne moie posttöLkada bi kolektilni namaz bto obauezan.

Nesai, (857): Tnnizi, (219); Ebu-Davud, (575); Ahned, (4116);DainL (1367); lbn-Huzejme, (3167); lbn EbiAsim u (.El-ahadu velnesanb (31134); Darckutni, (1517-1521); Tabenni, (22/232) iHakin, (11244-245). lmam Timizi, lbn-Seken i Sejh Albani gasmatrciu vjeradostoinim. Vidjeti: (Et-telhisul-habiD (2/524); lHulasatubedril munirD (1/1BB); (Nasbu-rcje) (21150) i \(Sahihu Sunnenitfitmizin (1/136).Buhari, (651) i Muslin, (662).

ueöinaga je

suojim kuöama, zatim dodete udäematom. To üam je dobrouotjni

sabah-nisu

upitaoobautliöi.nlte

aI

ee Vidjeti: (Et-temhiö) (61318) i Gt-is zka)) (2/3gB).9o Vidjeti: (Nejlul-ev,tan] (31129) j Gethut kadi} str.st vidjeti: (El-med2mua\ (4/163) i t6ethut-kadh)

.mudztehidD (2/273) i (Fikhus-sunn..)) (t/170.s2 Buhai, (64s) iMuslin, (6so).sa vidjeti: (Nejtut eüaD (3/128).

(Be).str. (89), (Bidajetul-

(46) Odlike i propis n.tmaza u diematu odlike i Propis namaza. u diematu (47)

DiskLtsija o a.rgrmentifia oDe skrpine

Prui dokaz ouih uöenjaka je hadts lbn-Omera ukome stoji da je namaz u dZematu boji za doad.estesedam puta od pojedinaönog namaza. Oue hadis moiepostuZitt kao argument o urljed.nosti namaza udZematu, ali ne o 4jegoDom propisu. Rleö "boli,,,

neöini dotiöno Qjelo uuljek neobaueznim. Uzußeni Allahkaie: "O

$emici, lcad se petkom na nan"nz pozolete,fupo-prodsu ostauite i tE nan-Ez poZurite, to uam iezaista bofe, neka znate.'86

U drugom 4jetu AlLah M kaie: "O ujanici, hoöete Iida uarn ukaäem ta trgo1inu koja öe uas spasiti bolnepat4je; U Nlaha i Postanika Nkgoua ukryjte i imecinasuojim i Ziuoti @ swjim na A alnuom putu se borite,to Dam je boüe da zrate.'ez

Shodno razumljeuanju hadßa lbn_Omera, moiemo likazati da d2uma-namaz nije obltgatna obaueza t daujerouanje u AIIaha i borba na Njegouom putu nisuobauezni?! Suakako ne. Oui 4je

ukaz4ju samo naDrüednost ouih Qjela kao ito hadis ukazuie naDrüednost kolektiDnog ramaza. pored toga oo4j iadis jeneophodno uskladiti sa drugtm, 4jemu priutdio

96 Pijevod znaöenja Kur,ana, Et-DZumua, (g).e7 Ptiievod znaöenja t,.utana, Es,Saff, (10-11).

kontadiktornim argumenttma, o öemu öe naknadno bi.ti

goDora,

Sto se tiöe hadisa koji prenosi Jezid b. elEsuedpostoji moguönost d.a su oDt ashabi bilt nastanieni

daleko od däamije i nisu öu[i ezan, pa nisu btltobauezni odazuati se buduöi da Pos[anik fi nlje

dozuolio slljepom ashabu koji je öuo ezan da izostaneiza dZemata, ili su tmalt neki drugt razlog pa ihPostanik g nije ukorto zbog nedolaska u däemat.Poznato je kod islamskih uöe4jaka da pukepretpostaDke nisu argumenti.. Medutim, ouQje smopinudeni na moguöu pretpostauku, jer bi u prottDnomDjerodostojni hadisi opontrali jedni drugima, 6to jenanoguöe po konsenzusu uöenjaka. Ako bismo kazaltda su oui ashabi öult ezan öto cttirani hadis nitipott)rduje nitl negira, kako tada razumjeti pred4je kojeneg@u ispraunost pojedinaönth namaza onima kojiötgu ezan.g8

Treöi dokaz ooe skupine je hadts koji prenosi Ebu-MtLsaa et-Eöari da kla4jaö u dlematu ima Deöurwradu od pojedinaönog namaza. OD4i kao i pruihadß koji prenosi lbn-Omer ukazuje na Drüednostnamaza u dzematu a ne na njegou propis. Takoder,

s Kao hadrs koji prcnosidokazima teöe skupine.

lbn-Abbasa Aoga cemo spomenuti u

neophodno ga je uslcladtti sa drugim predajama kojenegirqju ispraunost pojedinaönih namaza u ouomsluö4ju.

Dngo mit$e4k

Namaz u dlematu je Qjelomiöna obaoeza (fardukifqje).99 Ouo je slau imama Sa[üe i ueCine 4jegot)ihsljedbenika, kao i nekih haneftjskih i matikijskihuöerjaka.loo

hsniua * na narclnim doteazima:

1. Hadis koji prenosi Ebu-Derda u kome AllahouPoslanik * kaie: "Ako u jednom mjestu budu triöoujeka a ne bude bmedu ryjth obauüen kolelctiDni

99 Djelomiöna obaveza (fardu kitaje) je vjeßka duZnost koju ako obavidovoljna skupina muslimana, spada obaveza sa dtugih vjemika.M?dutiy, ako to ne uöini dovotjan brci vjenika, tada bivaju grijegnisvi koji su mogli a nisu obavili tu duZnost. u ovu skupinu iiada:Kuparye mdyaca, dzenaza_namaz, dzihad u kome se os/obadalunove leilorije iLd. Vldjeti: t\Et.risate, stt. (366) od inama Satije: rit_nuha q (2/226) od lbn-Hazma; (Muzekketu usulit-fikb) str. (12), i(GLvedzizu fi usutit tikhJ) stt. (36).

lu Uidjel: (Revdatut-tatibiD) (t /3gg); (Et-ned1nuaD (4/163): (ethut_b?!D-. (2h!6): (Et:temhiö) (61318); (Meatinus-sunnenD (1/138);(Ha{ijetul-Budäejrenb, (1/2BB) KE|Anaje öehut-hiddeJ\ (2/324) i((Nejlul-ettaD ß1123,.

Odhke t propl$ ,t ur.azq. u d.Ze'ntatlr (4e)

, 4jima je ouladao lejtan. Zato se drZi z4jednicejer ouk jede oucu koja se oduojL'a1l

Ooi uöe4jaci kaiu da Poslanik W u ouome hadisutarcd.io sue trojici kolektiuni namaz, ueö je rekao:

izmedu njih," {. ako doojica obaue namaz sa treöegdolazak u öEemat.1o2

. Malik b. el-HuDejrß je sa slcttpinom ashaha borauioPoslanika * d)adeset dara. Kada ie AIIahou

* primüetio 4jihovu nostalgiju i öe24ju za, rekao je: "Vratite se suojim kuöama i

namaz u 4jima. Pouöite sDoju obite| iim dobro. Kada nastupt rlamasko urtjeme

oam neko prouöi ean i neka oas preduodiod uas."1o3

Allahou Vjeroojesnik * raredio je ooim ashabima dasa slojim porodicama u kuöama, a nlje imda sut z4jedniöki obaulj4ju kolektiuni namaz.

N$ai, (846); Ebu-Davud, (547); Mmed, (51196); lbn-Huzejne,(21371); Ibn-Hibban, (3/267): Hakim, (1t246); Beiheki, (1/296). tnanHakim, Nevevi i Zehebi ovaj hadis su ocijeniti ispmvnim. Sejh', A'lbani ga smatra dobim. Vidjeti: (Sethu ijadis-salihiD) (31255) od

,l lbn-Usejnina: (Metratul-mektibt (3/155) od Atija Kaija; (sahihul-dzaniq (21994) i (6ahihu mevaidiz-zama\) (11226).Vidkti: t(Ha'ijetul-BudZejrcmb\ (11288) i opaske na (BeztuLmedZhuö)(4112n.Buhai, (6008): Mustin, (674) i ovo ie niegova veEija.

(s0) Odltke t propis nam4za u diernatu

Ouo ukaz4je da namaz u d^ematu nlje duänost suakoomuslimana poraosob, ueö da neki mogu kla4jatt 11suojim ktöama.

3. Hadts lbn-Omera u kome Allahou poslanik & kaie:"Kolektiuni namaz je bolji od pojedinaönog namaza za

dnadeset t sedam puta."104

Imam El-Hattabi kaie: 'veöina uöenjaka lafijske

praune ökole smatra da je koletctiuni namaz Qlelomiönaobaueza I dokaz4ju to hadßom koji prenosi lbn_Omerda se rnmaz u d1ematu odllk4je nad pojedhaönimnamazi.ma za duadeset sedam puta,,'105

Disfusija o arganentima oue stotpine

Prut dokaz oue skupine je hadis Ebu_Derda u komestQi da öe lejtan ouladati onom trojicom ako ne buduobauljali namaz u dZematu. ODi uöe4jact b cttiranoghadisa razumljeuaju da se tlemaz treba obauliatiizmedu 4jth trdice. Ako ga obaue duojica spadaobaueza sa treöeg. Iz ößto lingubttökog razumljeua4jaouoga hadisa moZe se izuesti ouakau zakljuöak, iakoDeCha uöenjaka razumljeua suprotno tome. Medutim.oDqj hadis je neophodno usaglasiLi sa druqimpred4jama. Poslanik * jedne prilike je htio po;liti

tu Buhai, (645) iMustin, (630).t6 Vidieti: (Mealimus-sunneD) (1 lt 38).

Odlike i propls nomaza. u däematu (sr)

onih koji ne dolaze u d2amiju na jaclju-namaz,16je ueöina muslimana prisustuoDala dZematu. Zarnije ispu4jena Qjelomiöna obaueza?!

Zbog öega ih je Vjeroujesntk * htio kazniti ako nisukla4jati u dZematu?!

Ouo mß!je4je, takoder, pobija 4jet o namazu ukada jedna skupina kla4ja a d.ruga se bori,se sryje4j4ju. Da je namaz u dZematu

obaueza onda druga skupina ne bi biladolaziti u dZemat. raroöito u tako teökim

na bojnom polju kada o suakom borcu olisii ßhod bttke. Meduttm, nüe im dozuojeno

ponaosob jedan po jedan, ueö kolektiono uskupine.

x , . , - , , ,Sto se tiöe hadisa koji prenosi Malik b. el-Huuejrbne moäe posluZiti kao dokaz iz uiöe razloga. Pruo,

je Poslanik * naredio outm ashabima da se urate isooje porodtce Djerskim proptslma i namazu, a

ih obaueao da stalno klanjSu u sDojlm kuöama.

, Poslanik g, im je naredio obaolja4je rramaza uTako, ra kr4ju ouog hadisa stoji: "-.kada

namasko urijeme neka uam neko prouöt ezan ioas preduodi tajstarüt od uas." Treöe, ako

lzvot ovoga hadisa öemo spomenuti u dokazima s|edeöe skupine.

(52) Odllke t lrrppi,s r,atnazs u dä;;;-----------------

ka2emo da se to ipak odnosi na namaz po kuöama.ra2log tome je 4jihoua potköenost u t3jestu u kome suäiujeli i nemoguönost ispoljaua4ja ujerskih simbola, Stose uueltko razlikuje od muslima nske sredine ili islamskedrZaue. Vidimo da to Poslanik * nüe dozDolio uMedtni, oeö je htio popaliti ku& onih koji neprßrrstDqju däematu.

Treöi argument ooe sl pine je hadis koji prenosiIbn-Omer da je kolektiuni namaz bolji od pojedinaönogza duadeset sedam puta. Spomenuli smo da ou4i hadisukaz4je ra Drijedrnst namaza u d1ematu a ne nanjegoo propß. Zatim, u 4jemu nema nßta lto ukaz4jeda je namaz u d^ematu obaoezan jednoj skupini paako ga obarsi. spada obaueza sa drugih.

Ouqj hadis je jaöi. dokaz pruoj nego ouoj skupini,iako smo ueö razmatrali 4jegouo znaöe\je.

Trde miülja1je

Namaz u diematu je obligatna du2nost suakomobauezniku i u)jet za ispraDnost namaza. po mßljeryjuooih uöenjaka suaki muEkarac obaueznik du2an ieobauljati namaz u dzematu i ne uriiedi mu nama2 uüegoDoj laröi.

Ouo millje4je zastupqju: Imam Ahmed. (po jednojpredaji), Ebul-Vefa b. lkil, Ebu-Hasan et-Temimi. Ibn-

Odlthe t rtamazar u diefiatu (s3)

i. sli uöe4iaci bukualistiöke praone ikole, zatim-Mwa, Ibn-Tejmljje (po jednoj pred4ii), Ibn-K4iiim

drugi.107

Medutim, ueöira ottih uöeniaka kada gouore o

u d\ematu, spomiriu ga kao obligatnu duZnostobaoezniku, ali ne razmatr4ju da Ii je d2emat

za ßpra,nost ramaza. On4i ko kla4ia propisaneu soojoj lcuöi, pored griieha koje ie uöinio

dZemata, da Ii je 4jegou namaz ispraDannef

Ouo millje4je zasnfua se na narcAnim dok,-üTn'lq8

Ibn-Abbas prenosi da je AIIahoo Poslantk W rekao:öLje ezan, ali se ne odazooe, nema namaza ostm

(ujerski ualidno) opraudanje."t @

7 Vidieti: (ELnuhalla) (41196); (Hiljetul-evlijq (2/155): (Et-tenhid)\(6/318): (MedZmua i-fetavqJ (32/333): ((Tarhut-tesib\ (21262)

lBidaietut-mudzehih) (21273); (El-nedznuq (41163): \tHukmu, taikis-salah) stt. (101); (Nejlul-evtaD (3/123); (Fethul-kadi\ str' (Bg)i Kß-öerhul-a:,u'i,tiau (41205).Sejhut-islan lbn-Kdjim u djelu (Hukmu tatikis-salab) stt. (85'106)spominje skupinu dokaza po ovom pitaniu. Mi öeno se ogrcniöitina najjaöe i najispnvnije od niih, kao kod dtugih skupina.lbn-MadZe, (800): Darckutni, (1540); Dik Makdisi u (El'muhtare)\(10/239); lbn-Hibban, (31253); Beiheki, (3157); lbn-Hazn u (Et

'muhall6DJ Ul19o); Dinevei u ((El-mudialesq) (3/225) i Hakin'(11245). lnan Hakim, lbn-Hazm, Abdul-Hakk ßbili, zehebi, lbn'HadZet i Albani su oval hadrb ociienili vkrodostoinim. Vidieti: (6t'

(s4) Odlike I propis nam.,za u diema.tu

Sejhul-islam lbn-K4jjim ka1e: "Primanje namaza kodUzußenog Allaha po ouom hadßu oußi o d1ematu, itojasno ukaz4je da je dZemat uujet za ualjanost namaza,kao ito je abdest uDjet za 4jegouu ßpraDnost.'1l1

2. Ebu-Hurejre prenosl da je Allahou Poslanik * rekao:"Tako mi Onoga u öijoj je ruci moja &ßa, htio samnareditl da se pikupi grarie, potom da se prouöi ezani da naredim nekome da preduodi namaz, zatim daodem popaliti 4jihooe kuöe. Tako mt Allaha, da znaneko od 4jih da öe raöi dulje uelike kosti ili malomesa,lll doiao bi na jaci.ju.a12

U komentaru citiranog hadtsa imam Neueoi kaZe:"Oo4j hadis sluii kao argument uöenjacima kojt ka2uda je namaz u diematu obligatna duänost suakogobaoeznika..l13

tehlisul-habiD (2/527); (Butugut-menn\ str. (76): dNaut-gatib)(2/337); ttFetava isla'i,ijiq (11221) i (tatamut-abid) str. (gg4oLMedutim neki uöenjaci kalu da su ovo iieöi lbn-Abbasa. aU^tiienl Allah najbolje ma.

110 Vidkti (Hukmu tarikis,satah) str. (101) i (NasbuHajq) (2/23).111 Ovo je simbolika koiom se Zeti pogrditi njihova pohlepa za ovim

prclaznim svijetom, a zanemativanje vjeönog i boljeg svijeta. Vidjeti:(En-nihaje fi garibil-hadis\) (1/695-696) i (2/652) i (Et-istizkan)(2/398J.

n2 Buhai, (644) i Mustin, (651).113 Vidjeti: (Et-ninhadb) 61126).

Od.like i t ropilt ttfumaza u 415-St"(5) '

Ebu-Hurejre kaie d.a ie iedan slijepac (lbn-Ummi'

doöao kod Poslanika X t rekao mu: "O

Iahou Postaniöe, ja nemam üodiöa da bih dolazio u

[u, pa da Li mogu kla4jati kod kuöe?" Allahou

* mu tada dozooli da kla4ja kod kuöe. I{ada

odmakao, Poslanik * ga Pozua i upita: "Da Ii ö4ieö

?" 'Da, öqjem,"-odgoDorio je. "Onda se odazoui,"'

Vjeroujesnik *-"114 U drugoi predaii ouoga hadisa

toä: "O A atnu Poslaniöe, ja sam slijep öoojek, a

fuiöa je daleko od d2amlie ." Nakon 5io ga uPita

Ii öuie ezan, Poslanik W reöe: "Ne mogu tt

U jednoj uerziji stoji: "O AIIahou Poslaniöe, izmedu

ku& t dLamije ima puno pa[mi i drue1a' a ja

stalnog uodiöa."116

ta Muslim, (653).15 Ebu-Davud, (552). lnam Nevevi smata da ß lanac prcnosilaca

ovog hadisa vjerodostoian ili dobat Vidieti: (El-nedimuaJ) (41191) i

KHulasatul-ahkan) e1653-654. Sejh Nbani ga smata viercdostojntm

Vidjeti: (Sahihu Suneni Ebi-DavudD (1/164)116 /\hr'led, (3/423) iHakn (11247). lrnam Hakim' zehebi i Albani ovu

pedaju su ociienili vierodostoinom. Imam Munzii je smatra

dobrcm. Vidieti: (Sah/hut-tegdb)) (1/302) Hafiz Heisemi lvrdi da su

njeni prenosioci pouzdani. Vidieti: @/led2neLE zevaidD e/42)

(ss) oau*. r p""p.oW

U drugoj pred4ii lbn-Ummi-Mektum je rekao: ',eAllahou Poslantöe, u Medini se poueöao broj diuljihzDüeri."l17

Ouaj hadß sa citiranim Derzüarna ukazuje da ou4jashab lbn-Ummi-Mektum ima pet118 oprauda4ja zbogkojih bi mu se moglo olakiati da kla4ja u suojoj kuci:

a) ito je slljep,b) jer nema stalnog i poDjerliuog Dodiöa,c) jer je njegoua kuöa daleko od diamüe.d) brojno drueöe i palme izmedu kuöe

-i diamiie i

e) brojna diuliaö u Medini.

Pored toga, Allahou poslanik * nlje mu dozuolio daizostane iz düemata, ito neminolno ukazuje da jedZemat uujet za ispraunost namaza, jer, u protiünom,Vjeroujesnik * dozuolio bi mu d.a kla4ia u suojoj kuöi.

Odlike i Pro?ls r,amaz.r u däem6tu (s7)

Ibn-Mabed el-Esdi kaZe da je Allahou Poslanik Ejednog öoujeka koji klaryja sam u safu, pa mu je

da ponooi namaz."119

Seihul-*Iam lbn-Kejjim kaZe: "Namaz ouog ashabat,neisprauan samo zbog toga öto se izdDoto sam u

iako je prißust)ouao d^entatu. Sta je onda sakoji apsolutno ne dolazi u däemat ueö kla4ja ukuei?! NjegoD namaz je bu doojbe neispraDnüi

namaza onoga koji klanja samostalno u saffu.'420

Disktslla o arylmerüima oue shpine

Prut dokaz ooih uöe4jaka je hadis lbn-Abbasa uPoslanik * negira ispraünost rnmaza onome kojiezan all se ne odazooe, osim uz oalidano

U brojnim hadßima Poslanik * negiraonome ko öini tako i tako, tli ne öini to i

Medutim, ouim se lagira samo po@unost a ne

fimiz, (230): Ebu-Davud, (682); lbn-Madze, (1013); Ahmed, (4/228);Tahavi, (1/394); lbn-Ebi-Sejbe, ( 279): Tajalisi, (1201): tbn-Huzejne,(3130); lbn-Sad, (51551); lbn-Eanbi u t(El-muadzemq) (985) iBeiheki (31105). lmam Ahmed, lshak b. Rahaveil lbn-Huzeime, lbn-

117 Ebu-Davud, (sS3) i Hakin, (1/246-247). trnam Hakim, Zehebi, i öeihAlbani ovu predaju su ocijeniti vjercdostoinom. Vidjeti: 6ahih;s_sunen} (1/164-165,.

t18lJ lednom hadisu stoji da je tbn-Umnt-Mektum rckao: ,,O NlahovPoslaniöe, ti si mi üaZi od oca i majke, Vidiö da sam u poznimgodinama zivota, a moje kosti su orcnute., Tabeani u rEt-.kebiu))(8/224). U ovone hadisu navodi se gesti nztog zOog *oga kPoslanik *i mogao ostoboditi ovoga ashaba od djenati. ueäutiÄ,njegova vjercdostojnost ie spoma. Vidjeti: ((MedZmeuz-zevai6) (2/ai)i (Daitut-tegib) (1/12A).

Hibban, lbn-Kajjin, Busii i#ih Nbani ovaj hadis smatraiuviercdostoinim. Vidjeti: ((lalamul-mwekkiiD (2/358); KHukmu taikis'sa/ah) str (95); (El-evsag (411U): t(Misbahuz-zudzadZeD (11339);(Ed-dlrale) str. (171) od lbn-Hadiea: KTuhfetul-ahveZ, (2121) it(tvalul-galibJ (21323-329). Imam Thnizi i Nevevi ociienili su gadobrin. Vidjeti: (El-medinuaD (4/298).Vidjeti: (Hukmu tarks-sa/ah) sft f95).

(s8) Odttke t lrropk na.maza u dZematu

osnoua. Tako t ouaj hadis negira nagradu dZemata, altne ßpraonost i nagradu pojedinaönih namaza. Dok62tome je hadis koji. prenosi Ibn-Omer u kome Poslanik& kaZe da je namaz däemata bolji od pojedinaönognamaza za dDadeset sedam puta. Iz hadisazakljuöujemo da pojediraöni namazi im4ju suq/uDrüednost, jer da su neisprauni, bili bi i bezorljednt.Prema tome, ouaj hadis je neophodno razuryjeti usujetlu drugih, takoder, ojerodostojnih hadßa.

Drugi dokaz oue skupine je hadb Ebu -Hurgjre ukome stoji da je Poslanik fi htio popaliti kuöe onimakoji izost4ju iz däemata. Ou4j hadß, bez duojbe ukazqjena obaoezu tvtmaza u dZenatu. U protionom Poslanik* ne bi ih poäelio kazniti.lzl Medutim, ne ukaz4je daje namaz pojedinaönih kta4jaöa bezurfiedan, a hadiskoji prenosi lbn-Omer potDrd4ie 4jegouu urljednost, alidradeset sedam puta marlu od Drüednosti kolektfunognamaza-

Treöi dokaz ooe skuptne je hadb lbn -Ummt-Mektuma kome Poslanik * n[je dozuolio da kla4ja usuojoj kuöi. Ouqj hadis moZemo razunljeti i odgouoritina 4jega kao na prethodni hadß koga prenosi Ebu-Hureire.

Odllke i na,maza u diematu (se)

eeturti dokaz ie hadis lbn-Mabeda u kome se

i da je Poslanik * naredio jednom ashabu da

i namaz nakon öto je sam kla4jao u safu.

, postoji razltka izmedu öoujeka koji klanja u

lcttöi i onoga kojt kla4ia u d2amiji i ne drZi seisa t normt uezanih za namaz u d2ematu, Tako,

analogüa nlje oalidan argument u oDom sluö4iu.

Zene nisu obauezne kla4iatt u d1ematu Poislamskih uöeniaka. Medutim, kada bi Zera

la u d1emat i kla4jak sama iza \enskih safoua,

ramaz bi bto pokuaren, kako turdt kadija Ebu-Jala

öejhul-istam lbn-K4iiim.122 Shodno ouom razumijeoa4iuIi bßmo kazati da je \ena, takoder, obauezna

u d1ematu. Ako se ka2e da postoie drugi

koji ukaztju da äera nije obauezana rrarLazom

diamijL kazaöemo da, takoder, postoje drugi dokazi

aludir$u na ispraunost namaza mimo dZemata'.

Öeatto mKgeryie

Namaz u d^ematu ie obligatna duZnost suakogka, ali nije ukt 4iego1e ispravnosti. Dakle,

bi öoujek klar[ao propisane rramaze u sDoioi kuei'

bi grije\an zbog nedolaska u diemat, turde oli

Vidieti: (alamut-muvekkinD (2/4Ga1); l(Hul'tnu kikis-salab) str. (96'

97) i (Et-turukuö-äetai jieD stL (165166)121 Vidjeti: (Sethu ijadis-satihiD) (312s2) od lbn-lJseir:,ina.

(60) oaun.tprw

uöe7jaci. Medutim, rlegout namazi su ßprauni i biöenagraden za njih.123

Ouo miÄlje4je su odabrali: Ata, El-Euzai, Ebu_Seur.Imam Ahmed (po odabranoj uerziji). Ibn-Huzejme, Ibn_Munzir, Ibn-Kudame, neki hanefijski i iafiski praunict ioeöina uöenjaka hanhelijske praüne ökole.124 Odsauremenih uöerlaka zastLp"Ju ga öejh Athani i lbn_Usejmin.l25

Hafz hakt kaie: 'Yeöira uöerüaka koji smatrqjunalnaz u düematu obligatnm duZnoöcu ne tretir4ju gau)jetom za ispraDnost namaza."126

Ot4j sbo se zasniua na narednim arymentirna

1 . Anßeni ALlah W kaie: "Namaz obafljajte i zetcat

daiE i sluna sa oninV koji narnaz obauli4ju i uiobauwE."127

Uzuikni AIIah u ouom qjetu nared.lje obaulja4jenamaza i dauanje zekata. Zatim, Allah üg pojaöaoa ouu

Odlthe i naarnaza u dtemaha (61)

naredbom, a to je obaoljanje narlaza sa

, 1j. u d2ernatu.128

Haftz Ibn-Kesir kaie: "Mnogt islamski uöe4iaci suaietom dokazioali obaDezu namaza u däematu"'12g

. Allah {ä ka2e: "l{ada budd nrdlr 4iina i hfiednd s

namaz obaüiti, neka jedni s tnbom namazi nelra swje on4ie &ze; i dak budete mmazrgka &ugi bufur iza Lt rs, a potom lalca d&u

lcoji jof nisl.l nanaz obaDili, nda ga s tobomi ndca onnje snie düe t opuni bud !"13o

Imam Abdur-Rahman es-Sadi kaäe: "ODai 4iel

na obaouu nalnaza u dZematu sa dulie strane.

; ako je Uzutöeni AIIah Propisao namaz u däematu

ouako teÄkim momentinta, ra boinom po\u kada se

od neprfiatelja, pa obiektiDnüe je da u uremenui bezbjednosti bude obauezan. Drugo, kada se

a rranaz u strahu (salatut-hauD, ostaDu4ju sed{eloui namaza i öine se stDari koie u

okolnosttma kuare namaz SDe se oDo öini

Upotediti (dukmu tarkls-saiah) str (89).Vidjeti : Oefsiru|Kur' anit-Azi n ) (1 1 88) : t€t-teshilu li ulumitTenzib)(1/82) od inama Gamatiia i (Teisiul'Keimi-RahmaD) str. (55)Prijevod znaöenia Kufana, En-Nisa, (102)

t23 Vidjeti: (Fethul-baü) (6120) od tbn-Redzeba.124 Vidjeti: (Et-Evsat)) (4/1J2j3A): (Meatinus_sunneD) (1/1JB); Gt-

medznuaj (4/163); (Et-mugnh) (214). t(Et_Minhadi)) (61126); uHuknutaikis-salahD str. (101); (Nejtu! evraD) (3/123): (sahtihut-tegtiblt(1 /303) i tLE{-äerhul+numtiq (4l21n.

1,25 Vidjeti: ljemamuLminne\ str. (277) i t€l-serhut-numtia)t (4/207).'-" vtolet: u tahut-testibt e1262).127 Prijevod znaöenja fnjfana, El-Bekarc, ß3).

(62) odttk" t propt" no o"i u diÄotu-

zbog dZemata, ito jasno ukazuje na njegouuobauezu."131

3. Ebu-Hurqjre ka1e da je Allahou poslanik gi rekao:"Tako mt Onoga u öijoj ruci je moja du'a, htio samnarediti da se prtkupi gra4je, potom da se prouöi ezani da naredtm nekome da preduodt namaz, zatim daodem popaliti ryjihoue kuöe. Tako mt Allaha, da znaneko od rlih da öe naöi doije uelike kosti t malomesa, doiao bi na jac!ju-namaz.,,t32

U komentaru cittranog hadtsa haftz lbn_Hadäer ka2e:"Spoljainje znaöenje hadtsa aludira da je namaz u

dzematu obligatna duznost suakog obaueznika. UprottDnom ne bt im se prijet o ouakuom lrurno^.,133

4. Oui uöe4jaci, takoder, koriste prethodnt hadts lbn_Ummi-Mektuma kome poslanik * nije olaköao daklanja u suojoj kuöi iako je bto slljep.lsa

Imam lbn-Kudame kaie: "Ako slljepac kojit)odiöa mora kla4jati u d2ematu, drugi su preöi.u czemat."l3s

131 Vidjeti: (Tejsiut-Kerimir-RahmanD stt. (286) | ((Temamul_minne).) str.(276_277).

132 Buhari, (644) i Muslin, (651).133 Vidjeti: 6ethut-bah) e/t2' 126).lu Mustin, (653).135 vidjeti: KEt-mugnb (2/4) i (serhut-Tibl ateLnßkah)) (312s).

'- odlka t pr"pß narnaza u dzeflatu

.-

U komentaru ouog hadisa"Ooaj hadis je dokaz da je

imam El-Hattabi kaie:d2emat obauezan. U

(63)

g. Ibn-Omer Prenosi"KolekttDni namaz je

sedam Puta."137

6. Prethodnt hadis koii PrenosiPoslanik * ka2e: Naiuredniji je

rujuik pjeöaöi do diamiie, a

d\ematu ima ue(u nagradu od

samostalno, potom zasPe,"l 38

Dislfl,Lsüa o argunnntirna oDe sk Pine

Cttirani 4ieti kojim dokazuie ooa skupina uöeniakajasno ukazuju na obauezu namaza u diematu' Doöli su

u imperatiDnoi formt koja rezultira obaoezom izoröefia

tog öina po mßelie4iu Dedne islamskih uöe\iaka'nemadolazitt

Takoder, hadisi Ebu-Hureire ipotDrd\ju ouu obaoezu. Shodnomoie se kazati da ie diematnamaza. Medutim, aKo se uzme

16 vidjeti: (Mea(mus-sunenD (1 11 38).137 Buhai, (645) iMuslim, (650)138 Buhai, (651) i Muslin, (662)

n

protiunom sliiepct i slabi poput lbn-Ummi-Mektuma bilt'bi

najPreöt za olakiicu."136

da je AIIahou Poslanik E rekao:boji od pojedinaönog za duadeset

Ebu-Mtna u kome

rlamaz onoga koii

ko öeka namaz u

onoga koji kla4ia

Ibn-Ummt-Mektumaouim argumentimauujet za tsPraDnostu obzir hadts koii

(64) o rk t yW

prenosi lbn-Omer da je namaz u dZematu botji o4pojedimönog tvzmaza za d)adeset t sed.am puta i hadiskojt prenosi Ebu-Mtsa da onome ko kla4ja u dZematupripada ueöa nagrada nego onome koji klanjasamosta.lno, pa zaspe, uiQjeöemo da dZemat niie uujetza ßpraDnost rramaza, jer je posknik * ukazao naodliku pojedtraönih namaza, a Allah üä n4jbolje zna.

hiorttehge mi\Ue4je

Nakon spomenutih miilje4ja i sa1ete diskusüe oargumentima suake skupine, smatram, a Attah rnjboljezra, da je öetufto miiljenje zasnouano ra n4jjaöimdokazima. Ouo mülje4je, Ltstuari, usaglaEaoa d.okazeduliu skupina; prue koja kaie da je namaz u däematupriturdeni surnet i druge koja ka1e da je u)jet zaispraonost namaza. Soaka od. 4jih je prihuatita jidnu azapostauila drugu skupinu dokaza. Dakle, uöe4jaci kojikaZu da namaz u däematu pored obaueze, nlje utjet )a4jegoou ispraorust, uzeli su u obzir s1.:s clokazs.l39buduöi da je preöe pomiriLi d.ua dokaza n"oozaPosta'iti jedan od 4jih.140

odlthe t

0 t cts Vidjeti: kFethut_baht (6/20) od hatiza tbn_Redfteba.ta vidjeti: \tTehzibus-sunenl (tnl od tbn_Kaiiima.

narnaza u diemata

Poglan/e III

Nekl pratnt Proplstaezanl za d.äerna.t

(66) odhkt I propt" nn-oto , di" ä- Odhhe t Propts namaza u d2emaht

Neki praoni rlc,Pßi ueaniza däernat

1. (ada muladiie ust4iu na namaz?

Islamski uöe4iaci Po ouom Pita4iu uße

Uenia-Jedni ka2u da ee ustati kad muezzin PoörLe sa

ikanEtom.

Dnqi kaiu da & Lßtatt dok uöi "kad kametß-gatatu."

Treöi kaiu dok uöi "h4ije alel-felah "

Aeüsfti turde da neöe LtsQiati sue dok se ne pojaut

inum ako je prßutan.14l

Ouo zadrie mi.!!je4je zasniua se na hadisu kojt

prenosi Ebu-Katade u kome Poslanik & kaie: "l(ada se

prouöi ikamet ne tnQite dok me ne Didite "142

111 vidjeti: <Et-evsatt) Hn66-168) od lbn-Munzin: (Se'flu Sahihil-Buharb)e/264-26 od lbn-Baltala; (Bidaietut-nudZtehi6) elno od lbn'

Ruöda; (E-mugniJ fi1538) od lbn-Kudame; (Et-nedZnud (31225)

od Neveviia; Gt-insah) (2/3939) od Merdavik: (Fethul-batb) F/415'41g) od tbn-RedZeba; (Fethul'batb e1120) od lbn'Hadzen;.

dJmdetulkah) 6/153-154) od Ainüa i (Neilul'evkr, (3/234) od

Sevkaniia.14 Buhai, (638) i Muslin, (604).

(68) Odßke t propts nam.tza tr dZernata

Cittrani hadß se odnosi na kla4jaöe koji znaju daje imam prisutan ali se nüe pojauto, pa bi bitorapomo öekati imama stojeöi.143

Prenosi se da je Allja b. Ebi -Talib jedne prilikei2äao na namaz neposredno nakon ikameta i zatekaoljude da stoje, pa ih je ukorio, rekausi: ,'Sta oam je pastojite podignutih gkua?!"l at

Zubejr b. Adi je pitao lbrahima en_Nehalja da ti öemuktedlje öekati izlazak imama (nakon ikameta) steeciili gedeöi? "Narauno sjedeöi,,,-rekao i2.1as

Imam lbn-Munzir ka2e: .Ako se imam nalazi ud2amfii muktedlje öe Lßtati kada ustane imam. Akoinam nüe prisutan u d2amlji ustaöe kada ga uide.,,u6Medutim, ako se imam pojaDi prüe uöe?ja ikameta,tada muktedüe mogu Llstati na namaz tol@m ikameta.kada 1ele, jer nema ualid.nog dolcaza koji preci2iraodredeno urtieme.l47

tf.Vidjeti: (Sehu Sahihi|Buharb (21264) od tbn-Battala i dJmdetut_kai))(5/153).

14 /\bduFRezzak, (1/su): tbn-Ebi_Seibe, (1/os6) i tbn-Sad u Gt_tabekaü (6/128) sa dobtim lancem prcnoslaca.

t:lPdut:Rezzak, (1 llls) sa vjercdostojnim tancem prcnositaca.1.q Vidieti: KEI-evsa Uh6A) i Gethut_bai'')t (2/120)i.117 Vdkti: (Bidajetut-mudäehid ), el3od.

Odltke t nomoza u däerrtqtu (69)

, Prenosi sekada

od Enesa b. Maltka da ie ustaiao namuezzin ka^e: "kad kametß-salah."14

Zejd b. Sabtt kaie: "SehuriLi smo sa Poslanikom *,potom smo kla4iali." Enes b. Malik ga upita: "Koliko

je bilo izmedu sehura i namaza?" "U duZtni uöenia'Dedeset iti Sezdeset 4ieta,"-odgouorio ie.150

Stiöno se prenosi od lbn-Omera, ali sa slabim lancem

prenosilaca.l49

2, Ibtiki je vmneraki period Emefu eana i ikaneta?

U komentaru citiranog hadisa hafu lbn-Had2er kaÄe:

(Tatuibut-EhAbD (1 I 57 ).tn Buharl (575) i (1921) i Muslin' (1097)151 Vidjeti : ((Fethut-barb (4/ 1 38).lv Ntahov vjetovksnik x sehutio je u zadnjim momentima noÖi'

neposrcdno Pred svitanie zorc'

'Uöerle 4jeta sred4ie duüne, ni dugih ni sulile batkih,

uöe4je niti brzo niti suuüe sporo, ueö izmedu toga'451

Dakle, od pojaoe zore152 do sabah-ramaza bio ieuremenski pertod u tr4ia4iu od Pedeset aieh, [. izmedu

duadeset i trideset minuta po saurementm mjerilima'

Citirani hadls ie uezan samo za sabah -ramaz' Sto

se tiöe drugih propisanih ramaza oD4i uremerski period

taa bn-Munzi u (El-evsatuD U1166).14 hdutRezzak, (11506) lJ tancu prcnosilaca ove prcdaje ima lbrahm

b. Muhammed et-Eslemi koii h potpuno nepouzdan Vidieti:

(70) Odlike i propLs ,tam(tz.t ,. däematu

procje4jt4ju stanounici jednog nljesta, shodno 4jihouimuDjetima. Suakako, neophodno je nakon ezana uzeti uobzir period za uzimanje abdesta, klanja4je sunneta,odlazak u diam[u,1s3 kla4ja4je tehtjjetul-mesdäid.a iurüeme za douu izmedu ezana i tkameta. Medutim, nüeispraono suuäe zakasnitt sa ndmazom, jer je n4jboljinamaz koji se klarla u pruom Dremenu.

U jednom slabom hadisu stoji da je A ahooPoslanik * rekao muezzinu: "Ostali izmedu ezana iikameta Dremena da u miru doußi obrok

jede, i da se moZe u miru abdestiti onaiporebu za abdestom."l tu

on4j kojikoji ima

3. Da li Deliki gldnik moäe pdDditi dhenat?

Nuina je obaueza muslimanima da d Znost bnamapoDJere samo bogobojaznim osobama, koje im4juisprauno ujeroua4je (akaiQ, jer imam posjedqje ueoma

t53 Mibl se na odlazak onih koji su duZni odazvati se na ezan. Ko biöuo prodoni glas muezzina sa minare ili dtugog uzvisenog mjestau danu kada nema buke, vieta, kige ili sniiega, dufun je odazvatise na poziv. Ovo su kiteriji po koiima je postanik lA obavezaoashabe na dZemal pa ie neophodoo uzeti ih u obzir.lsafimizi, (1gS) Ahnerl. (5/143) i tbn-Adi u \ELkam u)) (6/451) tmamfirmiZ, Zehebi, Zejtei, Hejsemi i Asklani ovaj hadis smataiu:labin Vidteti: (ELmedZmeaD (214); ttNasbu-.6|jett (t/275); qFeth;t-baiD (2/ 1 06) : (Tuhvetul-ahvel)) (1 lS1 g): (Daitu Sunenit_Thmizin stt.(36) i (lNauLgatib (1/243-246).

Imam Ntmed kaZe: "Prauo i obaoeza muslimana ie

u n4jznaöainÜem, pmktiönom obredu, Pouöaoa ih

Djerskim ProP'ßima' izdaje im prauna riese\l: e:

odredenim Dierskim pitaniima itd' Stoga ie nuZno da

imam bude bogobojazan, uöen, pronicito' xalailjiu'

mudar öoojek, da posjedr4ie urhurski kodeks tslamskog

ponaöa4ja, kako bi mogao na adekDatan naöin obaoiti

poDjerenu d.uZnost.

da ih preduode rajbogobojazniji i n4juöeniii od 4iih U

jednom hadisu stoji: ,Neöe rtspieti narod koga preduodi

öooiek, a medu 4jima ima bolt od niega "a55

ts Vrdletir (Bßaietus-s alah) stt. (25-26) od imama Ahmeda Citiani

nuldo oiti"zi Tabetani u (Gl'evsatq) (5129); lJkaili u (Ed'.duara\

ii,lsss) i o"it".i u (Mesnedu!-fievsu)) (31599) sa slabin lancem'pono"il""".

Vidieti: l(Med4meuz-zevai6) e/64) i (Es-si;'sl/efud-dade))

Odtthe , Ptoqis namaZ4 !-4!g!4(71)

znalajnu ulogu u iednom dnßtou: preduodi muslimane

(3/609-610).156 Hakim. (91223): Ibn Ebi'Asim u \El-ahadu vel-mesan,))

^lt.tzz.llrÄe'Äni,' (zoÄza) i Darekutni (2174) tman Darckutni' Beiheki^,i

i"n;; ä"i'i"*" snat4u slabin vidieti: (Es-sunenut'kub.fl ^P/90);.-ä"*r,:i*r"ärr;' <rienkihut'tahkikn 0 1255) od inama zehebiia;

il,Ää,'-ä,Ä"ü,üiä,ir-"ri (ut od tan-Kut"jb" i (Es-s/s/etud-

(J drugom, takoder, slabom hadisu stojt: "Ako äelite

da oaöi namazi budu prtmlieni neka uas preduode

medu uama nQboli, jer su oni baslanLcl izmedu oas i

uakg Gospodara "156

daifqJ U1302-s05)

(72) Odlike t lrropls ,tamaza u diematu

Islamskt uöe4jaci se spore da lt ueliki gieinik iprestupnik moZe preduoditt muslimane u narlazu.

Neki islamski praunici u ouom sluöaju praue razlikuizmedu malih i uelikih grijeha. Medutim, prioritetnüemßljenje je da urijedi namaz iza gdesnika iue aof lesmatra pripadnikom i"1u^u.1s7 Ouo mßljenje zastupauecira uöe4jaka ehlus-sunnetskog praunog usmierenia.i1|

Imam Tahaui u slojoj poslanici ka1e: ,,Klaniamo za

suakim mttslimanom. pokomikom i nepokoÄikom ikla4jamo taküma d\enazu."lsg

Ebu-Zerr kaie da mu je AIlahoD poslanik fi rekao:"Kako öeö postupiti ako imami jednoga dara buduodgadali namaz mimo 4jegouog uremena?,, ,,Sta mtsaDjet4jeö, o Allahou poslaniöe?,,_upitao je. tJeroujesnikl|4 mu reöe: "Kla4j4j tamaz u \jegouom Dremenu. apotom ako stignes ktartaj s 4jirna u d^ematu, Dik tise dobrouoljni namaz." I @

157 Vidjeti KBedaeus-sanaiaD (1 1386_387) ; 6ethuLbar6 (6/ I 91 _1 93) odl2n.-Re.1Zba: (El-beknu vet_khsibJ (1/44c444); <<sernuraiaetii-Tahavijte, (21 532) ; 6eid u t-kad b) (4 / 2 sB) : (Nejt ut -evta D) (2/24-2s) :R,lE::l.tava:-sadi!!q' stt (126) i \Es-öe,r,ut'mumtiqt (4/304 3oB).'& hdjeti: rEt-medzmu (41222) od imama Nevevija.''s Vi.djeti:

.. kEt-aktdetw-Tahavijjen str. (67) sa kotisnim opaskama SejhaAtbaniia.'*

!:,,::_ !9nul.^y:-sai, (8s8): Ebu.Davud, (431): /kmed, ß/168) irDn-Huzeime, (316ü.

Citirant hadß ukazuje da ie primlien namaz iza

Delikth grje\ntka koji ne klani4ju namaze u rlihooom

propßanom Dremenu,ldl ito se dakako smatra naiueöim

grtjehom nakon neDiersfl)a.

U drugom hadisu koga prenosi Ebu-Hurejre AIIahoo

Poslanik * kaie: "Preduodiöe uas (lmami), pa ako

budu ßpmuno obauliali namaz biöete sDi nagradeni' U

suprotnom tmaöete nagradu u oni 1rutnu."162

Imam Buhari prenosi da je lbn-Omer kla4iao iza

Ll-naazozaoza.'*

U komentaru oue pred4je imam lbn -Usejmin ka1e:"lbn-Omer je jedan od ashaba koii ie naiLtstr4nÜe

slijedio Sunnet Poslanika &lM a EI-HadZdiadZl65 ie bto

od n4jgorih Allahooih sttlorenia.'a 6

181 Vidieti: (Sehu Suneni-tbni-Mad^eD (5/1665) od inama NauddinaMaglataja.

tEP Buhari, (694): Ahmed, (21355): fammam u ((ElfevaidD (EHevdul-

bessar,, 11319); lbn-Hibban, (3/322); Beiheki, (31126) i Begavi u

(Serhus-sunne\ (3 I 405).t& Buhari, (1660); Malik, (922); tbn-Ebi-Sejbe, (21154) i Beiheki u Gs-

sunenus-sugan (1 /1 77).luvidieti: (Takibut-tehzi6) 0 /410); (Tenviul-havalilq (31123) od inama

Suiutija i (Serhuz-Zu*ani aleLMLMeltq, (1 171 ).1?'5 El-HadZdiadZ b. Jusuf es-sekaf, poznati vladat silnik koji je po ztu

spominjao ashabe Nlahovog Postanika lA, neprcvedno prolile\:? kN

i öinio nercd po Zemtii On ie ubio poznatog ashaba, Ebu-Bekrova

unuka, Abdultaha b. zubeira Neki poviesni izvoti navocle da ga=

(74) Odlike t propet namaza u däematu

Prenosi se da je oud oholnik kasnio sa obauljanjemdäume-namaza, mimo 4jenog uremena,167

Imam Ntmed je pitan dali je ßprauna diuma ib4jram-namaz tza uellkih grüeönika? Rekao ie:"Jeste."168

Takoder, zdraua logtka potordqje ouo miö!e4je.Suako onqj ölji je namaz ispraDan ponaosob moZepredDoditi düemaL a ramaz uelikog grjeöntka je pomälje4ju uöenjaka ehlLts-sunneta, isprauanl@ ako gaobaoi na propisani naöin sa iskrenom namjerom-|7j

Mnogi uöenjaci ooaj stau potkrep1uju hadbom ukome stoji da je Poslanik * rekao: "Klaniaite za

=je izmasakiao, potom razapeo u Mekki. Vidkti: (El-ahadu vet-nesaniD (1/415): (Sijeru ealamin-nubelqJ (5/44); Oehibut-kemah.)(1 4/509-s1 1 ) i GethuLbab (1 3/1 95).

1fi Vidjeti : t6g-äethut-muntia)J (41 ?,06-nl.1Ü Abdur-Rezzak, (2/386). Hatiz Asr'�€�Ltani je ovu prcdaju ocijenio

vjercdostojnom. Vidjeti: KFethut-bar\ (2114) i (3/512).t8 Vidjeti: (Es-sunnq) (1177) od imama Hattala.1@ Vidjeti: t(Duakul-lJkajtbt (gln): (Es-sunenut-kubt (4/1g): Gt-tahkik)

(1/479): ((Hulasatul-ahkan) (2/992); (Tenkihtttahkik)) (11255_256):(Nasbll/-njeD (2/26); (FethuLbarb (61188) od tbn-Redieba:r(Hulasatu bedrit-muniDJ (11192); (Et-tethisut-habir), (2/536); GI-me kasidul - hase nq) str. (429) : (Fejdut -kad ir) (41 2SB) ; (Keöf ut _hafa)(3/37); (NejlulevtaDJ (31163); tDaituLd2amiq sft. (509) i (Tenkihut-ketamD str. (245-2481.

170 Vidjeti: (Nejlut-evtaD\ (2/2s) i (Eö-gerhurmunttaD Gl3O7).

SIabimBejheki,/skalani,Abani i

Odlike t Propls ,.am&za u diern.ttu

suakim pokomimd\enazu suakomBorite se zaied.nomuslimanom!"171

Medutim, Djerodostoinost cttiranog hadisa ie sponia'

su ga ocüenil| Imam Ahmed, Uk4ilt, Darekutnt'

Ibn-DZeuzt, Neueoi, Zehebi, Ibn-Mullekin'

Sehaut, Suiuti, Menaoi, Adiluni, Seukani,

dn1St.

Takoder, niieHarbun e[-Kermanimi je kk4iattknderije.'a 7z

U uezi s ouim praonim pitaniem postoie i broini

drug i neujer odo s toi ni hadisi. 1 7 3

Medutim, pored ßpraunosti natrlaza' tslamski

uöenjaci su sloZni. da je pokudeno klanjati ba oelikih

grjeintka.lTa

171 Ebu-Davud, (594) i (2533); Deilemi, (2/384) (1750). Ovo

je Darekutnikva verziia hadisa.172 vidjeti: (Fethul-barb) (61190) od lbn'Red2eba.

muslimanska sektalTs Vidjeti: ((enkihut-tahkib) 0 1254-257) od inama

kelamJ str. (245'249)174 Vidjeti: l€l-medZmua)) (41222): (Medimuatul-fetava)

evta} P/164) i (Fikhus-sunne), (11178)

I nepokomim muslimanom! Klari4itepokomom i nePokomom musllmanu!

sa suakim pokomim i nePokomim

Djerodostojna pred4ja koiu biljeZi

od lbn-Abbasa da ie rekao: "Draie

iza krepalog magarca, nego iza

Kaderiie su zabludiela

Zehebiia i ((TenkihuL

(Neilut'

I /o, Odlike i prcDis namaza u dietnatu

Takoder, obaueza soih ojemika je da preztru tmamagieinika zbog grijeha koje öini, öto, suakako, moZe[zazuati negatiüne pos[edtce po njega. Ebu-Umameprenosi da je Allahou Poslanik fi rekao: "Namaz trojicene prelazi iznad 4jihouth uiiju: namaz roba koji seodmetne od suoga ulasntka dok se ne urati, namaz^ene ako 4jen mu2 zanoöi srdlt na 4ju i namaz imamakoga mrze ljudi koje preduodi."l7s

U drugoj uerzijt ouoga hadßa stoji da AIIah ,!M ne&prtmiti namaz onoga koji pred)odt dZemat a onimrze.176 Medutim, ooaj hadts, u oDome kontekstu,ojerodostojan.l 77

175 Tirnizi, (360). tmam TirmizL Nevevi, Magtataj, lraki, Busiri, Sujuti,Sevkani i Albani ovaj hadis su ocijenili dobrim. Seih Ahned Sakirga smatra vjercdostojnim. Vidieti: (Hulasatul-ahkan) (2/tO3-704):rrSerhu Sunenl tbntMaclzer Ft1612): tELnugnit, E-thta 11234):((fthatul-haierctil-meherc, (21242) od imama Busitija; (Feidut-kadir))(3/393); (Nejlul'evtaD (3/177): (Sahihu|dLamia) (t/sB6) i (8,niikah], (1/350).

176 lbn-MadZe, (gto); tbn-Hibban, (31126) i Taberani, (11/44g). tmanBusii je ovaj hadis ocijenio ispnvnim, a inan Sujuti iöeih Arnautdobrim. Vidjeti : ((Misbahuz-zudZad2e, (1 /1 1 9) ; (FejduLkadiD) (31399)iopaske Suajba Arnauta na (Et-ihsaD) 6153).

1v lmam Safija, Nevevi, tbn-RedZeb, Atbani i drugi ga snataju slabim.vidjeti: (Hulasatul-ahkamD (21704); (Fethut-bah) 6/t3g); (Serhuilelit,Timizi)) (1/296) od tbn-RedZba; (Se/hu Sunerl tbni_MadtatFn652): (Fejdul-kadi\ stt. (24); (cajetuLnenm)) stt. (125) it(Daiful-dZamiaD str. (38 .

Poznati ashab Amr b. Harts el-MLßtalik"Qouorilo se da raiteZa kazna pipada duome:

kada 4jen muä zanoöi srdit na 4iu i imamu koga

ljudi koje predüodl."l 78

Hafiz haki tordi da se oua predaia, shodno hadiskoi

teminologiji, moZe prtptsati Poslantku &17e

Dakle, ako ljudi prezlru imama zbog

nesuglastca, ilt zbog rlegouog griieöe4ia, iti

obaoljarla namaza, ili zbog 4iegoDog

odredenihnepotpunogosporaDa\ja

ganUe

napretka d1emata i sL, nÜe ßprauno da ih preduodi u

namazu zbog cittranih hadtsa. Medutim, ako preziru

tmama b razloga öto dosliedno praktikqje Sunnet, 5to

ih poziua na dobro i oduraöa od zla i sl., tada se

nauedeni hadßi ne odnose na njega.180

lmam EI-Hattabi ka2e: "Oua prtietnia se odnost na

imama koji niie zasluian oue duZnosti Medutim, ako

ßpu1jaDa neophodne u)iete, a oDt ga i da[e (bez

razloga) preziru, tada oni zasluitlu ukor a ne

rmam. ' " '

178 Tinizi, (359). Sejh AJbani je ovu predaju ocijenio dobrom(Sahihu Sunenit-TimiziD (1 1209).

179 Vidjeti : <Tuhfetul-ahvezi)J Q/303)ls Vidjeti: uEl-imametu f/s-sa/ah)) str (51) od dt. Seida khtanik'let Vidjeti: (Mealimus-sunenD (1 /1 46).

(78) Odltke I prcpls nomaza .. däernattt

4, Da li äena moäe prdooditi diemat äena?

Veötna islamskih uöe4jaka smatra d.a 1ena ne moZepredDoditi muökarce u namazu, te da takau namaz nüeualldan.182

Medutim, ueöi spor se uodi da Ii Zena moZepre&)oditi Zene u namazu.l83

U hadiskim zbirkama nalazimo nekoliko pred4jakoje ukaz4ju da je imamet Zera bio poznat pruimgeneracüarna.

IhZe Rqjta el-Hanifijje: 'Ai1a nas je preduod.ila unamazu i stala ie bmedu nas."lu

le Vidkti: (ELumn) (1/164): (Et-nuhatl4) (4121q: @-ihtijat ti tatitit,muhtaD (1180); (El-medrnua) (4/223); (El-bahrurraib) 01372); ((EI-fikhu alel-mezahibil-ehe (1/409) i (Fetava istamijjeD (11229). tbn-Hazm u (Merctibul-idZmaD stt. (51) navodi konsenzus uöenjaka poovom pitanju. Medutim, poznato ie da su Ebu-SeV Muzeni i Taberidozvolili da zena prcdvodi ljude u namazu. Vidjeti: (H-medZmua)(41223). Takoder neki hanbelijski pavnici dozvoljavaju da ^enaprcdvodi ljude na teaviji i dtugim dobtovolinim namazima. Vidjeti:(El-ahkamD (1/393) od dr. Ahmeda Omeija.

18 Vidjeti : (El-mudevenetul-kubra) (1 /84) ; ltEl-musanneb.) (1 l43G4s1 ) odlbn-Ebi-Sejbe; \(El-evsag (4/226-228); KELmuhatb) ß1128); (Et-mugnb (2/36-37) od lbn-Kudame; (ELnedZmuq) (41199): (H-titkualel-mezahibil-erbeqt (1 /409) i (Eä-öethul-muntie) Ull 9B-20O).

lu AbdurRezzak, (3/141): lbn-Ebi-Sejbe, (1/430); tbn-Munzir, (41227);Darekutni, (1492): Hakin, (11203-204) i Bejheki, (3/191) sa dobinlanaem prcnosilaca. lmam Nevevi ilbn-Mulekin ovu prcdaiu=

Odltke I propts ,ramaza .t d'ematu ('l9l

Prenosi se da ie Hud1ejretu Bintu-Htsain rekLa:"Predoodtla ras je Ummu-Seleme u namazu i sQiata ieizmedu nx (u safu)'a8s

Nauodi se da je AIIahoo Poslanik * naredio Ummu-

Vereka da preduodi diemat (\era) u suoioi kuei.186

U komentaru citiranog hadisa imam Ebu -Tajjlb

Abadi kaie: "Oui hadisi ukazuiu da ^ern koia Pre&)odid1emat Zena staie u saff a ne ßpred njih."187

-smatrcju viercdostoinom. Vidieti: l(Hulasatul-ahkn) e1679-680);(El-medZmua)) (4l1gg); (Hulasatu bedril-muniD (11198); (tlnasbut-

rcjq) (213G31); (Et-telhisut'habir), (21546'547) i \<Ed-dinie)i stt (169)

od lbn-HadZea.16 Abdur-Rezzak, (3114q; Satija u t(El-nusned0) stt. (53-54); Ibn-Eb|

Seibe, (1/430): lbn'Munzir, (4/227); Darekutrti, (1493): Beiheki'(g/131); Musedded u (El-musnedq) (fthafuthakretil'mehere, 2/247 i

El-metalibut-aliie, 2/264) sa takodet dobim lancem Nenos aca

Imam Nevevi i lbn-Mulekkn ovu prcdaiu smataiu viercdosloinom

Vidieti: (Hutasatut'ahkan) (21680); (El'medZmua) Gl1 99); KHulasatubedtit-muninJ (11198); (NasbuFai")\ (2/30'31) i ((Et-telhisul'habiD)(2/546-547).

tw ibu-Davud, (592): lkmed, (61405); tbn-Huzeine' (3/89); lbn'Munzi'

(41226): Darekutli, (1491) i Hakim, (11203). u lancu prenosttaca

ove prcdaie ina zena koia se zove Leila Bintu-Malk, koja ima

anonimnu biognfliu. Vidieti: (TakributtehzibD e1540) i (Muhtesatu

Suneni Ebi-Davu6) eß07) od haliza Munziriia Seih Albani je ovu

prcdaiu ociknio dobrcn vidieti: (Sahihu Sunenl Ebi-Davud))

o1177)ls vidieti: (Avnul-mabu6 e1212).

(80) odlike I propis namaza u diematu -

Poznati hanbelijski praunik lbn-Kudame ka1e: "Kada

äena pred:odi dZemat Zena st4je s njima u saf pokonsenzusu uöe4jaka koji dozuo$au4ju i^u .1 2.r"."188Ilcrime ka2e da je lbn-Abbas rekao: "Ako 2ena preduod.idäemat staöe s 4jima u saf."l&

Bitno je naznaötti da öe Zena koja predtodi däematuöiti naglas na tzD. noönim ramazima, ostm ako jeöqju muikarci tada öe uötti priguEenim tonomle1 zbogeuentualne smut4je koju moZe i2azuati uöeöi Kur'anuljepianim glasom, a Allah l!ä n4jboüe zna.

5. I{al@ stoje ünjica kada hJa4j4ju u dIenatu?

Islamski uöenjaci po ouom praunom pitaryju imgupodüelieta mä$e4ja. Veöira praunika smatra da öemuktedüa stati na desnu stranu imama. potom se istira2ilaze da li öe stati paralelno sa imamom ili iza,?j.gu.191

Ibn-Abbas je rekao: "Boralio sam kod tetkeMejmune (Iene Postanika g. AtlahoD fieroujesnik gklanjao je jaciju-namaz, potom je doiao kuü i lcla4jaoöetiri rekata, potom je zaspao. Nakon toga je ustao (ra

tPa Vidjeti: (El-nugnb) (2/36).18 /lhdut-Rezzak, (3/140) sa niötavnim tancem prcnositaca.ls Vidjeti: Gl-nredZnuq (31955-356) i KEt-insar) (2157).1sl Vidjeti: \tFethut-baiD eltgT od tbn-Hazen.

(81)

noöni namaz) pa sam stao s niegoDe IÜeDe strane.Poslanik * tada me poouöe i postaDi na suoju desnug276nv."192

Na osnouu ouoga hadisa imam Buhart je u soome"Sahihu" naslooio poglaolje: "Muktedüa stoii paralelno

sa imamom s 4jegoue desne strane ako su doojica."l93Hafz lbn-Had2er kaie: "lz spoljainjeg znaöefia ouogahadisa zakljuö4je se da je lbn-Abbas stao paralelno sa

Poslanikom fi.'r94

Prenosl se da je Abdutlah b. Utbe uöao kod Omerab. el-Hattaba u podneosko uriieme dok je klanjao

d.obrouofini ramaz. /tbdullah je stao iza Omera Zeleöi s

njim kla4iati. Omer ga pouuöe naprfied t postaDi ga

parale[no s ryim s desne strane,195

Nafia kaZe: "Stao sam iza Abdullaha b. O.mera dokje klanjao jedan od namaza. Abdullah me uhuati za

nLl<u i pouuöe dok nisam stao u raonlnu 4iegoDihstopala s rlegoue desne strane."l%

1g2 Buharl (697), Muslim, (763).lwlidjet: (Fethut-bai)) (61179) od lbn-RedZeba i (Serhu Sahihil-Buhad)

(5/78) od Kemanik.1e1 vidjeti. (Fethut-barb (21190) od lbn-Hadzen.t Matik, (360) i AbduFRezzak, (2/410) sa vjerodostojnim lancem

prcnostlaca.l Malik, (360) sa ,;spravnlm lancem prcnoailaca

(82) Odlfhe , propls namaza a d,äematu

Ibn-DZurejdZ je upitao Ataa: "Ako lcla4ja jedan salnamom, kako öe stati?" Ata reöe: "Staöe s imamoDedesne strane." "Hoöe li se izraonati s 4jim tako da nepretiöu kdan drugog?" upita DäurejdZ. "Da"-odgouori

Ata. Ibn-DhtrgjdZ ponoDo upita: "Hoöe Ii se spojiti sryjim tako da nema izmedu 4jih praznine?" "Da, hoöe,"rekao je.197

Oue pred4je jasno ukaz4ju da muktedija koji jedinikla4ja uz inama st4je s 4jegoue desne stmne,paralelno s njim. Nije rnm ponato da je neko odashaba kazao i praktikooao suprotto oDome Sto seprercsi od Omera i lbn-Omera, a Allah M n4ibolje zra.

di .Jr, tH^!l ,r+ill \^- ^ Glc /ill GL-J hagpll p:f .J Ot*,,-I, e...ül g.-9 1+L.^-lJ

1c7 Abdur-Rezak, (21406) sa ßpl€ivnin lancem prenosihca,

Odühe t Prolrts it4fi4z4 u däetnatu (83)

Ouim se zaußaua ovo saleto 4ielo kojim sam äeliopodsjettti sooju braöu muslimane ra urliednosti i nekepropise kolektionog ramaza. Ispmuno u 4iemu je odUzuilenog AIIaha W. Orrc öto je pogreöno od moje je

slabosti i molim Milostioog Gospodara trtr* da mioprostt.

Moja posfied4ja doua je:

.lj3.ltl]l Lj !J'rält ci"ENIL.HAI'4DU LIUAHI RABBIL-NEMINT'"Huala NlaluL CoWdaru söih sl1idüal"

* i,<:l€ * * {< {< *

* * * t<*ä<

* { < * *

* *

(84) Odlike I propis namaza ü dZetnattr

Bibliografija

1. E-Ktdnl-Ka1ttu2. tuidatuLahMi. Mujümmed b. A}d�ulLah b. Arcbi 843). Bejtut (1415).3. /\Lmul-mahud- Mnhahtue.t Ebu-Tajjib Abadi (--). Bejtut (1a1r.4. Bedaü-eMia. Alauddin b. M6ud Kasani pa7. A11tu. (1419).5. BetutmedZhud. Halil b. Ahm.d SehaMlui (1346). I.@irc O4oB).6. Bidaktut-mudrehid. l"luhammed b. Ahmed b. Ruld Kultubi (595). Bdrut (1416).7. Butusut-mtum. /rhmed b. Ati b. Hadzet Askalani ß52). Bejtut (1418).8. Daiful4zamia. Nßituddk l\,luhamed b. Nutl Atbei (t420). Bejtut A4tO).9. Dailasunen Ebt-Dauud. Muhamme.l b. Nuh Alhani (1420). Rijad (1419).10. Daißew^Lnmbi. Ndituddin Mulammed b_ Nuh Atbani (t42q. Rljad (1420).lt. Daifut-tüsLbit-tethib. Naituddin l4uhamhed b. Nuh Atbani (142q. Rijad ea2t).12. D@faut-Ukajli. Mu]bmmed b. Onet Ukajli (]22). Bejrut (14u).13. DZniul-bejan. Mt|üned b. D'qt Tabai OIo). Bejtur e421).14. Dt@iut,TimüL Mu]@med b. saJreE Timizi (27q. 6anpa Sakb). (--).15. Dzeiut-finizi (e Et-tuhfe). Mulammed b. Sue/€ nmbi (229). Bejtut (1415).16. Ed4ir4ie fi LetvidziL-hid4e. Ahmed b. Ali b. Had'q Atkalani ße). Bejtut (---).17. Ed-dutuLmeßu. DZelaluddin l'bdu-Ratnan Süjuti (91j). Bejtut (142r.ta. El atadu @rnba.L Ahn?d b. A,T b. Ebi-Atn *Jbani eal. Rüdd tt4u).19. El-ahl.am. Alned b. AbduLlah b. Mulwed Omd| Kano 0420,20. El-akidetut-Iahatlik. Atüed b. Muhtumed Tahaai O2t). B<itut e414).2t. ELbahtu-@ik. Zejnu b. Ibnhin b. Multuned (970). Bejtur (--).22. EbeJaau Et-tahsil. Ebu-vend b. Rujd ttulubi A2q. Bejtut A4O4).23. El-bi@je s.rhuhdd. Bedtuddin Matnud Ajnt (855). Bejrut e42o,24. Elahadistl-nuhtateh. Mulamea b. AM,jl-Vakia Makdisi (643). Mek*a 0410).25. EtausaL M)lamhed b. rbrahim b. Muzit tkjsaburi a1q. Rüad (1414).26. El-fekihu uel-mutefet&ih. Atned b. ALi Hatib Basdadi (462). R:lad Q42r).27. El-fikhu atet-neahibiLabe. t\bdu-Ratffian Dzea| Bejtut (---).28. ELIurulaß-tüaAe Ebu.AMü-Ralme ALi b. lffiait Ka.l. tano e423,29. Ethid4k lerhulbideJe. An b. Ebi-Beht Mqs!üi 693). B.jtut (- ).30. Et-iatisn. lbfthim b. MM Aatuti Satibt (790). Beh4ni (1420).31. Et-ibüe. Ibn-Batrah Abdullah b. Muttued AtJzti alv. Bejtut (1422).32. El-ihtljat Li talililnuhlaL AbtuUall b. Mahmud Mßiti @ü). Bejrut (-----).33. El-imeeru fß-satah. Seid b. Ali b. Vehf Kahtani. Rliad (1421).34. El-ißa|. Alauddi^ b. Att Metdaai ß85). Bejnt (----).35. Et-iebe. Ahmed b. Ati b. Hadzq lßkalani (852). Bejtut 0412).36. El bttztar Jßuf b. t\bdulBeft Endet8i (463). Dübai (1423).37. Et-kamilu fid-du4a. /\bduLlah b. Ani Dtndia i A6A. P,4tu A4Aq.

Odlike i propis wtm.tz.r u diernata

38. El'kaDni^ut-ftkhte. Mutammed b. Ahmed. Kebi QaMti O4t). Bejtut (-'--).39. El-kifaje fr ittuiüiDeje. Ahmed b. Ali Hatib Basdadi (462). Medi@( -).

40. El-medznua sahul-muhezeb. Jahja b. Sqef Dimerki N.reri (676). Bejrut (1415).41. El-nedzhua krhulmuhe2eb. Jahja b. Sdel Dimetki NMui (676). Bejtut (1417).42. El-mekaßidul-h8ene. Muhmned b. Alldu-catnan Seha,i (902). Bejrut (14ar.43. El-m.talibüL-alüe. Alned b. Ali b. Hadzer kkalani ß52). l"lekka A4tB).44. El-minhadz. Jahja b. Sqef Dineiki Ne@Di (6?6). Bejrut (1415).45. ElnuadzmuLeßaL Ebu-K6im Taberani B6q. r@irc (1415).46. Etnüdzemul-kebn. Ebul<öim Tatretani A6q. Basdad (1444).47. Elnudaq6$asn. Ebuxaim Tabetani O6A). Bejtut (--).48. Elnude$etutkub@. Matik b. E@ Medini 079). Beitut (-----).

El-mudZalesetu e d2ehhitul-iLmL Ahmed b. M.tuan Dire!4i (333). Bejtut (t421).Etmulhi^- Ebu-Abbd Atned b. Oms Kttluhi (656). Dimelk-Belnt (1424).Etmw^| AbdulLah b. l'luhanmed b. Küdame Mal<disi (620). Bejtu A4a5).El-musni. /\bdu\ah b. Mulamned b. Kud@e Mak tßt (620). Beitu Q4A4Elauha a. Ali b. /t\med b. Hem Endelßi (456). Bejtut (---).El-muteka. Abduttah b. ALi b. DZanÄ N4sabui PaT. Beitut (1417).El-mßted,Ek. Mulmtued b. l\bdulLah Hakin Neßabui @Ar. Bejtut (.--)Elmu@fakaL lbfthim b. M6a Aamti Satibi Q9q. Saudüska Arabija (1417)EtM. Ebu-AhduUah MuJa@ed b. ldtß b. Abb6 Safi (204). B4tut Q393)

49.

5 1 .52.53.

55.56.57.58. EL-Dedzizu li 6uliL-fikh. l,bnuqenm Zejdan. Beitut (1415).59. hFj-niha]( li süibil-hadis. Metl2düddin b. Esi (606). Beitut (t422).60. ü-reDdul-bM. Ebu-Sül€jman Dz6in b. 6utejna^ De,@ti Beitut (144q6L firisaLe. Ebu-t\tJaüllah M)lümmed b. Idrß b. Abba Salü eU). Bejrut (--- )62. Es-sahihul-m6ned. Ebu-l'hduLRalwan Mukbil b. ttadi Vadai. Bejtut Q4t5)63. Es-etatu e huk^u tarikiha. Sansuddin b- Kajiin DaeD,Üe O51) Kairc ('-'-).

u. Es-silsiletud4aife. Nsituddi^ Mulmtud b. Nuh Albani (1420). Rliad (1392)

65. E -sirsiretß'ehiha. Nßituddin Mthammed b. Nuh Atbani (1420) RÜad (1404)

66. Es-s'@e. Nüed b- l,4uhamnEd b. Jeid b. Hattat O11). Riiad (1414).67- Es-sünre- Mulanmed b. Nar l,lwi (294). Rliad (1422).68. Es-sunenul-kuba. Atded b. Hßejn Bejheki (458) Mel'ka (t414).69. Es'sunen6'susra. Ahme.l b. H@jn Bejheki @5q. Beirut (1420)70. E4-sdhul-mmtia. Muhffimed b. Salih usejmt^ A421) RÜad (1416)71. Ei-tqiah. Ebu-Bek! Mut^ned b. Hßejn Mz@i 060) raitu (1423).72. Et-abekatul-krbta. Muhammed b. sad Bdi (230). Bejnt (----).?3. Et-Lzdzu @I-iklil. Mu|@med b. Jßul AMen ß97). Bejtut Q398)74. Et-tahkik. Abdu-Rahmm b. ALi b. Dzewi O97). BejruI (t405).75. Et-ktifat. Ali b. Muhammed b. Ali Dzudzni @16). Bejrut (1405).76. Et-Änhulkebit. Mujtumed b. tsnait Buhdi (256) Beitut (--).7?. Et-@lhisul-habir. Alned b. Ali b. Hadzd Askalani (852) Mekka 0417)?a. El-tenhid. Jßul b. /.bdul-Ber Endelßi (463) A17ir (134U7s. Et-teryib. Omet b. AJned b. Osman b. S"hin (sW) Rai"d (1a2q

AO, Et-tqgibu @t-tühib. lsmail b. Muhatuned Asbehani A3r' I'airc (1414)-

(86) Odlike i ProPls na,rnatza u dZernatu

8t. Et-tqhiLu li utmit-TeüiL Muhaffied b. Ahmed Aamü (741). Bejtut (----).a2. Et-teuhid. Muhammed b. Ishak b. H@ejme (311). Rljad (1418).a3. Ez zuM. Alned b. tu^r b. Ebi-Asin S"jbmi (287). Kairc ß4Aq.a4. Ez-zuhdu @rekaik Abdullah b. Mulrek (t81). Rijad (1415).85. Fejdul kadt. AMü-Reuf l'4e@Di (1031). Esipat A356).a6. Feta@ ista^ijje. lbn-Bü, tbn-Us<jmin, Ibn'D/ibnn. Bejtut (144q.87. FetaßSadäe. Abdu-Ralna^ b- N6n Sadi 4376). BejtuI 4415).88. FethuL-baL Nned b. Ali b. Had2s Atkatani (852). Beitut (1397).89. Fethut-ban. Alffied b. Ali b. Hadter Arkattut @52). B<jrut A4t4).90. F.ulüL-ba . kjnuddin b. Redteb Hahbeli (795). Medi@ (1417).s1. Fethül-kadi. Mut@med b. Ati S1ktui O25OI Beitut Q421).92. Fik 6-swe. Sejii.t sabik (1422). Bejtu A4t9).%. Adetul-neram. Mthammed b. Nuh Albani (1420). Bejtut (1414).94. Haltetu lbni4bidtn. Muhammed b. Enin b. Abidi^ (1252). Bejtu 4386).95. Hi4letül-eolüa. Ahmed b- Afiullah Asbehani e3q. Bejtut (--.).96. Hutaktu bed -munii Omet b. Ali b. l"14ekki4 ß04). Rüad (1410).s?. Huletulahkam. Jalh b. Sq4 Neu@i (676).%jtut (14ta).98. lalamulabid. Etüubcße Meihu b. H6& selna^. B.jtut (t420).gg. Iatmut-muBkhän. Seßuddin b. Abdu ah b. Kajiim DineSki O51). Bejtut (1393).10o. ItetuL-imfü Alned Ahmed b. Hanbel Sejbani (241). Nad Oa09.10t- lMulßalil. Nüituddtn t4u|ffimed b. Nuh Atbmi 4420). A! man (1405).102. ILhalul-haj%titmehae. Nned b. InaiL B6in @4o). Riad (t419).103. Keruut-wat. Atauddin Mutteki HMüddin Hi^di (975). Bej 04Aq.lu. Kerful-etar. Nutuddin b. Eb! Betr Hejvmi (807). Bej A397).1a5. Ketful-hafa. lstuil b. Muhammed Mzlsi A162). Bejnt A4Ar.146. Mütim6-suen. Atned b. Mutmed Hattahi O88). Bejd 4416).147. Medzmeu-zeaatd. Nuntadin b. Ebü-Beta H4emt (8o7). Bejtut (1402).108. Med2m@tutleb@. Tekijjuddin b. Nned b. Tej^üje (728). Rijad (tatl.149. Medzm@tuUeta@. TekiMdi^ b. A|ffied b. Tejmüle (728). Rijad (-|110. MenhedZ@-Mui ß ulmiL-hadis. NutlJdi^ Ait. Bejtut (141q.111. Me@Iibutid.tna. Ali b. l\tned b. Hum Eüelßi (456). Bejtut (1419).112. Merkatul-m{atih. Mula Ali b. Sulte l<a . (1414). B<jtut Q412).113. Merahibut-dzetit. Mutetued b. Abdü-Rahman Mastnbi P54). B.jtut (t398).114. Mißahu&lati9gde. Seßuddk b. K4üin Dzeuzüe O51). l'airc Aalq.115. tlisbahv-zudZadZe. A,tüed b. Isnail Bßiri (840). Bejtut A4$).116. Mßkatul-msabih. Plulmed b. Abdullah Hatib (--) (Alba^i). B4tut (1405).117. M@d2emu lbnil-Earabi. /nned b. Mut@med b. Eaabi A4o). Rlja.t Q418).118. Muht6@ s@eni EbiDauud. /\Ladut-Azim b. AMul-Kaolij Mwiti (656). Bejtut (-----).119. MeMefu AbdiRaak. Abdu-R@k b. Hmn satut (211). Bejüt (1403).120. Menrefu lbni-EbiS4be. ftdullaJl b. Mu\ammed Kuß e3r. Bzjrut (1416).121. Maedud-Da mi. Aldullah b. rbdü-Fahtun Danmi esr. Bei Qall.122. MMedu Ebi-ADUane. Jakub b. Ishak Ebu-ANüe (316). Met&a (---).123. M@edu Ebi-Jala. Lamed b. Ati Tehimi Pal Dimetk (1404).

124. Mßnedu lbnilDtad. Ali b. Daad Dzeuhen e3q B4tuI 0414)125. MßneduL ß^Ce6. Ebu-Sedzaa b. S4@4ih Ikjlmi (509) Bejtut Q396)t26. Mßnedll H@,di. Aäd'ulLah b zub<it Hweidi (2t9) Bejtut (t409).

127. Mßneduti@i /\\med. ttned b. HanIEt Seibani (241). rana e-)12a. MMeduliMmi Ahmed. h\ned b. Hanbet *ibani e4l) (SakA Kana (1414).

129. MßneduSafä. MuhÄmmed b l&ß Safii Q04) Beitut (1440)

130. Mßnedui-rmüjire. Ebu'Kasim Töet4i A60 Beitut Q4o5)131. t\4ßnedut-Tajalisi. Ebu-DaDud b. Dtatul Tajalisi ea4 Bejrut (-")

132. 1\46nedut-'rajalisi. Ebu-DaDud b Dtand Tdalisi eaq turki). Beint (1424).

133. Muuatdihul-eDham. /nned b Ati Hatib Basladi (1!62) Beirut (1407)

134. Muuettaul-imami Matik. Malk b Ena Medini (179) Bejrut (1417)

135. Mttukkqetu Eutit-lik . MuhaMed Emin Muhta Sinkiti (1393) Beitut (--.)

136. Najöurak. Dzmaluddin z4Lei Q62). t'aitu ('--)

13?. rlejlul-eutü. Muhamed b. Ali Seukani (1250) Bejrut (t393)

138- Nejlu!4otü. Mutamed b. Ali SieDkani A25O) Bejtut Q403)139. ReLiatut-talibin. Jahja b. Sqel N@i (676). Bejtut (1405)

140. Risatetß-salah. Nned b. HanLcl *jbani (241) Beirut (1399)

141. Sahihu lbnfiibban. MuhaMed b. Hibba Tdimi O54) Bejd l4Al142. Sahihu lbni-Hibba . Muhamed b. Hihbaa Temimi A54 (AMut) 84tut (1414)

143. sahihü lbni-Hu.jne. Me\aMed b. lshak b H@itu (311). lman (1412).

144. Sahihu M6tin Mint@di, MßIim b Had2üadz N4ebui (261) 84tu1 4415)145. Sahihul-Buhüt. Mulanmed b lsnait Bihati (256) B<jtut (1416)

146. Sahitüt42a ia. Me\ffied b Nuh Nbani (1420) A'nman (144Ü.

147. Sahihut-edöitmured. Me\amed b Nuh Atbani (1420) Rüad (1418)

uA. Süihu tueandiz-zaman. Mü\ammel b Nuh ALbani (142a) RUad (1422)

149. Sahitlß Suneai Ebioa,ud. Muhamnei b. Nuh Albani (t420). Riiad (t419)

150. Sahihß Sureni lbni-t"ladae Muhammed b Nuh Ntani (1420. Riad (14t2)

l5r. Sarih6 S@enin'rbai. Muhammed b Nuh Atbani (1420. RÜa.t (1419)

152. sahihß Suent-Timbi. t4utaMed b Null ALbahi (1420). Riiad (1420)

153. Sahihut-teryibit-tdhb. Mulffimed b Nuh Atba i (1420) Riad (1421)

154. sijetu eaL@in-^übela. Mutdmmed b Nned zehebi Q48) Beirut A4t3)155. Sunaud-Düekuhi. AIi b. Omq Daretuhi O85) Bejtut (1417)-

156. SMqu Ebi-Dauud. sulejmen b. E&5 SrdZEIani eTq Bejtut (t424)'

157. Sehl.u ilelit-Timi2l Zej^uddin b Redaeb HanbeLi Q95) Rljad Q42t)158. SqhL m@nil-üar. Nned b Muhamme.l

'fahavi A21)- Beirut (t399)'

r59. Serhu Sahihirauhai. Ati b. Halef b. Battal (449) Riiad (1424).

160. Serhn Sahihit-Bühai. tufE Kemani (-'--). Bej (1a41)

161. Sqhu swqi lb^ Madte. ALauddin t"laslataj b. Abduuah 062) Niad 4420)

162. Sqhu Eutit-tatikad. Ebu-K6im b Husejn lztikai (418) tskendeüa C"-,1f'. Serhut-akidetü-fahaaiik. AIi b Ali b Ebit'Aiz Dimelki (793) 84tut Q419)164. Sqhu rlad:6-etihin. |4uhnhed b. Salih Usejmin tsken'lerta (1421)

i65. Sahd'sume H64in b. M6ud Besaüi (516) Betrtt (1394)

166. Sshutmuetta Mulammed b Alriulßakt Zutani (1122) Bejrut (1417)

(88) Odlike i propis narnaza u dternatu

167. Serhut Ttbi alel-trlßkah. Hßein b. Mühamed Tibi O43). Bejtu A422).168. Suabutiman. Atned b. Hßejin Bejheki (4,ß). B<itut (1410).169. Iatuidtu ehadisit-ihja (sa El-ihja). Ebu-Fadl b. Hßejn lraki (806). Bejtut Q420).170, Takribut-tehzLt. Ahtned b. Ni b. Hadiq Askalani (852), Bejtut (1417).171. Tarhut-t6tib. Abdu-Rahman b. Hß4n haki @aq. BzjtuI (1421).172. Tatihu Basdad. Ahmed b. Ali Hatib Basdadi (62). Bejrur F---).173. Tuimu kadtis-salah. l"luhammed b. Nar Me@i (294). MediM (14a6).174. Te.äbur-raui. Daelaluddin htdurRahman Sqjuti (911). Rüad (----).175. Telsirul'Kerimt-Ratwn. ANU-RahMn b. N6n Sadi Q376). Bejtut (1418).176. Tehzibus-sunen. S.muddi^ b. Kajjim DteDziije O5l). Bejtut (t415).177. Tetuibut-tehzib. /rlned b. Ali b. Had2er Atkalani (852). Bejtut, (1444.174. Tethßut-m6tedtekit-HaNim. Muh^med b. /thned Zehebi O4q. Bejtut A4tt).

(S X 179. Tefsitul-Kur'anil-Azin. Abdu-Wa^ b. Ebi-tlatin P@i O27). Bejrut (1419).Iao. T4situt-Kutuit-Azih. Ituit b. Kqn Di.meiki O74). B9jrut (1407).

, "\ \ 181 Teh2ibul-kenal. Dinalrddtn Jßul t-bu-Hdüüaü Mult Otl2) BeJtut 11400).' 182. füamul ninae. N5ituddin l'luhann"d b. Nrh Alba (1420). Adea tt4A8)

143. fenkihul-ket@. Zeksiia b. Aubm b. Kadn Pakistani. Bejrut (142a).1u. Tenkihut-taht<ik. Mut@ned b. /thned Zehebi (748). Rijad Q421).145. Tenüitul-hahlik. Dzetatuddin AMU-Fahmn Sujuti (911). Bejrut (----).186. T@ilu muhtelißl-hadis. tb^-Kutehe Di^ereri (276). Bejrut (--').187. Tuhfetutahuei. Muhffimed b. Abdu-Rahnan Mubeklui (1353). Bejut (1415).188. Umdaulkari. Bedtuddin l'lahmüd Aini (855). Bejnt (-----).149. znmut-kelei ue ehlihi. AbduUah b. l"luhammed Heted @aI). MediE (1418).

Sadtt4i

(e0) Odllhe I t lot ts ,prna.za u dternatu

Kda mulddlk ttst4ju na nanaz....,,..,,..,..,,.,..,,.,,,,,,.,,,,,.,,......,........... 67lbnki k oqnerßld pedd tzmdu @ana I lkaneta-...............,,...,.....@Dali wnkt gtijdnlk moze pdtdik d2en8t.,..,,..,.,,.,,.,.,,.,.................70Dali Zena moZe ppnLdfd .üemat äena...........................,.,,..,,..,,.,...,, 78f,al(o ste:je d4iica l@da kladdu u däemahL.................,.......,,.,,..,,..,,80BibliqtafrJa......'---. .......................................USadd4....-.................... ...................................... 88

rrspldfu.-: