Snovi po meri

nurija pradas Andreu

prevela sa panskogmilica Cvetkovi

Copyright 2016, nria pradas Andreu Fotografas: archivo Almacenes Santa eulalia 2016, de la presente edicin en castellano para todo el mundo:

Translation copyright 2017 za srpsko izdanje, LAGUnA

Knjiga br. 2

naslov originala

nria pradas AndreuSueos a medida

Mojim roditeljima

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projektaodgovornog korienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.NC-COC-016937, NC-CW-016937, FSC-C007782

prvi deo

STRAST I ZDRAV RAZUM

prvo poglavlje

Kamprodon, prolee 1926.

Bilo je blago vee bez daka vetra. proleno vee, mirisno od sunca. potpuno nov ut automobil s kupastim zadnjim delom grabio je putem oivienim brestovima. nedavno su za sobom ostavili San pau de Segurijes i pribliavali su se Kamprodonu.

Feran je vozio usredsreen na drum. njegova supruga roser u tiini je posmatrala niz drvea onim svojim ogromnim uplaenim oima nalik pticama bez krila, gotovo skrivenim cloch* eirom priljubljenim uz glavu. iznenada je izmeu kronji drvea snano blesnuo sunev zrak i neka nova, vedrija svetlost obasjala je roserin pogled. okrenula je glavu prema muu uz nagovetaj osmeha. aka s rukavicom poivala joj je na muevljevom ramenu. Feran je osetio da ga gleda, kao i to da ga miluje, pa joj je zahvalio irokim osmehom ne odvraajui panju s puta to se, pun krivina, pruao pred njima. Bilo je to samo nekoliko sekundi. Sekundi kad

* Franc.: zvonast. (prim. prev.)

Nurija Pradas Andreu10 Snovi po meri 11

prvi pogled, zato to bi svako ko stekne njeno poverenje znao da te oi umeju zasijati mnotvom razigranih iskrica i da se te usne mogu smeiti i da se to deava, kad ona poeli, s iskrenou koja pleni.

Uz to je bila izuzetno obrazovana; devojka koja ume da se ponaa, kako su govorili stari; znala je da prati razgovor, ali, kad treba, da se u njega i ukljui. nije uzalud obrazovana u najboljim devojakim verskim kolama grofovskog grada.* Jo je posedovala i uroenu eleganciju, gotovo aristokratsku, kojom bi zasijala na svakom skupu i privlaila veliki broj pogleda kad bi silazila niz veliko stepenite pozorita Liseu, oslonjena na oevu ili bratovljevu ruku.

Feran se zaljubio u nju zato to se zaljubljivao u svaku lepu devojku na koju naie. meutim, u roser se zaljubio drugaije, budui da je odmah shvatio ulogu koju bi igrala u njegovom ivotu: ulogu stabilnosti, to je upravo sastojak koji je nedostajao tanoj formuli njegove preterano impulsivne prirode, to se esto raspaljivala, kao da ima odreenu sklonost da pravi pogrene korake. venali su se u San pau del Kampu osamnaestog maja 1921. Feran je imao dvadeset pet godina, a roser dvadeset jednu. iako je bilo nepobitno da je Feran svojim talentom zaradio poloaj u Santa Eulaliji, ipak je bilo jasno da je s tom vezom ostvario elju da postane deo jedne od vienijih porodica u gradu. Sad je postao punopravni lan Kue. nesumnjivo se pred njim otvarala uzbudljiva budunost i ostvarivao jedan od njegovih najtajnijih ciljeva, onih koje je sebi zacrtao zime 1918, poto je tek stigao u Barselonu i Santa Eulaliju s pismom doktora Klosa, svog oca, u ruci.

meutim, pre nego to je stiglo to blistavo majsko, svadbeno jutro, bilo je izdaja, tajni i lai.

* Barselona, nekadanje sedite grofa Barselone. (prim. prev.)

su oboje, i Feran i roser, zaboravili one misli od kojih im se um zamutio kao da je ispunjen dimom.

Brak izmeu Ferana Klosa i roser molins povezan je s jednom od najuglednijih modnih kua u Barseloni: sa Santa Eulalijom. Zapravo, roser je erka Antonija molinsa ila, koji je upravljao poslom do svoje smrti 1917, i sestra tadanjeg vlasnika Andreua molinsa rosa.

Feran Klos je poeo da radi u Santa Eulaliji 1918. pod donekle neobinim okolnostima; u poetku je zauzimao poloaj prodavca na odeljenju muke konfekcije, mada je ubrzo mladi direktor Andreu molins primetio da se u tom mladiu nalazi umetnika dua posebno obdarena za crtanje, s oseajem za boju i dobrim ukusom za tkanine. Feran Klos se savreno uklapao u mehanizam Santa Eulalije i Andreu molins nije propustio taj potencijal koji se tako lepo prilagodio njegovim planovima za proirenje. Tako je roen nesalomiv tandem koji je Santa Eulaliju uveo u njeno zlatno doba. mudrost Andreua molinsa, dalekovidog i sposobnog poslovnog oveka, kao i stvaralaka strast Ferana Klosa, dovele su do toga da ono to je u poetku bilo prodavnica tkanine zauzme znaajno mesto u svetu barselonske visoke mode.

osim veoma odgovornog posla koji ga je oduevljavao, Santa Eulalija je Feranu pruila i jedan neoekivan poklon: roser. Kad ju je upoznao, bila je osamnaestogodinjakinja, povisoka i plava, neto drugaije grae od standarda tog vremena koji je naginjao ravnim i slabanim enama, s izvesnom dozom deakog izgleda. roser je imala kou belu kao sneg, patricijski nos, tanke usne koje je retko razvlaila u osmeh i ogromne tamne oi setnog pogleda. njeno mirno lice na prvi pogled je izgledalo pomalo tuno. no samo na

Nurija Pradas Andreu12 Snovi po meri 13

Bili su to dani koji su prethodili odsutnosti, bekstvima, slutnjama.

Slutnje.i to kakve slutnje!Slutnje su poele pre nego to se udala. Dodue, tad je

roser jo gajila netaknutu nadu. Kao i naivnost. mislila je da e, kad postanu mu i ena, isterati onu neuhvatljivu zver koju kao da je Feran imao u sebi.

meutim, pogreila je. Zver je bila neukrotiva. ispod Feranovog arma i ari krio se velik enskaro, bezgranino neodgovoran, sebian, mada neodoljiv i oaravajui. Slutnje su postale izvesnost. Srea je naprsla. Feran je uvek govorio da je voli. Zaista ju je i voleo! Dodue, ne i samo nju.

vreme je prolazilo i roser je puna nade ekala da dou deca, koja e njihovu slabu i krhku zajednicu uiniti nesalomivom. Samo to njih nije bilo, a taj nedostatak je kao tamna senka iz dana u dan rastao u njenim grudima.

U poetku je nedostatak dece bio samo jo jedno nezadovoljstvo uz sva ostala. onakva kakva je bila, kolovana da savreno odigra svoju drutvenu ulogu, roser je nauila da u sebi nosi razoaranje i znala je da glumi duhovnu snagu koju ni izbliza nije oseala. ila je na sve zabave, smejala se, plesala i teila se milju da su i ona i njen mu jo dovoljno mladi i da imaju sve vreme ovog sveta da postanu roditelji. ipak, kako je koji mesec prolazio bez ispunjenja velike elje, ta uteha se pretvarala u tugu, a snovi su joj se pretoili u priguen gnev koji joj je ispunio itavu duu.

S vremenom se razoaranje pretvaralo u opsednutost. Tuga joj je bila tako velika i snano prirasla za nju da vie nije mogla da je krije i osetila je potrebu da o njoj pria s Feranom.

Ljubavi, deca e doi kad bude vreme, uopte ne sumnjaj u to. mora u to da veruje i da se ne brine.

Kao i bola.mnogo bola.

roser je ponovo skrenula pogled na drvee. Kako joj je samo brzo proletalo pred oima! od te brzine joj se skoro zavrtelo u glavi. pomislila je kako je isto tako brzo proletelo tih pet godina braka s Feranom.

Zaista brzo. istovremeno i drugaije od onoga to je elela. Svi su im predviali svetlu budunost. Tako je i bilo. nije se mogla poaliti na ivot koji je vodila s muem: putovanja, zabave imala je sve to, ak i pre nego to bi ga poelela. Bio je to ivot kakav je sanjala, za koji se obrazovala, no nije bila srena.

roser se zaljubila u Ferana jo prvi put kad ga je videla u prodavnici. Bio je to mladi prepun arma, samouverenosti i ivosti. nije bio ba previsok, ali je bio naoit. imao je obiaj da svetlokestenjastu kosu namae briljantinom i zalie je. Usne su mu se gotovo uvek izvijale u vragolast osmeh, isto tako vragolast kao i njegove sitne, ivahne oi to su podseale na klikere, onako staklaste i sa ilicama boje u unutranjosti. Uvek je pazio na izgled i briljivo se oblaio. roser se oduevljavala nenim golicanjem njegovih malih, potkresanih brkova dok je ljubi. A kako ju je samo tad ljubio! Kao da je otad mnogo prolo; od onog vremena kad joj se udvarao i govorio joj najlepe rei, rei koje joj niko nikada nije rekao. Kad joj je svake nedelje pisao strasna pisma, puna rei koje se ne mogu izgovoriti, ve samo napisati.

Bio je to najlepi deo roserinog ivota. najsreniji. Da. roser je bila srena tih najlepih, iskrenih i vedrih dana.

Dana ispunjenih nadom.Zlatnih i plavih.

Nurija Pradas Andreu14 Snovi po meri 15

Dobro, kao u velikim pariskim kuama. ne zaboravi da je madlen vione Francuskinja. A i moda joj je francuska. Sve to je u modi lepo, zadivljujue kako ti kae, francusko je, naglasila je roser sigurna da joj je tvrdnja neoboriva.

ne, ljubavi, vioneova je mnogo vie od toga. Zadivljuje na drugi nain. prevalila je okean. A zna li kako je to uradila? nametnula je muterijama, narudbinama, tendencijama svoj kreatorski genije. Da i ne pominjemo njene tehnike sposobnosti, njenu inovatorsku umenost. nije ona samo krojaica. ona je, bez ikakve sumnje, umetnica!

iznenada je zatvorio oi kao da pokuava da zamisli odeu madlen vione u svom njenom sjaju. Kad je ponovo progovorio, glas mu je zvuao ushienije nego ranije:

Sea li se odee krojene ukoso? vidi, to sam hteo da shvati: inovacija! Dijagonalno krojenje, leprave suknje, bluze s golim ramenima Jednom reju: ulnost! Sasvim nova moda koja se prilagoava klijentkinjama. o tkaninama da i ne govorim. Tkanine! Kakva izrada tkanina: krep de in, ifon, saten, svila

Feran se neoekivano zaustavio, zadubljen u misli. Drei etku u ruci, okrenula se da ga pogleda. on je konano nastavio priu mirnijim glasom. misli su mu brzo nadolazile i pretakao ih je u rei:

Dosad smo se u Santa Eulaliji ograniavali na to da klijentima pribliimo francuske proizvode. najvea tenja naih klijentkinja jeste da se oblae po pariskoj modi.

i nudili smo im najbolje od te mode, zar ne misli tako?, rekla je roser, pa ustala i pogledala ga krupnim, irom otvorenim oima