ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LX • Сремска Митровица • Среда 8. јул 2020. • Број 3097 • Цена 50 динара

N A K I T | S A T O V I

���������� ����������������

САВСКО МОРЕ

Фот

о: M

. Mил

еусн

ић

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: ОТКРИВЕНА СПОМЕН ПЛОЧА ЈЕВРЕМУ ВИДИЋУ

ЖЕТВА УВЕЛИКО У ТОКУ

Због немогућности летовања у иностранству, Градска плажа у Сремској Митровици je све посећенија у овим летњим данима, када температура прелази 30 степени. Уз богат садржај и добру уређеност плаже, Митровчани све више свој одмор проводе на обали Саве, а температура воде од 24,5 степени, право је освежење за многобројне купаче.

Поново на кућном прагу

Страна 4.

Као и увек, цена ратара мучи Страна 32.

Традиционалним полагањем венаца на Градском гробљу, на спомен обе-

лежју жртвама Другог светског рата, представници Општине Рума, СУБНОР-а и сродних борачких организација, политичких партија и грађани обеле-жили су 79. годишњицу свеопштег на-родног устанка против окупатора.

- Ми смо овде и у трајној и непре-кидној мисији да подсећамо на те исто-ријске датуме, 4. јули је свакако један од значајнијих датума у нашој историји. То је датум када је 1941. године, један мали народ у једној малој држави до-нео одлуку да подигне општенародни оружани устанак против силе која је у

то време својом фашистичком чизмом клекла за врат готово целој Европи, у време када је готово цела Европа само роптала, трпила терор фашистичке немани овде је донета одлука да се тој немани стане на пут и супротстави, по-ручио је председник СО Рума Стеван Ковачевић и нагласио да нас је тај да-тум сврстао међу лидере антифашис-тичке борбе у Европи.

- Током времена, како то бива, пос-тојали су покушаји да се значај овог датума оспори, пре свега стављајући тежиште на његову идеолошку димен-зију, а скрећући пажњу са његове ан-тифашистичке, ослободилачке димен-зије. Тиме морају да се баве објективни историчари и вредност овог датума у српској историји мора да зацементира објективна историјска наука и да нам није потребно да то тумаче политича-ри јер ће то само продубљавати нашу идеолошку поделу, а то нам данас у ово време никако није потребно. От-пор сили зла мора да буде задатак целог народа, отпор сили зла не може да пружа ниједна политичка партија самостално и силама зла се морамо

одупрети уједињено, а поделе морамо оставити иза нас, јер нам никад нису донеле добро, поручио је Ковачевић.

Председник СУБНОР-а Општине Рума Томислав Милић казао је да Ср-бија мора да се поноси својом рево-луционарном прошлошћу, зашитавши се шта би дали други народи да имају такве датуме да се са њима диче.

- Да није било 4. јула и историјске одлуке о покретању општенародног оружаног устанка извесно је да би ток НОБ и отпор непријатељу био потпуно другачији, јер би се борбе водиле не-организовано и некоординирано. Сло-боду би тада донели бајонети туђих војски, рекао је Милић.

СН

Среда, 8. јул 2020.2

Републичка изборна комисија (РИК) усвоји-

ла је Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике На-родне скупштине према коме је у парламент ушло седам изборних листа. Из-лазност на изборима била је 48,93 одсто.

Највише гласова ос-војила је изборна листа ''Александар Вучић - За нашу децу'' - 1.953.998 гла-сова, односно 60,65 одсто од броја бирача који су гласали, односно 188 ман-дата.

Према извештају ус-војеном на 172. седни-ци РИК-а, изборна листа ''Ивица Дачић - Соција-листичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) - Драган Марковић Палма" освојила је 334.333 гласова, односно 10,38 одсто од броја бирача који су гласали, односно 32 мандата.

Изборна листа ''Алек-сандар Шапић - Победа за Србију'' освојила је 123.393 гласова, односно 3,83 одсто од броја бирача који су гла-сали, то јест 11 мандата.

Изборна листа ''Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор'' освојила је 71.893 гласова, односно 2,23 одсто од броја бирача који су гласали, што је 9 мандата.

Изборна листа ''Академик Муамер Зукорлић - Само право - Странка прав-де и помирења (СПП) - Демократска партија Македонаца (ДПМ)'' освојила је 32.170 гласова, односно један одсто од

броја бирача који су гласали, односно четири мандата.

У парламент је ушле су и изборне листе ''Албанска демократска алтер-натива - Уједињена долина'' која је освојила 26.437 гласова, односно 0,82 одсто од броја бирача који су гласали, односно три мандата, и ''СДА Санџака - др Сулејман Угљанин'' која је освојила 24.676 гласова, односно 0,77 одсто од броја бирача који су гласали, односно три мандата.

Изборни цензус нису прешле листе ''За Краље-вину Србију (Покрет об-нове Краљевине Србије, Монархистички фронт) - Жика Гојковић, Сувере-нисти, Метла 2020, листа ''Др Војислав Шешељ - Српска радикална стран-ка, листа ''Сергеј Трифу-новић - Покрет слободних грађана, затим листа ''Ми-лица Ђурђевић Стамен-ковски - Српска странка Заветници".

У парламент нису ушле ни листе ''Милан Стамато-вић - Здраво да победи - Драган Јовановић - Боља Србија - Здрава Србија'', Уједињена демократ-ска Србија (Војвођански фронт, Србија 21, Лига социјалдемократа Војво-дине, Странка модерне Србије, Грађански демо-кратски форум, ДСХВ, Де-мократски блок, Заједно за Војводину, Унија Румуна Србије, Војвођанска пар-тија, Црногорска партија).

Испод цензуса остале су и листе ''Покрет Левијатан - Живим за Србију'', ''Група

грађана: 1 од 5 милиона'', ''Чедомир Јо-вановић - Коалиција за мир'', ''Народни блок- Велимир Илић - генерал Момир Стојановић, ''Нек маске падну - Зелена странка - Нова странка и ''Руска стран-ка - Слободан Николић".

Право гласа на изборима одржаним 21. јуна 2020. године и 1. јула 2020. го-дине имало је 6.584.376 бирача уписа-них у бирачки списак, а своје бирачко право на 8.433 бирачка места остварило је 3.221.908 бирача. СН

Покрајинска изборна комисија објавила је извештај о коначним

резултатима избора за посланике у Скупштину Аутономне покрајине Војводине одржаним 21. јуна и 01. јула 2020. године.

Коначни резултати избора за по-сланике у Скупштину Аутономне покрајине Војводине су следећи – Број бирача уписаних у бирачки списак: 1.696.292; Укупан број бирача који су гласали: 852.972; Број примљених гла-сачких листића: 1.695.853; Број неупо-требљених гласачких листића: 842.840; Број употребљених гласачких листића: 852.021; Број неважећих гласачких листића: 42.562; Број важећих гласач-ких листића 809.459.

Број гласова и број мандата које су добиле поједине изборне листе: АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ - ЗА НАШУ ДЕЦУ 498.495 гласова, 76 мандата; ИВИЦА ДАЧИЋ -„Социјалистичка партија Ср-бије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) - Драган Марковић Палма“ 90.512 гла-сова, 13 мандата; Др ВОЈИСЛАВ ШЕ-ШЕЉ – СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА 26.489 гласова, 4 мандата; Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Са-вез војвођанских Мађара – Иштван

Пастор 75.218 гласова, 11 мандата; ВОЈВОЂАНСКИ ФРОНТ – уједињени за демократску Србију (Лига социјалде-мократа Војводине, Заједно за Војводи-ну, Војвођанска партија, Демократски савез Хрвата у Војводини, Црногорска партија, Демократски блок) 41.455 гла-сова, 6 мандата;

ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ – ЗА СРП-СКО ВОЈВОДСТВО (Покрет обнове Краљевине Србије,Монархистички фронт) – Жика Гојковић 34.083 гла-сова, 5 мандата; МЕТЛА 2020 35.479 гласова, 5 мандата; Чедомир Јовано-вић – КОАЛИЦИЈА ЗА МИР (БОШЊАЧ-КА ГРАЂАНСКА СТРАНКА/BOŠNJAČKA GRAĐANSKA STRANKA, СТРАНКА ЦРНО-ГОРАЦА) 4.658 гласова, 0 мандата; Ака-демик Муамер Зукорлић – Само право – Странка правде и помирења (СПП) – Демократска партија Македонаца (ДПМ) / Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija Makedonaca (DPM)/ Академик Муамер Зукорлић – Само право – Странка на правда и помиреније (СПП) – Демократска партија на македонците (ДПМ) 3.070 гласова, 0 мандата.

СН

У традиционалном избору Срем-ских новина, за Ђака генерације

Срема за школску 2019/20 годину проглашен је Драган Рађевић, ученик Гимназије „Сава Шумановић“ из Шида. Он је током школовања имао сјајне ре-зултате, а у завршном разреду се иста-као на такмичењима из књижевности и физике.

Друго место заузела је Сара Ми-лошевић, матурант Гимназије у Инђији, а треће Јелена Виторовић из Митровачке гимназије.

Најбољи сремски ђаци су, уз добре резултате на такмичењима имали и за-пажене друштвене активности.

Предлоге за Ђака генерације у Сре-му достављају све средње школе из ре-гиона, а о томе ко ће понети титулу Ђака генерације у Срему одлучује комисија у којој су представници Сремских новина и сремских средњи хшкола.

Најбољим сремским ђацима Сремс-ке новине ће доделити пригодна при-знања.

СН

ПОКРАЈИНСКИ ИЗБОРИ

Две листе без посланика

СРЕМСКЕ НОВИНЕ ПРОМОВИШУ НАЈБОЉЕ

Ђак генерације у Срему је Драган Рађевић

Комисија је прегледала све пристигле предлоге

Народни отпор силама злаВредност овог датума у српској историји мора да зацементира објективна историјска наука. Није нам потребно да то тумаче политичари јер ће то само продубљавати нашу идеолошку поделу, а то нам данас у ово време никако није потребно, поручено из Руме

Са скупа у Руми

Полагање венаца

РЕПУБЛИЧКА ИЗБОРНА КОМИСИЈА ОБЈАВИЛА УКУПНЕ РЕЗУЛТАТЕ ИЗБОРА

У парламент ушло седам листаНајвише гласова освојила је изборна листа ''Александар Вучић - За нашу децу'' - 1.953.998 гласова, 60,65 одсто од броја бирача који су гласали, односно 188 мандата

Скупштина Србије

Среда, 8. јул 2020. 3

Протекле недеље у Мачван-ској Митровици почело је

асфалтирање Улице Мачван-ски кеј, деонице дужине око 900 метара, чија је реконструк-ција почела у другој половини фебруара. Радове су обишли Мирослав Јокић начелник Градске управе за опште и заједничке послове и имови-ну и Милош Ковач председ-ник Савета Месне заједнице Мачванска Митровица са са-радницима.

Како је истакао начелник Јокић, ови радови представљају за-вршну фазу пројекта реконструкције овог дела Мачванског кеја.

-Радови се изводе у склопу ком-плетне реконструкције улице и под-разумевају уклањање постојећег ас-фалта и тротоара, замену водоводне инсталације, постављање гасне инста-лације и атмосферске канализације, као и изградњу потпуно новог тротоара и саобраћајнице. Реконструкцији ули-це Мачвански кеј смо приступили пре избијања епидемије и радове нисмо прекидали ни током ванредног стања, а на томе могу да захвалим извођачу и надзорним органима. Сада се налазимо у завршној фази реконструкције дела од око 900 метара ове улице и тренутно се поставља битоносећи слој коме је

претходила потпуна реконструкција коловозне конструкције, комплетна замена водоводне инфраструктуре и постављање гасне дистрибутивне мреже, што значи да становници овог дела насеља коначно имају прилику да као енергент користе природни гас - рекао је начелник Управе за опште и заједничке послове и имовину Миро-слав Јокић.

Према његовим речима коначно је решен и проблем атмоферске ка-нализације, реконструисана је стара пешачка стаза и сада је уместо старог, дотрајалог бетона постављен бехатон.

-Када се заврши реконструкција Мачванског кеја, биће израђена мини пијаца у центру Мачванске Митрови-це, површине око 100 квадрата. Биће

постављено седам тезги како би омо-гућили људима који живе у Мач-ванској Митровици и у Северној Мачви да могу да продају своје пољопри-вредне производе. Ове радове ћемо искористити и да уредимо дечје иг-ралиште у Мачван-ској Митровици – истакао је Јокић.

Председник Савета Месне заједни-це Мачванска Митровица Милош Ко-вач нагласио је да ће се са радовима у Улици Мачвански кеј наставити, те да је после овога на реду да се ради део улице од Поште па све до раскрснице са насељеним местом Салаш Ноћајски, дужине око 1,5 километар, који се ре-конструише први пут након четири деценије.

-Захваљујем се свима који су учест-вовали у пројекту, јер је његова реали-

зација од оргмоног значаја не само за становнике ове улице, већ и свих оних који свакодневно користе ову деоницу. Сада у Улици Мачвански кеј коначно имамо путну инфраструктуру која ис-пуњава све захтеве 21. века. Грађани-ма и житељима који су били спречени да користе ову деоницу док су трајали радови се извињавам и захваљујем им се што су били стрпљиви - рекао је Милош Ковач и додао да ће се након завршеног асфалтирања разматрати и

о постављању успоривача брзине на неколико локација у тој улици.

Вредност тренутних радова износи око 50 милиона динара, финансира их ЈП „Путеви Србије“, а извођач радо-ва је АД “Сремпут” из Руме. За замену водоводне инсталације ЈКП “Водовод” Сремска Митровица је издвојио око 10 милиона динара, док је ЈП “Срем – гас” изградњу своје мреже, која у том делу улице претходно није постојала, финан-сирао са три милиона. С. М. - Сл. Н.

У циљу превентивног деловања и мотивације грађана да носе заш-

титне маске, с обзиром да вирус коро-не не мирује, Општина Рума је прошле седмице, уз помоћ волонтера, органи-зовала бесплатну поделу заштитних маски грађанима.

У најурбанијем делу града подеље-но је 2.000 заштитних маски. Волонтери су маске делили на неколико пунктова, а реч је о залихама још од првог таласа епидемије, те за акцију нису издвојена додатна буџетска средства, изјавио је Слађан Манчић, председник Општи-не Рума.

- Волонтери маске деле у центру града, код пијаце, али ће ићи кроз град и пролазницима, људима испред ба-нака, Поштанске штедионице, локала

или људима у локалима делити маске. Апелујем на све грађане да користе заштитне маске јер самим тим чувају себе, а чувају и друге. Надамо се да ћемо на тај начин, уз све друге мере

које предузимамо, ипак успети да овај притисак короне, који неочекивано узима замаха у нашој држави, сведемо на минимум, казао је Манчић.

СН

Грађанима бесплатне маске

Слађан Манчић са волонтерима

Подела бесплатних маски грађанима

Асфалтирање Улице Мачвански кеј

Нови асфалт у Улици Мачвански кеј

Мирослав Јокић начелник Градске управе за опште и

заједничке послове и имовину

Милош Ковач председник Савета МЗ Мачванска Митровица

Радници постављају нови слој асфалта

Радови на асфалтирању

Среда, 8. јул 2020.4

Када је уз позив митровачког доктора Димитрија Стојшића да свог оца изведе из јаме Ми-

одраг Видић повукао тешку црвену драперију, адвокат, народни посланик у Скупштини Краљевине Југославије, уредник “Радикалске мисли” и Краљев намесник за Сремску Митровицу Јеврем Видић васкрсао је по трећи пут.

Први пут то је учинио када је, у лику свог сина Бранислава, осамдесетих го-дина, стао пред Андрију Артуковића са потписаном пресудом за личну смрт и тако омогућио да хрватски-усташки министар унутрашњих послова буде изручен Југославији и коначно при-веден правди. Други пут, то је учинио 1996. када је његово име освануло на једној од митровачких улица, смеште-них непосредно у близини породичне куће. Чинећи то протеклог петка и по трећи пут, Јеврем Видић један од најугледнијих житеља Сремске Митро-вице, поново је стао на свој кућни праг, лицем окренутим ка Старом шору и погледом усмереним ка Саборном храму Светог Димитрија.

- Из своје куће Јеврем Видић је, са групом угледних Митровчана изве-ден шестог маја 1941. године, да би, након мучења у оближњој “Кус-тодији” био отеран у Јадовно где је

убрзо погубљен. Из свог родног гра-да, Јеврем Видић више неће одлазити. Уколико будемо имали довољно воље да о његовом и страдању осталих Митровчана учимо своју децу, рекао је приликом откривања спомен-пло-че иницијатор њеног постављања др Мита Стојшић.

Спомен-плоча Јеврему Видићу ујед-но је, по речима Душана Басташића, челника Удружења “Јадовно 1941.” и

једина која је посвећена мученицима страдалим у Јадовну. Тиме, како је додао, њен значај до-датно надилази Сремску Митровицу.

- За све потомке и по-штоваоце жртава Логора Јадовно ово је велики дан. За 38.000 Срба му-ченика, побијених током 138 дана у комплексу логора на Личком пољу, Велебиту и Пагу, нема никаквог спомен обе-лежја до овог. Постоји неколико спомен-плоча на Велебиту и Пагу које су у последњем рату уништене. Неке од њих смо успели да обновимо, неке се изнова и изнова руше, али ми не допушта-мо да се страдалништво наших предака, дедова, очева, мајки, рођака за-борави. Током усташке НДХ и Сремска Митрови-ца је постала страдално место. Јеврем Видић је само један од неколико хиљада оних који су на

ширем подручју Сремске Митровице пострадали или су пак из ње одведени, да би потом били побијени у неком од усташких логора. Јадовно је био читав систем логора смрти, једно од најста-ријих усташих стратишта и није случај-но то што су први заточеници Јасенов-ца у овај логор допремељени управо из Јадовна, рекао је Басташић.

Израду спомен-плоче помогао је Град Сремска Митровица, а по речима Љубише Шулаје, директора Завода за заштиту споменика, сећање на жртве усташког терора у граду од суштинског је значаја за правилно разумевање трауматичног српског искуства Другог светског рата.

-Јеврем Видић један је од много-бројних српских страдалника који су, држећи се за руке или бивајући пове-зани жицом, омеђили границе гено-цидне Независне Државе Хрватске и њеног каснијег изданка који је 1995. године коначно ставио тачку на оно што су Павелић, Будак, Лубурић, Фран-цетић, Артуковић, Митровчанима добро познати Виктор Томић и други започели све служећи Хитлеру. Сведо-ци смо да се и данас по Хрватској из-лива мржња на Србе све и свуда. Њима се прети тајно преко графита и јавно преко усташких доксочица, релативи-зарања геноцида, ревизије историје и лагања о ономе што је рађено Срби-ма, Ромима и Јеврејима током четири

страшне ратне године. Због тога је на нама да не допустимо лажи да победи. Ми смо дуж-ни да се сећамо наших страдалника, јер само тако ми ћемо сведочи-ти истину. Не морамо ми да се расправљамо са неким ко не жели да нас чује. Довољно је да се сећамо, да обележа-вамо годишњице муче-ништва, да не кријемо сопствене трагичне историје и истина ће победити, рекао је др Мита Стојшић и додао: - Васкрсавши по први пут и ставши пред Артуковића, Јеврем Видић је, као ванредни адвокат, био главни тужитељ и гонитељ усташког Министра унутра-шњих послова током друге половине осамдесетих година. Сада, када је

поново васкрсао, он је ту да нас сталним сећањем на сопстве-но страдалништво опомиње, да никада не заборавимо ко смо, због чега стра-давамо и у крајњем, од кога треба да чу-вамо себе и своје ближње.

Због свега кроз шта је Сремска Мит-ровица током Дру-гог светског рата прошла, у граду се све више говори о потреби организо-

вања велике националне комемора-ције за све жртве усташког геноцида почињеног на територији Србије упра-во на митровачком Спомен-гробљу.

С. Лапчевић М. Милеуснић

Поново на кућном прагу- Из своје куће Јеврем Видић је, са групом угледних Митровчана, изведен шестог маја 1941. године, да би, након мучења у оближњој “Кустодији” био отеран у Јадовно где је убрзо погубљен. Из свог родног града, Јеврем Видић више неће одлазити. Уколико будемо имали довољно воље да о његовом и страдању осталих Митровчана учимо своју децу, рекао je др Димитрије Стојшић

Плоча Јеврему Видићу

Др Димитрије Стојшић

Љубиша ШулајаПред откривање плоче

Миодраг Видић

Душан Басташић

Видићи и Басташић

Среда, 8. јул 2020. 5

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: Немања Милошевић

МАТИЧАР

СКЛОПИЛИ БРАК:Иван Еремић и Николина Мићковић, Милош Остојић и Маја Писаревић.

ДОБИЛИ СИНА: Сенад и Гроздана Халиловић-Срем-ска Митровица, Срђан и Дајана Дра-кулић-Рума, Марко и Биљана Тимо-тић-Шабац, Горан и Јована Михајло-вић-Пећинци, Александар Шестић и Мирослава Еркаловић Шестић-Рума, Бошко и Надица Мојић-Сремска Митровица, Немања и Николина Цвијетић-Чалма, Слободан и Наташа Јездић-Сремска Митровица, Марко и Теодора Јањић-Рума, Обрад и Ксе-нија Ђурђевић-Илинци.

ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Дени и Драгана Видовић-Нови Сад, Александар и Тамара Лохински-Шид, Милан и Снежана Љубинковић-Буђа-новци, Миленко и Александра Вука-шиновић-Рума, Владимир и Алексан-дра Батало-Лаћарак, Ранко и Ивана Јовановић-Вишњићево, Војислав и Верица Павловић-Рума, Дејан Савић и Данијела Стојиљковић-Савић-Сремска Митровица, Растислав и Наташа Золњан-Стара Пазова, Павле и Санела Николић-Кукујевци.

УМРЛИ:Весна Лукић рођ.1957, Душан Станојевић рођ.1943, Мирјана Ђурић рођ.1952, Миливој Вучко-вечки рођ.1948, Стана Шекеровић рођ.1937, Љубица Гложанчев рођ.1932, Вера Пашко рођ.1953, Сте-ван Вукелић рођ.1954, Живка Цр-ногорац рођ.1931, Никола Симунец рођ.1943, Стево Николић рођ.1941, Милена Милић рођ.1935, Мирко Ћурчија рођ.1961, Муарем Шерифи рођ.1948, Војин Петаковић рођ.1938, Милан Стојаковић рођ.1939, Даница Половина Марковић рођ.1950, Мом-чило Арсеновић рођ.1944, Малина Савић рођ.1938, Милица Петровић рођ.1934, Никола Стеценко рођ.1933, Богдан Ћулић рођ.1962, Бранислав Калмар рођ.1949.

Пројекат „Опоравак економије – јачање заједнице“ суфинансира се из буџета Града Сремска Митровица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Ученици четвртог разре-да ОШ “Јован Јовановић

Змај” у Сремској Митровици су и у овој школској години показали посвећеност еко-логији и заштити околине. Од октобра до јуна били су део etwinning пројекта “ГЕА”, у коме су, заједно са вршњаци-ма из Грчке и Шпаније, пла-нирали “зеленију” будућност наше планете.

Заједничким снагама су се договарали око правила понашања у пројекту, водећи рачуна о безбедности на интернету, лепом пона-шању, заштити и кориштењу података. Дизајнирали су лого пројекат и изгла-сали лого Нађе Марељ. Истраживали су како користити енергију код куће, у школи и у свом граду. Сазнали су мно-го корисних ствари, разговарајући са директором школе, представницима “Сремгаса” и локалне електродист-рибуције. Сва та сазнања уобличили су у видео презентацију у којој нуде савете за рационално коришћење енергије.

Пројекат је ученицима пружио мо-гућност да се упознају са новим ИКТ

алатима и да развијају многе компе-тенције, да осмишљавају активности, прикупљају податке, анализирају их и извуку закључке, да своја сазнања представе и аргументују. Заједно са партнерима сачинили су упитнике на шест тема: угрожене животињске врсте, рециклажа, обновљиви из-вори енергије, климатске промене, смањење отпада и поновно кори-штење. Разговарали су са децом и од-раслима из своје околине, упоређи-вали су навике у три земље и извукли закључке о томе шта конкретно може-мо урадити да бисмо боље бринули о околини.

ПОНОВЉЕНИ ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ

СНС поново убедљиваПрошле недеље, поновљени су парла-

ментарни избори на укупно 234 би-рачка места у Србији. Право гласа имало је 203.012 бирача, а, међу осталим градо-вима, избори су поновљени и на четири бирачка места на територији Сремске Митровице.

Републички парламентарни избори поновљени су на бирачким местима у Бешенову, ОШ “Јован Јовановић Змај” у Сремској Митровици и у Месној заједни-ци Сава, док су избори за покрајинске посланике поновљени у Чалми.

Према речима Мирослава Јокића, координатора изборног радног тела у Сремској Митровици, убедљиву победу, према незваничним подацима, на обе листе, однела је Српска напредна стран-ка, са преко 70 одсто гласова.

Излазност на поновљеним изборима била је мања него на оним одржаним 21. јуна, а у Бешенову она је износила 34,3 одсто, у Чалми 44,3 одсто, у Месној заједници Сава 30,1 одсто и у ОШ “Јован Јовановић Змај” 24,2 одсто.

Право гласа на изборима имало је 4.537 бирача, од чега је 1.215 бирача има-ло право гласа за избор покрајинских посланик а.

Јавно комунално предузеће „Кому-налије“ у Сремској Митровици,

обавештава грађане о резултатима анализе савске воде, коју је извршио Завод за јавно здравље 24. јуна и то на почетку плаже, малој плажи и код „Дис-панзера“.

Узорковањем и анализом физичко-хемијских и биолошких параметара, савска вода на локалитетима мала пла-жа и почетак плаже одговара захтеви-ма Уредбе о граничним вредностима загађујућих материја у површинским

водама и подземним водама и седи-менту и роковима за њихово дости-зање.

На локалитету „Диспанзер“, савска вода НЕ ОДГОВАРА захтевима Уредбе, услед микробиолошке неисправности.

Апелује се на грађане да приликом купања избегавају роњење, гњурање, прскање, скакање и гледање у води, као и да користе тушеве након изласка и савске воде. После јаке кише и олује, избегавати купање у Сави два до три дана.

Сремска Митровица град фестивала у области културе и стваралаштва

и ове године угостила је младе поете у оквиру традиционалног Међународ-ног фестивала младих песника „Машта и снови“ који је по јубиларни десети пут одржан прошлог уторка у Лапида-ријуму Музеја Срема, у организацији Центра за културу „Сирмијумарт“, а под покровитељством градске упра-ве. Овогодишњи фестивал окупио је 311 младих, талентованих песника из: Грчке, Италије, Француске, Северне Македоније, Хрватске, Федерације Б и Х – Републике Српске, Румуније, Црне Горе из Србије и са Малте.

Као и сваке године објављен је збор-ник песама „Машта и снови“ који је уре-дила мр Јасна Калаузовић, ликовно га опремила Татјана Марељ Зечевић, а у рецензији ове публикације проф. др Слађана Миленковић је забележила: „Сваки град који држи до своје прошло-сти, брине о својој будућности, а то су деца. Наш град Сремска Митровица и организатор Фестивала Центар за кул-туру „Сирмијумарт“ изборили су се са свим недаћама како би млади песници могли да објаве своје стихове и прика-жу се јавности.“ Фестивал је отворио и госте и младе песнике поздравио Зол-тан Хегедиш, директор „Сирмијумарта“ који је духовито рекао да град већ сада увелико „чека петнаести јубилеј овог фестивала“. Књижевну награду „Сунчани сат“ за своје стваралаштво и едукативни рад са младим талентима добили су: Јо-ланка Ковач из Мужље код Зрењанина,

школски библиотекар, писац књига и уџбеника на мађарском језику, Радован Влаховић из Новог Милошева, писац и творац манифестација за децу, Дра-гиша В. Јошић из Београда, магистар библиотекарства, програмер културе читања, писања и говора за децу, затим Иштван З. Немет из Словачке, као стра-ни писац поезије, драмских текстова, бајки за децу, док је специјалну награду „Сунчани сат“ добила Туристичка аген-ција UNO TRАVEL, Сремска Митровица, за десетогодишњу верност овом фести-валу. О томе је одлуку донео стручни жири: Недељко Терзић, књижевник, проф др Слађана Миленковић и мр Јасна Калаузовић који је одлучивао и о наградама за младе песнике. Награду за млађи узраст добила је Јована Глиџић, IV - ОШ „Стефан Немања“ Ниш, средњи узраст Хелена Татић, VII - ОШ „Краљ

Александар I“ Београд и главну награ-ду фестивала за старији узраст добила је Ивана Охмут, матурант СМШ „Петар Кранчевић“ Сремска Митровица. Њој је Снежана Јаношевић из ТА UNO TRAVEL уручила ваучер за један од туристичких аранжмана по жељи награђене младе песникиње. Додељене су и посебне награде које су добили: за најлепшу љу-бавну песму Ања Кодић, IV - Гимназија „Филип Вишњић“ Бијељина - Република Српска, за најхуманију песму Наталија Карова, VIII - ОУ „Никола Карев“ Коча-ни - Северна Македонија, за најслико-витију песму Николина Ристић, III - ОШ „Јован Поповић“ Сремска Митровица и за најлепшу родољубиву песму Сара Ат-лагић, II - Гимназија Вуковар – Хрватска. Посебна признања за самопрегоран рад са младим талентима добили су: Основ-на школа „Олга Милошевић“ Смедерев-

ска Паланка, Бошко Делић, Пријатељи деце Србије - Вождовац, Београд и Милан Илијин, Пријатељи деце Србије – Земун. Додељено је још и 26 похвала за талентоване младе песнике основних и средњих школа.

До сада је објављено десет зборни-ка поезије младих песника, а њих је на овим фестивалима било седам хиљада, цео један мали песнички град. Програм фестивала изузетно надахнуто је води-ла Јована Нинковић Стевић, а стихове мађарског песника говорио је глумац Александар Мацко Крстајић. За успеш-но организован фестивал, од гостију и учесника, све похвале је добио колектив „Сирмијумарта“ за који су представници организације Пријатељи деце Србије рекли да су на фестивалу уживали али и имали много тога и да науче.

С. Н.

ОШ “ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ”

Четвртаци активни у области екологије

ОБАВЕШТЕЊЕ ЈКП “КОМУНАЛИЈЕ”

Савска вода неисправна код Диспанзера

Са градске плаже

Деценија са младим песницимаЗа протеклих десет година седам хиљада младих песника учествовало је са својим песничким остварењима на овом традиционалном фестивалу

Нaграђени песници са домаћинима

Наставницима који су освојили највише гла-сова на конкурсу за

избор најбољих примера наставе на даљину „Магија је у рукама наставника“ на-граде су уручене прошлог петак у Београду.

Додељено је укупно 12 награда – за пет најбољих, на-града публике и специјалне награде за најбољи пример пројектне наставе, за најбољу интеракцију с ђацима у ос-новној и средњој школи, нај-бољи пример ТВ наставе и за најбољу употребу дигиталних алата у настави у основној и средњој школи.

Награда за пројектну наставу добила је Ђурђица Стојковић из баношторске ОШ „Јован Поповић“, за пројекат „Сачувајмо пчеле“. У друштву најбољих нашла се и Јелена Лилић, наставница историје у ОШ „Миливој Петковић Фећко“, у Платичеву.

Једној од најомиљенијих наставница међу платичевским ученицима уручена је награда за интеракцију са ђацима у основној школи, за пројекту активност „Новинска агенција Ан-тички Рим јавља“. Реч је о креативном пројекту намењеном ученицима петог разреда, који је имао за циљ не само да утврди градиво, већ и да ученицима на интересантан и домишљат начин приближи прошла времена, казала је на-грађена наставница.

- Велика ми је част што сам се нашла у друштву најбољих наставника у Србији - међу 12 величанствених. Мислим да смо сви заједно и у кризном времену показали да просветни радници имају магију у рукама, да можемо и да мотивишемо ученике и да им, у измењеним околностима, помогнемо да напредују. Проје-кат је добро прихваћен међу ђацима и они су подједнако заслужни за ову награду. Наравно сви једва чекамо да се од септембра поново вратимо у школске клупе, јер учионицу ништа не може да замени, ни тај непосредни контакт и интеракцију са децом, рекла је наставница Јелена.

На конкурс за избор најбољих примера наста-ве на даљину пристигло више од 700 пријава.

Министар просвете Младен Шарчевић и Из-вршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић су сагласни да Србија има велики потенцијал када је реч о наставничком кадру и да о томе го-вори овај конкурс.

- Задовољни смо што су се наставници одазва-ли у овако великом броју и на овај изазов одгово-рили квалитетним пријавама, казала је Виолета

Јовановић и додала да је највише примера онлајн наставе било из српског језика (111), математике (64), енглеског, историје, ликовног и биологије.

Она је навела да су тражење скривеног блага, учење кроз стрип или видео игре, обраде различитих песама, кување, израда летелица или интервју са астронаутом, само неки од креативних и едукативних алата које су наставници користили. Према њеним ре-чима, готово 60.000 грађана се укључило у гласање и подржало своје фаворите.

Сви истакнути примери наставе биће уврш-тени у јединствену јавну базу најбољих пракси наставе на даљину.

Добитници награда на конкурсу „Магија је у рукама наставника“ су: прво место – Олгица Спа-сојевић, ОШ „Петар Лековић“, Пожега – Друштве-на игра о Марку Краљевићу; друго место – Јасми-на Мицић, Прва Крагујевачка гимназија, Крагује-вац – Параболе кроз интерактивни рад ученика; треће место – Марија Којић, ОШ „Мирослав Ан-тић“, Београд – Дан планете Земље

Награда за најбољи пример ТВ наставе – Гори-ца Његовановић, ОШ „Михајло Пупин“, Београд – Употреба великог слова – ТВ час.

Награда за коришћење дигиталних алата у средњој школи – Младен Шљивовић, Гимназија, Зајечар – Андроид игрица и експерименти као учење о нуклеарним реакторима.

Награда за интеракцију са ђацима у средњој школи – Мирјана Стакић Савковић, Филолошка гимназија, Београд – Живот по осамнаестици – Приче из доба короне;

Награда за коришћење дигиталних алата у основној школи – Александра Филиповић, ОШ „Црњански“, Јагодина – Викс (Wиx) вебсајт за ин-теракцију са ученицима.

Награда за интеракцију са ђацима у основној школи – Јелена Лилић, ОШ „Миливој Петковић Фећко“, Рума – Новинска агенција Антички Рим јавља.

Награда за пројектну наставу – Ђурђица Стојковић, ОШ „Јован Поповић“, Беочин – Сачу-вајмо пчеле.

Награда публике – Јовица Плавшић, Десета гимназија „Михајло Пупин“, Београд – Волим ХемиЈутјуб. СН

Среда, 8. јул 2020.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

БОЛЕШТИНАДобио сам проширење вена

`одајући око туђих жена.

ЗАВЕТКад остарим и постанем деда,

нек` се моја младост приповеда.

ТУГАКад остариш јадна ти је мати,зубе можеш у руци држати.

Квака за све

избеглицама, а како би не дај боже с освајачима.

Како се тек тресу Сирија, Ирак, Авгханистан, Ли-бија од експлозија бомби?

на њој живи превише људи, а нико се не пита како је с друге стране живота. Мртвих је ипак пуно више него живих.

и кажеш им да се гоне у своју лепу прошлост, а полиција те приведе као онога који омета јавни ред и мир.

-важније ствари: у се, на се и пода се, све остало је само начин да се до тога дође.

-стичу они који о њему мисле негативно.

-носније занимање бити ревизиониста.

досаде и умру.

цеста.

Пише: Петар Писместровић

КАРТ: Жарко Гаћеша

Награђене наставнице из СремаНаграда за интеракцију са ђацима у основној школи добила Јелена Лилић, ОШ „Миливој Петковић Фећко“ у Платичеву, а награду за пројектну наставу Ђурђица Стојковић из ОШ „Јован Поповић“ у Сусеку, подручно одељење у Баноштору

Добитници признања са министром

Јелена Лилић

Ђурђица Стојковић

Штаб за ванредне ситуације Општи-

не Рума одржао је сед-ницу на којој је анали-зирао епидемиолошку ситуацију на територији наше општине и донео нове превентивне мере у циљу сузбијања виру-са Кковид-19.

У свим затвореним просторима, у свим ус-тановама, јавним пре-дузећима, објектима културе, у свим услуж-ним приватним локалима, ресторанима итд. је обавезно ношење заштитних мас-ки, изјавио је председник Општине Рума Слађан Манчић и саопштио да је Штаб донео одлуку да забрани одржавање румског вашара у јулу.

- Донели смо одлуку да пролонгирамо отварање румског базена до 10. јула. На температури од 30-35 степени на рум-ског базену зна да буде 1000-1500 људи,

мислим да нам то, уз све критике које ћемо од појединих људи до-бити, у овом моменту не треба. У међувреме-ну Штаб ће вероватно заседати, пратићемо ситуацију, казао је Манчић и најавио да ће мере и наредбе Кризног штаба са репу-бличког нивоа утицати и на даље локалне од-луке.

- Донели смо одлу-ку да ЈП „Комуналац“ и „Водовод“ крену од данас са дезинфекцијама нашег града које смо радили у току ванредног стања: „Водовод“ са цистерном што дезин-фекција улица и дезинфекција ваздуха на бази хлора, а „Комуналац“ са својим радницима дезинфекција тргова, јавних површина, улаза око Дома здравља, ин-ституција итд, нагласио је Манчић. Наш - Дом здравља ради тестирања и буквал-

но од укидања ванредног стања нисмо имали ниједног позитивног који се тес-тирао у нашој ковид амбуланти. Имамо по евиденцији полицијске станице 15 људи што је скоро дупло више него што смо имали у току трајања комплетног ванредног стања у првом налету овог вируса. Сви ти људи, ако је то олакша-вајућа околност, имају блажи облик, сви

су у кућној изолацији на кућном лечењу осим једног случаја који је на болничком лечењу. Мој апел је усмерен ка грађани-ма, поред чињенице да смо се сви опус-тили у одређеном моменту по укидању ванредног стања, да се вратимо поново оној одговорности, рекао бих, оператив-ности који смо сви заједно имали једни према другима и да држимо одстојање,

да избегавамо контакте, да користимо заштитну опрему, нека се свако јави ако је било коме потребно било шта. Ми ћемо покупити волонтере и поделити одређену количину заштитних маски и дезинфекционих средстава за руке по свим објектима у нашем граду, нарав-но и грађанима, поручио је председник Општине Рума.

Среда, 8. јул 2020. 7

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

МАТИЧАРУМРЛИ:Јелисавета Жерајић, рођ. 1935. год., Славица Марковић, рођ. 1939. год., Зденка Трговчевић, рођ. 1934. год., Вукица Јешић, рођ. 1952. год., Marlies Christine Selak, рођ. 1959. год.

На поновљеним изборима за наро-дне посланике Народне скупшти-

не Републике Србије на бирачком месту 23 (Хртковци) и 36 (Путинци) гласало је укупно 39,65 посто грађана са правом гласа.

Прелиминарни резултати показују да је републичка изборна листа Српс-ке напредне странке добила 74,88 постогласова, Социјалистичка партија

Србије 9,43 посто, Српска радикална странка 4,47%, остале листе нису доби-ле довољно гласова да пређу цензус, а најближа је њему, на два бирачка мес-та у румској општини, листа Алексан-дар Шапић са 2,38 посто гласова.

Када су у питању локални избори одржани 21. јуна, ускоро ће бити зака-зана конститутивна седница Скупшти-не Општине Рума.

На згради Дома културе у Стејанов-цима у току је замена столарије

у великој сали, а Општина Рума је за ову намену издвојила 400.000 динара. Столарија на објекту је стара готово 40 година и због дотрајалости замена је била неопходна, истиче Стојан Кеске-новић, председник МЗ Стејановци.

- Општина је одо-брила средства и ми смо на Савету месне заједнице донели одлуку да уради-мо прозоре у Дому културе. Мењамо осам великих про-зора и једна врата. Још нам је остало мало пара, то ћемо видети, ако будемо у могућности, да ку-пимо и једну климу малој сали. Захва-лио бих се председнику Манчићу што нам је изашао у сусрет, испунио дато обећање. Имали смо најбољи Дом кул-туре у Срему, имамо га и сада. Морамо да га одржавамо и много нам значи за наше сеоске манифестације: „Први

глас Срема“, „Дане вина“, сајам свињар-ства... Деца овде имају и пробе фолклора, реч је централном објекту у селу. Не

желимо да пропадне, као у Великим Радинцима и Бешенову, ми гледамо да будемо мало бољи од њих пошто су они комшије, уз осмех је поручио Кескеновић и додао да је у плану уређење дела крова и још неколико мањих прозора на објекту.

Председник Општине Слађан Манчић је напоменуо да је пет мили-она динара, у складу са захтевима са-вета месних заједница, већ подељено.

- Средства смо поделили у износи-ма који су они тражили за неке своје основне потребе, радове који су они планирали да ураде. У Стејановцима је урађена замена прозора и врата, дрве-на дотрајала столарија је замењена пвц столаријом. Како је која месна заједни-ца ажурна, брза, тако и спроводи радо-ве на терену, оценио је Манчић.

ИЗ ОПШТИНСКЕ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ

Највише гласова СНС-у

Замена столарије

Радови у Стејановцима

Стојан Кескеновић

СЕДНИЦА ШТАБА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Поново у борбу против вируса

Молимо све пацијенте који се лече у нашој здравственој установи, да у на-редном периоду, уколико буду осетили симптоме респираторне инфекције, могу да се јаве у Амбуланту за респира-торне инфекције и фебрилна стања која је од 16.03.2020. оформљена при Дому здравља, како би сви пацијенти са ре-спиратoрним тегобама и повишеном температуром могли обавити неопхо-дне прегледе и дијагностику.

Молимо да због повећаног броја пацијената са оваквим симптомима, како би се избегле непотребне гужве и ризик обољевања и даљег ширења болести био сведен на најмању могућу меру - личним доласком у Респиратор-ну амбуланту треба да се јаве само осо-

бе које имају изражене симптоме– ви-соку температуру и учестали кашаљ, уз отежано дисање. Пацијенти са респи-раторним тегобама који имају лакшу клиничку слику и имају благе симп-томе болести, потребно је да се јаве телефоном на број 069/643-583, 022/ 471- 220; 470- 422; 470- 322 локал 143 и остану код куће у самоизолацији, уз уобичајено лечење лаких облика ре-спираторних инфекција (обилно узи-мање течности, лакше кашасте хране, уношење витамина, уз хигијенски ре-жим живота). Такође, у самоизолацију од 14 дана, треба да иду и особе које су биле у контакту са оболелима од ковид-19 инфекције. Све даље савете ће добити од лекара који раде у Ам-

буланти за респираторне инфекције и фебрилна стања на дати број.

Након комплетне тријаже, уколико је потребно даље болничко лечење, ле-кари Дома здравља пацијента упућују у установу следећег нивоа здравстве-не заштите, односно надлежне опште болнице.

Исто тако, молимо грађане да у наредном пероиду код изабраног ле-кара долазе само ако су претходно за-казали преглед на постојеће бројеве телефона.

Свим грађанима су изабрани лекари и медицинско особље на располагању у периоду од 07- 20 часова на свим те-лефонима који стоје на свим улазним вратима Дома здравља.

- Поделом маски ми смо хтели да помогнемо грађанима, али и да скре-немо пажњу на потребу да воде рачу-на о себи и другима. Апелујем на све грађане да ипак користе заштитне маске јер самим тим чувају себе, а чу-вају и друге и надамо се да ћемо на тај начин уз све друге мере које пре-дузимамо ипак успети да овај прити-сак короне који неочекивано узима замаха у нашој држави да сведемо на минимум. Одређени број људи који су били у контакту са потенцијално за-раженим људима су из превентивних разлога такође у изолацији. Имамо

чак и број умањења од неког дана с обзиром да на другом тестирању су одређени људи негативни, то јест тест је показао да су негативни, вероватно ће медицинска струка радити треће тестирање или проверу. Што се тиче издвајања, ми имамо већ опредељена средства, пошто смо у буџету предви-дели овакву могућност. Обезбедили смо број заштитних маски, рукавица и свега онога што ће нам бити, а надам се да неће, потребно да би помогли грађанима у смислу превенције, ре-као је председник Општине Слађан Манчић.

- Донели смо одлуку да ЈП „Комуналац“ и „Водовод“ крену од данас са дезинфекцијама нашег града које смо радили у току ванредног стања: „Водовод“ са цистерном што дезинфекција улица и дезинфекција ваздуха на бази хлора, а „Комуналац“ са својим радницима дезинфекција тргова, јавних површина, улаза око Дома здравља и других институција нагласио је Слађан Манчић

Из Дома здравља

Подела маски

Слађан Манчић

Седница Штаба

Среда, 8. јул 2020.8

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Параскева Иличковић, Љуково

- Ма не бих приста-ла да ме нико прати. Човек треба сам да се чува од свега, па и овог вируса. Може да се контролише моје кретање, али ја сам себи најбољи контролор.

Сава Арсенијевић, Стара Пазова

- Да, не смета ми ако неко налази да је то потребно. Мислим да нисам интере-сантан за праћење из било ког другог разлога.Тако да, све што је корисно за друштво, а мени не смета – прихватам!

Недељка Вајукић, Беочин

- Појавило ми се такво питање недав-но и на Фејсбуку, па сам тако сазнала да постоји та аплика-ција. Не бих приста-ла да ме прате, без обзира шта је разлог томе. Мало ми је постало већ мучно све то око короне.

Анита Абођи, Сремска Митровица

– Већ имају наше шифре, откљу-чавамо телефон отиском прста или препознавањем лица, чекирамо се свуда, све претра-жујемо на Гуглу. Ко је онда рекао да већ нисмо праћени?

Aлекса Михајловић, Сремска Митровица

- Мислим да постоје други начини да се контролилше вирус и кретање зараже-них. Чак и да нема, не мислим да треба омогућити држави да прати наше кре-тање. То су опасне ствари.

Да ли бисте пристали да се, у борби против пандемије, ваше кретање прати преко мобилне апликације?

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

На поновљеним републичким из-борима у Врднику, бирачко ме-

сто 8, у ОШ Милица Стојадиновић Српкиња, излазност је била 40 од-сто, односно изашло је 305 гласача.

СНС је освојила 200 гласова, или 65,5 одсто гласова. 50 гласова или 16,39 одсто гласова освојила је листа За Краљевину Србију, а СПС 27 гласова или 8,85 одсто.

Нема застоја у радовима на великој реконструкцији централног ириш-

ког парка, па се надлежни надају да ће рокови бити испоштовани. Сећања ради,са радовима се почело средином априла, а према првобитној замисли, све треба да се заврши у року од 90 дана. Реконструкција се спроводи у оквору дела пројекта „Михизовим стопама“, у част великог књижевника и сценаристе, Борислава Михајло-вића Михиза, који је потекао из Ири-га. То је пројекат који треба да споји Михизову родну кућу са Српском читаоницом у Иригу у јединствену културну целину, осликану цитатима великог књижевника. „Михизовим стопама“ је ће се реализовати у ок-виру великог пројекта „Нови Сад-европска престоница културе 2021“, у ком, осим Новог Сада, учествују општине Беочин, Сремски Карловци и Ириг. Реконструкцију парка финан-сирају два министарства. Конкретно радове у парку суфинансира Ми-нистарство трговине, туризма и теле-комуникација, док изградњу дечијег

игралишта унутар парка суфинанси-ра Министарство без портфеља Сла-вице Ђукић Дејановић за демогра-фију.

-Радови су увелико у току, саче-кали смо мало са ситуацијом усло-вљеном корона вирусом. Убеђен сам да ћемо радове привести крају у

најкраћем могућем року и да ће цен-тар Ирига добити репрезентативан из-глед у оквиру великог пројекта „Михи-зовим стопама“, од Михизове куће до читаонице. Мислим да ће то бити лепо место за окупљање свих нас, рекао је Миодраг Бебић, заменик председника Општине Ириг.

Продужени боравак у објекту “Чаро-лија” ДУ “Дечија радост” Ириг почео

је са реализацијом средином јуна месеца. Средства за реализацију пројекта обез-беђена су од стране Кабинета министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику, као и од стране нашег Оснивача- Општине Ириг, која је и потписник уговора.

- Продужени боравак спроводи се у оквиру једне од мера популационе по-литике, а у циљу усклађивања рада и родитељства. Овом мером се продужа-ва радно време Установе за четири сата, па објекат “Чаролија” ради до 20 часова. Како би редовни и продужени боравак учинили што квалитетнијим и садржај-нијим, пројектом су обезбеђена средства и за набавку савремене опреме за рад,

као и за набавку дидактичких средста-ва. За сада су пројектом обухваћена деца која су корисници услуга вртића, обзиром на епидемиолошку ситуацију у земљи. Надамо се да ће од септембра месеца ову услугу користити и деца која нису наши корисници, а имају потребу за продуженим боравком, рекла је Јеле-на Видановић, директорка ДУ “Дечија радост”.

ИЗ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈE

Напредњацима највише гласова

У ДУ “ДЕЧИЈА РАДОСТ”

Почео продужени боравак

Јелена Видановић

РЕКОНСТРУКЦИЈА ПАРКА

Рокови ће бити испоштовани

Радови одмичу планираном динамиком

Реконструкција у току

Новосадском новинару, публицис-ти и члану УНС-а Браниславу Гу-

лану, сталном сараднику „Сремских новина″ у Гроцкој је уручена награ-да „Дародавница“ за књигу „Руралне средине у Србији – спасавање села и државе“, која је објављена после пет деценија његовог истраживања ове области. Ова награде је највише при-знање за ауторски рад Друштва за на-родно просвећивање „Светионик“ из Крагујевца

На уручењу награде Гулан је, ос-врћући се на награђену књигу, казао да је „држава после седам деценија уништавања задругарства и запос-тављања села коначно схватила да је дошло време да се и овом проблему укаже дужна пажња“.

- Не због тих области, већ због себе саме, односно владања у времену које

долази. Стање је такво да ће од 4.700 села у Србији чак 1.200 нестати за де-ценију и по. Остаће само споменици селима, ако буде имао ко да их сагра-ди, рекао је он. Гулану је награду „Да-родавница“ уручио академик Раденко Круљ, који је био члан жирија која је одлучивала о добитнику признања.

Директор фестивала „Моје село у причама и песмама за 2019. годину“ др Милутин Матић, на којем је Гулану до-дељена награда, на уручењу је рекао да је на конкурсу за најбоља књижевна остварења о селу у Србији учествовало 86 аутора са око 150 радова. Књига ,,Ру-ралнe средине у Србији – Спасавање села и државе’’ у оштрој конкуренцији проглашена је за најбоље аутороско дело у 2019. години у Србији.

Иначе, „Руралне средине у Србији – спасавање села и државе“ објављена

је после пет деценија новинарског и публицистичко-истраживачког рада Гулана о овај области. Као новинар “Борбе” и „Вечерњих новости“ увидео је да и теме о селу могу да пронађу место у медијима, иако „није било пох-вално бити ‘сељачки новинар’“.

У уводнику књиге наводи се да је Гу-лан „овом темом почео да се бави када је, као дете, одлазио у Босну и Херцего-вину, у Босанску Крупу и село Хашане, родно место његове мајке“. „Долазио је и наш рођак, покојни Бранко Ћопић, код кога сам одлазио у Београд, и који ме је надахнуо да, када одрастем, пи-шем о селу“, стоји у књизи.

Бранислав Гулан добитник је УНС-ове награде „Златни клас“ 1990. и 1995, као и награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе 2016. године. СН

ПРИЗНАЊЕ НАШЕМ СТАЛНОМ САРАДНИКУ

„Дародавница“ Браниславу Гулану

Бранислав Гулан с признањем

На конкурсу за најбоља књижевна остварења о селу у Србији учествовало је 86 аутора са око 150 радова

Пројекат „Јавност у раду – транспарентно кроз институције, туризам и пољопривреду“ суфинансиран је средствима буџета Општине Ириг.Ставови изражени у подржаном медијском пројекту нужно не одржавају ставове органа који је доделио средства.

Среда, 8. јул 2020. 9

У Дому културе у Мачванској Мит-ровици, “Удружење Дечји свет” ре-

ализовало је прошле недеље део про-грама филантропских активности под називом "Игром победимо разлике".

Започели смо пројекат "Филан-тропија и ја" кроз едукацију ђачких парламената о филантропији. Циљ нам је био да унапредимо развој фи-лантропије на територији Сремске и Мачванске Митровице. Ширили смо филантропију од најмлађих до најста-ријих суграђана. Наше активности о развоју филантропије финансирали су

УСАИД и Фондација Ана и Владе Ди-вац, и коалиција за доброчинство коју чини Траг Фондација, Каталyст, Српски Филантропији Форум, Форум за одго-ворно пословање и Привредна комо-ра Србије. Поносни смо што се нашим активностима прикључила Друштвено одговорна компанија Итон и финанси-

рала наше активности са најмладјима, каже Мирјана Крсмановић Мирнић из Удружења “Дечји свет”

Сви учесници програма имали су прилику да уживају у дружење, иг-рајући се различитим друштвеним играма. ОШ “Добросав Радосављевић Народ” освојила је вредносни ваучер,

и лопте за подручно одељење Салаш Ноћајски. ШОСО “Радивој Поповић” вредносни ваучер и два компјутера. Ваучери су намењени за куповину школског материјала за учеснике. Друштвене игре и слатке пакетиће пок-лонићемо Удружењу "Даун синдром".

СН

Пандемија коронавируса, која је почела у децембру прошле го-дине године и траје до данас,

има различите психолошке ефекте на људе. Континуирани стрес услед претње стварном опасношћу - у овом случају болешћу ковид 19, представља значајан стрес и самим тим опасност по ментално здравље људи, зато што реалност потенцијално опасне боле-сти свакога плаши.

Нада Марјановић, сертификовани психотерапеут и клинички психолог из Сремске МИтровице, каже да када страх превазилази проблем поједин-ца, када је глобалан, људи могу стиму-лисати или подстицати страхове једни другима.

-Они могу да несвесно користе „међусобну индукцију“, када чланови групе изазивају погоршање емоцио-налног стања једни код других. Међу-собна индукција, интерстимулација могу се појавити у групама у којима емоционалне потешкоће неких људи

подстичу емоционалне реакције дру-гих људи, што резултира оним што се обично назива "емоционалном за-разом", односно ширењем страха, беса или слично, што је било јасно видљи-во међу људима, приликом почетног таласа коронавируса. Са друге стране поставља се и питање шта се дешава са појединцима када доживе овако ве-лики реалан страх? Како ће појединац реаговати у оваквој ситуацији зависи од тога колико особа има капацитета за толеранцију страха, да ли има ин-трапсихичке механизме који контро-лишу да страхови не превазиђу њихов однос према стварности, и да ли имају капацитете за прихватање тренутне стварности свакодневног ношења маске, са обраћањем пажње на учест-алост излазака напоље, прање руку и ограничавање излагања другим људи-ма – објашњава Нада Марјановић.

Према њеним речима, с обзиром на реалну опасност и медијску пажњу коју изазива ковид 19 код људи су покрену-

ти несвесни одбрамбени механизми који свакоднено црпе енергију људи, а да тога нису ни свесни. Толика актив-ност наших механизама одбране зама-ра наш организам и доводи до умора, генералног енергетског пада.

-У реакцији на овако велик стрес разликују се три различите фазе. Прва фаза је фаза аларма, коју смо до сада сви прошли, у којој опажамо, препо-знајемо опасност, а тело производи хормоне стреса као што су епинефрин и кортизол. Друга фаза је фаза отпора. Психолошки гледано, ово се односи на употребу одбрамбених механизама и одбрамбених операција како бисмо ментално обрадили стрес ком смо из-ложени. Успешан пролазак кроз ову фазу зависи између осталог и од наших психичких капацитета и нивоа толе-ранције стреса. У овој фази од потеш-коћа могу се јавити регресија, неуро-тична понављања нерешених питања из детињства, опсесивно чишћење, контрафобично понашање, хумор, по-рицање и слично. Трећа фаза је фаза коју већина људи сада пролази, а то је фаза исцрпљености, када се наша енергија троши, механизми одбране се замарају. Тада се јавља потреба за одмором. Тада уколико нема одмора, а изложеност стресу се наставља, ко-личина анксиозности може достићи интензитет када неки људи више не могу управљати его-функцијама и од-брамбеним механизмима, може доћи до преоптерећења и различитих пси-хичких потешкоћа, као што су анкси-озност, депресија, погоршање прет-ходних психичких тегоба, агресивност, параноидне идеације и томе слично. У Србији је актуелно присутан нови циклус суочавања са "корона-стре-сом" те су наше, већ донекле истроше-не, енергетске резерве активне, што

представља нови ризик по метално здравље и додатан ризик представља и социјална дистанца – каже психоте-рапеут Нада Марјановић.

Да би ублажили ширење коро-навируса, стручњаци саветују со-цијално дистанцирање, изолацију, а у неким околностима и каран-тин. Као људи, ми смо друштвена бића и професионалци за ментал-но здравље знају да ће препоруке о социјалној дистанци као и при-нудна затварања места социјалног зближавања и забаве: биоскопа, теретана, ресторана и барова, биб-лиотека, тржних центра, утицати на наше ментално здравље.

-Социјална изолација је повезана са последицама менталног здравља као што су: симптоми посттрауматског

стреса, депресија, несаница, анксиоз-ност, конфузија, љутња, страх, фрустра-ција, досада, а са друге стране наметну-ти кућни карантин је код много поро-дица изазвао сукобе у кући. Коначно, коронавирус је без сумње траума за људе који су доживели болест и људе чији су сродници умирли од ове боле-сти. У породицама у којима је дошло до инфекције са израженим симптоми-ма или смрти, пристуно је жаловање и понекад пост-трауматске појаве, Као што је очигледно, пандемија је ство-рила различите врсте психичких по-тешкоћа – каже психотерапеут Нада Марјановић и поручује да само једни другима можемо дати подршку сада када нам је потребна.

С. Михајловић

АМБУЛАНТИ

Ново радно времебуланту у Руми почев од понедељка 06.07.2020, биће од 7 до 20 часова, сваким радним даном као и викендом. Такав режим рада трајаће све док пос-тоји повећан број пацијената са рес-пираторним тегобама и повишеном температуром.

На основу препорука добијених од Министарства здравља и Покрајинс-ког секретаријата за здравство, као и у претходном обавештењу за грађа-не, моле се сви пацијенти који имају теже симптоме (висока температура, изражени кашаљ, отежано дисање...) да се одмах јаве у амуланту за респира-торне тегобе и фебрилна стања, док се пацијенти са лакшом клиничком сли-ком моле да претходно позову теле-фоном (Мобилни телефон:069 643 583, Фиксне линије: 022/471-220, 022/470-322, 022 470-422 - локал 143) како би добили адекватан савет. СН

“Дечји свет” зближава Митровчане

Након дружењаТоком игре

Пандемија је створила различите врсте психичких потешкоћа: симптоми посттрауматског стреса, депресија, несаница, анксиозност, конфузија, љутња, страх, фрустрација, досада, а са друге стране наметнути кућни карантин је код много породица изазвао сукобе у кући. Само једни другима можемо дати подршку сада када нам је она потребна – каже Нада Марјановић, сертификовани психотерапеут и клинички психолог из Сремске Митровице

Нада Марјановић даје савете који могу да помогну да се смањи ризик по ментално здравље у време епидемије.

-Ограничите своју изложеност вес-тима о ковиду 19. Претерано излагање оваквим вестима појачава анксиоз-ност и страхове. Застрашујуће вести о пандемији могу утицати изразито неповољно по ментално здравље. Зато обратите пажњу колико времена ћете посветити обнављању информа-ција о вирусу и из којих медија. Оста-ните у контакту са другима. Друштво других особа је неопходно за мента-ло здравље. Разговарајте са другима уколико сте анксиозни, поделите са пријатељима, или ближњима. Друштво

и разговор са другима снижава стрес. Ограничите употребу друштвених мрежа који доказано појачавају анс-киозност и депресивност код људи. Останите активни. Физичка активност је неопходна за лучење одређених хормона, учествовање у активностима које су нам важне дају доживљај задо-вољства и испуњености, и олакшава осећај анксиозности.

Пронађите свој "вентил". Будите креативни. Важно је пронаћи своје здраве "вентиле" попут читања, иг-рања карата, гледања омиљених фил-мова, хобија...Свесно брините о свом здрављу. Немојте негирати сопствене потешкоће и активно радите на себи.

Савети за очување менталног здравља

Нада Марјановић, психотерапеут и клинички психолог

За ментално здравље најважнија је међусобна подршка

Сремска Митровица за време ванредног стања

Среда, 8. јул 2020.10

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Пројекат „Живети у мањој средини: Инђија по амери модерног човека“ суфинансира се из буџета Општине Инђија. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Инђијско удружење за медијску афирмацију „Мат“ расписало је

конкурс за овогодишњи „Short cut“ фестивал који је планиран да се одржи 29. и 30. августа текуће године. На овом фестивалу се приказују кратки играни, документарни и анимирани филмови, а фестивал је отворен како за филмове домаћих аутора, тако и за филмове из целог света.

Јавни позив за такмичарски део је отворен до 15, јула, а на фестива-лу ће бити додељене прве награде за категорију екологија, туризам и

живот, награда за анимирани филм, Гран-при фестивала, као и специјална награда за посебан утисак. Сем тога, ове године биће додељена и прва на-града на фото конкурсу „Објектив(н)и“ који је ове године такмичарског ка-рактера.

Заинтересовани за учешће на овом конкурсу за додатне информације могу се обратити Зорици Банић (065/204 88 11) и Радмили Митровић (064/13 77 694) или више информација о фестива-лу и начину пријављивања пронаћи на сајту www.shortcutfest.net .

Радови на изградњи новог вртића Предшколске установе „Бошко

Буха“ у Инђији на локацији код храма Светог цара Константина и царице Је-лене теку планираном динамиком и по речима председника општине Инђија Владимира Гака овај објекат површи-не од 1100 квадата биће завршен до септембра ове године.

- Сви радови иду планираном дина-миком и по речима извођача радова до септембра ће објекат бити завршен и то је оно што нам је био циљ и што смо нашим суграђанима и обећали. Дакле, ако не буде неких већих проблма које сада не видимо на видику, вртић треба да крене од 01. септембра с функцио-нисањем. Евентуално, може да буде проблем с унутрашњим опремањем

да мало каснимо, али грађевински апсолутно нећемо имати разлога за кашњење по речима извођача радова – рекао је у протекли петак медијима председник Гак и додао да често оби-лази ово градилиште да би се уверио како радови напредују.

По његовим речима, увелико су раз-ведене електроинсталације, разводе се и водоводне инсталације и тренут-но се ради на постављању крова. Ина-че, ради се свим данима сем недеље и градња иде својим током, а локалној самоуправи је стало да у новој радној години за ПУ „Бошко Буха“ сва деца буду смештена у вртић, те да ни једно дете не остане на листи чекања.

По подацима које је на седници Система 48 у прошли петак изнела

директор инђијске Предшколске ус-танове Јелена Кресоја, и након ово-годишњег уписног рока 213 деце је остало на листи чекања. Међутим, надлежни се надају да ће нови вртић бити завршен како је планирано и да ће сви малишани своје место наћи у њему, а родитељима преостаје да буду још мало стрпљиви и имају разуме-вања за општинско руководство које после толико година истински жели да реши проблем недостатка смештајних капацитета у Предшколској установи. Г.М.

До 17. јула у Галерији Куће Војиновић биће отворе-

не три самосталне изложбе уметница које долазе из раз-личитих градова, али су сту-дирале на истој Академији уметности у Новом Саду, само код различитих про-фесора. Реч је о изложбама Тамаре Драган „Surface space“, Кристине Божовић „Остаци“ и Јелене Бурсаћ „Трагање“. По речима орга-низатора ове тројне изложбе Владимира Вукаса, кустоса Куће Војиновић, ове излож-бе нису повезане заједнич-ким концептом.

Јелена Бурсаћ долази из Арадца и студира сликарство на Академији уметности у Новом Саду и на заврш-ној је години студија. Кроз серију гра-

фичких радова под називом „Трагање“, насталих током прошле и ове године, уметница истражује своје сопствено путовање кроз живот и различите си-

туације које нам живот доноси. Присутни су мо-тиви лавирнита, а наш лавиринт је наше окру-жење које стално тежи да нас ухвати у замку, а да ми тога често нисмо ни свес-ни. Кроз њега се сусреће-мо с страховима које карактерише незнање о томе шта изабрати, шта чинити и куда кренути...

На изложби „Surface space“, вајарка Тамара Драган која долази из

Београда, представља серију радова започетих крајем 2017.године, као почетак нових идеја и размишљања о тематци простора као широког поља истраживања у којем уметница истра-жује односе спољашњег и унутрашњег, гале-ријског и скуптуралног, имагинарног и стварног простора.Тематика прос-тора у овом случају по-стављана је у једну друга-чију корелацију тако што се сужава поље које тај простор захвата, прела-

зећи из слободне скулптуре у рељеф, а ти рељефи су конципирани као ко-лаж различитих металних површина и облика.

Изложбом графика под називом „Остаци“, Ужичанка Кристина Бо-жовић жели да укаже наглобални проблем уништавања земље, а реч земља у овом контексту се односи на сва њена значења. Земља као нешто што повезује два потпуно дијаметрал-на пола, живот и смрт. Сва жива бића постоје и опстају захваљујући земљи, рађају се и умиру због ње. Земља је круг и она треба да живи због про-шлости и будућности. Њене графике, апстактних облика, су прожете бојама и ако говоре о смрти, а публика ће на њих гледати као на природу. Г.М.

Да се не би стварале непотребне гужве, у Ковид амбуланту Дома

здравља „Др Милорад Мика Павло-вић“ треба да се јаве само грађани који имају изражене симптоме боле-сти, високу температуру и учестали кашаљ, уз отежано дисање. Осовбе с респираторним тегобама које имају лакшу клиничку слику и благе сипто-ме болести, треба да остану код куће у самоизолацији уз уобичајено ле-чење лакших облика респираторних инфекција. Такође, у самоизолациују од 14 дана треба да иду и лица која су

била у блиском контакту са оболели-ма од Ковид 19 инфекције.

Особе које имају симптоме ове болести неопходне прегледе и дијаг-ностику обавиће у Ковид амбуланти инђијског Дома здравља, а након ком-плетне тријаже, уколико је потреб-но болничко лешење, биће упућени у установу следећег нивоа заштите, односно у Општу болницу у Сремској Митровици. На грађане се апелује да се и даље придржавају свих превен-тивних мера заштите и да се понашају одговорно.

У прошли петак након седнице

Система 48, директор инђијског ЈКП „Водовод и канализација“ Дра-гољуб Трифуновић изјавио је за медије да је протеклих дана у делу Бешке и Чортановцима био слабији притисак воде услед измештања цевовода и прикљу-чења на инђијско изво-риште. То су условили интензивни радови на изградњи брзе железничке пруге Београд –Суботица. Наиме, Водовод је морао да започне с измештањем дела цеовода једног транзитног шахта, а сем тога пара-лелно се врше радови на повезивању повезног цевовода Инђија – Бешка на изворишту у Бешки.

- Последњих дана имамо, услов-но речено, проблема у насељеним местима Бешка и Чортановци. Ради се о две ствари. Једна се односи на измештање једног дела цевовода

и једног транзитног шахта због радова на изградњи брзе пруге, а друга се односи за за-вршетак прикључења повезног цевовода Инђија – Бешка који је урађен на нашем изво-ришту у Бешки, тако да очекујемо да ће то бити решено у наредним да-нима. Молимо за стр-пљење и све ће бити стабилизовано. Знамо

да у поподневним и вечерњим сатима, посебно тај део у Бешки који је изнад пруге према Чортановцима и у Чор-тановцима остаје у неким моментима без воде и смањује им се јако притисак – рекао је директор Трифуновић и још једном грађане замолио за стрпљење и додао да Водовод чини све да овај порблем реши, али да не зависи све од њега, него и од извођача радова на из-градњи брзе пруге, посебно на тој тра-си где се радови сада приводе крају.

Г.М.

ЗА „SHORT CUT“ ФЕСТИВАЛ

Расписан конкурс

ДОМА ЗДРАВЉА „ДР МИЛОРАД МИКА ПАВЛОВИЋ“

У Ковид амбуланту само с израженим симптомима

СЛАБИЈИ ПРИТИСАК ВОДЕ У БЕШКИ И ЧОРТАНОВЦИМА

Измештање цевовода и прикључење на инђијско извориште

Драгољуб Трифуновић

ГРАДЊА НОВОГ ВРТИЋА ТЕЧЕ ПО ПЛАНУ

До септембра вртић у функцији- Сви радови иду планираном динамиком и по речима извођача радова до септембра ће објекат бити завршен и то је оно што нам је био циљ и што смо нашим суграђанима и обећали, каже председник општине Владимир Гак

Владимир Гак

Напредују радови на изградњи вртића

ГАЛЕРИЈА КУЋЕ ВОЈИНОВИЋ

Отворене три самосталне изложбе

Тамара Драган, Владимир Вукас и Јелена Бурсаћ

Разгледање изложбе

Град Сремска Митровица и ове го-дине организује акцију сакупљања

пестицидног отпада, односно амба-лаже пестицидних средстава након употребе. Амбалажа има важну уло-гу у безбедној испоруци и употреби средстава за заштиту биља, али након употребе треба обезбедити ефикасан систем збрињавања амбалажног от-пада у свим фазама управљања, по-чев од адекватног сакупљања, преко транспорта, складиштења и третма-на, до адекватног одлагања односно уништавања. Наиме, амбалажни отпад од средстава за заштиту биља предста-вља потенцијални ризик по здравље људи и животну средину, уколико се са њиме не управља на адекватан начин, односно ако заврши у атарима, ди-вљим депонијама, комуналном отпа-ду, водотоковима, уколико се затрпа у земљу или спали. Због тога је потребно да пољопривредници прописно испе-ру амбалажу од средстава за заштиту биља, чувају је на безбедном месту и предају оператеру-сакупљачу. Проз-

вођачи и увозници средстава за заштиту биља, у сарадњи са овлашћеним оператером кога су ангажовали, организују сакупљање амбалажног отпа-да и сносе трошкове адекват-ног збрињавања, укључујући и транспорт складиштење, третман и одлагање овог отпа-да. Овлашћени оператери обез-беђују да се овај отпад збрине у складу са прописима, уз пошто-вање свих безбедносних мера и правила у свим фазама упра-вљања овим отпадом.

- Посао је велики, а одговор-ност је на свима - пољопри-вредницима, увозницима, произвођачима и дистрибуте-рима пестицидних средстава, оператерима, локалним са-моуправама, надлежним ми-нистарствима и секретарија-тима, цивилном сектору, целокупној јавности. Стога је потребно да свако учини мали напор у свом домену,

како би се остварили велики ефекти у заштити здравља и животне среди-не – каже Петар Самарџић, директор

Агенције за рурални развој Града Сремска Митровица.

На територији Сремске Митрови-це, ове године, акцију ће реализовати Пољопривредна стручна служба Срем-ска Митровица, под покровитељством Градске управе за пољопривреду и заштиту животне средине, а у сарадњи са оператером SECPA и Агенцијом за рурални развој Града Сремска Митро-вица. Акција прикупљања амбалажног отпада ће се одржати у месецу јулу и трајаће 7 дана, а за то време обићи ће се свако митровачко село.

О тачном времену преузимања ам-балажног отпада мештани ће бити оба-вештени преко месних канцеларија. У случају самоорганизације, амбалажни отпад се сваког дана може предати у

привремено складиште ПСС Сремс-ка Митровица – на локацији „старa шећеранa“.

Како би се подигла свест о значају и ефекту адекватног збрињавања овог отпада, као и о претварању опас-ног у мање опасан и неопасан отпад, овогодишњој акцији се прикључио и Рурални центар „Сова“, представник цивилног сектора који је обезбедио информативне летке и кратак промо филм о потреби и вишетруком значају правилног управљања пестицидним отпадом. Промотивну кампању фи-нансира Министартво пољоприврeде, по јавном конкурсу за финансирање/суфинансирање пројеката удружења у области пољопривреде и руралног развоја у 2020. години.

Среда, 8. јул 2020. 11

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Марија Станковић, Сремска Митровица

- Здравствена сигур-ност јесте битна, о томе се доиста мора повести рачуна, али опет, не можемо башдопустити ни да нас се контролише увек и свуда. Про-тив сам уплитања државе у оно што је се не тиче.

Марио Мајор, Сремска Митровица

– Уколико би то помогло да се цела прича око вируса већ једном завр-ши, немам ништа против. А, сећам се и колико је било непоштовања изо-лације током пролећа.

Мирјана Вајукић, Беочин

- Не бих пристала на то да ме прате, нема везе ако је и у сврху спреча-вања пандемије. Мислим да је све то постало преви-ше комерцијализо-вано. Зато сваку причу о томе треба у широком луку избегавати.

Катица Малешевић, Стара Пазова

- Од првог дана короне поштујем све мере које нам саветују. Не знам како би функциони-сало праћење преко мобилног али не бих волела да ме неко прати на тај начин.

Драган Стојаковић, Инђија

- Не бих дозволио, одкуд знам шта то значи, кад се чуваш од свега, чувај се и од тог вируса. То је ствар личне проце-не и шта има ко да ме контролише.

Да ли бисте пристали да се, у борби против пандемије, ваше кретање прати преко мобилне апликације?

Припрема: С. Лапчевић

www.pecinci.org

ПЕЋИНЦИ

После 17 „посних година“, Фудбал-ски клуб Камени је успео да се

пласира у виши ранг – Међуопштин-ску лигу Срем (група Исток). Челници клуба су свесни великог изазова и све чине да се у новом друштву прикажу у правом светлу.

Први тренинзи су већ иза нас. Очиг-ледно је да су се играчи после вишеме-сечни паузе зажелели фудбала, каже тренер Драган Курјачки.

- У почетку ћемо радити четири пута недељно уз одигравање пријатељских утакмица. За сада смо договорили че-тири провере. Као новајлији у лиги, биће нам врло тешко. Јасно нам је да се до бодова долази веома тешко и да се освајају, углавном, на домаћем тере-ну. Покушаћемо да први део првенства завршимо у горњој половини табеле, како бисмо избегли стресне ситуације, која се знају дешавати на пролеће. Иг-рачки кадар смо појачали са Бранком Илићем из Графичара. На овоме се нећемо зауставити, каже Курјачки.

За добро представљање у новом степену такмичења није довољан само добар играчки кадар. Њега мора пра-тити одговарајућа инфратсруктура.

- Људи из села су препознали наша настојања да се створе што бољи ус-лови за рад. Сређују се свлачионице у клубској згради, тунел, ограда око терена и трибине, у чему смо имали помоћ Општине и Спортског савеза

„Развој спортова“. Људи добре воље из Ашање нам помажу и око обнове спортске опреме. Највише смо понос-ни на чињеницу да у млађим катего-ријама, пионирима и кадетима, имамо око 50 младих фудбалера међу којима је велики број из околних села, у који-ма је није организован рад са млађим узрастом, истиче Младен Филиповић, председник клуба.

У циљу што безбеднијег пружања услуга грађа-

нима и смањења могућности ширења заразе током трајања пандемије, Општинска упра-ва Општине Пећинци врши пријем странака само у шал-тер сали Општинског услуж-ног центра, где грађани могу да остваре сва своја права из домена надлежности Општин-ске управе, а за све информа-ције о раду са странкама и предмети-ма коју су у поступку код Општинске управе грађанима су на располагању телефони: Матична служба: 022/400 709, Локална пореска администрација: 022/400 703, Друштвене делатности: 022/400 704,Служба дечије заштите: 022/400 705,Писарница: 022/400 702.

Taкође, циљу спречавања ширења инфекције корона вирусом на терито-рији општине, Штаб за ванредне ситу-ације општине Пећинци данас је донео одлуку о забрани организовања свих прослава и манифестација.

На територији општине Пећинци у периоду од 24. јуна до 2. јула инфек-

ција вирусом Ковид потврђена је код укупно 20 лица. Штаб за ванредне ситуације је са данашње седнице упу-тио апел грађанима да буду одговорни према себи и другима, и да поштују мере заштите од заразе – да користе заштитне маске у свим затвореним просторима, да редовно дезинфикују руке, као и да поштују прописану фи-зичку дистанцу.

У циљу спречавања ширења инфек-ције корона вирусом на територији наше општине, Штаб за ванредне ситу-ације општине Пећинци данас је донео одлуку о забрани организовања свих прослава и манифестација.

ИЗ ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ

Пријем странака искључиво у Услужном центру

Oпштинска управа

Камени у вишем рангу

Тренинг Каменог

Припреме

ОД 10. ЈУЛА

Акција сакупљања пестицидног отпада Планирана динамика прикупљања пестицидног отпада10. јул – Јарак, Шашинци, 14. јул – Сремска Рача, Босут, 15. јул – Мачван-ска Митровица, Засавица 2, Засавица 1, Равње, Раденковић, Ноћај, Салаш Ноћајски, 16. јул – Чалма, Дивош, Стара Бингула, 21. јул – Лежимир, Шиша-товац, Манђелос, Гргуревци, Шуљам, Бешеновачки Прњавор, Бешеново, Велики Радинци, 22. јул – Кузмин, Мартинци, 23. јул – Лаћарак, Сремска Митровица

Среда, 8. јул 2020.12

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Пројекат „Грађани и самоуправа на истом путу: правилна реализација пројектованог буџета″ суфинансира се из буџета Општине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

У Старој Пазови, Центар за социјални рад, као

установа социјалне заштите са јавним овлашћењима, која одлучује о остваривању пра-ва корисника утврђених За-коном о социјалној заштити, о коришћењу услуга социјалне заштите које обезбеђују Ре-публика Србија, Аутономна покрајина Војводина и Општи-на Стара Пазова и врши друге послове утврђене законом и прописима донетим на основу закона, постоји од 1.јула 1982.године.

Осамдесете године, како пише на сајту ове установе, остале су упамћене као го-дине рада колектива са младим стручним кадром и руководиоцем, године учења, ентузијазма, планирања, стварања визија савремене социјалне заштите, примере-не потребама корисника. Међу првим значајним плановима Центра било је ос-нивање Службе за кућну негу и помоћ у кући и прихватне станице. Адаптиране су стамбене јединице, које су коришћене као прихватне станице за привремени смештај лица пронађених у скитњи. Социјална заш-тита се тих година бавила решавањем стам-бених проблема грађана.

Деведесете године двадесетог века ос-таће упамћене по трагичним дешавањима у земљи и региону и великом порасту броја корисника, пре свега новопристиглих из-бегличких и интерно расељених породица са сложеним егзистенцијалним пробле-мима. У овом периоду преко 20.000 лица досељено је у старопазовачку општину, а број корисника социјалне помоћи био је утростручен. И поред свих тешкоћа, Центар за социјални рад је у овом периоду прос-торно, организационо, кадровски, техни-чки и стручно унапређен и достигао је своју афирмацију.

Прве године новог миленијума ока-рактерисале су бројне активности на

прибављању и расподели хуманитарних помоћи и контакти са великим бројем до-натора. То је време спровођења бројних реформских пројеката у области социјалне заштите у Србији у којима Центар настоји да развија добру праксу.Овај период ка-рактерише побољшање техничких и дру-гих услова за рад и стручно усавршавање запослених, али и организовање великог броја јавних манифестација, социјалних ак-ција и унапређење односа са јавношћу. Но-вије године миленијума карактерише кон-тинуиран и интензиван рад на едукацији и професионалном усавршавању стручног кадра. У овом периоду Центар за социјални рад је нарочито унапредио истраживачко-аналитичку праксу.

Од 2017.године, како је забележено на сајту, побољшане су просторни и техни-чки услови за рад, као и организациона и кадровска структура. Уз подршку Коорди-национог тела за родну равноправност на челу са председницом Зораном Михајло-вић и Општине Стара Пазова, инсталирани су паник тастери и повећан ниво безбед-ности корисника и запослених. Председник Општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић обезбедио је паник звона, не само пазо-вачком већ и центрима за социјални рад у целој Србији.

Од децембра 2016. године до данас на

функцији директора установе налази се дипл. eкономиста Рада Жугић. Последњих година ова установа, уз подршку Општине, покрајинских и републичких органа и дру-гих установа, спровела је бројне пројекте. Уз финансијску подршку локалне самоупра-ве реализовани су пројекти „Насиље није кул – насилник није друг“ и „Социјални рад-ник у школи“. Током ванредног стања омо-гућене су услуге саветовања са психологом, путем телефона а радници су редовно били на терену и помагали најугроженијим ко-рисницима.

- Својих 38 година обележили смо рад-но, уверени да нас најбоље представља уп-раво наш рад. Трудимо се да препознајемо потребе наших суграђана и да им излазимо у сусрет – каже директорка Жугић и додаје да су у плану нова истраживања, с циљем да се на најбољи начин помогне људима, који су у стању социјалне потребе.

Поводом 38 година од оснивања пазо-вачки Центар за социјални рад на свом сајту објавио је пригодну поруку: „Колектив Цен-тра за социјални рад општине Стара Пазова упућује израз поштовања свим корисници-ма и сарадницима, уз жељу за наставком заједничког рада и напора за постизањем квалитетнијег, безбеднијег и продуктив-нијег живота свих грађана општине Стара Пазова.“ Б.Родић

У лепом амбијенту баште ресторана крај Дунава у Старим Бановцима

своју прву књигу представила је Да-нијела Сладић, по образовању дипло-мирани економиста туризма и лицен-цирани туристички водич.

- Моја породица је склона умет-ности, и брат и ја смо чланови Умет-ничког удружења Нова Пазова. Први пут када сам узела своју књигу у руке знала сам да ће промоција бити крај Дунава, пред много добрих људи и у неконвенционалној атмосфери –рекла је Данијела, која је и аутор и издавач књиге прича и путописа под називом „Цвети свет“.

- Ова књига говори о лепом де-тињству, о много дружења са разним уметницима. Схватила сам да бити не значи материјално имати већ значи имати пуно позитивних људи око себе. Можда и због тога у вези с овом књи-гом све је ишло глатко – каже ауторка, која би, по сопственом признању, же-лела да постане „женски Момо Капор“.

За промоцију књиге одабрала је

своје пријатеље. О књизи су говориле Ивана Ђаловић, Данијелина друга-рица из детињства сада мастер дефе-ктолог логопед, Ранка Маџаревић, теолог, читала је одабране сегменте, гитару је свирала Јована Гутовић а медијатор је била Марија Вучковић из библиотеке у Старим Бановцима.

- Данијела изабрала или је изабра-на да види све оно што се зове љубав, љубав према природи, према људима, према земљи Србији, њеној историји и традицији. Своје емоције преточила је кратке приче. – рекла је у најави Ма-рија Вучковић.

Ивана Ђаловић је објаснила да Да-нијела и она имају као заједничку осо-бину „јако велики проблем са речима“ и објаснила да оне, уствари „не знају шта ће с речима“.

- Данијела је смислила да речи мало обузда, да више не буду потоци и буји-це већ да направи ову малу хидрое-лектрану – метафорично се изразила Ивана о књизи своје другарице.

Путописи, које садржи Данијелина књига настали су у току њеног обилас-ка Србије.

- Мислим да је Србије много лепа а да је наши људи слабо познају и не

познају душу народа у различитим пределима. Сваки предео је дугачији и вредан пажње. Због тога сам пре две године основала Удружење авантуре по Србији „Цветић“. Бавимо се откри-вањем необичних предела по нашој земљи или организујумо посете и из-лете у пратњи тамбураша и слично, углавно се трудимо да људи, који иду с нама, уживају.

Када је књига изашла из штампе окупљања су због корона вируса била забрањена, а ауторка је желела да то буде несвакидашње, шармантно, ори-гинално и забавна па се постарала да организује и украшавање простора.

Назив књиге „Цвет и свет“ и склоност ауторке одредио је и декорацију.

- Како сам сазнала, Данијелу су као девојчицу звали Цвет а она и данас воли цвеће разних врста и облика тако да смо идеју о украшавању овог прос-тора заједно разрађивале, ауторка књиге и нас две из Креативног центра БУМ, Ањичка Балаж и ја. Ањичка је на-правила ове велике цветове од папира – каже Соња Мишчевић.

На крају ове књижевне вечери публика је показало великим интере-совањем и у реду чекала на куповину књиге.

Б. Родић

Све више људи са заш-титним маскама на

лицу, како у затвореном простору, тако и на улици, у апотекама на видном месту, поново, истакнути разни антисептик препа-рати, понеко узима воду са асепсолом из контеј-нера на тргу... све указује да су Пазовчани озбиљ-но схватили препоруке да се и даље придржавају заш-титних мера против пандемије корона вируса. У том смислу се мере предострожности спрово-де и у општинској управи, јав-ним установама и предузећима. На улазним вратима у зграду Општине стоји упозорење да су потребни маска и рукавце а при уласку у зграду дежурни служ-беник обезбеђења мери темпе-ратуру.

У Дому здравља у Старој Па-зови, услед погоршања епиде-миолошке ситуације, Ковид ам-буланта у старопазовачком пар-ку ради од 7 до 17 часова. Сви грађани, који осећају респира-торне тегобе или су били у кон-такту са неким ко је позитиван на корона вирус, требало би да се јаве у Ковид амбулатну. Овде може да се уради вирусолошки тест на антитела и у зависности од врсте антитела пацијенти се шаљу на додатно испитивање и пи-си-ар (PSR) тест. Суграђани који осећају блаже симптоме, имају температуру око 37,5 гребање у грлу, отежано ди-

сање и осећају бол у мишићима треба-ло би прво да се јаве на телефон 310-284 или 062/673-520. Тако ће избећи дуже чекање и могући гужву. Б. Р.

КОМПЛЕТАН АУДИО - ВИЗУЕЛНИ ДОЖИВЉАЈ НА ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ ДАНИЈЕЛЕ СЛАДИЋ ИЗ НОВЕ ПАЗОВЕ

Цвет и свет

Промоција у летњој баштиДанијела и Соња

ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА ОБЕЛЕЖИО 38 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА И РАДА

Пружање помоћи и подршке за самосталан живот

Колектив Центра за социјални рад

ПАЗОВЧАНИ У ВЕЋЕМ БРОЈУ ПРИМЕЊУЈУ ЗАШТИТНЕ МЕРЕ

Примена мера предострожности

Улаз у зграду општине

Дежурни службеник мери температуру посетиоцима

Мирјана Кумара, Инђија

- Пристала бих, зашто да не, мени то не смета, али мислим да то нема неког посебног ефекта. Највише ефекта може да има лична контрола и одговорност и пре-ма себи и према другима.

Среда, 8. јул 2020. 13

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Бранислава Ћатић, Беочин

- Нисам никада чула за ту апликацију, а и иначе се трудим да не схватам све ово око короне као страшно и непро-лазно. Оно што знам сигурно, јесте да не бих пристала да ме прате.

Мирослав Васић, Рума

– Не мислим да је у реду то што теле-фони свакако могу да нам се прате и што неко у сваком тренутку може да зна где смо. Звучи помало језиво да неко у сваком тре-нутку зна где сам и шта радим.

Данијел Нишевић, Стара Пазова

- Апсолутно не пристајем! Не бих допустио да будем праћен ни у ком случају, ни због чега. Уколико могу да ути-чем и док могу да се одупрем таквим намерама, борићу се да се то не уведе.

Витомир Крстић, Сремска Митровица

- Ионако нас много контролишу и све би желели да знају. Мислим да ништа не може оправдати ограничавање свих слобода које имамо. Против сам праћења људи. Ако је неко заражен, ограничите му кретање.

Да ли бисте пристали да се, у борби против пандемије, ваше кретање прати преко мобилне апликације?

Хуманитарна фондација “Буди хуман – Александар Шапић” покренула је акцију

помоћи Луки Жилићу из Мартинаца за кога смо прошле године и ми водили акцију подршке.

Лука због компликација на порођају добија дијагнозу Церебрална парали-за, спастична дистонија, петог најте-жег облика. Лука не прича, не седи, не хода, чак ни интелектуално није очуван. Оштећења су вишеструка, а храни се преко стоме.

Његова борба за живот креће од трећег месеца, са континуираним вежбама које се изводе и дан данас, а требало би их спро-водити доживотно. Помагала и реквизити за вежбе су Лукина свакодневица, поготово сада када је већи и тежи, његовој мами су она и једина физичка помоћ, а Луки једина прилика да свет види другим очима док је у стајалици, него из колица када је тај поглед усмерен једино ка небу.

У пубертету се његово стање додатно погоршава, када се на церебралну парали-зу надовезује и спастична дистонија, која му онемогућава да лежи, мирује, па чак и тоалета да се спроведе. Само са тешком се-дацијом успева колико толико да се умири и одспава тек неких 4-5 сати.

Након толико година труда и рада Лу-кина мајка Јелена се осећа поражавајуће, уморно и беспомоћно, али и сама зна да морају даље, да право на слабост нема. Захваљујући управо том труду и раду, Луки је очуван обим покрета, нема ни јед-ну контрактуру, очуван је волумен плућа и смањен број респираторних инфекција. Да би задржали тренутно стање, Луки је неоп-ходан нов вертикализатор, дефектолошки третмани, услуге физиотерапеута, као и су-плементи.

За Лукин квалитетнији живот! Будимо хумани!

Помозимо Луки!Слањем СМС поруке: Упишимо 827 и по-

шаљимо СМС на 3030Слањем СМС поруке из Швајцарске: Упи-

шимо хуман827 и пошаљимо СМС на 455Уплатом на динарски рачун: 160-

6000000070027-70Уплатом на девизни рачун:

160600000007004419IBAN: RS35160600000007004419SWIFT/BIC: DBDBRSBGУплатом платним картицама путем лин-

ка: Е-донирајУплатом са вашег ПајПал налога путем

линка: ПајПал

Епидемиолошка ситуација ЦОВИД 19 на територији Срема и Града Сремска

Митровица одговара епидемиолошкој ситуацији на нивоу АП Војводине. Током протеког периода, захваљујући стручном надзору и спроведеним мерама, подручје Сремског округа је било релативно по-штеђено. Током претходних неколико дана примећен је скок броја заражених у Срему, али је епидемиолошка ситуација за сада под контролом – стоји у саопштењу Завода за јавно здравље Сремска Митровица.

Према речима директорке ове установе прим. др Наде Зец Петковић, оболели са територије Срема су махом младе особе са лаком и благом клиничком сликом.

- Међутим, управо због тога, сада је пра-во време да схватимо важност свих пре-вентивних мера, у првом реду коришћења заштитне маске, одржавања дистанце више од један метар и темељног прања руку нај-мање 20 секунди. Такође, препоручује се избегавање блиских контаката са особама

које имају повишену температуру или ка-шљу, избегавање поздрављања руковањем и љубљењем, проветравање просторија у којима се борави, избегавање окупљања у затвореном простору у којима борави већи број људи и не узимање антибио-тика на своју руку. У колико особа ка-шље, потребно је прекрити уста и нос надлактицом или папирном марамицом, након чега се марамица баца у канту са поклопцем а руке оперу. Апелујемо и на све запослене у колективима да посеб-но обрате пажњу на све неопходне мере ради спречавања заражавања, да се и даље примењују и спроводе контроле поштовања мера које су наложене, а које се односе на спречавање неконтро-лисаног ширења инфекције у радним организацијама и колективима. Особама које су биле у контакту са потврђеним слу-чајем, да остану 14 дана у самоизолацији од последњег контакта. Примена ових мера је кључна за контролу епидемиолошке си-

туације и спречавање евентуалне некон-тролисане појаве болести – каже прим. др Нада Зец Петковић и додаје да сви они који имају неки од симптома и знакова који би могли да укажу на оболевање од ЦОВИД 19, требају најпре да телефоном контактирају изабраног лекара ради даље дијагностике и лечења.

У Заводу за јавно здравље се тестирају лица по епидемиолошким индикацијама ПЦР дијагностиком и имунохроматограф-ским тестовима. Тестова има довољно, а Завод поседује сву потребну опрему за дијагностику и обучен кадар за рад на ПЦР апарату. Они који желе да сазнају свој ЦО-ВИД 19 статус, могу то да учине на лични захтев на ПЦР по цени од 6000 динара и на имунохроматографске тестове по цени од 1200 динара. Претходно је потребно назва-ти бројеве кол центра или се информисати на сајту Завода за јавно здравље Сремска Митровица.

С. М.

O G L A S

O ODRŽAVANJU AUKCIJSKE PRODAJE NEPOKRETNOSTI

Dana 10.08.2020. godine Credit Agricole Srbija AD Novi Sad, Braće Ribnikara br. 4-6, kao poverilac, u skladu sa članom 35. Zakona o hipoteci, u postupku vansudskog namirenja potraživanja, prodaje sledeće nepokretnosti i to:

Porodična stambena zgrada, br.zg. 1, spratnosti PR, sa zemljištem pod zgradom-objektom, površine 72 m2Porodična stambena zgrada, br.zg. 2, spratnosti PR, sa zemljištem pod zgradom-objektom, površine 24 m2Zgrada poljoprivrede, br.zg. 3, spratnosti PR, sa zemljištem pod zgradom-objektom, površine 51 m2Zgrada poljoprivrede, br.zg. 4, spratnosti PR, sa zemljištem pod zgradom-objektom, površine 4 m2Zgrada poljoprivrede, br.zg. 5, spratnosti PR, sa zemljištem pod zgradom-objektom, površine 26 m2Zgrada poljoprivrede, br.zg. 6, spratnosti PR, sa zemljištem pod zgradom-objektom, površine 16 m2Zemljište uz zgradu-objekat, površine 500m2Njiva 2. klase, površine 1030 m2sve na katastarskoj parceli broj 34, upisanoj u ZKUL broj 2 KO Višnjićevo (sada upisano u List nepokretnosti broj 2 KO Višnjićevo) – početna cena 9.000,00 EUR

Vikend kuća, br. zgrade 1, ul. Proleterska br. 15, zemljište pod zgradom objektom, površine 46 m2 i Voćnjak 2. klase, površine 8 a i 03 m2, sve na katastarskoj parceli broj 485, po prepisu lista nepokretnosti broj 1087 K.O. Rakovac – početna cena 15.500,00 EUR

Položeni depozit se uračunava u kupoprodajnu cenu. Svim zainteresovanim licima koji na aukciji nisu stekli svojstvo kupca ili drugog najpovoljnijeg ponuđača, jemstvo će se vratiti.Jemstvo lica koje je na aukciji steklo svojstvo najpovoljnijeg ponuđača se, u slučaju neopravdanog odustanka od kupoprodaje, zadržava.Licitacioni korak na javnom nadmetanju iznosi 10% od objavljene početne cene, s tim da ne može biti manji od 100 EUR.

Sve dodatne informacije možete mozete dobiti od predstavnika poverioca, na telefon: 021/ 4876-960.

ЗА САДА ПОД КОНТРОЛОМ

Инфицирани млађи, са благом клиничком сликом

ПОМОЗИМО ЛУКИ ЖИЛИЋУ

Сви за Луку!

Среда, 8. јул 2020.14

Манастир Велика Ремета био је прошле недеље домаћин струч-

ног скупа „Манастири и библиотеке – чувари културне баштине“ у чијем раду су учествовали библиотекари и поклоници писане речи из Београда, Новог Сада, Сремских Карловаца, Сме-дерева, Краљева, Књажевца, Пожаре-вца, Јагодине, Крушевца, Вршца, Пан-чева, Ирига и Сремске Митровице.

Првог дана скупа после благослова архимандита Стефана, настојатеља ма-настира и поздравних речи Вере Нов-ковић, директорке Српске читаониве у Иригу и Весне Петровић, аутора Пројекта, представљен је рад удру-жења „Огњена Марија Ливањска“.

Гордана Достанић, председник уп-равног одбора Удружења представила је књигу "Огњeна Марија ливањска" Буда Симоновића и изложбу "Срби Ли-вањског поља – трагови кроз векове" аутора др Вељка Ђурића Мишине и др Радована Пилиповића. Ђурђа Поповић, члан Удружења, прочитала је дирљив одломак из представљене књиге.

Други дан започео појањем Јована Стојановића, професора богословије Св. Арсеније Сремца, стихире на Ве-лику Госпојину на осам гласова Бо-гоначланим мановенијем по Ненаду Барачком, те представљањем каталога „Поклон библиотека Момчила Ђујића Карловчкој богословији“ аутора Љубице

Петковић, библиотекара Градске биб-лиотеке у Новом Саду.

Каталог су представиле рецензент Дубравка Симовић, библиотекар са-ветник и аутор Љубица Петковић која је истакла да „ова поклон библиоте-ка сведочи о Ђујићевом књижевном образовању, широком интересовању, љубави према књизи, као и племени-том чину завештања библиотеке својој богословији на добробит многим на-раштајима.

Протојереј-ставрофор Јован Петко-вић, говорио је о зборнику "Манасти-ри и библиотеке чувари културне баш-тине за 2019. годину", потом су уседила излагања учесника.

У својим радовма они су осветли-ли следеће теме: јеванђеље као све-дочанство о значајним догађајима из књажевачке историје ,записи у примерцима Октоиха петогласни-ка Вићенца Вуковића (Венеција око 1560.) у Библиотеци Матице српске, рукописи у фонду библиотеке Кар-ловачке богословије, старе и ретке књиге цркве "Вазнесења Господњег" у Жабарима, периодична штампа у књижницама Епархије крушевачке од 1874. до 2020, страдање фрушкогор-ских манастира и културно-историјске

баштине посматрано кроз периоди-ку од 1941. до 1943. године, баштина Светоуспенског храма у Вршцу од кир хаџи Алексе Николића до наших дана, издавачка делатност манастира Жича, манастирске и црквене биб-лиотеке на територији Беличког ар-хијерејског намесништва, успомене проте Алимпија Поповића и печати дародаваца на књигама у библиотеци

Карловачке богословије.Заједничким ручком и дружењем

завршен је десети стручни скуп у орга-нитзацији Српске читаонице у Иригу и манастира Велика Ремета. И овога пута библиотекари су кроз приказ добре сарадње са манастирима и црквама у својим срединама показали да су добри чувари културне баштине.

В. Петровић

Мештанка Лаћарка Јованка Ђу-рић, самохрана је мајка деветоро

деце које већ три године васпитава и школује без мужа Тодора. Он јe изнe-нада прeминуо прe три годинe, али њeгова породица храбро корача кроз живот. Јованка је вредна и храбра жена, мајка, самостална предузетни-ца, јер држи посластичарницу у селу, али нађе и слободно време да се бави својим хобијем – израђивањем украса од јуте.

Украси су заиста маштовити, а по-себно су интересантни због природ-ног материјала од кога их израђује и облика који им даје, па нема оног ко не пита како настају.

Један украс у виду цвета у вази све од јуте смо запазили у њеној посласти-чарници „Девет слаткиша“ који је от-ворила у центру села па смо се одмах заинтересовали како их израђује, како налази инспирацију материјал, колико у њима ужива...

Почела је да прави украсе од јуте, прича нам, сасвим случајно прошле године када је најстарија ћерка Цвија славила пунолетство. Пожелела је де-војка да има нешто посебно за укра-се и мајка је одабрала да јој направи управо те посебне које многи нису имали.

- Направила сам јој црвене цветове као декорацију, а све ми смо биле, по њеној жељи, обучене у црвене хаљи-не, а дечаци у фармерке беле кошуље и црвене машне – сећа се мајка пуно-летства свог најстаријег детета, које су употпунили необични цветови.

Након тога низале су се корпе са цвећем, цвеће у вази, дрво среће или икебане са разним украсима, бисер-чићима и листовима. Све то настаје у њеном дому, увесељава је као и друге људе који их виде, па је многима дала идеју да и сами раде исто.

Има тога доста на иностраним сајто-вима, па сам преко интернета гледала

и „скинула“ мустре за укра-се - открива нам тајну по-четног рада Јованка којој сада све то и не треба јер нове мустре настају у ње-ној машти.

Буде ту и пригодних де-корација као што су ново-годишње и божићне или ускршње, где уз јуту додаје шишарке, гранчице зимзе-лена и слично. Ова жена каже да њен рад нема на-зив осим декорације од јуте чији конац она хекла, мота, плете, савија у жеље-ни облик, а тканину јуте реже, обликује и опхеклава да добије облик. Буде ту и украшавања флаша за пиће, које могу да служе свјој основној сврси и да буду собна декорација.

- Треба ми за рад довољно времена. Спорије иде кад се ради ситнија ствар од неке веће, но успевам да урадим оно што смислим, било а је то украс за салвете, украси за сто, икебане, цвето-ви за зид и слично – хвали се Јованка.

Задовољство је на крају двоструко – такав рад човека смирује, а његов крајњи резултат је пријатан за око.

Ако је за пунолетство допринела да се испуни жеља најстаријег детета Јо-ванка са истом пажњом и стрпљењем испуњава жеље све своје деце. Они то враћају добрим успехом , владањем, васпитањем и пажњом.

Цвија (19) завршила је Економску школу „9. мај“, годину дана млађи је Ми-лош, он је будући ветери-нарски техничар школује се у Руми, средњошколац је и Милан који учи за пољопривредног техни-чара, a средњошколац je млађи Немања коме је 16 година. Милица (15) завршила је основну и уп-раво уписује први разред средње школе. Основну је завршила са врло добрим успехом, али као спор-

тиста своје генерације. Основци су Стефан (13) Михајло (10) Огњен (9), а најмлађи је Урош (8) је завршио први заред са одличним успехом. Јованка увек понавља да су њој и њеном покој-ном супругу велика породица и деца била жеља коју су остварили, али би свe било бољe да јe тата ту.

Ова вредна и храбра жена је пре-дузетница - отворила је посластичар-ницу „Девет слаткиша“ и на резултате тог рада се никад не жали. Одавно су схватили да је најпоузданије имати свој посао и oд њeга живeти. Иако помоћи има од баке и деке, од тетака ... У посластичарници кад затреба по-мажу деца, ту су да причувају, одмене док мама нешто друго мора да ради. Помажу јој посебно старији у локалу као и код куће.

Јованка је увек имала само један циљ - да своју децу изведе на прави пут, не дозвољавајући да њених седам дечака и две девојчице виде како јој је тешко, већ храбро корача напред.

- Код нас није било мушких и жен-ских послова, све смо заједно обавља-ли и били једно другом подршка и ос-лонац. Тако је било некад тако је и сада – подсећа Јованка.

Али још не што је карактеристич-но за ову породицу. Они су спортска породица. Свих деветоро деце трени-ра неки спорт. Углавном су то џудо или фудбал и постижу добре ре-зултате. Док они уживају у спорту и тренирају њихова мајка ако има слободног времена бави се својим хобијем- декорацијама од јуте.

С.Ђаковић

Манастири и библиотеке – чувари културне баштине

Учесници скупаСа предавања

И ЊЕНИХ ДЕВЕТОРО ДЕЦЕ

Децу изводи на прави путУ десеточланој породици Ђурић деца су добри ђаци и спортисти, а мајка води посластичарницу како би им обезбедила сигурнији живот, али нађе времена и за хоби

Јованка Ђурић

Црвени цвет

Корпица

Украс

Jованка и деца за за Цвијино пунолeтство

Среда, 8. јул 2020. 15

У складу са Законом о пољопривредном земљишту (“Службени гласник РС”, број 62/06,65/08-др закон, 41/09, 112/2015, 80/17 и 95/18-др закон) и Правилником о условима и поступку давања у закуп и на коришћење пољопривред-ног земљишта у државној својини (“Службени гласник РС”, број 16/2017, 111/2017, 18/2019, 45/2019, 3/2020 и 25/2020), Комисија за израду Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Инђија, расписује јавни позив свим физичким и правним лицима, којим обавештава:

- власнике система за наводњавање, одводњавање, рибња-ка, пољопривредног објекта, стакленика, пластеника и ви-шегодишњих засада (воћњака и винограда који су у роду) на пољопривредном земљишту у државној својини и који су уписа-ни у Регистар пољопривредних газдинстава и налазе се у актив-ном статусу најмање три године (у даљем тексту: пољопривредна инфраструктура) и

- власнике домаћих животиња, који су и власници, односно за-купци објеката за гајење тих животиња на територији јединице локалне самоуправе на којој се право пречег закупа остварује, који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава и нала-зе се у активном статусу најмање једну годину (у даљем тексту: сточарство),

да доставе потребну документацију ради доказивања пра-ва пречег закупа на пољопривредном земљишту у државној својини на територији општине Инђија за 2021. годину, до дана 31. октобра 2020. године.

ДОКУМЕНТАЦИЈА О ДОКАЗИВАЊУ ПРАВА ПРЕЧЕГ ЗАКУПА

I Потребна документација за остваривање права пречег заку-па по основу власништва над пољопривредном инфраструк-туром je :

1. Захтев за признавање права пречег закупа по основу влас-ништва над пољопривредном инфраструктуром потписан од стране физичког лица, односно одговорног лица у правном лицу (доставља подносилац захтева);

2. Доказ о власништву над пољопривредном инфраструкту-ром:

а) Извод из јавне евиденције о непокретности за пољопри-вредну инфраструктуру која је укњижена у јавној евиденцији о непокретности (прибавља јединица локалне самоуправе)и/или

б) Пописна листа и књиговодствена документација потписа-на и оверена у складу Законом о рачуноводству за правно лице, за пољопривредну инфраструктуру која није укњижена у јавној евиденцији о непокретности (доставља подносилац захтева) и/или

в) Сагласност/одобрење Министарства надлежног за послове пољопривреде на инвестициона улагања за пољопривредну ин-фраструктуру која је подигнута након јула 2006. године, односно купопродајни уговор физичког лица (подносиоца захтева) са правним лицем које је подигло пољопривредну инфраструктуру у складу са тада важећим прописима (доставља подносилац захтева).

3. Записник Републичке пољопривредне инспекције (доста-вља подносилац захтева);

4. Доказ да је подносилац захтева носилац или члан Регистро-ваног пољопривредног газдинстава у активном статусу најмање три године (прибавља јединица локалне самоуправе);

II Потребна документација за остваривање права пречег заку-па по основу сточарства je:

1. Захтев за признавање права пречег закупа по основу сто-чарства потписан од стране физичког лица, односно одговорног лица у правном лицу (доставља подносилац захтева);

2. Доказ да је подносилац захтева носилац или члан Регистро-ваног пољопривредног газдинстава у активном статусу најмање једну годину (прибавља јединица локалне самоуправе);

3. Доказ да је правно или физичко лице власник домаћих жи-вотиња и власник, односно закупац објекта за гајење тих живо-тиња са утврђеним бројем условних грла:

a) Потврду о броју условних грла коју издаје Институт за сто-чарство Београд-Земун ( изузев за коње коју издаје Пољопри-вредни факултет Београд-Земун), односно за територију АП Војводине Пољопривредни факултет Нови Сад-Департман за сточарство – за животиње у систему уматичења (доставља подносилац захтева);

б) Записник Републичког ветеринарског инспектора - за жи-вотиње које нису у систему уматичења (доставља подноси-лац захтева).

(Напомена: Републички ветеринарски инспектор записником утврђује број условних грла која обрачунава на осносву затече-ног стања, односно исправе лица о продаји, предаји на клање и извозу животиња)

4. Уговоре о закупу пољопривредног земљишта закључене са другим лицима за земљиште које се налази на територији је-динице локалне самоуправе на којој се подноси захтев, а који су оверени од стране надлежног органа (доставља подносилац захтева)

5. Изјава подносиоца захтева којом даје сагласност да се извр-ши провера података код надлежних органа који су неопходни за реализацију јавног позива;

6. Изјава подносиоца захтева о тачности података, потписанa од стране физичког лица, односно одговорног лица у правном лицу, дату под пуном кривичном, прекршајном и материјалном одговорношћу, која садржи:

- изјаву да је доставио све доказе који се односе на закуп пољопривредног земљишта на територији локалне самоуправе на којој је поднео захтев,

- списак повезаних лица (назив правног лица са матичним бројем/име презиме физичког лица, сродство и ЈМБГ)

(Напомена: код физичких лица повезаним лицима сматра се: деда, баба, мајка, отац, деца, супружник, усвојеник, ванбрачни партнер уколико имају пребивалиште на истој адреси; код прав-них лица повезаним лицима сматра се: правно лице и/или физичко лице које има најмање 25% учешћа у капиталу (акција, удела или гласова)

7. Уверење из јавне евиденције о непокретности којим се до-казује укупна површина пољопривредног земљишта које подно-силац захтева има у свом власништву на територији јединице ло-калне самоуправе на којој се подноси захтев (прибавља јединица локалне самоуправе);

8. Уверење из јавне евиденције о непокретности којим се до-казује укупна површина пољопривредног земљишта које је у власништву повезаних лица са подносиоцем захтева. (прибавља јединица локалне самоуправе након увида у списак тих лица из изјаве из тачке 6. који доставља подносилац захтева )

Сва ограничења из члана 64а става 17. Закона о пољопривред-ном земљишту (уговор са другим лицима, власништво пољопри-вредног земљишта, власништво пољопривредног земљишта повезаних лица, закуп пољопривредног земљишта у државној својини) односе се на територију јединице локалне самоуправе где се налази објекат, односно животиње.

Напомена: Сва лица која су заинтересована за оствари-вање права пречег закупа по основу пољопривредне ин-фраструктуре дужна су да благовремено, а најкасније до 1. септембра 2020. године, поднесу Захтев за излазак Репу-бличке пољопривредне инспекције, односно за остваривање права пречег закупа по основу сточарства Захтев за излазак Републичке ветеринарске инспекције најкасније до 1. сеп-тембра 2020. године.

Записник Републичке пољопривредне инспекције је саставни део документације која се доставља до 31. октобра 2020. године и обавезно садржи тачно наведене све катастарске парцеле, или делове парцела, на којима је утврђена функционалност система за наводњавање, одводњавање, рибњака, пољопривредног обје-кта, стакленика, пластеника, као и рода воћњака и винограда.);

Документацију из дела I тачке 2а и 4, односно из дела II тачке 2, 7 и 8, јединица локалне самоуправе прибавља најкасније до 30. новембра 2020. године.

Напомињемо да се код лица која испуњавају услове за оства-ривање права пречег закупа по основу сточарства, у складу са овим Јавним позивом, опредељивање површине пољопривред-ног земљишта у државној својини у Годишњем програму зашти-те, уређења и коришћења пољопривредног земљишта се врши на начин да се површина која им је утврђена по броју условних грла, умањује за површину пољопривредног земљишта, у складу са чланом 64а став 17. Закона о пољопривредном земљишту.

Сва документација која се доставља у складу са овим Јавним позивом мора да гласи на исто правно или физичко лице, које може бити носилац или члан Регистрованог пољопривредног газдинстава и мора бити оверена и потписана од стране на-длежног органа који издаје исправу.

Уколико је правно или физичко лице власник више врста животиња, за сваку врсту животиња доствља посебну потвр-ду, односно записник из дела II тачке 3.

За период закупа који је дужи од једне године, поред уплате закупнине за прву годину закупа, ради закључивања Уговора о закупу потребно је доставити средство обезбеђења плаћања, које може да буде: гаранција пословне банке у висини годишње закупнине пољопривредног земљишта или уговор о јемству из-међу Министарства као повериоца и правног лица као јемца или доказ о уплати депозита у висини једне годишње закупнине као средство обезбеђења плаћања закупнине који ће се у случају ре-довног плаћања рачунати као плаћена закупнина за последњу годину закупа.

Уколико за катастарске парцеле које су опредељене лицима по основу права пречег закупа дође до промена површине по било ком законском основу, даљи поступак давања пољопривредног земљишта у закуп по праву пречег закупа ће се спровести само за тако утврђену површину земљишта.

Образац захтева може се преузети сваког радног дана од 7 до 15 часова, у просторијама Агенције за економски развој општине Инђија, Улица Цара Душана бр.1, или са сајта www.indjija.net.

Рок за достављање захтева и потребне документације из овог јавног позива је 31. октобар 2020. године. Захтев приспео по истеку датума одређеног у овом јавним позиву сматраће се неблаговременим и Комисија ће га вратити подносиоцу неотво-рен.

Захтев са потребном документацијом се подноси непосредно на писарници или поштом, у затвореној коверти са назнаком на предњој страни:

„Захтев за за остваривање права пречег закупа по основу власништва пољопривредне инфраструктуре за 2021. годину“ или „Захтев за остваривање права пречег закупа по основу сто-чарства за 2021. годину“,

за Комисију за израду Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за територији општине Инђија,

на адресу:

Општина Инђија, ул. Цара Душана, бр. 1,

На полеђини коверте наводи се назив/име и презиме и адреса подносиоца захтева.

Контакт особа за све информације у вези са овим јавним пози-вом је Лазар Горјановић, телефон: 022/561-322, локал 121, email: lazar.gorjanovic@indjija.net или лично у просторијама Агенције за економски развој општине Инђија, Цара Душана, бр. 1.

Овај јавни позив објавити у јавном гласилу „Службени лист општине Инђија“, интернет страници општине Инђија: www.indjija.net, недељном листу „Сремске новине“ и огласним табла-ма месних канцеларија.

Председник Комисије Новица Темуновић

Р е п у б л и к а С р б и ј а Општина ИнђијаСкупштина општинеКомисија за израду Годишњег програмазаштите, уређења и коришћењапољопривредног земљишта општине Инђија

ЈАВНИ ПОЗИВЗА ДОКАЗИВАЊЕ ПРАВА ПРЕЧЕГ ЗАКУПА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА

У ДРЖАВНОЈ СВОЈИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ИНЂИЈА ЗА 2021. ГОДИНУ

Број: 06-81/2020-I-1Датум: 25.06. 2020. године

Среда, 8. јул 2020.16

Топли летњи дани и стална пре-тња могућим падавинама, изма-мили су вредне сремачке паоре

на њиве. Панонско море сменило је златно класје, а на место некадашњих лађара и сплавара дошли су нешто другачији и нешто модернији – комбај-нери. Време је жетве и сви који жито имају, дали су се на посао.

Статистика каже да је до сада, на нивоу читаве Србије, скинуто више од 50 одсто површина. И мада је још увек рано говорити о томе какав ће принос бити, на основу онога што се може иза-нализирати, закључак је да принос не би требао пасти испод четири тоне по хектару, што у укупном збиру даје гото-во 2.5 милиона тона хлебног зрна.

Такође, још увек је рано говорити и о цени жита, а ако је судити по ономе што се на њивама може чути, стари до-бро познати сукоб између произвођа-ча и државе и даље је на снази. Тако, жетеоци поручују да би минимална цена откупа морала бити 20 и више ди-нара за килограм, како би на крају по-словали без губитка. На то додају и да би робне резерве требало да откупе око 300 хиљада тона пшенице по цени од 22 динара за килограм.

Из уста ратара, поново се чују и за-хтеви да се хлебно зрно разврстава по квалитету чиме би се могла задовољи-ти потреба за вишом ценом, а створио би се и предуслов за бољу прераду.

Мачвански принос бољи од сремског

Проблеми са вирусом Корона, нису омели ни сремске пољопривреднике. Ових дана на путевима ка селима све је више комбајна, трактора и камиона. Жито се скида и превози у силосе, где ће чекати на продају. Међу онима који су протекле недеље вредно радили је и Милован Иванковић, са пољопри-вредног газдинства Иванковић из За-савице 1, кога само затекли у атару, на путу ка Великим Радинцима.

Иванковић каже да има око 80 хектара пшенице, да је задовољан првим разултатима и да се нада да ће откуп бити на једнако задовоља-вајућем нивоу.

- Сејали смо рану сорту пшенице, Авеније ЛГ и у Мачви смо имали до-

бре приносе. То је наша дугогодишња земља и имали смо приносе и преко 10 тона, у просеку 9.540 килограма је скинуто на неких 30 хектара. Све је то предато „ДПС Класу“ из Шапца. Ту ће чекати, па ћемо видети. Добро је само ако сте у прилици да чекате, онда има-те чему и да се надате. Мада, знате да и то некада може бити врло несигурно. Надате се вишој цени, а она уме и да спадне, каже Иванковић.

Он истиче да први показатељи го-воре да је пшеница врхунског квалите-та, 81 до 82 и по хектолитра са високим глутеном и протеинима.

- Пошто смо скинули зрно у Мачви, прешли смо на сремску земљу. Имамо 40 хектара државне земље у Сремској Митровици и Великим Радинцима. Ту је принос драстично мањи. У просеку, око седам и по тона. Пшеница је зрела,

влага је испод девет посто. Међутим, протеин је нешто нижи из разлога што је ово државна земља. Ми је радимо другу годину, тако да дефинитивно, у кратком року се не може радити ве-лика површина. Када је узмеш, чове-ку треба најмање пет-шест година да је доведеш у исправно стање. Када се промени власник земљишта, не могу се применити агротехничке мере у целости, додаје Иванковић, уз напоме-ну да ове године није било проблема са полегањем: - Доста тога зависи и од правилне примене агротехничких мера. Ми смо све одрадили на време и максимално добро. Редовно смо били у контакту са грономима, који су нас са-ветовали, обилазили и општи утисак је да смо урадили квалитетан посао. На-равно, увек има нешто што не зависи од вас. Тако смо, примера ради, имали нешто града у Мачванској Митровици и Засавици, где нам је умањен принос за око 20 посто. Можете мислити ко-лико би тамо било пшенице да се то није десило. Осигурање је прихватило штету, али не на свим површинама. Уз то, колико пратим, најављује се да ће наредних дана бити већих падавина, око сто литара. Ако сто литара кише падне на пшеницу која је већ сува, а не може се за два-три дана скинути већа површина, зрно ће наклијати и имаће-мо мањак хлебне пшенице.

Максималан принос 4,3 тоне

Примена пуне агротехнике, односно изостанак исте, као и падавине којима смо сведочили, главни су разлог због

којег се може очекивати мањи принос хлебног зрна у односу на прошлу го-дину, каже за РТВ проф. др Мирослав Малешевић стручњак за стрна жита.

- Моја процена је да ми нећемо дос-тићи принос виши од 4,2 до 4,3 тоне по хектару без обзира на то што ће се жети они делови државе који су уред-није добијали кишу и где пшеница још није завршила вегетацију. Ту се може очекивати виши принос, али оно што видимо, не гарантује да ћемо имати нарочито висок принос.

Он додаје да ће пшенице бити, али напомиње да робне резерве не смеју бити испод 300.000 тона.

- То је тромесечна залиха и њу треба правити сада, док је жетва у току, а не да се чека да се формира цена, јер ту нема нарочите економске логике, на-глашава Малешевић.

Да сејање жита није нужно испла-тиво, показује и пример из Лаћарка, где је Селена Бркић, незадовољна прошлогодишњом ценом, решила да хлебно зрно замени сојом.

- Ни лане нисам имала значајне количине под житом, али ове годи-не намам ништа. Као што се може чути, жетва још није ни прошле, а све већ иде по старом. Приче су ста-ре, као и проблеми. Квалитет и цена никако да се сложе. Жеље су јед-но, а реалност увек буде другачије. Због тога сам ја, да се не бих прегања-ла и да не бих превише размишљала, ове године уместо жита посејала соју. Ту имам знатно мање улагања, па сутра могу да рачунам на чистију рачуницу, каже Селена.

Као и увек, цена ратара мучиИ мада је још увек рано говорити о томе какав ће принос бити, на основу онога што се може изанализирати, закључак је да принос не би требао пасти испод четири тоне по хектару, што у укупном збиру даје готово 2,5 милиона тона хлебног зрна. Жетеоци поручују да би минимална цена откупа морала бити 20 и више динара за килограм, како би на крају пословали без губитка

Председник Републике Србије Александар Вучић посетио је Мартинце и том приликом истакао да је поносан на српске земљорад-нике, те да имамо више пшенице

него икада, и то најбољег могућег квалитета.

- Поносан на српске земљорад-нике. Имамо више пшенице него икада, и најбољег могућег ква-

литета. Србија ће имати хлебног жита на претек, не само за нас, већ и за све друге у региону - пише на Инстаграм профилу “Будућност Србије”.

Вучић поносан на земљораднике

Објава председника на Инстаграму

Милован Иванковић

Жетва је увело у току

Скинуто жито, кукуруз и сунцокрет стоје

Среда, 8. јул 2020. 17

У послу 400.000 трактора и 25.000 комбајна

Србије”, у јесен 2019. године посејано -

-Вукосав

Саковићклима допринела да примена агро-

-си.

-Бранислав

Гулан

-

-

провели у комбајну је и Стеван Тедић

-

-

-

70 кила. - Исркерно, ова година ме је изне-

-

-

Нема одступања у откупној цени

-

-

-

смео да буде испод 21,5 динар, казао је Ненад Манић из Аграрног савеза, а преноси Бранислав Гулан.

-

Бранислав Јуришић, упркос свему, поручује да је задо-

-

-

-

самог зрна, ове године сам у принципу

-

-

-

-

берзи. - Требало би да добијемо око 2,3

-ручује он.

Приноси варирају

-

-

-му је било падавина.

- Има подручја где се могу очеки-

-

Мирослав Малешевић и

---

-др Радивоје Јев-

тић

-ца приноси буду врхунски, на другој

-

значајнијем броју, јер се свака парцела

Дејан Бабић -

приносом, али не и ценом, па се нада

20 динара.

-

--

Ових дана и Национална асоција--

Ивана Вучко-вића -

-

Б. Гулан Н. Милошевић С. Лапчевић

Бранислав Јуришић

Стеван Тедић

Дејан Бабић и Милан Тодић

Нема чекањаПринос неће прећи 4.2 тоне

У покрету25.000 комбајна

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Продајем сеоско домаћинство у Равњу на 20 ари плаца, цена повољна, договор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Продајем јутро и 3 фртаља земље, 100 метара од наплатне рампе на ауто путу у Кузмину. Тел:060/385-44-81

- Продајем спратну кућу у насељу Орао 180м2 на 8 ари плаца цена 69.000 евра. Тел:065/32-11-255

- Продајем кућу у Сремској Митрови-ци . Тел: 061/295-4-822

- Продајем кућу и салаш, Фрушкогор-ска 166а, Лаћарак, помоћни објекти, њива 10.000м2. Тел: 062/870-37-33

- Продајем викендицу на Фрушој гори, Бели камен са јутром земље, 50 ста-бала ораја, 100 чокоти винограда, 100 шљива .Тел: 063/504-473

- Издајем кућу у строгом центру Срем-ске Митровице са двориштем и баш-том. Тел: 063/ 50-94-94

СТАНОВИ

- Издајем празан двособан стан на првом спрату у насељу Матије Хуђи, грејање на каљеву пећ. Тел: 061/324-57-11

- Продајем једнособан стан 38м2 на 5 спрату у насељу Матије Хуђи, цена 26.000 евра. Тел: 063/32-12-55

- Продајем стан у улици Паланка 67м2 други спратлифт, цена 55.000 евра. Тел: 063/32-12-55

СТАНОВИ

- Издајем гарсоњеру код Хале. Тел: 063/540-717

- Издајем намештену гарсоњеру улица Марка Краљевића близу Социјалног, Нови Сад, цена 150 евра. Тел: 063/592-235

- Тражим двособан или трособан стан у Матије Хуђи у зградама са лифтом. Тел: 066/528-88-28

-Издајем собу ученицима ии студенти-ма у насељу Матије Хуђи. Тел: 611-865 и 065/406-46-99

- Издајем намнамештену гарсоње-ру26м2 Ратарска улица, туш кабина, тераса, лифт, паркинг.Тел: 062/11-90-882

ВО ЗИ ЛА

- Купујем аутомобил до 2.000 евра стање небитно. Тел: 069/13-32-132

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

РА ЗНО

- Продајем мотокултиватор 506 С у исправном стању, цена по договору. Тел: 065/26-66-420

- Продајем замрзивач 280 литара и каљеву пећ. Тел: 061/23-72-555

- Продајем шатор за 110 особа ком-плет са инвентаромдимензије 8,5х6,5м х 4,70м. Тел: 651-448 и 064/960-48-61

- Пензионерка тражи сродну душу од 60 до 70 година ради брака. Тел: 061/643-70-75

- Продајем басприм и прим. Мајстор Адам Денцингер, стари око 50 година. Тел. 062 641 193

- Продајем очувану баштенску плетену гарнитуру - сто, двосед, две фотеље, трпезаријски сто /стакло/ и четири столице; два метална понтона 200цм x 50цм x 50цм дебљине 3мм, заштићени и офарбани. Тел: 066 / 942-11-17

- Продајем три јутра земље у Гргуре-вцима потес Сегет. Тел: 063/504-473

Среда, 8. јул 2020.18

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

WWW.SREMSKENOVINE.RS

MARKETING

022/610-496022/615-210

SREMSKEPORTAL !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, на основу члана 10. Закона о процени утицаја на животну средину ("Служ-бени гласник РС", бр. 135/04) објављује

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, дана 03. 07. 2020. године, донео је решење о неприступању изради сту-дије о процени утицаја на животну средину ПРОЈЕКТА Багеровање речног наноса из корита реке Саве од km 181+000 до km181+800, на к.п. број 989 КО Сремска Рача, Град Сремска Митровица, носиоца пројекта РТЦ Лука Легет а.д. из Сремске Митровице, улица Јарачки пут бр. 10.

Решење о неприступању изради Студије о процени утицаја на животну средину за предметни пројекат може се добити на увид радним данима од 10 h до 14 h у просторијама Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, Булевар Михајла Пупина 16, Нови Сад (при-земље, канцеларија бр. 39).

Заинтересована јавност може изјавити жалбу на донето решење у року од 15 дана од дана објављивања овог обавештења.

Специјални резерват природе За-савица, у року од само неколико дана, добио два велика при-

знања. На свечаности уприличеној 23. јуна у Галерији Матице српске у Новом Саду, управник резервата Слободан Симић примио је највише признање за квалитет услуга Привредне коморе Војводине, „Капија успеха“, за значајан допринос развоју омладинског и ђач-ког туризма у 2019. години. Неколико дана касније, СРП Засавица заузео је и прво место на Куленијади у Ердевику, у категорији правних лица, са куленом у природном омотачу.

Ова признања, само су још неколи-ко у низу, а у Засавици се, према ре-чима управника Слободана Симића, од самог почетка радило на одрживој туристичкој понуди.

– Када је у питању одрживи тури-зам, ми смо га планирали од почетка. Знали смо да ако не буде посете људи, нико за Засавицу неће знати, а онда цела прича нема смисла. Смисао је да очувамо природу, али да ипак људи могу доћи, уживати у њој и користи-ти њене ресурсе. Од 2000. године смо одмах почели са развојем туризма. Основали смо први визиторски центар у Србији. Људи не треба да шетају на сваком делу огромног простора који резерват заузима и узнемиравају живи свет. Зато смо одредили визиторски центар, место од једног хектара, где прво дође сваки посетилац, а одатле, према склоностима, иде у природу,

биле то пешачке туре, вожња чамцем, пецање, вожња бродом и туристичко разгледање, угоститељска делатност. Остали делови резервата нису узнеми-рени, и тамо се крећу само мале групе научника који истражују и прате стање – прича управник Симић.

Према његовим речима, развој одрживог туризма био је брз, и врло брзо је достигнут капацитет од 30 до 40, а некад и 50 хиљада посетилаца годишње. Врхунац је свакако достиг-нут 2011. године, са 90 хиљада посе-тилаца, а управо те године, у оквиру

визиторског центра, организована је едукативна изложба Дино парк, где су, претежно школарци широм Србије и региона имали прилику да науче неш-то о становницима наше планете то-ком праисторије. Иначе, то је само јед-на од бројних едукативно-туристичких активности које се реализују у оквиру резервата. Управо због такве своје посвећености развоју туризма и еду-кација, претежно најмлађих, СРП Заса-вица је до сада добио скоро сва при-знања у свом кругу деловања на овим просторима.

– Капија успеха је једино признање које до сада Засавица није добила. Сва признања Министарства заштите жи-вотне средине, Министарства туризма, Министарства културе... СРП Засавица је добио. Ово признање је за нас сас-вим логично и нормално, с обзиром да смо, када су у питању заштићени природни објекти, најјача туристич-ка дестинација у овој земљи – истиче Слободан Симић, и додаје да су за ову годину, у оквиру резервата, планиране још две едукативно-туристичке атрак-ције.

– Прва је хранилиште за орлове, где ће посетиоци у чекама моћи да пос-матрају птице које једу месо, односно, разне врсте орлова, гавранове, свраке. На овим просторима тога нема. Друго, имаћемо специјално изграђена места за посматрање птица. То ће бити ди-ректно преношено преко интернета. Људи ће преко апликације моћи да виде птице које се тренутно окупљају, а људи који их директно посматрају, биће скривени у једним лепим објекти-ма и моћи ће не узнемиравајући птице да их сликају. Ту првенствено радимо

на развоју birdwatching-a. Очекујемо да ћемо преко нашег кампа, који по-сећују и странци, заинтересовати свет да то види. Мислим да ћемо у наредном периоду, када прође ова ситуација са епидемијом, имати значајан број људи који ће доћи и цео дан снимати разне врсте птица. И те атракције ће сигурно доживети признања – прича управник Слободан Симић.

Поред признања „Капија успеха“ у области туризма, није крио задо-вољство ни оствареним успехом на ердевичкој Куленијади.

– Ово признање са Куленијаде нам је изузетно драго, јер је то изузетна ма-нифестација, са најбољим произвођа-чима кулена. Изузетно смо поносни првом наградом, а наш кулен је већ обишао цео свет – истакао је Симић, осврнувши се на традиционалну гас-трономску понуду у оквиру визитор-ког центра резервата.

– Наш ресторан је специфичан по томе што није уобичајен. Захваљујући нашој трећој авенији, очувању старих раса, имамо увек око хиљаду грла сто-ке. Конципирали смо наш ресторан у складу са светским примерима из при-роде. Ту служимо само специфичну храну. Наши гости могу да попију само домаћу шљивову ракију, да једу мезе са свим сухомеснатим производима од наших животиња – кобасице, сланина и кулен од мангулице, коњски кулен и магарећа кобасица. Такође, служи-мо гулаш од мангулице, од подолског говечета, од магарца. На крају, само штрудла с маком, као традиција овог поднебља. За организоване групе, пе-чемо и прасе од мангулице у фуруни.

Тај гастрономски део привлачи пуно људи и све што произведемо продамо. За све ове године, извештили смо се да правимо врхунске сухомеснате произ-воде. Кулен од мангулице је посебна атракција, с обзиром на врсту свиње, и до сад смо добијали одређена при-знања– закључује Слободан Симић.

Н. Милошевић

Среда, 8. јул 2020. 19

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska MitrovicaTel: 064/842-08-66Menadžer: 064/842-08-76Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „ЗАСАВИЦА“

У кратком року два велика признањаКапија успеха је једино признање које до сада Засавица није добила. Сва признања Министарства заштите животне средине, Министарства туризма, Министарства културе... СРП Засавица је добио. Ово признање је за нас сасвим логично и нормално, с обзиром да смо, када су у питању заштићени природни објекти, најјача туристичка дестинација у овој земљи, каже Слободан Симић

Игор Мировић и Слободан Симић

Прво место за кулен са Засавице

Резерват Засавица

Среда, 8. јул 2020.20

11

022 615-615SMS na broj 063 615-200

Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

PRODAJA I NAJAMMAŠINA ZA ČIŠĆENJE PODOVA

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 129,00

630. канал

610-496 и 615-210

Dežurna služba066 615-1-615

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

Среда, 8. јул 2020. 21

NOVI STANOVI

Na prodaju dvosobni i četvorosobni stanovi ul. Jevrema Vidića (iza modne kuće u Sremskoj Mitrovici) na 5. spratu (ima lift).

“Borad” d.o.o. Sremska Mitrovica Tel:064/641-55-22

Књижевница, професор високе шко-ле и новинарка, чланица Друштва

књижевника Војводине, Удружења но-винара Србије, др Слађана Миленко-вић међу добитницима је овогодишње награде Фондације „Наји Нааман» из Либана, намењене ауторима који у свом књижевном раду негују и подр-жавају људске вредности и слободе.

Традиционалну књижевну награ-ду Фондација „Наји Нааман“ из Либа-на додељује у неколико категорија, а међу овогодишњим добитницима је 77 аутора из 78 земаља света, одаб-раних међу укупно 3.034 пријављена аутора.

Српска књижевница Слађана Ми-ленковић добитница је награде за кре-ативност. Награда либанске фондације „Наји Нааман“ установљена је 2002. године и додељује се ауторима који у свом књижевном раду по садржају и по стилу негују људске вредности и подржавају људске слободе.

Проф. др Слађана Миленковић ради као професор у Високој школи струковних студија за васпитаче и по-словне информатичаре - Сирмијум у Сремској Митровици, радила је као главни и одговорни уредник Радио-телевизије «М» у том граду, као нови-нар-уредник културе и новинар-са-

радник бројних листова, националних и светских новинских агенција. Главни и одговорни је уредник Часописа за науку, културу и уметност Сунчани сат у Сремској Митровици од 2002. године до данас.

Аутор је збирки поезије: Јутро заспале срне (1994. Пожега: Свитак), Гоничи снова (1995. Јазак: Другари,) Потпис сна (1997. Нови Сад, Срем-ски Карловци: Бранково коло), Дру-гим речима (2014. Нови Сад: Проме-теј) Гоничи снова/Hounds of Dreams (2016. Сремска Митровица: Књижев-на заједница), Septembercity (пре-вод на пољски Olga Lalić-Krowicka,

2019. Poljska Krosno: Wydawnictwo Ruthenus – Rafał Barski).

Објавила је више самосталних науч-них монографија и уџбеника, научних и стручних студија, књижевнокрити-чких текстова и приказа у зборницима и часописима у земљи и иностранству. Члан је Друштва књижевника Војво-дине и Удружења новинара Србије. Током 2011-2018. била је члан Нацио-налног просветног савета Републике Србије. Добитник је бројних награда и признања из области књижевног ства-ралаштва, а посебно се издваја Награ-да „Сима Цуцић“ за најбољу књигу из области науке о књижевности за децу

2019. Банатског културног центра Ново Милошево. Песме су јој преведене на енглески, немачки, турски, пољски, ја-пански, бугарски, румунски, шведски, македонски и друге језике.

СН

Ротаријанску годину, која је почела од првог јула, у Дистрикту 2483 за Ср-

бију и Црну Гору, овај пут водиће један Митровчанин. Данило Љевнаић при-мио је гувернерски ланац, а у разго-вору за Сремске новине, није крио своје задовољство.

– Ово је јединствена прилика да један овако мали град има првог човека у Рота-рију, и то се дешава једном у педесет до сто година. То сигурно није лако оства-рити – рекао је Љевнаић, захваливши се клубу што му је указао поверење.

Према његовим речима, Дистрикт 2483 има 71 клуб у Србији и Црној Гори, са преко 1.300 чланова. У оквиру Дис-трикта постоје још и Ротаракт клубови који окупљају младе од 18 до 30 година и Интеракт клубови са младима од 12 до 18 година старости. Када су у питању актив-ности Ротари клуба у наредних годину дана, он је истакао да су бројни пројекти већ спремни, а усмерени су на едукацију најмлађих.

– У сарадњи са Министарством про-свете, радићемо на увођењу беспи-лотних летелица за едукацију петих и шестих разреда основних школа, на програмским језицима Скреч и Пајтон. У том смислу, радиће се на развоју диги-

талне писмености деце, да иду у корак са светом. Други наш пројекат је Битка за знање, у оквиру ког ће се радити на еду-кацији деце са роботићима и то је виша фаза едукације од оне на Скречу и Пајто-ну – рекао је гувернер Данило Љевнаић и додао:

– Наш клуб је носилац великог проје-кта у оквиру ког радимо на унапређењу дигиталне писмености. Као што сам већ напоменуо, у свих 1300 наших основних школа имплементираћемо едукацију на беспилотним летелицама. То је највећи пројекат који смо до сада радили као клуб.

Како каже, Ротари клуб активан је, а тако ће и наставити, у области улагања у здравствену заштиту.

– У Панчеву радимо на опремању по-родилишта, а у Чачку радимо на опре-мању Ковид центра. У сарадњи са УНИ-ЦЕФ-ом радимо на опремању забавишта и формирања кутка за родитеље у њихо-вом оквиру – каже Љевнаић.

На нивоу града, како каже, организо-ваће се акција продаје 88 дирки полукон-цертног клавира.

– На тај начин ћемо купити полукон-цертни клавир Музичкој школи „Петар Кранчевић“, а они ће га држати у Гале-рији. Тај клавир је потреба свих генера-ција деце која похађају музичку школу. Који год инструмент да свирају, клавир је пратња, и увек је потребан за музич-ко образовање младих – прича Данило Љевнаић.

Према његовим речима, Ротари клуб је у ову годину ушао са жељом да покре-не многе ствари, али пандемија корона вируса закомпликовала је много тога.

– Планови су нам да учинимо добро за све наше суграђане, у свим нашим срединама, а корона нам је отежала припрему и сам старт. У том смислу, боримо се да, радећи, развијајући

пројекте, мобилишемо што већи број људи. Што више људи имамо, на пројек-тима се лакше ради. Надам се да ће до краја лета ова ситуација са вирусом бити прошлост, и да ћемо моћи нормално да радимо, развијамо добре пројекте и по-стижемо добре резултате – закључује гувернер Љевнаић.

Н. М.

Награда проф. др Слађани МиленковићФондација „Наји Нааман» из Либана награђује ауторе који у свом књижевном раду негују и подржавају људске вредности и слободе

Слађана Миленковић

Митровчанин изабран за гувернера ДистриктаJединствена прилика да један овако мали град има првог човека у Ротарију, и то се дешава једном у педесет до сто година

Данило Љевнаић, нови гувернер Дистрикта 2483

Са примопредаје дужности

Среда, 8. јул 2020.22

Недељни хороскопОванГенерално сте задовољни околностима на пословном пољу. У наредном периоду је могућа нека понуда из ино-странства. Посвећени сте свом партнеру, који вам пока-зује да вам је одан.

БикМожете да очекујете да ће бити проблема на послу због ваших сарадника. Желите да покажете вољеној особи своја искрена осећања и спремни сте на романтичне гестове. Пад имунитета је наглашен.

БлизанциИмате утисак да ћете све проблеме на пољу посла успети да решите уз помоћ оних који вас штите. Можете да оче-кујете да ћете имати нов сусрет и познанство које може да води ка озбиљној вези.

РакОчекује вас период у којем ћете бити спремни да напра-вите конкретне кораке како бисте мењали пословну ситу-ацију. Можете да имате занимљив сусрет са симпатијом. На вама је шанса да направите први корак.

ЛавПред вама је повољан период у ком ћете успети да ост-варите своје пословне циљеве без већих компликација. Допада вам се особа која није показала да гаји интересо-вање према вама.

ДевицаСледи олакшање на пољу финансија. Могуће је да ћете успети да смањите неке трошкове. Приоритет вам је да с партнером остварите искрен однос. Желите да ваша веза траје на дуже стазе.

ВагаПериод није повољан за почетак новог пословног пројекта, али ни за било какав договор, па је боље да се стрпите. Имаћете веома занимљиво познанство на пољу љубави. Следи вам повољан период за емоције.

ШкорпијаМогуће је да ћете имати проблема с надређенима. Очекује вас неповољан период за посао. Уколико вам се допада нека особа која је заузета, сада је повољан за почетак тајне везе.

СтрелацМогуће је да вам се пословни планови одлажу и да вам то смета јер не волите одуговлачење. Могуће је да ћете имати прилику да упознате особу која ће вам показати да жели озбиљну везу.

ЈарацВажно је да имате стрпљења и да покажете да сте спрем-ни да правите пословне компромисе. Могуће је да ћете с вољеном особом остварити прилично добар однос. Муче вас хронични проблеми.

ВодолијаПред вама је генерално добар период у којем неће бити нових пословних проблема. Прилично сте сумњичави и љубоморни. Могуће је да вам код партнера доста тога смета.

РибеОчекује вас период који вам доноси шансу за остварење нових пословних контаката. Размишљате о заједничком животу вољеном особом. Осећате да сте спремни за нови корак.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

Кувар

АУТОР ЈОВАН

ВУКОВИЋ МЕСТО У СРЕМУ

ИСАИЛО ОДМИЛА

ОБАДАТИ СЕ

РЕКА У БЕЛОРУСИЈИ И ЛИТ-ВАНИЈИ

КОЊ ЦРНЕ ДЛАКЕ

ВИШЊА Слика плода вишње

ВОЋКА СА СЛИКЕ

ГЛУМИЦА ВИЛИЈАМС

ГАЛАМА

ИСТОК КУП

ЕВРОП ПРВАКА

-------------- ЛАКОМИСЛЕНИ ЉУДИ

ЈАПАНСКА МЕРА ЗА ТЕЖИНУ

ДАНИЛО ОДМИЛА

INITIAL ELEMENT

TYPE

ДИНАР --------------- ОДРЕЧНА

РЕЧ

ВРСТА

ГРАЂ. МА-ТЕРИЈАЛА

КОМЕДИЈА МАРИНА ДРЖИЋА

ЕНЕРГИЈА АНТИКВАР (МН.)

ОПЕРА ОД ВЕРДИЈА

ОДСЕЧЕНИ, МАЊИ

ДЕО ВОЋА ИЛИ

ПОВРЋА

ВЕЛИКИ РТ МАРКА

МУЗИЧКИХ АУТОМАТА

СКЛАДИШ-ТЕ

ОРУЖЈА

ГРАД У ЛИБАНУ ------------

КРЕТАЊЕ ВАЗДУХА

ДИСТРИБУЦИЈА ЕЛ.

ЕНЕРГИЈЕ

РЕКА У МКАНМАРУ

------------- КРИПТОН

ИНИЦИЈА-ЛИ

НАУЧНИКА НЈУТНА

ДОСЕТ-ЉИВАЦ ------------

СПОСОБ-НОСТ

ПЛАЋАЊА

ИЗГРДИТИ, ПРЕКОРИ-

ТИ

КАЛИЈУМ ------------ ВРСТА РЕЧИ

ЦЕНТАР ЗА КОМПЈУТ. ОБРАДУ

ДЕБЕЛО

УЖЕ ------------ ЗЕЛЕНИ ГРМ У ЧИЛЕУ

И ПОРЕД ТОГА, ИНАЧЕ

МЕРА ЗА ЗЕМЉУ ------------

ТУРИСТИЧКИ БИРО

МАЈКА

САВЕЗ КОМУНИ-

СТА МАКЕ-ДОНИЈЕ

ВИЗАН-ТИЈА

ОКВИР ------------

ВРЕМЕН-СКИ

ТЕРМИН

РЕШЕТО (МН.) КРАЉЕВ-

СКИ

СТАРАЊЕ О НЕКОМЕ

---------- АМЕРИЦИ-

ЈУМ

ЖЕНСКИ ПОТОМАК

ОБИМ ----------- РАЗРЕД

ОВОГ

МЕСЕЦА ------------

ШПАНИЈА

НАШ БИВШИ

ФУДБАЛЕР РЕПРЕЗЕН-ТАТИВАЦ

Ваше име? - Фата Мујић.- Година рођења? - 1966. - Брачно стање?- Неподношљиво!

Пита психијатар Црногорца да опише себе у две речи.

- Лењ.- Али то је једна реч... - Па о томе ти причам!

СУДОКУ

ВИЦ

6 9 4

7 1 9

4 6 8 5

4 9 6 1

1 6 3 8 2 4

2 5 9 3

8 3 1 2

2 7 8

5 1 3

ВОДОРАВНО: 1. МЕСТО У СРЕМУ КОД МАНАСТИРА ШИШАТОВАЦ, 7. МЕСТО У СРЕМУ У ОПШТИНИ ПЕЋИНЦИ, 13. Паметан, разуман, 14. Део Новог Сада, 16. Политичар из Северне Македоније, Зоран 17. Врста женске фризуре, 19. Братов или сестрин син, 21. Краћи назив за иловачу, 22. МЕСТО У СРЕМУ ИЗМЕЂУ ИРИГА И ВРДНИКА 24. МЕСТО У СРЕМУ У ФРУШКОЈ ГОРИ, 27. Снажно, 28. Рт и острво на западу Ирске, 29. Крвопролиће (стр.), 31. Бесплатно, џабе (стр.), 34. Врста македонске чипке, 35. Хигијенско средство за прање руку и тела, 37. Предсобље (фр.), 39. Чувени атлетичар, Хенри, 41. МЕСТО У СРЕМУ ПОДНО ФРУШКЕ ГОРЕ, 43. Острво на Јадрану, 44. МЕСТО У СРЕМУ (РОДНО МЕСТО МИРЕ БАЊАЦ), 45. МЕСТО У СРЕМУ НА ДУНАВУ КОД СРЕМСКЕ КАМЕНИЦЕ.

УСПРАВНО: 1. Увеличавајуће стакло, 2. Аустралијски ној, 3. Род, стил, начин писања (стр.), 4. ГРАД У СРЕМУ, НА ПУТУ СТАРА ПАЗО-ВА – НОВИ САД, 5. Хемијски знак за итријум, 6. Италијанско му- шко име, 7. Уређај за загревање просторије, 8. Примедба, 9. Пред лог, 10. Муслиманско мушко име, 11. Пољубац, 12. Бивши фудба-лер „Војводине“, Александар, 15. Име тв водитељке Киш Јокић, 18. Амерички шпијунски авион, 20. Признаница, потврда (стр.), 23. Риба пуна икре (мн.), 25. МЕСТО У СРЕМУ ИЗА ВАШИЦЕ БЛИЗУ ГРАНИЦЕ СА ХРВАТСКОМ, 26. Чин у војсци, 28. Личност из драме „Тесла“ Милоша Црњанског (прво слово А), 29. Велика водена површина, 30. Француска књижевница, Жорж, 31. Врста воденог гуштера (треће слово Љ), 32. Житна стабљика, стрниште, 33. Сло-венски народ у Европи, 36. Већа војна јединица, 38. Радио елек-тро центар (скр.), 40. Авио скраћеница Аустрије, 42. Иницијали бившег првака света у шаху Евеа.

В. Шарић

Преливени куглоф с вишњама

Састојци:Тесто: 1 шоља од 2 дл

ушећерених (кандираних) вишања или оцеђених ви-шања из компота, 90 грама путера, 130 грама кристал шећера, 2 јајета, 2 кесице ванилин шећера, 220 грама брашна, 1 дл млека, 1 пра-шак за пециво

Глазура: 200 грама шеће-ра у праху, 20 грама путера, 1-2 кашике сирупа од вишања или сока од вишања

Начин припреме:Калуп за куглоф намажите маргарином и поспите брашном да се

тесто током печења не би залепило. Прво умутите јаја миксером, као за патишпањ. Посебно пенасто умутите путер са шећером и ванилин шећером. Спојите те две масе. На крају додајте брашно са прашком за пециво и мешајте док се не добије глатко тесто. Вишње које се уба-цују у тесто морају бити потпуно суве и оне се на крају лагано умешају варјачом. Савет: вишње би требало да се поспу брашном или густином и измешају. Сипајте у калуп и пеците у рерни око 35 минута. Док се куг-лоф хлади на тацни за сервирање, шећер у праху умутите са путером и сирупом од вишања. Мешајте на лаганој ватри док се путер не отопи. Помоћу кашике сипајте глазуру на куглоф и оставите да се стегне. Куг-лоф може дуго остати свеж ако се држи у поклопљеној кутији.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

13 14 15 16

17 18 19 20 21

22 23 24 25

26 27 28

29 30 31 32 33

34 35 36 37 38

39 40 41 42 43

44 45

Среда, 8. јул 2020. 23

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

Како би убедили децу да једу мед, Биљана и Предраг Чубра из

Сремске Митровице дошли су на идеју да промене укус свог меда и тако га учине примамљивијим и лепшим за конзумирање. Као резултат те њихове жеље, настао је мед са лиофилизова-ним воћем, који су претворили у поро-дични бренд под називом “Bizzzy Bee”.

Како каже Биљана Чубра, за пра-вљење овог производа користи се сирови мед, док се воће у проце-су лиофилизације претвара у прах и не губи своја природна и здрава својства, тако да производ остаје 100 посто природан.

-Воће је замрзнуто на веома ниским температурама, до минус 60, тако да је из њега извучена сва влага, док су сви квалитетни састојци задржани. То је идеална комбинација за мед који је сам по себи конзерванс тако да не може доћи до кварења производа. Због при-суства воћа, које даје неодољив укус, нема потреба за додавањем вештач-ких састојака као што су емулгатори,

појачивачи укуса, заслађи-вачи, ароме и адитиви. Ова-кав производ у потпуности мења рафинисане произво-де и може се користити као брз и лак оброк, намаз или слаткиш, као додатак напи-цима и колачима, уз добре сиреве и вина. Комбинација је много, а ми у понуди има-мо седам укуса: лимун, ма-лина, аронија, шумско воће, лимун и ђумбир, какао и на-ранџа, јабука и цимет– каже Биљана Чубра.

Према њеним речима, за један килограм лиофи-лизованог воћа је потреб-но 10 килограма свежег воћа, тако да су сви витамини и минерали из воћа које се налази у меду концентрисани, а финални производ је изузетног уку-са. Породица Чубра користи сто посто природан сиров сунцокретов мед, а Предраг се иначе бави и пчеларством, тако да део меда којег користе потиче

из властитих кошница, док лиофилизовано воће набављају од провере-них произвођача.

-Воћни медни намаз са лимуном је најтраже-нији и изузетно је здрав, а његова предност је то што може да се стави у чај или у чашу млаке воде. Намаз са лимуном у који је додат ђумбир има специфичну орјенталну и егзотичну ноту, док намаз од шумског воћа садржи четири врсте воћа: купи-ну, малину, ризбизлу и боровницу. Деца највише воле намаз од ароније, а

ова комбинација је осмишљена тако да уз помоћ меда и ароније, подигнете свој имуни систем, очистите ваш ор-ганизам од тешких метала, а у борби против болести, намаз од ароније де-лује превентивно – објашњава Биљана Чубра.

Предраг додаје да захваљујући до-број сарадњи са Туристичком орга-низацијом Града Сремска Митровица своје производе су представили на бројним манифестацијама, међу који-ма издваја Сајам туризма у Београду, Вински парк у Сремској Митровици, Ноћни базар у Новом Саду и Међуна-родни сајам руралног стваралаштва у Републици Српској.

Воћни медни намази се могу про-наћи у продавницима здраве хране и боље снабдевеним маркетима, а та-кође се могу поручити и преко Фејсбук странице https://www.facebook.com/bizzzzibee/. Величина паковања је 250 грама, а цена једне теглице је 450 ди-нара.

С. Михајловић

Са доласком лета, и оживљавањем природе, оживео је и животињски

свет у Срему. Возећи се по сремским атарима, крај пута се могу уочити број-не дивље животиње, које су дочекале прве зраке сунца и кренуле у шетњу или лов. Ипак, ове животиње све чешће је могуће видети и на самом путу, и то – прегажене. Мало због њихове нео-презности, јер, шта зна животиња шта је пут, а мало и због неопрезности са-мих возача, животи и једних и других доведени су у питање.

У вожњи међу сремским њивама, и наша екипа је налетела на неколико оваквих случајева, а на путу су се на-лазиле лисице, ласице, зечеви, глода-ри... Стручни сарадник у Специјалном резервату природе Засавица Михајло

Станковић објашњава откуд сав тај животињски свет на путевима, и на какве све живуљке у ноћној и дневној вожњи можемо налетети:

– Када говоримо о самом страдању животиња на путевима морамо да имамо на уму две ствари. Једна је да животиње долазе на пут због темпера-туре, а друга да долазе због хране. Нај-чешће на пут долазе гмизавци, ту због температуре и неопрезности страдају, паа тако страдали привлаче птице и сисаре који се њима хране. Тако, када дођу да их поједу, дешава се да стра-дају и оне – прича Михајло Станковић

и додаје: – Највећа стра-дања су обично ако поред путева имамо узани појас високе траве. Онда живо-тиња, када хоће да пређе пут, буквално излети из те траве и налети на аутомо-бил. Са једне стране, нема преглед, а са друге стране, она се у трави осећа си-гурно и када изађе на пут није обазрива. На једном путу, може се пронаћи чак 20 врста у току године. На пример, на подручју Заса-вице, за неких 18 година је страдало укупно преко две и по хиљаде јединки. Ради се о преко 40 врста пти-ца, преко 20 врста сисара, тако да су то велике цифре, знајући да многе од врста које су ту имају локално мале популације. Ако има неколико парова, уколико један страда, одмах настаје дефицит у самом екосистему.

Према његовим речима, у току годи-не на путевима се може наићи на вели-ки број различитих врста. Јазавци, зе-чеви, лисице су најчешћи. Затим, ситни глодари, мишеви, волухарице такође могу да буду врло често на путу. Када се ради о јежевима, велика страдања

су на путу од Сремске Митровице пре-ма Босуту и Шиду.

- Ова врста страдавања животиња може се посматрати и регионално, јер неке врсте су у неком делу територије бројније, па, логично, највише и стра-дају. Што се тиче птица, најчешће су то ноћу сове, а преко дана су то пти-це грабљивице, које слете на пут да

поједу већ згаженог глодара. Водо-земци и гмизавци такође су ту врло заступљени. Када говоримо о водо-земцима, жабе су ту најбројније, и страдају и по неколико хиљада једин-ки годишње, јер, оне имају пролећну миграцију, и прелазе преко путева, без обзира на страдање, сваке године – прича Михајло Станковић и додаје да

на подручју Срема на путеви-ма врло често страдају змије. – На једној релативно краткој деоници, од само неколико километара, можемо да про-нађемо чак десет до петнаест јединки, које су у току једног дана или једне ноћи страда-ле. Код њих је страдање за-ступљено и дању и ноћу, јер асфалт ноћу исијава темпера-туру, и онда оне долазе да се греју. Тако опуштене на путу, бивају обично омамљене тем-пературом и постају неопрез-не. Уколико аутобомил иде ве-ликом брзином, просто нема шансе да их заобиђе или да се оне склоне – прича Михајло Станковић.

За крај, он апелује на воза-че да се на отвореним путе-вима придржавају ограни-чења брзине, како се не би десило да угрозе не само

животе животиња, него и сопствени.- Заиста, поведите рачуна о себи и

о животињама. Ради опште безбед-ности. Нема потребе да се јури, да се води несмотрено. Ово је време када је животињски свет нарочито активан и о томе треба повести рачуна, каже Станковић.

Н. Милошевић

ПУН ДОЖИВЉАЈ СВЕЖЕГ ВОЋА У ТЕГЛИЦИ

Слатки и здрави залогаји за уживање

Намаз са лимуном и ђумбиром

Медни намаз од ароније

ОВИХ ДАНА НА СРЕМСКИМ ДРУМОВИМА

Дивље животиње - опасност на путевима

Михајло Станковић

Среда, 8. јул 2020.24

Дана 4. јула навршило се осам година

откако није са нама наш драги

ВОЈИСЛАВ МИКА

УГЉЕШИЋ1948 – 2012.

Драги наш Мико никада Те

нећемо заборавити. Увек са

нама у срцу и мислима.

Твоја мајка Милица са

породицом

Дана 9.7.2020. навршава се шест месеци од смрти

драгог супруга, оца, свекра и деде

РАНКА

ШТРБАЧКОГ1948 – 2020.

Твоја супруга Гаца и син

Браца са породицом

Сећање

ТОМИСЛАВ

ТОМИЋ1950 – 2019.из Беочина

С љубављу и поштовањем.

супруга Милунка, синови

Љубомир, Борко и

Миладин и унуци Теодора,

Александар, Јована и Вук

Деветнаест година како није са нама наша

ВЕСНА2001 – 2020.

Била си звезда која се рано

угасила али ћеш у нашим

срцима сијати вечно са

сузама у очима и болом

у души. Чуваћемо те од

заборава.

Твоји мајка и ујак

Дана 13.7.2020. навршава се четири године од смрти

нашег драгог супруга, оца и деда

МИРОСЛАВА

ПЕЈАНОВИЋА

Живећеш вечно у срцима

и мислима и никад те неће

заборавити.

Твоја супруга Ружа, ћерка

Зорица, зет Мирослав, унука

Ива и унук Вања.

Дана 7. јула 2020. навршило се шест година од смрти

нашег драгог супруга, тате, таста, деде и прадеде

РАЈКА

ОРДАГИЋА

(1931 – 2014.)

Са поносом чувамо

успомену на тебе.

Твоја супруга Станица,

кћерка Видина са

породицом.

Дана 11.7.2020. године навршава се 12 година како није са нама наш драги теча, зет и шогор

ДРАШКО

БАДАЊАЦ

Сећају те се с поносом,

болом и тугом твоји:

Исидора, Кристина,

свастике Боба, Жанка

и Драгана и шогори

Драшко и Бата.

Дана 9.7.2020. навршава се шест месеци од смрти

драгог оца

РАНКА

ШТРБАЧКОГ1948 – 2020.

Твоја ћерка Андријана

са породицом

Дана 8.7.2020. навршава се петнаест година

како није са нама наш драги супруг и шогор

ИЛИЈА ТИШМА

Време не може излечити

тугу нити попунити

празнину коју си остзавио

за собом. Заувек ћеш

бити у нашим срцима и

мислима.

Твоји супруга Јулка и Жика

Дана 28.6.2020. у 44. години живота преминула је наша вољена

НАТАША

СТАНИВУКОВИЋ1976 – 2020.

Ожалошћени тата Марко,

супруг Слободан, ћерке

Мирјана, Тања и Сандра, унука

Милица, сестра Анђелка са

децом и остала родбина

Дана 1.7.2020. у 87. години живота преминуо је наш вољени

НИКОЛА

СТЕЦЕНКО БАТА1933 – 2020.

Ожалошћени: ћерке Татјана

и Тамара, син Иван, унучад

Катарина, Ксенија, Исидора

Александар, Лазар и Никола,

зетови , сестре Катарина и

Марија са породицама

Дана 11.7.2020. навршава се 40 дана од смрти

нашег вољеног

МИЛОРАДА МАЦУРИЋА

МАЦАНАиз Засавице 2

15.3.1953 – 7.6.2020

Сећање на његову доброту и љубав биће вечно.

Доживотно ће остати у нашим срцима.

Ожалошћени супруга Славица, син Никола

и сестра Иванка

Дана 11.7.2020. године навршава се дванаест

година како није са мном мој драги супруг

ДРАГОЉУБ ДРАШКО

БАДАЊАЦиз Лаћарка

Дванаест предугих година.

Отишао си, оставио бол и самоћу али си остао

у мом срцу, мојим мислима.

Твоја Јасмина.

Дана 8.7.2020. навршава се пет година од како

није са нама наш драги отац, супруг и деда

ЛАЗАР ЋИРИЋ8.7.2015 – 8.7.2020.

Ожалошћене породице Ћирић и Алатић

Дана 14.7.2020. навршило се три године како није

са нама наша драга мајка и бака

ДРАГИЦА

ИВАНКОВИЋ

Увек ћеш бити у нашим срцима и мислима.

Син Здравко, ћеркe Данијела и Марија

са породицама.

610-4

96 и

615-2

10

SREMSKEPORTAL !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Среда, 8. јул 2020. 25

Дана 20.6.2020. преминула је наша

АНИЦА СВИЛАР1930 -2020

С љубављу и поштовањем

чувамо успомену на тебе.

Ћерка Нена, унуке Оља и Јелена

и зет Марко

Дана 9.7.2020. навршава се шест месеци од смрти драгог оца

РАНКА ШТРБАЧКОГ1948 – 2020.

Заувек ћеш бити у мом срцу.

Ћерка Маријана са породицом

Дана 13.7.2020. године навршава седам година од када нас је

заувек напустио наш драги и вољени

БОРИСЛАВ РЕБИЋ

(1958 – 2013.)

Не дамо те ни времену,

ни забораву. Увек ћеш бити део

нас, наших мисли и наших срца.

Твоји најмилији.

РЕПУБЛИКА СРБИЈААУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНАГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦАГРАДСКА УПРАВА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУИ ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕСРЕМСКА МИТРОВИЦА

Градска управа за пољопривреду и заштиту животне средине Града Сремска Митровица на основу члана 10. Закона о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС" број 135/04 i 36/09 ) објављује,

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

О ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О ПОТРЕБИ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА ПРОЈЕКТА

НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУОбавештава се јавност да је носилац пројекта, „Vip mobile“ d.o.o. Beograd, Милутина

Миланковића1ж, Нови Београд, поднео захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину, Пројекта, радио-базна станица мобилне телефоније „NS2446_01 SМ _Sremska_Mitrovica_vatrogasni_toranj“ на катастарској парцели бр.4886/1 к.о. Сремска Митровица, у улици Пиварска бр.6, Сремска Митровица.

Увид у податке и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у просторијама Градске управе за пољопривреду и заштиту животне средине , у Сремској Митровици, Светог Димитрија 13, (соба бр. 53) у периоду од 9.7.2020.године до 20.7.2020.године, у времену од 10 до14 часова.

Сви заинтересовани могу у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења доставити своје мишљење у писаној форми Градској управи за пољопривреду и заштиту животне средине, Града Сремска Митровица, Светог Димитрија број 13.

Овај орган ће у року од 15 дана од дана истека рока из става 3. овог обавештења донети одлуку о томе да ли је за предложени пројекат потребна процена утицаја на животну средину.

У складу са Законом о пољопривредном земљишту (“Службени гласник РС”, број 62/06,65/08-др закон, 41/09, 112/2015, 80/17 и 95/18-др закон) и Правил-ником о условима и поступку давања у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у држав-ној својини (“Службени гласник РС”, број 16/2017, 111/2017, 18/2019, 45/2019, 3/2020 и 25/2020), Коми-сија за израду Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Инђија, расписује јавни позив свим физичким и прав-ним лицима, којим обавештава:

- образовнe установe - школe, стручнe пољопри-вреднe службe и социјалнe установe да им се може дати на коришћење површина пољопривредног земљишта у државној својини која је примерена де-латности којом се баве, а највише до 100 хектара;

- високообразовнe установe - факултетe и научнe институтe чији је оснивач држава и установe за из-вршење кривичних санкција да им се може дати на коришћење површина пољопривредног земљишта у државној својини која је примерена делатности којом се баве, а највише до 1.000 хектара;

- правнa лицa у државној својини регистрована за послове у области шумарства;

да доставе потребну документацију ради оства-ривања коришћења без плаћања накнаде пољопри-вредног земљишта у државној својини на територији Инђија за 2021. годину, до дана 31. октобра 2020.

године.

Потребна документација:

1) Захтев за остваривање бесплатног коришћења без плаћања накнаде потписан од стране одговорног лица

2) Акт о оснивању установе, односно извод из при-вредног регистра за правно лице (не старији од шест месеци); којим се доказује да је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе;

Подносиоци захтева достављају потребну до-кументацију из овог јавног позива, у неовереним

копијама које морају бити читљиве, при чему Ко-мисија, задржава право да у случају потребе затра-жи достављање оригинала или оверене копије доста-вљене документације.

Образац захтева може се преузети сваког радног дана од 7 до 15 часова, у просторијама Агенције за економски развој општине Инђија, Улица Цара Душа-на бр.1, или са сајта www.indjija.net.

Рок за достављање захтева и потребне документа-ције из овог јавног позива је 31. октобар 2020. године. Захтев приспео по истеку датума одређеног у овом јавним позиву сматраће се неблаговременим и Коми-сија ће га вратити подносиоцу неотворен.

Захтев са потребном документацијом се подноси непосредно на писарници општине или поштом, у за-твореној коверти са назнаком на предњој страни:

„Право коришћења пољопривредног земљишта у државној својини без плаћања накнаде за 2021. годи-ну“ за Комисију за израду Годишњег програма заштите,

уређења и коришћења пољопривредног земљишта за територији општине Инђија,

на адресу: Општина Инђија, ул. Цара Душана, бр. 1,

На полеђини коверте наводи се назив/име и пре-зиме и адреса подносиоца захтева.

Контакт особа за све информације у вези са овим јавним позивом је Лазар Горјановић, телефон: 022/561-322, локал 121, email: lazar.gorjanovic@indjija.net или лично у просторијама Агенције за економски развој општине Инђија, Цара Душана, бр. 1.

Овај јавни позив објавити у јавном гласилу „Службе-ни лист општине Инђија“, интернет страници општине Инђија: www.indjija.net, недељном листу „Сремске но-вине“ и огласним таблама месних канцеларија.

Председник Комисије

Новица Темуновић

Р е п у б л и к а С р б и ј а Општина Инђија

Скупштина општине

Комисија за израду Годишњег програмазаштите, уређења и коришћењапољопривредног земљишта општине Инђија

ЈАВНИ ПОЗИВЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА КОРИШЋЕЊА БЕЗ ПЛАЋАЊА НАКНАДЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА У ДРЖАВНОЈ СВОЈИНИ

НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ИНЂИЈА ЗА 2021. ГОДИНУ

Број: 06-81/2020-I-2Датум: 25.06. 2020. године

Среда, 8. јул 2020.26

Спомен плоча адвокату Јеврему Ви-дићу који је већ почетком усташ-ко-нацистичке окупације Сремске

Митровице одведен у логор Јадовно и тамо убијен, постављена је овог петка. На плочи, која се налазити на кући Видића, код пролаза на пијацу, уз Јеврема стоји и помен свим жртвама усташког злочина почињеног у граду на Сави. Иницијатива за постављање плоче потекла је од мит-ровачког лекара Димитрија Стојшића, а своју пуну подршку дао је и митровачки Завод за заштиту споменика културе.

За Љубишу Шулају, челника Завода, овај догађај представља још један у низу покушаја да се после неколико деценија исправи учињена грешка, те да се митро-вачким мученицима и страдалницима да идентитет, да се о њиховим судбинама и животима проговори и да се, најпосле, стави тачка на питање ко је, како, зашто и од кога страдавао током четворогдишње усташко-нацистичке страховладе у “Хр-ватској Митровици”.

- Наш циљ није да упиремо прст у било кога, нити било ко треба да се осећа повређеним или прозваним. Потребно је јасно одвојити злочинце од оних који то нису, а да бисмо то могли, важно је да на прави начин кажемо кроз шта је током окупације прошао наш град и његови становници. Ми желимо да исправимо једну неправду, а не да чинимо другу. Јевремова жртва и жртва других углед-них Митровчана била је дуго прећут-кивана и то само зато што се радило о угледним, имућним људима, адвокати-ма, трговцима, народним посланицима, људима блиским Двору. Сви они, међу којима је и Јеврем, страдали су зато што су били довољно угледни и отуда реал-на претња усташком режиму као људи који су око себе могли да окупе и орга-низују српски народ. Фашистичка тво-ревина НДХ је постојала, постојали су и фашисти-усташе, они су чинили у Срему што су чинили, али то не мора никога да вређа, тим пре што су од њихових руку страдавали и Мађари, Хрвати... сви они који се просто нису слагали са злочинач-ком политиком коју су Павелићеви пок-лоници спроводили на једном прилично

широком простору, каже у разговору за “Сремске” Шулаја.

Познато је да је НДХ поред физич-ког геноцида над Србима у Срему, а чија је жртва био и Јеврем Видић, спроводила културни и духовни ге-ноцид. Фрушкогорски манастири су пљачкани, паљени, минирани и све до краја прошлог века били су у прилич-но лошем стању. Због чега?

- Ситуација је била прилично тешка. Нека врста обнове јесте почела већ по-сле Другог светског рата, али је питање да ли се то уопште „обновом“ може зва-ти. Идеолошка држава имала је велики отклон према пуној, правој обнови и то је нарочито било видљиво у нашим крајевима који су страдали од Независне Државе Хрватске. Говорило се и писало о томе, постоје записници који сведоче да су власти, под изговором „да постоје и пречи послови“, свесно кочиле иниција-тиве које су долазиле да ли од Цркве, да ли од појединаца као што је био Динко Давидов и други.

Колико је идеолошка држава била јака, сведочи између осталог и то што није постојала свест да су фрушкогор-ски манастири били и остали значјни не

само као духовна, већ и као културна средишта прве класе. У Шишатовцу је боравио Вук Караџић, овде је уз помоћ Игумана Лукијана Мушицког правио на-црте за азбуку, сакупљао народне умот-ворине, у манастиру је записао неке од најзначајнијих народних песама. Хопово је нераздвојиво од Доситеја Обрадовића, Крушедол од Лазе Костића.

Давало се мало, ретко, „на кашициу“, тек колико се мора да се не уруши и оно што је остало, више као милостиња Црк-ви, а мање као израз јасне свести о зна-чају онога за шта се даје.

Када се кренуло са пуном обновом?

- Пуна обнова је почела у другој половини деведе-сетих година прошлог века. Почело се са систематским конзерваторско-рестаура-торским радовима, по јасно утврђеном правилу. Све до тада радило се стихијски, само најнужније. То је пре била импровизација него озбиљан систематски рад и једино што је прилично те-мељно одраћено, били су пописи штете.

Права обнова почела је од манасти-ра Хопово. Наша идеја била је да се ма-настирима врати аутентичан изглед из прве половине двадесетог века, дакле да након обнове буду онакви какви су били у моменту рушења. За тај период смо имали и највише докумената, фотогра-фија екстеријера и ентеријера, нацрта, пројеката и слично. Радови су ишли па-ралелно и радило се фазно. Ми нисмо имали план да рецимо кренемо са запа-да, од Привине Главе, па да завршимо са Великом Реметом. Одлучивало се на основу процене угрожености, неопход-них средстава и других параметара, при чему су средства издвајале покрајинске и републичке власти, ређе самоуправе, а дешавало се, као у случају Привине Гла-ве, да највећа средства приложи управо сам манастир.

Колико је сама Црква била укључе-на у те послове?

- У свим тим пословима имали смо одличну сарадњу са Српском Православ-ном Црквом. Све елаборате које смо из-рађивали односили смо у Сремске Кар-ловце и добијали благослов од Владике Василија.

Послови су били врло захтевни, оштећења заиста тешка, па смо тражили највеће стручњаке из републичког заво-да и наше стручњаке, како би конзерва-ција била што боља. Нарочито смо били ригорозни око обнове ентеријера. Об-нављали смо иконостасе, трудили се да вратимо оригинални изглед фрескама. У томе су нам доста помагале монахиње и монаси који су тада још били живи, а који

су живели у манастирима пре њиховог уништења од стране окупатора и усташа.

Да ли сте ви лично задовољни об-новом?

- Бићу најзадовољнији када завршимо радове у Кувеждину и када се мошти Све-тог Стефана Штиљановића врате у Ши-шатовац. Повратак моштију Светог Цара Уроша у Јазак најбоља су потврда висо-ког квалитета обнове. Процена Патријар-шије је била да Јазак има све услове за повратак Цара, па се надам да ћемо ус-коро дочекати и нашег Светог Деспота у Шишатову.

Шишатовачка Црква је монументална и преостају нам радови на ентеријеру. Они су прилично захтевни и скупи, јер је овај манастир некада био посебан по својој лепоти.

За Шишатовац се везује и страдање Рафаила Шишатовачког. Он је канони-зован, али се чини да је и даље мало познат јавности. Колико уопште зна-мо о страдању српског свештенства и монаштва у Срему?

- Однос НДХ према православном свештенству и монаштву био је гено-цидан. До краја августа 1941. године највећи део њих је депортован у логоре или протеран у ондашњу Србију. Они су страдавали као део елите, као носиоци духовног идентитета, браниоци српског културног и историјског наслеђа у Сре-му. О томе се након рата мало причало, то се прећуткивало, јер идеолошка држа-ва није имала капацитет да их апсорбује у сопствену матрицу.

Ја сам од монахиња слушао страшне приче о интернацијама, мучењима, о томе колико су Руска Загранична Црква и Београд притискали Немце да избаве свештенство из усташких канџи. Не тре-ба заборавити да су на милост и неми-лост усташама биле остављене и мошти наших светитеља, које су, поново зах-ваљујући напрома Београда, преношене у Србију и ту чуване од уништења.

Међу онима који су мученички постра-дали је и Свети Рафаило Момчиловић, Игуман Шишатовца, врсни академски сликар, који је убијен од усташа трећег августа 1941. у Славонској Пожеги. Био је тучен, малтретиран, чупана му је брада, а након изнемоглости је буквално био пре-гажен од њему сличних страдалника.

Фрушкогорски манастири били су и попришта борби. У њима су се, по-што је монаштво протерано, смењи-вале усташе и партизани који су овде имали своје штампарије, радионице за израду бомби, ту су биле базе, док је Хопово једно време било и Команд-но место. Да ли је можда то био разлог њиховог уништења?

- Мислим да нема речи да су то били војни циљеви, јер се онда поставља пи-тање, због чега су уништаване и паро-хијске цркве по селима? Када погледате праксу у НДХ, постаје вам јасно да се ради о унапред смишљеном истребљењу јед-ног народа којем је, како је писао Динко Давидов, било забрањено чак и да има право на своју кулутру, историју, култур-ни и духовни идентитет.

Сремци су своју историју омеђили манастирима. Њих су зидали деспоти, светитељи, и усташе су знале да ће, до-кле год су ти манастири живи, бити жив и српски идентитет у Срему. У томе треба тражити прави узрок уништења српских светиња у Фрушкој гори.

А како онда објаснити чињеницу да су остатке манастира након рата раз-влачили мештани околних села и од њих градили куће и помоћне објекте?

- Није лако дати одговор на то питање без дубинске анализе. Ми можемо рећи да су људи живели у беди, да су конаци који су били развлачени били срушени, да у њима никога није било, као и да је држава све такве идеје одобравала и подстицала чињеницом да није могла или хтела да понуди било какву помоћ. Међутим, то све није прави одговор, јер имамо и оне који то нису радили, па ми-слим да бисмо, ако заиста желимо да саз-намо зашто се то дешавало, морали да уђемо у појединачне главе, душе, срца, а то није баш најзахвалније.

Ја рецимо знам причу о једном Пав-ловчанину који се вратио из немачког заробљеништва на згариште, али је од-био да уђе у напуштену немачку кућу. Уместо тога, он је од остатака сопственог дома направио шупицу и ту се сместио. Потом је, у наредним годинама постепе-но обнављао своје домаћинство, упорно одбијајући да уђе у туђе. Са друге стране су они којима није био проблем да оду до манастирског конака и покупе што мисле да им треба и припада.

Данас смо све то оставили иза себе. Враћати се натраг не можемо, а ако же-лимо да идемо напред, морамо траси-рати нове путеве, увек познавајући оно кроз шта смо прошли. И у том смислу је улога фрушкогорских манастира од пр-воразредног значаја, јер они не говоре само о томе ко смо и шта смо, већ све-доче да смо страдавали од туђинске, али и од сопствене руке. Надам се да ћемо у будућности успети да избегнемо замке у које смо лако упадали. Страдалници су били и остали наш најбољи путоказ.

Разговарао: С. Лапчевић

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: ЉУБИША ШУЛАЈА, ДИРЕКТОР ЗАВОДА ЗА ЗАШТИTУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ

Страдалници су наш најбољи путоказ- Враћати се натраг не можемо, а ако желимо да идемо напред, морамо трасирати нове путеве, увек познавајући оно кроз шта смо прошли. И у том смислу је улога фрушкогорских манастира од прворазредног значаја, јер они не говоре само о томе ко смо и шта смо, већ сведоче да смо страдавали од туђинске, али и од сопствене руке. Надам се да ћемо у будућности успети да избегнемо замке у које смо лако упадали

Љубиша Шулаја

Свети Рафаило

Манастир Шишатовац

Манастир Кувеждин

Срушена Црква у Срему

Шишатовац након обнове

Мошти Цара Уроша у Јаску

Среда, 8. јул 2020. 27

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

СТАМБЕНО ПОСЛОВНИ ОБЈЕКАТ - Сремска Митровица

ПОДАЦИ О ГРАЂЕВИНСКИМ ПАРЦЕЛАМА

- локација парцеле је у улици Променада у Сремској Мит-ровици.

- уписана у Лист непокретности број 1029 к.о.Сремска Митро-вица, у јавној својини - Града Сремска Митровица

- парцела се налази у I зони

УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ НА ПАРЦЕЛИ

у складу са Изменама и допунама Плана детаљне регулације насеља “Деканске баште” у Сремској Митровици (“Сл. Лист Града Сремска Митровица” број 17/2012)

- спратност објекта П+3 (део објекта уз улицу Променада) и П+0 (део објекта у задњем делу парцеле)

- Паркирање 1/2 на сопственој парцели и могућност 1/2 на јав-ном земљишту.

ПОЧЕТНА ТРЖИШНА ЦЕНА : 13.440,00 дин/м2 земљишта

Допринос за уређивање јавног грађевинског земљишта за изградњу стамбених објеката износи 10.189,03 дин/м2 нето повр-шине објекта.

Допринос за уређивање јавног грађевинског земљишта за изградњу пословних (комерцијалних) објеката износи 10.995,36 дин/м2 нето површине објекта.

У зависности од намене објекта предвиђене пројектом и у складу са објављеним подацима Републичког Завода за статисти-ку може доћи до измена у обрачуну доприноса.

ВИСИНА ДЕПОЗИТА: износи 20% од почетног износа откуп-нине за парцелу.

3. КОМУНАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ

Земљиште које је предмет овог Огласа је комунално опремље-но, следећом инфраструктуром:

1.објектима примарне и магистралне мреже2. објектима секундарне мреже:- атмосферска канализација,- фекална канализација - водовод ,- приступни пут - гасоводна мрежа- НН мрежаУколико је потребна већа снага НН мреже, Инвеститор је у

обавези да о свом трошку изгради нову трафо станицу у складу са условима које је дужан прибавити од надлежног предузећа.

Трошкови прикључења на објекте инфраструктуре падају на терет инвеститора.

На терет Стицаоца падају и посебни трошкови:

- трошкови нивелације, уређења терена и трошкови пред-виђени условима јавних предузећа у поступку издавања лока-цијских услова и грађевинске дозволе а који обухватају трошкове измештања постојећих мрежа и објеката примарне и секундарне инфраструктуре као и трошкови увођења у посед за предметну парцелу.

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

1. ПРЕДМЕТНО ЗЕМЉИШТЕ ОТУЂУЈЕ СЕ ИЗ ЈАВНЕ СВОЈИНЕ ГРАДА У СВОЈИНУ СТИЦАОЦУ .

2. Рок за привођење земљишта намени: 3 године од дана

закључивања Уговора о отуђењу.Под привођењем замљишта намени, подразумева се приба-

вљање грађевинске дозволе.У случају непривођења земљишта намени у предвиђеном

року Отуђилац има право да покрене поступак за раскид Угово-ра о отуђењу.

3. Почетна цена је утврђена без пореза.Обвезник плаћања пореза на пренос апсолутних права је Град

Сремска Митровица у складу са Законом о порезима на имови-ну (“Сл. гласник РС”, бр.26/2001, бр 80/2202, 80/2002- др.закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011,57/2012 - одлука УС, 47/2013 и 68/2014 – др.закон).

Право учешћа имају сва правна и физичка лица.. Изузетно од претходног става, учесник на огласу не може

бити лице: Које није измирило своје обавезе ( по основу закупа од-

носно отуђења грађевинског земљишта, накнаде и доприноса за уређење грађевинског земљишта и накнаде за коришћење грађевинског земљишта) према Управи и Граду,

Лице са којим је раскинут, односно отазан Уговор о закупу, односно Уговор о отуђењу због неизвршавања обавеза из Угово-ра и то у року од 5 (пет) година од дана раскида, односно отказа.

Предметно земљиште даје се у отуђење учеснику јавног над-метања који понуди највећи износ – цену по м/2 земљишта.

Минимални корак у јавном надметању износи 500,00 дин/м2.

Пријаве за јавно надметање подносе се у затвореној коверти са ознаком локације и броја парцеле, лично или поштом препо-ручено, на адресу: Градска управа за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица, ул.Светог Димитрија бр. 13, закључно са 10.08.2020.године

Благовремене су пријаве које стигну у Градску управу за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица дана 10.08.2020. године до 15 часова без обзира на начин доста-вљања.

Пријаве за јавно надметање садрже:

:: Име и презиме, адреса и матични број

грађана: назив и седиште, податке о упису у Ре-

гистар надлежног органа (број, датум и назив органа); Порески идентификациони број (ПИБ), потпис овлашћеног лица и печат.

.УЗ ПРИЈАВУ СЕ ПОДНОСИ :

- фотокопија личне карте, односно Решења надлежног органа о упису правног лица:

-доказ о уплаћеном депозиту који је утврђен у висини од 20% од почетног износа откупнине, уплатом на текући рачун број 840-1144804-98 – динарски депозит Града.

- видљива назнака на коју катастарску парцелу се односи- уредно овлашћење за заступање- потписану Изјаву о прихватању услова из Огласа (прибавља

се у Градској управи за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица, ул. Светог Димитрија бр.13)

-потврду Градске управе опште и заједничке послове и имо-вину Града Сремска Митровица да учесник јавног надметања није дужан по основу закупа односно отуђења грађевинског земљишта накнаде за уређење грађевинског земљишта и нак-наде за коришћење грађевинског земљишта.(прибавља се у Градској управи за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица, ул. Светог Димитрија бр.13)

-потврда надлежне Градске управе да није дужник по основу локалних јавних прихода на територији Града Сремска Митрови-ца.(прибавља се у Градској управи за буџет и локални економски развој Града Сремска Митровица , ул.Трг Светог Димитрија бр.8 - приземље)

-депозит се урачунава у откупнину

Ако пријава учесника не садржи све потребне податке, или су подаци дати супротно објављеним условима, или није при-мљен доказ о уплати депозита, Комисија ће затражити од учесни-ка да недостатке отклони пре почетка јавног надметања.

Учесник који не поступи по захтеву Комисије губи право учешћа у јавном надметању.

Учесницима јавног надметања који не добију земљиште, биће враћен уплаћени депозит у року од седам (7) дана од дана одржавања јавног надметања.

Право на повраћај депозита губи подносилац пријаве, коме је отуђено грађевинско земљиште уколико не закључи Уговор о отуђењу грађевинског земљишта у складу са Решењем о отуђењу грађевинског земљишта, у року од 30 дана од дана од дана достављања истог.

Решење се доставља свим учесницима у јавном надметању и Градском Правобранилаштву Града Сремска Митровица.

. Јавном надметању дужан је да присуствује подносилац пријаве или лице које подносилац пријаве овласти да учествује у поступку, на основу овлашћења овереног код јавног бележника.

По обављеном јавном надметању Комисија у року од 5 дана, сачињава предлог Решења о отућењу земљишта и доставља Градском већу.

Решење о отуђењу доноси Градско Веће Града Сремска Мит-ровица.

Учесник јавног надметања коме је дато – отуђено земљиште,дужан је да плати излицитирану цену у целости у року од 7 дана по закључивању Уговора.

-

Митровица.

Графички приказ парцелa биће истакнут на Огласној табли Градске управе за опште и заједничке послове и имовину Града Сремска Митровица

На основу Закључка ГРАДСКОГ ВЕЋА ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА број 463-95/2020-III од 21.05.2020. године, Градска управа за опште и заједничке послове и имовину, објављује

О Г Л А СО ОТУЂЕЊУ НЕИЗГРАЂЕНОГ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

ИЗ ЈАВНЕ СВОЈИНЕ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА РАДИ ИЗГРАДЊЕ ОБЈЕКТАПУТЕМ

УСМЕНОГ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА

У суботу 27. јуна у Сремским Карловци-ма, на иницијативу одбојкашког клуба

Стражилово одржан је турнир у одбојци за играче кадетског узраста. Како је због пандемије Корона вируса у марту месецу, у четвртфиналу прекинуто првенство Војво-дине у овом узрасту и после није наставље-но, то су клубови, који су изборили право учешћа у овогодишњем четвртфиналу у сопственој организацији и договору, пру-жили шансу својим младим играчима да се састану и одмере снаге између себе. Од осам учесника овогодишњег четвртфина-ла првенства Војводине за кадете изоста-ла је једино екипа Војводина НС Семе из Новог Сада, док су се остали одазвали овој иницијативи.

Био је то прави празник одбојке, а играло се на два терена у салама ОШ „23. октобар” и „Соколског дома”. Митровачки одбојкаши били су у групи Б, са екипама Футога, Пар-тизана из Бача и другом екипом домаћина Стражилово ИИ. На самом старту турнира десио се мали кикс против расположене екипе Партизана из Бача али је на крају у финалу турнира уследио потпуни реванш митровчана за тријумф на овом, незванич-ном, овогодишњем првенству Војводине за кадете.

Тренер митровачких одбојкаша, Ста-нислав Савић прокоментарисао је наступ своје екипе и постигнут успех.

- Истина је, стартовали смо на овом такмичењу за нас неочекиваним поразом у првом колу групе, против одличне екипе Партизана из Бача. Имали смо контролу утакмице у првом сету, када смо се на ре-зултату 14:8 за нас једноставно превише опустили и ушли у серију грешака, коју је наш противник спремно дочекао и казнио. Сигурно је томе допринела и мала изме-на у саставу екипе што се тиче позиција у игри, па је било потребно мало времена да се моји играчи самоорганизују и договоре између себе али смо то успешно решили „у ходу“. Драго ми је због мојих момака јер је овогодишње првенство Војводине за ка-дете требало да буде круна мог и њиховог трогодишњег рада са генерацијом годишта 2002., која чини окосницу овогодишње ка-детске екипе Срем Итона. Они су започели своје такмичење самном као тренером, пре три године на Новогодишњем фестивалу одбојке у Новом Саду, где су у конкуренцији пионира тада стигли до финала и освојили златну медаљу. Потом су се исте сезоне, у финалу првенства Војводине за пионире, опет у финалу окитили сребрном медаљом. Ове године, на Новогодишњем фестивалу одбојке у конкуренцији кадета моја екипа је као учесник финала стигла до сребрне медаље након пораза од новосадске Војво-дине НС Семе у финалу турнира, да би сада, на овом турниру у Сремским Карловцима, који је на неки начин по саставу учесника незванична завршница овогодишњег пр-венства Војводине за кадете, поново стигли до финала и тријумфа над екипом Партиза-на из Бача у борби за злато! Сматрам да је то један велики успех свих нас заједно, круна трогодишњег рада и добра основа за бу-дућност. Највише ме радује чињеница да су

сви ови успеси постигнути са играчима из нашег града, који овим путем на најлепши могући начин афирмишу Сремску Митро-вицу и њену одојку. Морам да напоменем да је ова екипа изнедрила 3 играча који су били чланови кадетске репрезентације Србије – Бојан Милутиновић (2002), Урош Ђорђић (2002) и Лука Јуришић (2003), док се у пионирској репрезентацији Србије из ове екипе тренутно налази Андреј Цвитковић (2006). Мислим да овај податак довољно говори о томе колико треба као клуб и град да будемо поносни на ове момке и њихове успехе, рекао је Савић.

Свако такмичење има своје хероје

Занимало нас је такође који су то утисци о екипи Срем Итона, које је стручни штаб понео са овог турнира.

- Знате, свако такмичење има своје „хе-роје“ које креира тренутна инспирација, мотивација, жеља за доказивањем. Мене као тренера увек весели када ми се наметну нека нова лица, која до тада нису била у пр-вом плану! Ова генерација је на свом старту пре три године избацила Бојана Милутино-вића и Уроша Ђорђића који су на неки начи били предводници ове генерације. Када сумирам утиске протекле сезоне онда сва-како морам да истакнем појаву Огњена Љу-бишића, који се овој генерацији прикључио из допунске селекције, помало изненадно, са одређеним закашњењем, да би након краткотрајног колебања и лутања, загризао на прави начин и направио једну сјајну се-зону за собом, кроз коју је показао да се у будућности на њега може озбиљно рачуна-ти. Сам турнир за нама, поред већ наброја-них играча, избацио је по мени још два нова имена, то су Лука Јуришић кога смо изгледа коначно добили на позицији коректора и Милош Миковић, момак који је ушао нека-ко тихо, на мала врата и попунио позицију либера. Он је иначе по природи тих момак, за мој тренерски укус и схватање чак мало сувише тих али је сигурно да крије у себи одређени потенцијал који се можда конач-но показао на овој позицији! Из утакмице

у утакмицу Милош је био све сигурнији, што ме је заиста и изненадило и обрадова-ло. Био бих најсрећнији када би ово била прекретница у његовом спортском путу и када би после овога клуб у њему добио на-следника Срђана Бугариновића, који је до прошле године и одласка на студије у Нови Сад успешно играо на тој позицији. Верујем да је Милош исто био изненађен мојом од-луком да га „гурнем у ватру“ на овом такми-чењу али се после почене треме, врло брзо снашао и пронашао у новој улози. Поред ових играча у блиској будућности раз-мишљам о Владимиру Ћорићу, коме тре-нутно мењамо позицију и пребацујемо га са либера на примача јер очекујемо да ће значајно израсти, а лице које се некако све више намеће је и најмлађи члан екипе, Лука Маћешић, дечко који наговештава да има много тога да нам у будућности исприча о игри одбојке. Такође радује ме повратак Вељка Милојковића и Давида Перковића, два важна играча за нашу елкипу који су

после краће паузе у току прошле сезоне поново са нама. Мислим да су они сада потпуно свесни колико нам значе и колико смо као клуб поносни што су наши чланови. Не могу а да не наведем и Бојана Петковића и Бранислава Рољића, за које сам сигуран да ће већ колико на неком од наредних такмичења експлодирати и показати да им оправдано посвећујемо пажњу, пружамо подршку и верујемо у њих. На крају ћу на-вести тренутно нашу најмлађу звезду када су у питању националне селекције Андреја Цвитковића, дечака изузетног потенцијала. За ово дете сам посебно везан, јер се ради о сину Бранисалва Цвитовића једног од иг-рача из моје прве генерације у тренерском послу када сам био тренер тадашњег ОК Цорн из Сремске Митровице. Овај момак носи одбојку у крви. Поред моје искрене жеље да он то у будућности потврди и пре-вазиђе свог оца кога памтимо као једног од најбољих митровачких одбојкаша свих вре-мена, мало сам забринут због његовог по мени прераног одласка у Нови Сад у редове ОК Војводина НС Семе. На основу тридесе-тогодишњег искуства у одбојци, а добро по-знавајући и прилике у овом спорту и само дете, не могу а да не гледам са извесном дозом зебње на његову адаптацију у новој средини. Ми сви знамо да је новосадски одбојкашки клуб Војводина НС Семе најја-чи и најорганизованији клуб у нашој земљи и ту нема никакве сумње али моја тренер-ска филозофија је да би играч успео у про-фесионалној каријери, он по мом дубоком уверењу, у велики клуб мора да оде као већ афирмисан и доказан играч у својој среди-ни, не као потенцијал! Све друго је велики ризик, са несагледивим последицама. Од како смо најталентованију децу почели да сабирамо само на једно место имамо општи пад квалитета на свим нивоима такмичења, што је контрапродуктивно и за тај спорт и за ту децу јер она одласком у један центар више немају с ким да се такмиче и почину

прерано голу борбу за опстанак у тој маши-нерији која негативно утиче на развој њихо-вих пуних потенцијала. Да имам могућност, ја бих у циљу оздрављења спорта, а посеб-но мушке одбојке у Србији, законом забра-нио великим клубовима да узимају децу од малих клубова пре њиховог пунолетства и то би, уверен сам, врло брзо почело да даје резултате у корист целокупног система, јер спорт неможете и несмете посматрати ван контекста шире друштвене заједнице, чија је он само надградња и важан чинилац у социјализацији друштва. Мислим да нисам усамљен у овом ставу, да многи људи и моје колеге размишљају на овај начин и да је време да се ствари почну мењати на боље. Сремска Митровица и њена мушка одбојка су пример како се новац из буџета града на прави начин може инвестирати у младе људе из сопствене средине који предста-вљају будућу окосницу нашег друштва, ре-као је Савић.

Митровица на првом месту

Упитан да каже нешто о будућности мушке одбојке у Сремској Митровици тре-нер Савић је додао:

- Добро вам је позната моја концепција рада, која гласи Митровица и митровачка деца на првом месту! Ево, три године како сам тренер ГОК „Срем ЕАТОН” не отступам од ове концепције и сматрам је једином исправном за градове величине Сремс-ке Митровице. То је наравно тежи пут, јер морате да уложите огромно знање, рад и труд да би сте понекад савладали тренутни „недостатак већег квалитета“ у одређеној генерацији, а да се то не осети много ре-зултатски али мене и мој рад препознају управо по томе по томе да доследно ис-трајавам на вери у моћ знања и самопре-горног рада и да се не плашим никаквих животних и спортских изазова, нити „тежих путева”. Једноставно не размишљам о томе на тај начин, већ се фокусирам на систе-матичан и стручан рад. У томе ми помажу мој помоћник и тренер млађих категорија Ненад Пајић и професор и тренер млађих категорија Зоран Ковачић. Њих двојица обезбеђују квалитет у бази, који се после кроз селекције Клуба бруси и подиже на виши ниво. Тренутно ми је преокупација да поред њих, клуб изнађе могућности да ан-гажује и придобије још стручних сарадника за децу на полазним пунктовима у граду, како би смо у будућности још више поди-гли квалитет рада, резултата и израсли у стабилан и препознатљив центар одбојке у Србији. Надам се да ће локална самоуправа препознати ове наше напоре и пружити нам још снажнију подршку у томе. Мислим да је наша сарадња у протекле три године била на обострано задовољство и надам се да смо у њиховим очима оправдали пове-рење које су нам указали.

Н. Л.

Среда, 8. јул 2020.28

КПЗ Сремска МитровицаЕргела “Пролеће”Списак коња за продају

СПИСАК: ОМАД ПРИПЛОД

ОДБОЈКА

Митровчанима прво место

Срем Итон – Партизан (Бач) 3-1 (25:17, 21:25, 25:16, 25:22) 96:80

Срем Итон: Милутиновић Бојан кап., Ђорђић Урош, Љубишић Огњен, Милојковић Вељко, Перковић Давид, Јуришић Лука, Миковић Милош либ.,

Маћешић Лука. Тренери: Савић Станислав и Пајић Ненад

Сам турнир за нама, поред већ

набројаних играча, избацио је по мени још два нова имена, то су Лука Јуришић кога смо изгледа коначно добили на позицији коректора и Милош Миковић

"

Најважнија је струка

Срем Итон

Среда, 8. јул 2020. 29СПОРТ

Фудбалери Тополе Спорт Клуба и Инђије су одиграли прву тренинг

утакмицу од недавног старта припре-ма два тима. Сама утакмица је одигра-на по изузетно добро припремљеном терену у Сенти. Два тима су пружила врло добру представу за овај део при-према после само две недеље паузе у првенству.

У првом полувремену Инђија је више пута опасно угрозила гол домаћи-на, а до вођства је стигла средином тог дела утакмице. Играо се 31', када је на семафору било: 0: 1. Била је то брза полуконтра Инђинчана која је ишла по десној страни напада госта. После употребљивог центаршута виђена је права мајсторија Димитријевића. Овај играч је полувисоку лопту захватио маказицама и спровео је у мрежу крај немоћног голмана домаћина.

У другом делу меча нешто јачи при-тисак домаћина ка голу госта. Извр-

шене су бројне измене, а једини гол је постигнут на необичан начин. Био је то 89'. 1: 1. Био је то слободан ударац за домаћина са неких 20.метара од гола Антића. Одбрана госта се намештала, а Томановић је само пласирао лопту у супротни угао од места где је голман Инђије био и намештао живи зид.

Два стратега на крају утакмице могу да буду задовољни виђеним на тере-ну. До старта новог првенства је ос-тало још непуне четири недеље рада. Инђинчани путују на Златибор где ће провести две недеље у наставку при-према.

ИНЂИЈА: Станивуковић, Цуцин, Илић, Михајлов, Шево, Милан Јањић, Алекса Јовановић, Димитров, Бастајић, Елиомар, Димитријевић. Играли су још: Антић, Голубовић, Расхид, Вукићевић, Аврамовић, Душић.

A. Б.

Као и већина клубова, која држи до имена и угледа, тако је и ФК Напре-

дак из Попинаца започео припреме пред нову, 2020 - 2021. такмичарску се-зону. Оживео је чувени терен, један од најквалитетнијих у Срему: тренер Чеда Гужвић и председник Зоран Кокано-вић (по потреби и првотимац), органи-зовали су прву прозивку играча, одн. први тренинг.

- За фудбалере Напретка била је не-планирано дуга пауза – каже Зоран Ко-кановић – Међутим, за челнике клуба, практично, није било одмора. Трудили смо се да одржавамо терен, трибине, клубске просторије... Играчки кадар је појачан, освежен. Вратили су нам се из Доњег Срема 2015 Ненад Митровић и Никола Рагастовац. Оно што нам је веома битно било, задржали смо све играче.

Спортској, фудбалској јавности је добро познато да је Напредак један од најстаријих фудбалских клубова у Срему и да ове године слави век

постојања.- Вредан јубилеј достојно ћемо обе-

лежити – наставља председник Кока-новић – Ради се документарни филм о фудбалу у Попинцима. Ако нас ова тренутна ситуација не моремети, пре-мијера филма би требало да буде са Славу Попинаца, 26. јула. Тим поводом, гостоваће нам и један од најреномира-нијих клубова. Но, видећемо још шта ће бити.

Голман Драги Николић је најискус-нији превотимац, 1971 годиште.

- Иза нас је први тренинг – истиче Николић – У нову сезону ћемо ући поприлично појачани. Амбициј су нам да будемо стабилан сремсколигаш, али и да искористимо прилике за нешто више.

Пребогата каријера је иза Нико-лића.

- Пошто сам из Батајнице, почео сам својевремену у БСК-у – враћа филм Драги Николић - Даље су следили: Будућност из Добановаца, БАСК из Бе-

ограда, повратак у БСК, па Омладинац из Нових Бановаца, први пут у Напре-дак из Попинаца, Слога из Крњешева-ца, Подунавац из Белегиша, па понов о Напредак, где ћу и окончати каријеру и то су средини која се последњих го-дина „фудбалски пробудила“. Драго ми је да се клуб полако враћа на место, које му по свему припада.

У фудбалском свету добро је позна-то име Чеде Гужвића, шефа струке у Напретку.

- После предуге паузе, започели смо припреме, које би требало да трају 25 радних дана – рапортира тренер Гу-жвић – Поред тренинга, планирамо 7-8 контролних мечева. Прва провера биће нам 11. јула против Јединства из Старе Пазове. Биће узглавном утакми-це против клубова из виших рангова. У сваком случају, имамо све услове да се добро припремимо за једну напор-ну сезону. Сви се надамо да нормално протећи. Надамо се месту међу првих неколико екипа. Ж.Р.

Нови члан сремсколигашког друштва, Сремац из Добринаца,

започео је с припремама пред нову се-зону. Оживело је игралиште поред чу-вене „добриначке Дударе“. Чигледно је да су се фудбала зажелели како играчи, тако и управа клуба, али и навијачћи, који су испратили први тренинг.

- Све је спремно за почетак новог такмичења – истиче председник клуба Радослав Вукајловић – Реновиране су свлачионице, као и спољна и унутра-шња ограда око игралишта. Врло брзо ће почети радови на постављању рефлектора и трибина. Наравно, оче-

кујемо подршку локалне самоуправе. Тако би се створили сви услови да се млади из Добринаца још више приво-ле фудбалу.

Амбиције?- Спортска јавност памти „бразилску

атмосферу“ , коју смо приредили пре годину дана када смо славили улазили у Међуопштинску лигу – Исток – наста-вља председник Вукајловић и , уз сме-шак, наставља – Можемо приредити нешто слично и за годину дана. Зашто да не!?

Једна од новина у Фудбалском клу-бу Сремац је и нови шеф струке, Ђорђе

Малетић.- Добро познајем и Добринце, као

фудбалску средину, а и неке играче с којима сам сарађивао, попут Вукаљо-вића и Станисављевића – каже Мале-тић – Довели смо, по мени, добра поја-чања, као што су Митровић, Путица, Васиљевић и Лошић. На овоме нећемо стати. Уз, пре свега добар, рад можемо бити конкурентна екипа у Сремској лиги. Планирали смо пет-шест контол-них утакмица и за сада смо договори-ли провере против Словена уз Руме и две против Јадрана из Голубинаца.

Ж. Р.

Удружење инвалида рада и осталих пензионера и особа са инвалиди-

тетом Стара Пазова прошле недеље учествовало је на Покрајинским спорт-ским играма у Сремским Карловцима и у конкуренцији седам екипа освоји-ло девет медаља. Удружење су пред-стављали искусни такмичари из Нове Пазове, капитен Раде Шорак, Митар Костић и Витомир Ристовић. Такми-чили су се у пикаду, висећој кугли и ба-цању плочица. Освојили су прво, друго и треће место.

Сваки пут екипу на такмичења води председник Удружења инвалида рада и осталих пензионера и особа са ин-валидитетом Стара Пазова Пера Уро-шевић.

- Презадовољан сам и честитам нашој екипи, такмичари су констатно одлични и увек су међу најбољима. Такмичење се одржава два пута го-дишње, они су уигран тим, капитен Раде се такмичи у овим дисциплинама већ преко двадесет година и увек беле-жи добре резултате – каже Урошевић.

Успех је утолико већи јер ова екипа тренира с времена на време на импро-визованим теренима у Новој Пазови.

У Сремским Карловцима били су добри услови за надметање у овим дисциплинама и организација је била на високом нивоу.

- Домаћини су нас лепо дочекали, обезбедили доручак и ручак, осве-жење у виду базалкохолних напитака и после свечане доделе медаља орга-низовали дружење уз музику – каже председник пазовачког Удружења.

У исто време, на другој врсти такми-чења учествовало је Удружење па-раплегичара „Фрушка гора – Срем“ са седиштем у Старој Пазови. Како би то

рекли у спортском жаргону, у густом распореду, кувању три котлића у осам дана, показали су да умеју и могу да скувају веома укусну рибљу чорбу на такмичењу Златни котлић Баната у Зрењанину. Шест дана касније, нешто бројнија екипа овог Удружења, ишла је у Гложане на такмичење у кувању секељи гулаша а, само два дана после тога, учествовали су на првом котлићу за особе са инвалидитетом Ловачка прича у Крчедину. На сва три такми-чења главни кувар Удружења био је Слободан Пуповац.

- Нема ту неке тајне у рецепту и ку-вању, састојци су познати, само их тре-ба добро дозирати и скувати – скром-но каже Слободан, који се ретко када са такмичења враћа без трофеја.

Б. Родић

ФУДБАЛ

Високи циљеви Напретка- После предуге паузе, започели смо припреме, које би требало да трају 25 радних дана – рапортира тренер Гужвић – Поред тренинга, планирамо 7-8 контролних мечева. Прва провера биће нам 11. јула против Јединства из Старе Пазове

На терену у Попинцима

ФУДБАЛ

Бити на добром путу

Сремац почео са тренинзима

ЗА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

Пазовчани увек међу најбољима

Слободан Пуповац

Победничка екипа са председником удружења

ФУДБАЛ

Нерешено, за почетак

Среда, 8. јул 2020.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

Фудбалери инђијског суперлигаша су се окупили како би започели при-

преме за нову сезону. После мини одмо-ра, који то практично и није био, стадион је поново оживео са стручним штабом и играчима. Ту је било доста нових лица, али су фалили и неки играчи који су били и носиоци игре у прошлој сезони. Но то су помало већ и уобичајене слике пред сваки старт припрема који муче зелено бели табор.

Ипак било је видно добро располо-жење и поред болести неколико играча и чланова Управног одбора, међу који-ма су председник Драган Пилиповић и спортски директор Иван Ивовић. Њи-хов повратак се очекује у наредних пар дана.

То није сметало да шеф стручног шта-ба Александар Јањић изложи шта очекује његове пулене у наредном периоду.

- Пре свега треба да видимо ко је са нама. То је прва ствар и онда ћемо у на-редна три дана колико имамо овде да ра-димо да се организујемо. Да направимо неки увод. Касније са обзиром да је мала пауза, настављамо у пуном ритму, обиму и интезитету, тако да су ово припреме врло специфичне јер није било ни мало паузе за играче. Из тог разлога ће нам бити олакшано и нећемо морати да ра-димо неке ствари које радимо обично у самом старту припрема. Врло брзо ћемо почети и са утакмицама. Онда одлазимо

на припреме на Златибор, каже Јањић. Сем већ званично пристиглог Силве

ту је било и доста нових лица. Своје шан-се ће покушати да искористе и момци из омладинског састава као бонус играчи. Зељковић је један од њих који је имао довољно стрпљења да крочи међу сени-оре.

Капитен тима Брана Илић је по ко зна који пут на истим почецима пред нову сезону,

- Није ни велики одмор био. Тако да

као да и нисмо одлазили одавде. Мало је онако чудна атмосфера, због овог што се поново дешава. Нисмо на сто посто да тако кажем, пошто немамо неке тачне ин-формације шта ће се дешавати. У сваком случају, мислим да су сви момци спремни за почетак. Сигурно су нам много важне припреме. То је најважнији део пред пр-венство. Надам се да ћемо их одрадити како треба и да ћемо много лакше да иг-рамо у наредној сезони, каже Илић.

А. Б.

Након успеха кадета ГОК Срем Итон из Сремске Митровице, који су на

турниру у Сремским Карловцима у кон-куренцији осам екипа стигли до првог места и златне медаље, најмлађи митро-вачки одбојкаши, претпионири (дечаци 2006+) су у недељу, на истом месту, у кон-куренцији четири екипе поновили успех својих старијих другова и освојили још једну златну медаљу за Сремску Митро-вицу и свој клуб.

Наступом својих најмлађих одбојка-ша, ГОК Срем Итон је пошло за руком да у два дана освоји две златне медаље са две селекције: кадети (2002) и претпионири (2006) и тиме потврди своју доминацију на територији Срема када је у питању рад са децом и омладином. Тако је на најлепши могући начин стављена тачка на сезону 2019/20. и сада следи заслужен одмор до почетка августа и старта при-према за сезону.

Најмлађу селекцију ГОК Срем Итон чине углавном деца из ОШ „Слободан Бајић – Паја” са којима ради професор и тренер Зоран Ковачић. У пратњи екипе као тренер асистент био је и Јован Кова-чић, који тренутно наступа за сениорски састав Срема на позицији дизача. Јован је иначе и капитен сениорске екипе.

Постигнути резултати на турниру го-воре о доминацији младих одбојкаша

Срема у својој категорији, а изгубљен сет у утакмици против екипе Младости из Нове Пазове плод је жеље тренерског пара да након освојеног првог сета, којим је обезбеђено прво место на турниру шансу пруже свим играчима у саставу екипе. Капитен ове екипе Лука Маћешић је на прави начи предводио свој тим до тријумфа, а поред њега запажене улоге у екипи су имали и Андреј Цвитковић и Вук Лешчук. Лука и Андреј су успели дас а турнира у Карловцима донесу чак по две златне медаље јер су дан пре тога били у саставу кадетске екипе Срема.

- Успостављање пункта у ОШ „Сло-бодан Бајић – Паја” и сарадња са мојим пријатељем и колегом Зораном Кова-чићем су веома важни за будућност на-шег клуба и мушке одбојке у Сремској Митровици” – речи су тренера сениорс-ке екипе Станислава Савића којима је он прокоментарисао запажен наступ митровачких одбојкаша протеклог ви-

кенда. - Зоран је дугогодишњи одбојкаш нашег града, професор физичког васпи-тања и оно што је посебно важно истаћи дипломирани тренер одбојке, тако да је рад у бази поверен искусном и дока-заном стручњаку. Зато овај резултат на-ших најмлађих одбојкаша за мене није никакво изненађење. Поред тога Зоран је дуго година био и запажен одбојкашки судија, а данас обавља улогу делегата на утакмицама Друге лиге „Север”. Све ово је драгоцено за позиционирање митро-вачке одбојке и њен даљи развој. Надам се да ћемо у Клубу у следећој сезони по-вући даље потезе којима ће се у будућ-ности још више стави акценат на даље унапређење услова за рад у бази, као основног предуслова за континуиране и запажене резултате у смислу даљег пута Сремске Митровице ка постављеном циљу, а то је јак и стабилан регионални одбојкашки центар!”

С. Н.

Градски фудбалски клуб Словен из Руме је започео припреме за нову такмичар-

ску сезону. Иако још није познато у ком ће такмичењу играти познати румски клуб, председник Милорад Батало, овако види амбиције за нову сезону.

- Наш клуб има високе амбиције. Самим тим смо невезано за датум почетка првен-ства, започели са припремама. Имамо јако добру сарадњу са нашим тренерима, конди-ционим из Новог сада, Сашом Јанковићем, Светом Петковићем, Дејаном Ровчанином и на основу њиховог плана и програма од неких шест до седам недеља пред почетак првенства смо кренули у ове припреме. Очекујемо један квалитетан рад. Очекујемо да са оваквим начином рада ћемо се такми-чити за висок пласман у лиги. Без обзира у којој играли, пошто тај статус свих лига није решен. Очекује се у наредних десет до пет-насет дана да ће се и то знати. Ми једностав-но желимо да идемо на прво место без об-зира у којој лиги играли. Имамо један добар и квалитетан тим. Спој младости и искуства.

Уз квалитетан рад и добре услове ћемо им омогућити да иду на висок пласман, каже Батало.

Светислав Петковић. шеф стручног шта-ба Фудбалског клуба Словен је говорио у самом току припрема који очекује њега и његове пулене.

- Стартовали смо са припремама за ново првенство. Радунали смо да је то неких шест недеља и да ће првенство почети де-ветог августа као што се прича. Велики број младих играча је присутан. Настављамо тамо где смо стали. У тих шест недеља смо планирали једно шест пријатељских утак-мица. Летњи је период, па ако се још поне-ка прилика укаже за одигравање утакмица одиграћемо, додаје он.

Играчи нису стигни на старт припрема, како истиче Петковић “запуштени”. Сви су дошли са солидном кондицијом иако се ради о аматерском клубу. У томе им је мно-го помогао тренерски тандем (Маслић и Јо-вановић) који ради са млађим категоријама око месец дана. А. Б.

ФУДБАЛ

Високе амбиције у наступајућој сезони

OДБОЈКА

Итону прво место

Срем Итон – Младост (Нова Пазова) 2-1Срем Итон (претпионири): Давид Тадић, Младен Грбавац, Андреј Цвитко-

вић, Лука Маћешић кап., Вук Лешчук, Стефан Мијић, Никола Чампраг, Дејан Курјак, Лазар Ковачић, Петар Андријевић, Никола Андријевић, Душан Веско-вић. Тренери: Зоран Ковачић и Јован Ковачић.

Mитровчани

ФУДБАЛ

ИНЂИЈА

Зелено бели залетАлександар

ЈањићИнђијци на окупу

Среда, 8. јул 2020. 31

У суботу, 26. јуна у пре подневним сатима у организацији познатог

лаћарачког угоститеља, спортског рад-никаи бившег председника фудбалског клуба ЛСК Лазара Вулетића одржан је већ традиционални меморијални тур-нир у ного тенису “Раде Раковић Цаци”.

Како наводи организатор овог већ традиционалног турнира Лазар Ву-летић, турнир је замешљен тако да се одржи и сачува успомена и сећање на некада великог љубитеља фудбала и фудбалског клуба ЛСК из Лаћарка.

- Цаци је био велики друг, добар сарадник и много је допринео развоју фудбалскoг клуба, одрекао се редов-

ног запослења да би служио воље-ном клубу. Сада је на нама да кроз дружење и спортски дух успомену на Цација чувамо и наредних година, каже Вулетић.

На турниру је учествовало осам екипа и велики број навијача са целе територије Митровачке општине. По-беду је однео сада већ искусни лаћа-рачки двојац Александар Филиповић и Драган Вулетић.

Након турнира подељене су и при-кладне награде, а није изостало ни традиционално Сибреманско дружење које је трајало до касних вечерњих часова. С. Н.

Дилеме више нема, нови члан ФК Хајдук из Дивоша је Весељко Три-

вуновић!Играч који је током богате каријере

уписао шест наступа за нашу репре-зентацију и за национални тим пости-гао гол у утакмици против Израела 2011. године.

Уписао је чак 202 наступа у Супер-лиги Србије са постигнутих 14 голова

и подељеном 21 асистенцијом, чак три асистенције на свега четири утакми-це квалификација за Лигу Европе, као и 14 утакмица у најјачем фудбалском такмичењу Азербејџана.

Весељко је рођен јануара 1980. у Бања Луци, висок је 180 цм и игра на позицији централног везног.

Срем портал

Такмичари Кaрате клуба Фронт из Старе Пазове остварили су запаже-

не резултате на Првенству Србије за полетарце, пионире и наде у борбама и катама које је одржано у суботу у Чачку.

У катама бронзане медаље освоји-ли су Лазаревић Милан и Боровница Страхиња у категоријама Мушке наде, док су у борбама златну медаљу ос-војиле женске наде Сакса Екатарина и

Црнић Миа, као и Зоран Божичковић у категорији мушких нада, док је бронза-ну медаљу освојила пионирка Кресоја Теодора.

Ово је прво такмичење које је одр-жано након велике паузе која је про-узрокована пандемијом Ковид -19 ви-руса и реализовано је уз поштовање свих прописних мера заштите и пре-венције, између осталог без присуства родитеља и публике. РТВСП

Спуштена је завеза на такмичарску 2019/2020.

годину у Првој лиги. Иако је лигашки део првенства завршио на првом месту и директно се пласирао у фи-нале плеј-офа, шимановачки Металац није искористио „предност домаћег терена“, те је поражен од Фортуне из Новог Сада. Резултат неоче-киван: 2:14 (4453:4609). Веч после уводних сетова, било је очигледно да су играчи Металца „стегнути“, за разли-ку од ривала из Новог Сада, који је играо далеко опуштеније.

ПРВИ СЕТ: 0:2 (752:801); Игор Гра-овац – Винко Илић 201:173, Аљоша Дражић – Маринко Корда 208:233, Петрислав Каназир – Милан Цимеша 180:216 и Душан Ђурић – Марко Ци-меша 163:179.

ДРУГИ СЕТ: 0:2 (748:826); Петрислав Каназир – Марко Цимеша 164:200, Ду-шан Ђурић – Милан Цимеша 176:224, Игор Граовац – Маринко Корда 224:209 и Аљоша Дражић – Винко Илић 184:193. Укупно: 0:4 (1500:1627).

ТРЕЋИ СЕТ: 1:1 (737:679); Душан Ђу-

рић – Маринко Корда 232:144, Петри-слав Каназир – Винко Илић 147:162, Аљоша Дражић – Марко Цимеша 169:187 и Игор Граовац – Милан Ци-меша 189:186. Укупно: 1:5 (2237:2306).

ЧЕТВРТИ СЕТ: 0:2 (729:785); Аљо-ша Дражић – Милан Цимеша 193:203, Игор Граовац – Марко Цимеша 205:194, Душан Ђурић – Винко Илић 168:199 и Данко Перић – Маринко Кор-да 163:189. Укупно: 1:7 (2966:3091).

ПЕТИ СЕТ: 0:2 (776:804); први дубл, 386:391 (Игор Граовац 170, Аљоша Дра-жић 216 – Марко Цимеша 201, Милан

Цимеша 190); други дубл, 390:413 (Душан Ђурић 212, Данко Перић 178 – Маринко Корда 188, Вин-ко Илић 225). Укупно: 1:9 (3742:3895).

ШЕСТИ СЕТ: 1:1 (711:714); први дубл, 362:334 (Игор Граовац 167, Аљоша Дражић 195 – Маринко Корда 182, Дејан Шарић 152); дру-ги дубл, 349:380 (Душан Ђурић 180, Данко Перић 169 – Марко Цимеша 180, Милан Цимеша 200).

Укупно: 2:10 (4453#:4609). Поени за пи-нове: Металац 0, Фортуна 4. Коначан резултат: 2:14 (4453:4609).

МЕТАЛАЦ 4453 (185, 541): Игор Гра-овац 1156 (192,666), Аљоша Дражић 1165 (194,166), Петрислав Каназир (164,333), Душан Ђурић 1131 (188,5) и Данко Перић 510 (170).

ФОРТУНА 4609 (192,041): Марко Ци-меша 1141 (190, 166), Милан Цимеша 1219 (203,166), Маринко Корда 1145 (190,833), Винко Илић 952 (190,4) и Дејан Шарић 152.

Ж. Радивојевић

Спортска, одн. фудбалска јавност, не може да се ослободи „навике“ да

поистовећује два фудбалска клуба из Пећинаца: Доњи Срем и Доњи Срем 2015! Разлику покушава да објасни Ми-лош Гмизић, председник Доњег Срема 2015.

- Ми се не одричемо лепе историје – каже Гмизић – Клуб је постојао 93 године, али, околности су биле такве да се морао угасити. Од 2015. године у Пећинцима постоји нови клуб, који је морао да крене од почетка и под дру-гим именом. Од самог старта амбиције су се наметнуле „саме по себи“, јер је Доњи Срем 2015 има одличне услове за рад и велику подршку општине и привреде. Дакле, увек пут ка самом врху! Тежимо ка томе да увек окос-ницу клуба чине домаћи играчи. Зато су нам приоритети Школица

фудбала, пионири и кадети, а ускоро и омладинци. Трудимо се да добрим играма вратимо пиблику на стадион, јер нема лепшег осећаја него играти пред пуним трибинама. Дакле, фудбал у Пећинцима се враћа на „старе стазе“, а то се може постићи само поштеним радом и максималним залагањем.

Планови?- Тешко је планирати било шта –

признаје председник Гмизић – Много су нас пореметили ови проблеми с коронавирусом. Остаје жал и осећај да смо оштећени. Остали смо без обећаног баража, иако смо за наше услове уложили доста средстава и изгубили годину дана рада. У нову сезону улазимо још јачи и искус-нији и у сваком погледу спремни да нападнемо сам врх.

Ж. Радивојевић

КАРАТЕ

Одлични млади Пазовчани

Млади каратисти

РЕКРЕАЦИЈА

Филиповић и Вулетић најбољи

Са Меморијала

ФУДБАЛ

Хајдук помера границе!

Весељко Тривуновић

ФУДБАЛ

Поштујемо традицију, али идемо својим путем

Милош Гмизић

БОВЛИНГ

Металац сагорео

Meталац

У последњих десетак година сведо-ци смо наглих временских проме-

на. Годишња доба смењују се без пре-лазних раздобља, а дневне разлике у температури понекад износе 15 до 20 степени Целзијуса. Метеоролошке прилике имају велики утицај на здра-вље, а од тегоба које изазива промена времена пати готово половина светске популације.

Како каже прим. др Нада Зец Пе-тковић, специјалиста социјалне ме-дицине и директорка Завода за јавно здравље Сремска Митровица, опрез није на одмет, нарочито када времен-ски екстреми, веома хладне зиме и топла и спарна лета све више постају наша свакодневица.

- На временске осцилације, у већој или мањој мери, реагују сви, али их најтеже подносе хронични болесници. Упр-кос редовном спровођењу прописане терапије, симп-томи основне болести се појачавају, а метеоропатске тегобе су израженије и код жена у менопаузи. Уколико организам здравог човека реагује бурно на промену времена, препоручује се

детаљан лекарски преглед како би се установило да ли се ради о почетку неког обољења. „Критичне тачке” јесу прелази између годишњих доба, када су учесталије појаве болести и смрт-ности. У периоду наглих временских промена, непогода, ветра, кише, у ат-мосфери се ствара већа количина по-зитивних јона на које наш организам реагује. Биометеролози, који се баве проучавањем утицаја временских промена на здравље људи, кажу да тада функција хипоталамуса и хипо-физе може бити измењена, односно лучења хормона адреналина и серото-нина, што може да се повеже са поја-вом главобоље и мигрене. Наиласком сумрака или повећане облачности, у епифизи се из серотонина ствара ме-

латонин, који има важну улогу у регулисању днев-ног смењивања циклуса сна и будног стања. Нагла промена времена од вед-рог и сунчаног до облачног утиче на ниво мелатонина у организму, па постајемо поспани, инертни, потиш-тени током дана када је облачно. Наравно, све је ово много присутније код

сензитивнијих особа и свих хроничних болесника, како кардиоваскуларних, тако и гастроентеролошких, реумато-лошких, а посебно код психијатријских болесника, који много теже подносе те нагле промене времена – обајшњава прим. др Нада Зец Петковић.

Она каже да су најчешћи психички симптоми умор, нагле промене рас-положења, недостатак концентрације, безвољност, раздражљивост и неса-ница. Физички су главобоља, мигрена, мучнина, вртоглавица, реуматске тего-бе и болови у мишићима. Код болести срца и крвних судова може доћи до погоршање стања основне болести у виду убрзаног рада срца и пораста кр-вног притиска. Код органа за варење појачавају се знакови гастритиса и болови у стомаку у случају чира на желуцу и дванаестопалачном цреву. Нагла промена времена изазива већу учесталост срчаних и можданих уда-ра, прехлада, упале дисајних органа и астматичних напада код старијих особа и хроничних кардиоваскулар-них болесника. Срећом, проблеми који настају услед осцилација у тем-ператури, јонизацији, влажности и притиску ваздуха нестају чим се време стабилизује.

-Промена времена неповољно ути-че на нервни систем, па одређени део дана треба да одвојите за опуштање. Саветује се одмор у тихој, замраченој просторији, туширање наизменично топлом и хладном водом, а препору-чује се и испијање благих биљних чаје-ва. Неопходно је да узимате што више воћа и поврћа како би се организам очистио од токсина и снабдео корис-ним материјама. У случају поремећаја сна, пред одлазак на спавање не би требало да узимате обилне оброке. Исхрану би требало базирати на ин-тегралним житарицама, риби, поврћу и воћу уз правилан начин припреме, ритам и количину оброка – саветује докторка.

Још неки од савета су и да уколико не морате, немојте излазити из куће у раним јутарњим и касним вечерњим

сатима када су ниже температуре ваз-духа. Свакодневно проводите време на свежем ваздуху, будите активни, ре-довно се туширајте наизменично топ-лом и хладном водом и уносите што више витамина. Да бисте лакше подне-ли температурне осцилације, пређите на лагану храну, а смањите употребу соли и зачина или их потпуно избаци-те из употребе. Једите што више све-жег воћа и поврћа и узимајте довољно течности. Ако ван куће боравите дуже време у току дана, обуците се слоје-вито, водећи рачуна да одећа буде од природних материјала и прилагођена и за хладнији и топлији део дана. Ако имате хроничну болест, избегавајте могућност стреса и строго се придр-жавајте прописане терапије. Уколико сметње које осећате дуже трају и поја-чавају се, обратите се лекару. С. М.

Среда, 8. јул 2020.32

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica

www.poliklinikamadzic.rs info@poliklinikamadzic.rs

radnim danima od 9 do 20 Zasovasubotom od 8 do 14 Zasova

RADNO VREME

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica022 614 400 062 505 458

INTERNA MEDICINAKARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJAUROLOGIJA

NEUROLOGIJAHIRURGIJA

ONKOLOGIJA

022 614 400 065 920 20 11

RADIOLOGIJAUZ-4DKOLOR DOPLERGINEKOLOGIJAAKUŠERSTVOSTERILITETHEMATOLOGIJADERMATOVENEROLOGIJA

Кад време осцилира, здравље трпиНајчешћи психички симптоми су умор, нагле промене расположења, недостатак концентрације, безвољност, раздражљивост и несаница, док су физички главобоља, мигрена, мучнина, вртоглавица, реуматске тегобе и болови у мишићима

Низак притисак и успорен пулс

Низак притисак и успорен пулс код особа које пате од ниског при-тиска, услед промене времена може да дође до још израженијег пада крвног притиска. Препору-чује се конзумирање веће количи-не течности, воде, али не хладне, као и млаких незаслађених чајева и разблажених природних сокова. У летњим месецима људи склони паду притиска могу да конзуми-рају и минералну воду 1 до 2 чаше дневно.