PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 25 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

^A^AK, 28. JUN 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

U ovom broju

PREHRAMBENO

UGOSTITEQSKE

MATURANTI

strane 24. i 25.

Odr`ana izlo`ba “opel” oldtajmera

strana 35.

Berba “crvenog zlata” u draga~evskom kraju

strana 28.

ROD MAWI,

ALI KVALITET

MALINE

NEOSPORAN

QUBAV PREMA

AUTOMOBILIMA

ISTORIJSKE

VREDNOSTI

Stanojle Cane Bogi}evi}, povrtar iz Je`evice

NEMOJ,

PA SE NE BOJ

NEMOJ,

PA SE NE BOJ

strana 17.

„KLINTONKE”

NAPADAJU!

Sve vi{e qudi tra`i lekarsku pomo} zbog ujeda insekata

strana 15.

OPREZ!

MALA ^ETA,

A PROBLEMA

MNOGOstrana 7.

Dan sa komunalnim

policajcima

2 PETAK 28. JUN 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

Ministarstvo unu-

tra{wih poslo-

va Republike Sr-

bije, u saradwi sa Auto-

moto savezom Srbije i

Asocijacijom tehni~kih

pregleda vozila, od pone-

deqka sprovodi preven-

tivno-propagandnu akciju

poja~ane kontrole saobra-

}aja pod nazivom “IS-

PRAVNO VOZILO - BEZ-

BEDNO VOZILO”, koja }e

trajati do ve~eras, do 20

~asova. Osnovni ciq akci-

je je da se tokom turisti~ke

sezone besplatno proveri

tehni~ka ispravnost vozi-

la, kako bi se uo~ene neis-

pravnosti blagovremeno

otklonile, a time ostvari-

li povoqni preduslovi za

bezbedno odvijawe saobra-

}aja. Osim pomenutog,

znatno bi se pove}ao ste-

pen ispravnosti vozila na

na{im putevima.

Za vreme sprovo|ewa akci-

je, saobra}ajna policija }e

vr{iti poja~anu kontrolu

vozila i voza~a, posebno

na putevima i ulicama u

naseqenim mestima i voza-

~ima ukazivati na zna~aj

ispravnosti vozila u sao-

bra}aju, posebno ure|aja za

upravqawe i zaustavqawe,

ure|aja za spajawe vu~nog i

prikqu~nog vozila, pneu-

matika, svetlosno-signal-

nih ure|aja i ure|aja za po-

gon na sabijeni ili te~ni

gas, kao i po{tovawa pra-

vila saobra}aja, navodi se

u saop{tewu Policijske

uprave u ^a~ku.

Tokom sprovo|ewa akcije,

saobra}ajna policija }e

voza~e upu}ivati na lini-

ju tehni~kog pregleda radi

detaqnijeg pregleda vozi-

la i eventualnog otklawa-

wa neispravnosti na vozi-

lu, uz napomenu da je kon-

trola tehni~ke ispravno-

sti vozila besplatna i

preporuku gde mo`e da se

izvr{i. Nakon zavr{etka

akcije, saobra}ajna poli-

cija }e, poja~ano vr{iti

kontrolu tehni~ke isprav-

nosti vozila, uz dosledno

sankcionisawe prekr{aja

i iskqu~ivawe iz saobra-

}aja tehni~ki neispravnih

vozila.

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE U ^A^KU

3GRAD

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

„ISPRAVNO VOZILO - BEZBEDNO VOZILO”

Vi{e puta pre-

kidani, radovi

p r e d v i | e n i

projektom re-

konstrukcije

Ulice \or|a Toma{evi}a,

zapo~ete pre skoro tri go-

dine, nastavqeni su pro-

{log ~etvrtka. Radnici

u`i~kog preduze}a “Pute-

vi” su posledwu fazu rado-

va, koja bi, prema najavama

direktora JP “Gradac” Ne-

boj{e Jovanovi}a, trebalo

da bude zavr{ena do sredi-

ne avgusta, “otvorili” za-

natskim radovima, odno-

sno ure|ewem razdelnog

ostrva, trotoara i posta-

vqawem javne rasvete, na

deonici od kafane “ Dva je-

lena” do kru`nog toka na

“staroj rampi” u Qubi}u,

du`ine oko 1.000 metara.

- Ove sedmice izvo|a~ }e

anga`ovati mehanizaciju i

nastaviti asfaltirawe ko-

lovoznog traga Ulice \or-

|a Toma{evi}a, na deoni-

ci du`ine oko 350 metara.

Dugo smo ~ekali da ovaj po-

sao bude nastavqen i nada-

mo se da }e ona u punom ka-

pacitetu u saobra}aj biti

pu{tena sredinom avgusta.

Investitor i ovih radova

je Javno preduze}e “Putevi

Srbije”, a izvo|a~ radova

“Putevi” iz U`ica.

Radovi su nastvaqeni

zahvaquju}i velikim napo-

rima zaposlenih u JP

“Gradac” i zalagawima

gradske vlasti, a pre svih

gradona~elnika Vojislava

Ili}a, ka`e Jovanovi}, ne

zanemaruju}i ni zna~ajnu

ulogu lokalnih privredni-

ka, koji su, uprkos ekonom-

skoj krizi i restrikcijama

u buxetu, pomogli da budu

obezbe|ena dodatna sred-

stva za nastavak radova.

- Nadam se da }e i gra|a-

ni koji `ive pored ove sao-

bra}ajnice imati razume-

vawa i strpqewa, jer }emo

nakon zavr{etka radova

dobiti lep ulazak u Grad i

pravi bulevar sve~ano pre-

dati me{tanima na upotre-

bu sredinom avgusta. Ova-

kvu ulicu je, zaista, vrede-

lo ~ekati - smatra Jovano-

vi}.

S obzirom na to da }e

ova ulica, ukupne du`ine

oko tri kilometra, od ras-

krsnice u Kowevi}ima do

“kru`nog toka” u Qubi}u,

po zavr{etku svih radova

biti predata preduze}u

“Gradac” na upravqawe i

odr`avawe, stru~ne slu`be

ovog JP su ve} anga`ovane

na primeni novih tehnolo-

{kih re{ewa, koja bi tre-

balo da doprinesu smawe-

wu udara i buke prilikom

prelaza preko {ahti, {to

su i najve}e zamerke voza~a

i ostalih korisnika. Teh-

ni~ki sektor preduze}a je

ve} zapo~eo pregovore sa

proizvo|a~em “amortize-

ra” za {ahte, tako da nad-

le`ni o~ekuju da }e i ovaj

problem biti re{en do

sve~anog pu{tawa u sao-

bra}aj bulevara od Kowe-

vi}a do Qubi}a.

M.N.

NASTAVQENA REKONSTRUKCIJA ULICE \OR\A TOMA[EVI]A

SVE^ANO

OTVARAWE

SREDINOM

AVGUSTA

SVE^ANO

OTVARAWE

SREDINOM

AVGUSTA

4 PETAK 28. JUN 2013. GODINEPOLITIKA

Ve}inom glasova

odbornici su

doneli odluku o

osnivawu JP za

vodosnabdevawe

“Rzav”, koja je ustvari samo

uskla|ena sa Zakonom o jav-

nim preduze}ima, a od pret-

hodnog osniva~kog akta se

razlikuje po tome {to pred-

vi|a da za godinu dana mora

da bude izvr{ena procena

kapitala ovog preduze}a i

{to }e, umesto Upravnog

odbora ubudu}e glavni or-

gan biti Nadzorni odbor

od tri ~lana. ^a~ak }e, kao

najve}i osniva~ i ulaga~

imati jednog ~lana, koliko

}e dobiti i Ariqe, u kome

je sedi{te ovog JP i zapo-

sleni. Svi osniva~i bi mo-

rali da daju saglasnost na

odluku o otu|ewu imovine

vredne i mawe od 0,5 odsto,

jer je re~ o kapitalu od oko

milion dinara, upozorio je

Aleksandar Tanaskovi}

(Dveri srpske), a Mirjana

Milenkliv} (DS) da novi

Zakon o javnim preduze}i-

ma, pa samim tim i sa wim

uskla|en osniva~ki akt ove

firme, nedovoqno promo-

vi{u departizaciju, odno-

sno “ne prepoznaju” regio-

nalni JP, kakav je “Rzav”.

Zakon je doneo vladaju}i re-

`im i lokalna samouprava,

koja se prakti~no ni{ta ne

pita, ve} je dovedena pred

svr{en ~in, treba samo da

ga prepi{e, zbog ~ega }e i

ubudu}e “strana~ki vojnici

naseqavati javna preduze}a

i ustanove”, predvi|awa su

Bo{ka Obradovi}a (Dveri

srpske), koji je pozvao vla-

daju}u ve}inu da ne glasa

automatski za zakone koje

donose wihove centrale.

Logi~no je da zakone donose

oni koji pobede na izbori-

ma, objasnio je Aleksandar

Maksimovi} (SNS), podse-

tiv{i da je usvajawe osni-

va~kih akata i statuta

uslov da do 30. juna budu

raspisani konkursi za ime-

novawe direktora JP.

Direktor Qubo Lazovi}

informisao je odbornike i

o zakqu~cima Koordinaci-

onog tela, donetim na osno-

vu inicijative ~a~anskog

rukovodstva, o promeni ob-

ra~una tro{kova amortiza-

cije i na~ina formirawa

cena vode sa ovog regional-

nog sistema, koja }e ubudu}e

za ~etiri korisnika biti

jeftinija, a skupqa za po-

tro{a~e iz Gorweg Mila-

novca. Po{to je apelovao

na SG da istovetan na~in

obra~una cena usluga, na

osnovu fiksnih i varija-

bilnih tro{kova, primeni

i u ostalim javnim preduze-

}ima, Aleksandar Tanasko-

vi} (Dveri srpske) je pohva-

lio zakqu~ke Koordinaci-

onog tela, a Miladin Ri-

stanovi}, ~lan GV, podse-

tio da je zbog starog na~in

obra~una tro{kova ^a~ak

prakti~no najvi{e trpeo i

da }e zahvaquju}i predlo-

`enim izmenama biti sti-

mulisana potro{wa rzav-

ske vode. Kona~no usposta-

vqawe korektnih ekonom-

skih odnosa me|u svim ko-

risnicima je potvrda odgo-

vornog i doma}inskog po-

na{awa ovda{weg rukovod-

stva, zbog ~ega }e odborni~-

ka grupa NS - DSS pokre-

nuti inicijativu da na

istovetan na~in budu ure-

|eni i odnosi me|u osniva-

~ima JP “Regionalana sa-

nitarna deponija Duboko”,

najavio je Milan Bojovi}

(DSS).

Iako su odbornici tre-

balo da daju saglasnost na

statute javnih preduze}a

koji su ustvari samo uskla-

|eni sa Zakonom o JP, done-

tim u decembru pr{le godi-

ne, predlozi osnovnih aka-

ta firmi ~iji je osniva~

Grad, bili su tema podu`e

rasprave. Analizirani su

takore}i svi wihovi ~la-

novi, ali tokom diskusije,

konkretno o statutu JKP

“Vodovod”, iskristalisano

i nekoliko konkretnih

predloga. Radisav Racko-

vi} i Bo{ko Obradovi}

(Dveri srpske) tra`ili su

da SG donese zakqu~ak da

{to pre u gradu bude posta-

vqeno nekoliko javnih ~e-

smi, Dragan Brajovi} (DS)

je upozorio da su data pre-

velika ovla{}ewa Nadzor-

nom odboru i gradona~el-

niku koji “daje saglasnost

na pove}awe broja zaposle-

nih”, dok je Aleksdandar

Tanaskovi} ocenio kao

neozbiqno to {to jo{ nije

ura|ena procena kapitala

ni ovog JP. Gradska uprava

za urbanizam radi plan i

odre|uje lokacije, na koji-

ma }e ubrzo biti podignute

javne ~esme, odgovorio je

predsednik SG Veqko Nego-

vanovi}, nakon ~ega je Ni-

kola Novakovi} (Dveri

srpske) apelovao da lokal-

na smaouprava prvo “le~i

uzroke, a potom posledice”,

ukazav{i na vandalsko po-

na{awe mladih, koji ru{e

i uni{tavaju ove i druge

sli~ne objekte u gradu.

U svim statutima treba-

lo bi korigovati ~lanove

koji daju prevelika ovla-

{}ewa menaxmentu preduze-

}a, koji ne bi smeo da se za-

du`uje bez saglasnosti GV i

SG, upozorio je Aleksdan-

dar Tanaskovi} (Dveri srp-

ske) tokom rasprave o sta-

tutu JKP “Komunalac”, a

Bo{ko Obradovi} (Dveri

srpske) da se teorijskom

raspravom o ovim aktima

zamagquje su{tina. I ras-

prava o statutu JP “Gra-

dac” rezultirala je kon-

kretnim pitawima i pred-

lozima, te je tako Alkeksan-

dar \enadi} (Dveri srpske)

pitao za{to jo{ nije zapo-

~eto krpqewe udarnih rupa

u gradu, i zahtevao da Kur-

sulina ulica bude “vra}ena

u prvobitno stawe, jer je

posle izmene re`ima sao-

bra}aja u woj nastupio ha-

os”. I statut JKP “Mora-

vac” i predlog dopune sta-

tuta Turisti~ke organiza-

cije ^a~ka, kojim je predvi-

|ena dopuna delatnosti ove

ustanove, odnosno dato joj

pravo da odr`ava zelene po-

vr{ine u Ov~ar Bawi, bili

su tako|e “dobra osnova” za

strana~ko nadmudrivawe.

Ve}inom glasova odbor-

nici su odlu~ili da Grad

prenese Turisti~koj orga-

nizaciji na kori{}ewe pet

lokala u objektu RM 2 na

Gradskom {etali{tu i

Sportskom centru “Mla-

dost” zgradu nekada{we

“Sokolane” i, za razliku od

~lanova Gradskog ve}a, koji

su, moglo bi se re}i, bili

oprezniji, pohvalili i gla-

sali za odluku o davawu na

kori{}ewe vodovodne i ka-

nalizacione mre`e za odvo-

|ewe otpadnih voda i JKP

“Vodovod” dodelili iskqu-

i~ivo pravo izgradwe. U

iscrpnom obja{wewu di-

rektor Zoran Pantovi} je,

pored ostalog, naglasio da

je ova skup{tinska odluka

neophodna da bi se preduze-

}e prijavilo na poziv

Uprave za javne nabavke i

da ne bi bilo diskrimini-

sano na tenderima, na koji-

ma pored drugih izvo|a~a

ne mo`e da ispo{tuje roko-

ve i dobije ni jedan posao,

pod uslovom da za wega kon-

kuri{e i najni`im cenama.

ODBORNICI SG DALI SAGLASNOST NA STATUTE JAVNIH KOMUNAL

Iako je zbog predloga odbornika Predra-

ga Ostoji}a (Dveri srpske) da odbornici

dobiju informaciju o posledwim de{ava-

wima u Ustanovi za dnevni boravak dece

i odraslih sa posebnim potrebama “Zra-

~ak” i Aleksandra \enadi}a (Dveri srp-

ske) da javnost sa skup{tinske govornice

~uje {ta se de{ava na barikadama na Ko-

sovu i Metohiji, koje su nedavno posetili

pripadnici ovog pokreta, zapretilo da,

kako su primetili Milan Bojovi} iz DSS -

a i Mirjana Milenkovi} (DS) sednica

“krene pogre{nim smerom”, posledwe

skup{tinsko zasedawa okon~ano je pro-

{log petka, u “razumnom” roku i bez pre-

kida i produ`etaka. Posle “poja{wewa”

{efa odborni~ke grupe Bo{ka Obradovi-

}a da je javnost uznemirena zbog doga|aja

u “Zra~ku”, da sumwa da }e i u ovoj usta-

novi radnici biti zaposleni po principu

strana~kog namirivawa i popuwavawa

partijskih kvota, i primedbe da ^a~ak ko-

ji je, ina~e, bratimqen sa op{tinom Lepo-

savi}, ne poma`e Srbima na KIM, odlu~e-

no je da ove teme u dnevni red budu uvr-

{}ene u formi odborni~kih pitawa.

VELIKE PRIVILEG

I RIZIK I ODGOV

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 5POLITIKA

On je jo{ podsetio da je u

ovogodi{wem buxetu za iz-

gradwu vodovodne i kana-

lizacione mre`e predvi|e-

no oko 150 miliona dinara

i da bi “Vodovodu” trebalo

da u oblasti izvo|ewa zara-

di samo 20 odsto od te sume,

da bi poslovalo bez gubita-

ka i dotacija Grada, {to je

uostalom i programom za

2013. godinu predvi|eno.

Ovakva odluka mo`e biti

ma~ sa dve o{trice i omo-

gu}iti ovom JP da postane

monopolista, upozorio je

dr Milan Roganovi} (Dve-

ri srpske), a Lazar ^iki-

riz (NS) je, po{to se zalo-

`io da deo posla na izgrad-

wi sistema u Kuki}ima do-

bije “na{e preduze}e”, suge-

risao da procedura bude

skra}ena, jer 400 doma}in-

stava dugo ~eka vodu sa ovog

izvori{ta. I Stojan Mar-

kovi} (LDP) je insistirao

da JP garantuje da ovo is-

kqu~ivo pravo izgradwe

ne}e preneti na podizvo|a-

~e, a Aleksandar \enadi}

(Dveri srspske) je tra`io

obe}awe direktora da }e

biti re{en problem kana-

lizacije u Loznici.

Dobijawe monopoli-

sti~kog polo`aja ne}e po-

boq{ati kvalitet rada,

zbog ~ega se i ovo i ostala

JP moraju transformisati

u efikasne ekonomske celi-

ne, a ne ovakvim parcijal-

nim merama da se re{ava

wihov trenutni polo`aj,

savet je Aleksandra Tana-

skovi}a (Dveri srpske). Is-

kqu~ivo pravo izgradwe u

sada{wim ekonomskim

okolnostima je velika pri-

vilegija za “Vodovod”, sma-

tra Dragan Brajovi} (DS),

{to ne osporava direktor

Pantovi}, ali istovremeno

tvrdi da te pogodnosti nose

i veliki rizik i odgovor-

nost. Odgovaraju}i na pi-

tawa odbornika, naglasio

je da }e kona~nu re~ o ovom

predlogu dati Vlada Srbi-

je, da “Vodovod” ne}e biti

monopolista ako dobije po-

sao koji “nosi” 20 odsto bu-

xetskih para za ove namene

i da, ukoliko bude anga`o-

van u Kuki}ima, mora, kao

i mnogo ve}e i kadrovski i

materijalno opremqenije

firme, uposliti i podizvo-

|a~e. Podsetio je da je fir-

ma 19 godina iskazivala gu-

bitke u poslovawu i da }e

oni biti neminovni i u

2013, ukoliko van osnovnih

usluga ne bude ostvaren

prihod od oko 50 miliona

dinara, ili minus u toj

oblasti nadokna|en novim

pove}awem cena. M.N.

^lanovi Gradskog ve-

}a su na pro{lone-

deqnoj sednici jed-

noglasno prihvatili pred-

log gradona~elnika Voji-

slava Ili}a i doneli re{e-

we o raspore|ivawu Milo-

rada Rubakovi}a, diplomi-

ranog ekonomiste, zaposle-

nog u Gradskoj upravi za

finansije, na radno mesto

na~elnika Slu`be za buxet-

sku inspekciju Grada. Ruba-

kovi} radi u lokalnoj sa-

moupravi od 1. juna 1998.

godine, od kada je obavqao

poslove na~elnika Odeqe-

wa za finansije, na~elnika

Op{tinske uprave za fi-

nansije, privredu i dru-

{tvene delatnosti i na~el-

nika Gradske uprave za fi-

nansije. Od 1. marta 2009.

godine bio je na radnom me-

stu buxetskog kontrolora.

Buxetska inspekcija ko-

jom }e rukovoditi Rubako-

vi} ima}e izuzetan zna~aj,

jer }e kontrolisati rad

svih javnih preduze}a i

ustanova i to ne samo kori-

{}ewe buxetskih sredstava,

ve} kompletno finansijsko

stawe u wima, objasnio je

gradona~elnik Ili}: “Ovo

je veliki pomak u pore|ewu

sa ranijim stawem u obla-

sti finansija i verujem da

}e biti uveden red u tro{e-

we sredstava buxetskih ko-

risnika i prihoda koje oni

sami ostvaruju.”

Posle buxetske inspek-

cije bi}e, tako|e na osnovu

odluke gradona~elnika i

objavqenog oglasa, osnova-

na i Slu`ba za internu re-

viziju, i postavqen wen na-

~elnik, o kojima ne}e odlu-

~ivati ni Gradsko ve}e, ni-

ti gradona~elnik, ve}

Skup{tina grada, najavio

je na~elnik Gradske uprave

za finansije Zoran Todosi-

jevi}: “Nakon osnivawa bu-

xetske inspekcije, bi}e uga-

{ena buxetska kontrola ko-

ja je ni`eg ranga od novoo-

snovane slu`be. Zakon je

inspekciji dao mnogo ve}a

ovla{}ewa u oblasti kon-

trole buxetskih korisnika,

odnosno tro{ewa ne samo

sredstava koja im se preno-

se iz gradske kase, ve} i iz

wihovih izvora finansi-

rawa,” objasnio je Todosi-

jevi} ulogu nove gradske

slu`be na ~ije ~elo je ime-

novan Milorad Rubakovi}.

M.N.

Osnovni razlog za dono{ewe Za-

kona o izmenama i dopunama Za-

kona o porezima na imovinu je

integrisawe naknade za kori{}ewe

gra|evinskog zemqi{ta, kao osnovnog

prihoda JP “Gradac”, koje }e korisni-

ci pla}ati do 31. decembra ove godine,

u porez na imovinu. U ovoj godini pla-

nirano je, ina~e, da od we bude ostvaren

prihod od 145 miliona dinara, podse}a

Todosijevi}:

- Na osnovu izmena ovog zakona, ta

naknada }e prestati da se pla}a, ali }e

se pove}ati pla}awe poreza na imovi-

nu. Samim tim poreskim obveznicima

}e unapred biti poznat na~in utvr|i-

vawa i iznos poreskih tro{kova, roko-

vi za utvr|ivawe svih elemenata i mak-

simalna stopa poreza na imovinu, koju

jedinica lokalne samouprave mo`e

utvrditi na svojoj teritoriji. Na taj

na~in bi}e elimisana neizvesnost, ka-

da je re~ o visini obaveza i diskrimi-

nacija me|u obveznicima koja je posto-

jala prilikom odre|ivawa visine na-

knade za kori{}ewe gra|evinskog ze-

mqi{ta.

Lokalna poreska administracija u

narednom periodu treba da precizno

sagleda visinu stope poreza na imovi-

nu, da poreski obveznici ne bi dodatno

bili oporezivani, donese odluku o vi-

sini stope amortizacije, a Skup{tina

grada da usvoji akta na osnovu kojih }e

biti odre|ene sve i najopremqenije zo-

ne na podru~ju Grada. Osim toga, GU za

lokalnu poresku administraciju je

obavezna da do 30. novembra utvrdi i

prose~ne cene nepokertnosti u odre|e-

nim zonama. O~ekujem da, kada sagleda-

mo sve ove parametre, “na|emo meru” za

pravi~nije oporezivawe, a samim tim i

za realno planirawe buxeta za 2014. go-

dinu, veruje Todosijevi}.

Posle izmena Zakona o finansirawu

lokalne samouprave pro{le godine, na-

pravqena je takva projekcija buxeta u

2013. godini, u kome porez na zarade ~i-

ni prihod od 1.431.083.388 dinara, po-

setio je na~elnik GU za finansije i na-

glasio da je do sada po ovom osnovu

ostvaren priliv od oko 600 miliona

dinara. Ali, s obzirom na to da je sto-

pa sa 12 smawena na 10 odsto i neopore-

zivi iznos sa 8.776 pove}an na 11.000

dinara mese~no, sigurno }e uslediti

smawewe na godi{wem nivou od oko

250 miliona dinara, ili za sedam mese-

ci 160 miliona dinara, predvi|awa su

prvog gradskog finansijera:

- U posledwem kvartalu dosta je bi-

lo aktivnosti na animirawu pojedi-

nih kompanija i preduze}a koji u pro-

teklom periodu nisu pla}ali porez na

zarade, poput, na primer, “Slobode”.

Posledwih meseci ona izmiruje ove

obaveze, dok raniji dug od oko milijar-

du dinara “miruje”. Evidentno je da }e

po tom osnovu kompanija do kraja ove

godine platiti oko 50 miliona dinara.

Osim toga, bilo je novog zapo{qavawa

u “^ipsari”, o~ekuje se prijem radnika

i u “Slovasu” i da na{e akcije novog i

samozapo{qavawa tako|e doprinesu

pove}awu prihoda od poreza na zarade.

U tom slu~aju ovaj “minus” trebalo bi

da bude smawen za skoro 100 miliona

dinara - optimisti~ki prognozira To-

dosijevi}.

Izmene i dopune ova dva kqu~na za-

kona na snazi su dvadesetak dana i za

ovo relativno kratko vreme nije se ose-

tilo osetno smawewe priliva u gradsku

kasu, napomiwe na~elnik i najavquje

da }e prvi presek biti ura|en zakqu~no

sa 30. junom i na osnovu dobijenih para-

metara ve} 15. jula zapo~eta izrada pr-

vog rebalansa gradskog buxeta za 2013.

godinu. M.N.

KAKO ]E SE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O POREZIMA

NA IMOVINU I ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRA\ANA

ODRAZITI NA PUWEWE LOKALNOG BUXETA

GRADSKO VE]E IZABRALO MILORADA RUBAKOVI]A

ZA NA^ELNIKA SLU@BE ZA BUXETSKU INSPEKCIJU GRADA

Narodna skup{tina Sr-

bije usvojila je na sedni-

ci od 29. maja izmene i

dopune {est zakona, od

kojih }e, zbog primene

dva (Zakona o izmenama

i dopunama Zakona o po-

rezima na imovinu i Za-

kona o izmenama i dopu-

nama Zakona o porezu na

dohodak gra|ana) znatno

biti smawen priliv u

lokalne buxete. Konkret-

no, ~a~anska gradska ka-

sa }e na godi{wem nivou

biti “lak{a” za oko 250,

ili do kraja 2013. za 160

miliona dinara. Zoran

Todosijevi}, na~elnik

Gradske uprave za fi-

nansije, informisao je o

tome odbornike na po-

sledwem zasedawu lo-

kalnog parlamenta.

VE]A KONTROLA

BUXETSKIH

KORISNIKA

NIH PREDUZE]A

DO KRAJA GODINE

„MINUS” 160

MILIONA DINARA

IJE, ALI

ORNOST

6 PETAK 28. JUN 2013. GODINEDRU[TVO

FOTO GLAS

Devedestogodi{wa Slavomirka [ta-

vqanin gotovo svakodnevno pro{eta iz na-

seqa Ko{utwak do gradske pla`e, pored

brane na Moravi. Usput, sakupqa i prazne

limenke koje wen unuk kasnije odnese da

proda. Zatekli smo je u „odmoru“, na klupi-

ci pored atletske staze. Baka Slavomirka

ka`e da joj ne smetaju ni velike vru}ine i

da je noge jo{ dobro dr`e. „Uzmem za te pa-

re malo kafe i {e}era, tek da malo pripo-

mognem }erku i zeta. Jo{ sam radna i razum-

na, a ne mogu da sedim kod ku}e besposlena“,

govori nam, dok joj sa lica ne silazi osmeh.

Do~ekala je i ~ukununuka, a po{to je i u de-

setoj deceniji jo{ dobro slu`e o~i, kad za-

vr{i „posao“ sakupqawa limenki, ima vre-

mena i da ne{to isplete. Na vedrini dok

razgovoramo mogu joj pozavideti i trostru-

ko mla|i. Svaka ~ast i po`ivela jo{ mnogo

godina! V. T.

RAD I OSMEH I U DEVEDESETOJ

Bez obzira na sve slabosti i

krizu koju u posledwe vreme

do`ivqava, Demokratska

stranka je ostala velika partija,

{to su, kada je re~ o lokalu, pokaza-

li i izbori za novi Gradski odbor,

odr`ani 1. juna. Na glasawe za pred-

sednika, potpredsednike i stalni sa-

stav GO, koje je proteklo u korektnoj

i demokratskoj atmosferi, iza{lo je

vi{e od 700 ~lanova, koji su se opre-

deqivali izme|u dva kandidata za

predsednika GO i dve liste za wegov

stalni sastav. “Re~ je o dve ideje i

dva vi|ewa o tome kako bi ubudu}e

trebalo da izgleda DS, koji su, {to

nije slu~aj u drugim strankama, su~e-

qeni u krajwe korektnoj demokrat-

skoj atmosferi”, ocenio je novoiza-

brani predsednik GO Dragan Brajo-

vi}, profesor Visoke {kole poslov-

no tehni~kih studija, u sredu, na pr-

voj konferenciji za novinare odr`a-

noj posle strana~kih izbora. Osim

25 ~lanova stalnog sastava GO, demo-

krate su izabrale i Dragana Andri-

}a za zamenika predsednika Gradskog

odbora i dva potpredsednika - dr Zo-

rana Romandi}a i Tawu Mihajlo.

Funkcija predsednika Izvr{nog od-

bora i portparola poverena je Iva-

nu Star~evi}u, a predsednika Poli-

ti~kog saveta dr Slobodanu \uki}u.

- Najve}i kvalitet DS su qudi,

~lanovi stranke i stalni sastav GO,

me|u kojima su advokati, uspe{ni

privrednici i poqoprivrednici,

univerzitetski profesori, studente,

koji su garant da }e DS nastaviti da

se aktivno {iri u ovom gradu i da }e

se boriti za wegovu boqu budu}nost.

Na{ ciq je da DS u|e u vlast u ^a~-

ku, ne da bi se di~ila time, ve} da ak-

tivnim u~e{}em poku{amo da uti~e-

mo na kreirawe stvarnosti i budu}-

nosti grada. Pokazalo se da od 2007.

godine, kada je iza{la iz vlasti, ne-

ma boqitka. Sve stranke su se oku-

{ale da vode grad i, iako su verovat-

no imale i dobre namere, rezultati

su izostali - smatra Brajovi}.

Budu}i rad DS u ^a~ku, karakte-

risa}e, pored ostalog, spremnost da

budu “otvorena i neka bolna pita-

wa” i analizirani rezultati parti-

je u proteklom periodu, a sve u ciqu

da se izvuku odgovaraju}e pouke i is-

prave gre{ke iz pro{losti, najavio

je prvi ~a~anski demokrata i me|u

prioritetne zadatke svrstao i otva-

rawe stranke za nove ~lanove, prven-

stveno mlade qude, koje }e rukovod-

stvo nastojati da privu~e novim ak-

tivnostima i sadr`ajima. Demokrat-

ska stranka }e istrajati i na reali-

zovawu ideje o otvarawu univerzite-

ta u ^a~ku, kao jednog od preduslova

da mladi qudi ostaju, a ne da odlaze

iz ovog grada. Da bi se stranka {to

vi{e “otvorila” i za ~lanstvo i za

gra|ane, predsednik, zamenik i pot-

predsednici }e svakog ponedeqka, od

18 do 20 ~asova, de`urati u strana~-

kim prostorijama i sa wima razme-

wivati korisne ideje, predloge i re-

{ewa.

Kao {ef odborni~ke grupe u SG,

zamenik predsednika GO profesor

Dragan Andri} je podsetio da je na

inicijativu demokrata u lokalnoj

Skup{tini formiran anketni od-

bor, zadu`en da ispita stawe u Turi-

sti~koj organizaciji ^a~ka i da su

oni predlo`ili SG da usvoji zakqu-

~ak, prosle|en Ministarstvu pro-

svete i predsedniku Republi~ke vla-

de: “Predlo`ili smo na~in kako da

bude re{en problem tehnolo{kih

vi{kova u prosveti, jer je znatno

smawen broj u~enika koji su zavr{i-

li osmi razred. Konkretno, u ^a~ku

je mawe 253 budu}ih sredwo{kolaca,

{to }e stvoriti velike probleme ov-

da{wim sredwim {kolama, posebno

tehni~ke struke. Zbog toga su se di-

rektori sredwih {kola dogovorili

da solidarno smawe broj odeqewa.

Ovaj problem na nivou Srbije mo`e

biti re{en tako {to bi Ministar-

stvo prosvete prihvatilo na{ zahtev

da maksimalan broj u~enika u odeqe-

wu bude 25, {to su ova Vlada i mini-

starstvo u strategiji obrazovawa i

planirali.” Andri} je prokomenta-

risao i aferu “mala matura”, oce-

niv{i da je re~ o velikim propusti-

ma odgovornih, koji za posledicu

treba da imaju ostavku ministra

prosvete i utvr|ivawe odogvornosti

direktora “Slu`benog glasnika”.

Kandidaturu profesora Brajovi-

}a za predsednika lokalnih demokra-

ta podr`ao je veliki broj mladih

qudi, koje je “ponela” zajedni~ka

energija, ideja i vizija da stawe u

Gradu, koji je postao palanka u Jugo-

isto~noj Srbiji, mora da se prome-

ni, rekao je Ivan Star~evi}: “Demo-

kratska stranka ima kapacitete i je-

dini je resurs koji mo`e da se supro-

stavi strankama koje su doprinele

ekonomskom slomu ovog grada. Tru-

di}emo se da u narednom periodu taj

resurs ne bude mrtav kapital, ve} da

sposobni i obrazovani qudi sa nama

preuzmu odgovornost i aktivnije se

ukqu~e u rad partije. Zbog toga }emo

najpre pa`wu posvetiti radu sa

~lanstvom, ~ega u prethodnom perio-

du nije bilo, i u komunikaciji sa bi-

ra~ima definisati prioritete. @e-

limo da napravimo konkurentnu i

kvalitetnu organizaciju, koja ima

kapacitet da preuzme odgovornost za

vo|ewe ovog grada.”

M. N.

Uorganizaciji “Pokreta srpske omladine” u ^a~ku je

20. i 21. i u Ivawici 22. juna, pod motom “Uz fitnes

i poetski stih se borimo za wih - porodica Gojkovi} je

deo nas”, odr`ana humanitarna akcija, ~iji je ciq bio

prikupqawe materijalne pomo}i za deseto~lanu porodi-

cu Mirka Gojkovi}a iz ivawi~kog sela Brusnik na Goli-

ji, koja `ivi u izuzetno te{kim uslovima. Da podsetimo:

Gojkovi} je u `i`u javnosti dospeo pro{log meseca, na-

kon {to je otpu{ten iz ~a~anske Bolnice, u kojoj mu je

amputirana noga. Zbog nesporazuma, ili propusta nadle-

`nih u ovda{wem i ivawi~kom zdravstevnom centru, sa-

nitetskim vozilom nije dovezen do ku}e, ve} je ostavqen

na udaqenosti od desetak kilometara od svog sela, koje je

morao da prevali autobusom.

U akciji “Srpske omladine” za tri dana prikupqeno

je ne{to vi{e od 45.000 dinara i ta sredstva predstavni-

ci Pokreta su uru~ili porodici Gojkovi}, kojoj je svaki

vid pomo}i dragocen. Aleksandar Bo`ovi} i ovim putem

zahvaquje “svim dobrim qudima koji su pomogli da ova

akcija protekne izvanredno” i da humanost jo{ jednom

pobedi:

- Uz odli~nu zabavu i dru`ewe, na ovoj trodnevnoj ma-

nifestaciji nastupili su brojni mladi umetnici i stva-

raoci, a svi ostali u~esnici su, uprkos visokim spoq-

nim temperaturama i provokacijama pojedinaca, stoji~-

ki sve izdr`ali. Pevali su, igrali i ve`bali, propagi-

raju}i mir, slogu, humanost i veru u mladost, sport i

zdrave stilove `ivota, koji su osnovni pokreta~i orga-

nizacije “Pokret srpske omladine”.

Ovom pokretu se, ka`e Bo`ovi}, svakodnevno prikqu-

~uju sposobni, {kolovani, a pre svega humani i po{teni

mladi qudi koji se, u skladu sa sloganom ove neformal-

ne organizacije “Pri~ajmo delima”, zaista pokazuju i na

delu dokazuju. “Zbog svega toga, verujemo da }e se u nared-

nom periodu oglasiti i predstavnici Grada i obezbedi-

ti sredstva za registraciju ovog pokreta i kancelariju za

na{ rad. U woj bismo primali socijalno ugro`ene gra|a-

ne i mlade qude i odre|ivali priorite i one kojima je

pomo} najpotrebnija”, ka`e Aleksandar Bo`ovi}. M. N.

NOVOIZABRANO RUKOVODSTVO GRADSKOG ODBORA DS ODR@ALO PRVU KZN

NAJVE]I KVALITET

DEMOKRATSKE STRANKE SU QUDI

„POKRET SRPSKE OMLADINE“

PRIKUPIO POMO] ZA PORODICU

MIRKA GOJKOVI]A SA GOLIJE

POBEDILA

JE HUMANOST

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

DAN SA KOMUNALNIM POLICAJCIMA

7TEMA

Kad su se pre dve

godine pojavili

na ulicama, ^a-

~ani su mislili

da }e grad ubrzo zablista-

ti, da }e biti bez prqavih

i zakrpqenih ulica, rasu-

tih kontejnera i polomqe-

nih klupa, bez i{aranih

zidova i ru`nih grafita,

da }e trotoari i zelenilo

biti najzad bez parkiranih

automobila, da }e kona~no

„oti}i u istoriju“ nebroje-

ne divqe deponije koje ru-

`e i najlep{a mesta - reke,

obale, {ume... Mada mnogi

ka`u da je dobro {to ih

imamo, zameraju da je na-

predak spor i da se ne vide

ba{ mnogo rezultati. Ko-

munalni policajci opet

ka`u da ~ine sve {to je u

wihovoj mo}i, ali da ih je

malo, da su problemi broj-

ni, kao i poslovi koje rade,

da je potrebno vreme i ve-

lika pomo} samih ^a~ana.

Proveli smo dan sa wima u

poku{aju da saznamo {ta

sve i kako rade.

Ne re{avaju kom-

{ijske probleme

Pored telefona i u kan-

celariji de`ura Mirko

Vu}i}evi}, ostali su u pa-

troli ili na zadacima po

pozivima gra|ana. Dvoje

^a~ana do{li su da se po-

`ale na probleme sa kom-

{ijskim drve}em, koje im

smeta. Na pitawe da li to

ugro`ava bezbednost gra-

|ana, podzemne i nadzemne

instalacije, odmahuju gla-

vom. De`urni im obja{wa-

va da nijedna inspekcija

takve probleme ne mo`e da

re{i i da im ostaje da se

obrate sudu.

- Mnogo je onih koji

do|u kod nas da re{e kom-

{ijske i rodbinske pro-

bleme. Pripadamo organu

za inspekcijski nadzor.

Imamo iste poslove kao

druge inspekcije, ali pri-

stup je druga~iji. Ako ne-

koga zateknemo u prekr{a-

ju opomiwemo ga ili odre-

|ujemo mandatnu kaznu, ko-

ja se u roku od osam dana

mora uplatiti na ra~un bu-

xeta grada. Ukoliko se to

ne ispo{tuje, predajemo

prijavu prekr{ajnom sudu -

obja{wava Miqan Radosa-

vqevi}, na~elnik Komu-

nalne policije.

Delokrug rada im je {i-

rok: oni su tu kad do|e do

izlivawa otpadnih voda,

vanpija~ne prodaje, baca-

wa sme}a gde mu mesto nije,

bespravnog zauze}a javnih

povr{ina, kad se ~uje pre-

glasna muzika, do uklawa-

wa „divqih“ taksista i

asistencija policiji, va-

trogascima, hitnoj pomo-

}i, Centru za socijalni

rad... Tu su i kad javna i

druga preduze}a treba upo-

zoriti da javnu povr{inu

posle radova vrate u prvo-

bino stawe. Ili da ih ka-

zne, ako to ne urade. Gra|a-

ni naj~e{}e prijavquju

probleme telefonom (broj

342-022), ali i dolaze, a tek

mali broj prijave predaje

na pisarnici u gradskoj

upravi.

- Ima nas 21, a prema

zakonu na 2.000 stanovnika

treba da bude po jedan po-

licajac. Radimo u dve sme-

ne, po tri patrole sa autom

i po jedna „pe{a~ka“ koja

radi reon centar. Viken-

dom imamo de`urstva...

Svaka prijava se evidenti-

ra, kao i {ta se uradilo

povodom toga - ka`e na~el-

nik i pokazuje na police

prepune registara.

„Nedostaje nam

kultura“

Komunalni policajci

ka`u da je saradwa sa dru-

gim inspekcijama, dr`av-

nim i gradskim slu`bama

veoma dobra, ali da naila-

ze na otpor gra|ana.

- Zovu nas zbog svega i

sva~ega, mi im do|emo ko

posledwa nada. Veliki

broj qudi nas uop{te ne

ceni, vre|aju nas, prete.

Ve}ina ne shvata ko smo i

{ta radimo. Uz to jo{ ne-

mamo kulturu zajedni~kog

`ivota. Sme}e se baca sa

prozora, iz automobila,

mnogi parkiraju kola na

zelenim povr{inama... Ka-

zne moraju biti stro`ije.

Grafite sa sprejom uglav-

nom pi{u deca od 10-11 go-

dina, a kante i mobilijar

uni{tavaju maloletnici i

to naj~e{}e posle 22 ~asa,

kada mi ne radimo. Osim

ku}nog vaspitawa, decu

treba u~iti od malih nogu

i svakodnevno im davati

primere - ka`u policajci

i kao lo{ primer navode

direktora jedne gradske

osnove {kole, u kojoj je

proletos bila akcija saku-

pqawa starog papira.

- Deca su razvukla pa-

pir po okolini, a kada je

jedan gra|anin to prijavio

direktoru, ovaj ga je izgr-

dio i pitao ko je on da bri-

ne o tome. Na na{u inter-

venciju deca su kasnije po-

kupila papir, ali ovo go-

vori o tome kakav je na{

odnos prema onima koji su

„savesni“ - pri~aju poli-

cajci, koji se sla`u sa pri-

medbom da je kontejnera i

kanti za otpatke po gradu

veoma malo, ali ka`u da to

zavisi od „Komunalca“ i

od wihovih finansija.

O~istili Bawicu i

uklonili divqu

pijacu u Qubi}u

U svoje uspehe komunal-

na policija ubraja {to se

na Qubi} keju ve} du`e

vreme ne mogu videti tr-

govci kako na ulici, tik uz

kontejnere, prodaju sir i

kajmak i druge poqopri-

vredne proizvode. Ka`u da

je ve}ina wih u{la „u le-

galne tokove“ i svoje pro-

izvode sada prodaju po

okolnim prodavnicama. Sa

nekim od vlasnika auto-ot-

pada dogovoreno je da ne

pale gume, ve} da ih odla`u

u velike kontejnere. Tako-

|e, neke od divqih deponi-

ja su „arhivirane“. Kao je-

dan od primera navode nam

Bawicu, odakle su me{ta-

ni zvali zbog deponije na

putu prema manastiru Stje-

nik.

- Mnogi prijave prekr-

{aje drugih, ali ne}e da

nam daju podatke. Ne}e da

se me|usobno zameraju, ve}

nam ka`u: „na|ite ko je“. U

Lupwa~u koja se svake godi-

ne ~isti, do{ao je neko i

izru~io prikolicu {uta.

Prijavili su nam, ali bez

ijednog podatka. Mi ne mo-

`emo na svakom mestu da de-

`uramo 24 sata, jer je teri-

torija ^a~ka velika. Kada

nekog uhvatimo na delu, na-

redimo mu da sve {to je na

deponiji mora da odnese i

baci u kontejner ili da an-

ga`uje „Komunalac“ i to

plati. Dokazi na sudu su

nam i uplatnice, ra~uni,

dokumenta koja na|emo na

deponiji. Imali smo slu~aj

~oveka koji je pro{ao po-

red kontejnera i punu trak-

torsku prikolicu odvezao

do obale reke. Pored kazne

od 3.000 dinara, morao je da

se vrati i baci sme}e u kon-

tejner. Pored deponije u

Bawici de`urali smo dok

nismo na{li „krivca“.

Morao je da pokupi i otera

sve {to se na{lo na woj, pa

je napunio 20 prikolica

sme}a. Sada je to mesto ~i-

sto – pokazuju nam fotogra-

fije policajci.

Uspe{an radni

dan

U me|uvremenu gra|ani

su prijavili i izlivawe

kanalizacije po ulici u

Qubi}u. ^ak je i saobra-

}aj zaustavqen zbog toga.

Posle obave{tavawa „Vo-

dovoda“ jedna patrola od-

lazi na teren.

Jedan ^a~anin usplahi-

reno dolazi da prijavi ka-

ko kom{ije imaju nekoli-

ko pasa koji neprestano

laju i nikome ne daju da za-

spi. Ka`e da to traje neko-

liko meseci. Odlazimo sa

patrolom na teren. Pored

ograde je vezan jedan „zlat-

ni retriver“. U dvori{te

nas propu{ta bez lave`a.

Policajci upozoravaju

vlasnicu da na ogradu sta-

vi odgovaraju}u tablu i da

psa premesti dubqe u dvo-

ri{te.

- Mnogi „nafiluju“

pri~u da bismo do{li. A

kad stignemo zateknemo

ovako nekog dobro}udnog

psa – ka`u policjaci Mi-

roslav Joji} i Aleksandar

Avi}, sa kojima posle ne-

koliko sati ponovo odla-

zimo u Qubi} da proveri-

mo da li je i kako posao

zavr{en. Nalazimo da su

radnici „Vodovoda“ ot-

klonili kvar i da je ulica

ve} suva.

V. T.

Zoran Milivojevi}

- Ima smisla {to po-

stoje. Vidi se blagi efekat

wihovog rada, ali mo`e da

bude jo{ boqe. Nosim pa-

pir u xepu sve do ku}e, tako

da treba da uti~u da se po-

stavi vi{e kanti za otpat-

ke, kao i klupa za sedewe.

Aleksandar Simovi}

- Ne vi|am ih ba{ mno-

go, ali grad nam je malo ~i-

stiji nego pre dve godine.

Mo`e da bude mnogo boqe.

Veliki su problem ove rupe

po ulicama, lo{e asfalti-

rani putevi...

Zorica @ivani}

- Ne rade ba{ neki ve-

liki posao. Po gradu se ose-

}a smrad i po tome se vidi

koliko rade. Grad se ~isti

tek kad se ba{ mora.

Mirjana Radisavqevi}

- Od ocena od jedan do

deset dala bih im trojku.

Ne{to rade, ali ima mnogo

propusta. Malo je kanti za

otpatke i retko se prazne,

|ubre je na sve strane, a sam

grad nije mnogo ~istiji.

Uglavnom ih vidim kad pi-

{u nekome prijave za parki-

rawe na javnoj povr{ini,

zna~i kad treba da napi{u

kaznu.

ANKETA ANKETA ANKETA

Od septembra do kraja 2011. godine komunalni

policajci izdali su 207 usmenih nare|ewa, 440 oso-

ba je upozoreno na prekr{aj, uru~eno je 126 mandat-

nih kazni.

Pro{le 2012. godine bilo je 2.079 usmenih nare-

|ewa, oko 1.000 upozorewa, izre~eno je 430 mandat-

nih kazni, od ~ega se u kasu grada slilo oko 1,1 mi-

lion dinara.

U prvih sedam meseci ove godine bilo je vi{e od

hiqadu usmenih nare|ewa i upozorewa, a 251 lice je

nov~ano ka`weno.

MILION DINARA OD KAZNI

Mnogo je i la`nih, ali i ~udnih prijava.

- Pro{le nedeqe imali smo poziv od jednog ^a-

~anina, koji se `alio na svoje kom{ije iz zgrade.

Ovi qudi su se, poput sve ve}eg broja ^a~ana, udru-

`ili da urede svoje dvori{te, poprave i postave qu-

qa{ke i druge igra~ke za decu. Ali kom{iji je to za-

smetalo, rekao je da oni to ne mogu da rade, jer nema

nikakve odluke skup{tine stanara – pri~aju nam po-

licajci.

Bizaran je i slu~aj ~oveka koji se `alio na kom-

{ije iz zgrade „koji se kupaju u 2 sata no}u“, kao i

onaj koji je prijavio kom{inicu „koja vodi qubav 24

sata“.

„NE MOGU DA SPAVAM,

KOM[IJE SE TU[IRAJU NO]U“

MALA ^ETA, A PROBLEMA MNOGO

8 PETAK 28. JUN 2013. GODINEDRU[TVO

U~enici nekada{we Osnovne {kole

“Milica Vu~eti}”, a dana{we

“Sveti |akon Avakum” u Trnavi

nedavno su proslavili jubilej vredan pa-

`we - 50 godina od zavr{etka {kole. Po-

sle pola veka od male mature, da bi se

prisetili najlep{eg doba i o`iveli

{kolske uspomene, na proslavu je do{lo

wih dvadesetak iz Viqu{e, Trnave i ^a~-

ka, a ranije su stizali i iz Beograda, Pan-

~eva, Nove Varo{i, U`ica, ka`e jedan od

organizatora skupa Velimir Veqo Ma-

rinkovi}.

Mo`e se re}i da su proslave matura

sli~ne jedna drugoj. Samo su, naravno, se-

}awa druga~ija. Protokol je poznat, na-

kon prozivke u {kolskim klupama, stari

drugovi se okupqaju u nekom od restora-

na. Me|utim, ova generacija je zanimqiva

ba{ zbog toga {to je odlu~ila da prosla-

vu organizuje u trnavskoj {koli.

- Osnovnu {kolu smo zavr{ili 1963.

godine. U~iteqica nam je bila Olga Bra-

{wevi}, a rezredni stare{ina Teodor

Todosijevi}. Na{a generacija je iznedri-

la uspe{ne qude, me|u kojima su biv{i

direktor “Autoprevoza” Andrija Stani}

i nastavnica O[ “Vuk Karaxi}” Milena

]ubovi}, koja je na`alost poginula.

Upravo je od Milene, pokojnog Milo{a

Radovanovi}a, Prvoslava Pavlovi}a i od

mene potekla ideja za evocirawe uspome-

na iz osnovne {kole. Prvi put smo se oku-

pili za proslavu 20 godina od male matu-

re. U po~etku smo na{a dru`ewa organi-

zovali na pet godina, a potom smo se dogo-

vorili da se vi|amo svake godine - pri~a

Marinkovi}.

Osnovna {kola “Sveti |akon Avakum”

je po~etak novog veka do~ekala u savreme-

nim uslovima. Stvarawe boqih uslova za

rad nastavqeno je i posle dogradwe {kol-

ske zgrade, adaptacijom sale Doma MZ

“Trnava” u fiskulturnu salu sa neophod-

nim sportskim rekvizitima, ure|ewem

sportskih terena, izgradwom rukometnog

igrali{ta...

- Na{a {kola je uvek bila lepa, bez ob-

zira na to kako je izgledala. Ali sada-

{wem izgledu, spoju starog i novog, veli-

ki doprinos je dao direktor {kole Milo-

je Vujovi}. Kao predsednik Mesne zajed-

nice odli~no sara|ujem sa direktorom

Vujovi}em, i ve} nekoliko godina prosla-

ve organizujemo u trnavskoj {koli. Zahva-

quju}i direktoru i osobqu koje je veoma

qubazno, u {koli organizujumo i razna

slavqa Mesne zajednice, fudbalskog klu-

ba i lovaca - ka`e Marinkovi}.

Da je ova generacija specifi~na, po-

tvr|uje i ~iwenica da su pre nekoliko go-

dina sakupili novac za izgradwu ~esme u

{kolskom dvori{tu. Na{ sagovornik to

“opravdava” velikom blisko{}u {kol-

skih drugova:

- Bilo je druga~ije vreme, mi smo se vi-

{e dru`ili, nego dana{wi {kolarci. I

danas smo ostali bliski, {kolska drugar-

stva su prerasla u prava prijateqstva.

Novi susret ove generacije je zakazan

za godinu dana, sa `eqom da se svi pono-

vo vide u svojoj nekada{woj {koli, koju i

danas vole.

N. R.

Za dvadesetpetogodi{wu ^a~anku Ne-

venu Milojkovi}, mo`e se re}i da je

matematika wena prva qubav, a fran-

cuski jezik druga. Ova mlada uspe{na `e-

na je imala sre}u da ih na neki na~in spo-

ji. Diplomirala je na Matemati~kom fa-

kultetu u Beogradu, a 2010. godine dobila

stipendiju Francuske vlade i upisala ma-

ster 2 na Univerzitetu Paris-Es-

t Marne la Vallée. Po zavr{etku tih studija

vratila se u Beograd, gde je protekle dve

godine radila kao asistent na Matema-

ti~kom fakultetu i kao mladi istra`iva~

na Matemati~kom institutu srpske akade-

mije nauka i umetnosti. Iako }e Francu-

ska za Nevenu uvek biti “iskustvo koje me-

wa `ivot” i zemqa koju }e ~esto pose}iva-

ti, na putu wene akademske karijere pred-

stoji odlazak na doktorske studije u [vaj-

carsku, kao stipendiste wihove Vlade.

Iako su u toku posledwe pripreme, jer }e

sasvim sigurno ve} za nekoliko dana biti

na Univerzitetu u Bernu, Nevena je izdvo-

jila vreme da poseti na{u redakciju.

- U kontaktu sa profesorom koji radi

na Institutu za informatiku i matemati-

ku u Bernu saznala sam da }e biti raspisan

konkurs za doktorante na koji sam se pri-

javila i od svih kandidata izabrali su i

mene. Studije traju ~etiri godine. Putu-

jem za nekoliko dana - zapo~iwe pri~u na-

{a nasmejana sagovornica, napomiwu}i

da je od malena znala ~ime }e se baviti ka-

da odraste. Ne iznena|uje nas kada ka`e da

je Osnovnu {kolu “Filip Filipovi}” za-

vr{ila kao |ak generacije, a Gimnaziju

kao Vukovac. Odlu~ila je da }e studirati

matematiku jo{ sa 10 godina, kada je bila

na prvom takmi~ewu u osnovnoj {koli. Je-

dino je, kako ka`e, promenila smer, upisa-

la je ra~unarstvo i informatiku na Mate-

mati~kom fakultetu.

Zahvalna je u~iteqici i profesorima

osnovne i sredwe {kole koji su uticali na

wu i doprineli wenom uspehu, ali ni{ta

ne bi uradila bez podr{ke i velike quba-

vi wenih roditeqa. Talenat je, priznaje,

nasledila od mame, ali baka ju je nau~ila

da ~ita u prvom razredu osnovne {kole.

Jedino ~emu se vi{e posvetila, pored

matematike, je u~ewe stranih jezika. Govo-

ri engleski jezik, kao i ve}ina studenata u

Srbiji, i francuski na kome je zavr{ila

studije u Parizu. Iako }e se nastava u

[vajcarskoj odvijati na engleskom jeziku,

Nevena je po~ela da u~i i nema~ki, po{to

odlazi u nema~ko govorno podru~je.

- U [vajcarskoj o~ekujem boqe uslove

rada i istra`ivawa. Nadam se da }u na-

predovati u svojoj akademskoj karijeri i

da }u za ~etiri godine ste}i vi{e znawa,

koje }u kasnije mo}i da primenim u Srbi-

ji. Kada zavr{im studije volela bih da se

posvetim nauci. @elim da se vratim u

svoju zemqu, jer ne bih mogla ~itav `ivot

da provedem u inostranstvu. Volela bih da

se zaposlim kao docent na nekom fakulte-

tu i da nastavim daqe usavr{avawe i is-

tra`ivawe u oblasti informatike - ot-

kriva nam Nevena svoje `eqe.

Na{a sagovornica ka`e da nije znala

{ta je sve ~eka kada se spremala za studije

u Parizu. Bilo je mnogo papirologije i

nedoumica. Ali, sada zna i ponovo se “od-

lu~uje na taj korak”, samo ovoga puta u

[vajcarskoj. I ponovo, nekako spontano,

naviru prelepe uspomene iz Pariza.

- Kada sam se vratila iz Francuske, go-

vorila sam da bih opet uradila isto, ~ak

i da sam znala koji }e me sve problemi ~e-

kati, jer su te studije bile neponovqivo

iskustvo. Jo{ od malena sam zavolela

francuski jezik i po~ela da ga u~im u

Gimnaziji. Oduvek sam `elela da studiram

u Parizu. Ali, pona{ala sam se skoro kao

turista. Pored u~ewa, stigla sam da pro-

putujem, posetim i vidim sve znamenito-

sti Pariza, pa i same Francuske, koliko

je to bilo mogu}e za godinu dana. Stekla

sam nove prijateqe iz Hrvatske, Srbije,

Makedonije, nove drugove iz svih na{ih

biv{ih republika, upoznala sam Francu-

ze, Amerikance, Italijane. Jednostavno,

to je iskustvo koje mewa `ivot. Posle ne-

koliko dana po dolasku u Pariz, oti{li

smo u Vi{i, u centar za u~ewe jezika, gde

smo usavr{avali francuski. Tamo smo

sreli studente sa drugih kontinenata.

Profesori su bili veoma stru~ni, ali i

qubazni, jer su se trudili da se u svakom

trenutku ose}amo kao kod ku}e. Svakog vi-

kenda smo i{li na neki izlet. Boravak u

Francuskoj je promenio moj `ivot. Nije

bilo uvek lako, ali ostvarila sam jednu

svoju veliku `equ - ka`e Nevena, koja zra-

~i energijom i `ivotnom rado{}u.

N. R.

POLA VEKA OD ZAVR[ETKA OSNOVNE [KOLE

PROSLAVA MALE MATURE U TRNAVSKOJ [KOLI

NEVENA MILOJKOVI], STIPENDISTA [VAJCARSKE VLADE

ISKUSTVO KOJE MEWA @IVOT

Uspomene iz Pariza

Vozni park gorwomi-

lanova~kog Doma

zdravqa ove sedmice

dobio je novo specijalizo-

vano vozilo, tako da }e pa-

cijenti sa podru~ja takov-

sko-rudni~kog kraja, koji

idu na dijalizu u Zdrav-

stveni centar u ^a~ku, ubu-

du}e imati udobniju vo-

`wu. Kqu~eve novog vozi-

la dr Dragici Topalovi},

direktoru Doma zdravqa,

uru~io je zamenik predsed-

nika op{tine Miroslav

Milovanovi}, isti~u}i da

je lokalna samouprava, na-

kon sagledavawa realne si-

tuacije u voznom parku ove

zdravstvene ustanove, od-

lu~ila da donira ovoj slu-

`bi jedno vozilo. On je iz-

razio nadu da }e ovo vozi-

lo pomo}i gra|anima Gor-

weg Milanovca da dobiju

kvalitetniju zdravstvenu

za{titu. Obe}ao je da }e

nadle`ni u lokalnoj samo-

upravi i ubudu}e nastojati

da putem sli~nih akcija

unapre|uju zdravstvenu za-

{titu na podru~ju op{ti-

ne.

- Na predlog predsedni-

ka op{tine Milisava

Mirkovi}a izdvojili smo

sredstva iz op{tinskog bu-

xeta za nabavku ovog vozi-

la. S obzirom da Dom zdra-

vqa ima zastareo vozni

park, mislim da }e ovo vo-

zilo doprineti da se na{i

gra|ani, koji odlaze na di-

jalizu u ^a~ak, mnogo

udobnije voze. I ubudu}e

}emo koristiti svaku mo-

gu}u priliku koja nam se

uka`e da pomognemo Domu

zdravqa, da li kroz nabav-

ku jo{ jednog ovakvog vozi-

la, ali sa nosilima, ili na

neki drugi na~in, koji }e,

svakako, doprineti poboq-

{awu kvaliteta usluga ove

zdravstvene ustanove - re-

kao je Milovanovi}.

U ime zaposlenih u Do-

mu zdravqa i pacijenata,

dr Dragica Topalovi} se

zahvalila op{tinskom ru-

kovodstvu, nagla{avaju}i

da je lokalna samouprava

svojim gestom prepoznala

wihove potrebe i probleme

u ovim te{kim vremenima.

Istakla je da }e novo “ope-

lovo” vozilo znatno oja~a-

ti wihov prili~no zasta-

reo vozni park i da }e pa-

cijenti imati daleko boqu

negu prilikom prevoza.

Vozilo koje se do sada ko-

ristilo za prevoz bolesni-

ka na dijalizu ~esto se kva-

rilo.

- [to se ti~e opreme za

hitne slu~ajeve, snabdeve-

ni smo dobro, ali nam je

vozni park zastareo. Ima-

momo vozila iz 2002. godi-

ne, koja su pre{la po

680.000 kilometara. Na{a

op{tina je brdovita i raz-

u|ena i upravo zbog takvog

terena vozila nam brzo

stradaju - istakla je dr

Dragica Topalovi}, na-

gla{avaju}i da im je prio-

ritet da u narednom perio-

du nabave jo{ jedno sli~no

vozilo sa nosilima, speci-

jalno opremqeno za le`e}e

pacijente.

Novi kombi je nabavqen

po veoma povoqnoj ceni od

poznate ~a~anske firme

„Interauto-trade”, ovla{}e-

nog uvoznika i servisera

“opel” i “{evrolet” vozi-

la za podru~je centralne i

zapadne Srbije, od koje su

po specijalnoj damping ce-

ni sli~na takva vozila na-

bavili op{tina Lu~ani i

grad ^a~ak.

- Ovo je specijalizovano

vozilo za prevoz bolesnika

koji idu na dijalizu. Ima

devet sedi{ta i vrlo mali

koeficijent potro{we,

oko sedam litara. Ima i

veliki prtqa`nik za daqe

transporte, tako da bole-

snici mogu da spakuju li~-

ne stvari. Vozilo se mo`e

koristiti i za odlazak me-

dicinskih radnika na

stru~ne seminare. Duplo je

klimatizovano, tako da je

veoma udobno i prijatno za

vo`wu. Vek eksploatacije

je veoma veliki. Karoseri-

ja je pocinkovana i ima ga-

ranciju 12 godina. Motor

ima garanciju dve godine,

bez ograni~ewa kilometra-

`e, i ovakva vozila prelaze

500 - 600 hiqada kilometa-

ra bez problema - istakao

je Milija Kosti}, vlasnik

firme „Interauto-trade”. On

je dodao da „Interauto-trade”

uvek nastoji da ponudi

prikladnije cene na tr`i-

{tu i da neguje praksu ko-

rektne saradwe. U skladu

takvog poslovawa, voza~i

“opel” i “{evrolet” vozi-

la i ove godine imaju po-

sebnu privilegiju da u ser-

visu firme uo~i i tokom

sezone letwih godi{wih

odmora dobiju besplatan

pregled i kompletnu dijag-

nostiku automobila. Fir-

ma nudi i specijalne popu-

ste za servisirawe vozila

tokom letwe sezone.

Kako je najavqeno ovom

prilikom, op{tina Gorwi

Milanovac ima nameru da

u narednom periodu za po-

trebe Doma zdravqa naba-

vi jo{ jedno sanitetsko vo-

zilo sa nosilima, kako bi

se nivo usluga koje pru`a

ova zdravstvena ustanova

podigao na jo{ vi{i nivo.

V. S.

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

OP[TINA GORWI MILANOVAC UNAPRE\UJE ZDRAVSTVO

9

marketing 032/342-276

DRU[TVO

- Op{tina Gorwi Milanovac poklonila Domu zdravqa novo vozilo za potrebe

prevoza pacijenata na dijalizu. - Kombi je vredan 25.000 evra i nabavqen je od ~a-

~anske firme „Interauto-trade”

DONACIJA DOMU ZDRAVQA

NOVO OPELOVO VOZILO!

marketing 032/342-276

10 PETAK 28. JUN 2013. GODINEDRU[TVO

Inicijativu za obele`a-

vawe Me|unarodnog dana

protiv zloupotrebe i ne-

zakonite trgovine droga-

ma, 26. jun, pokrenulo je u

na{oj sredini i ove godi-

ne Odeqewe za promociju

zdravqa, Zavoda za javno

zdravqe ^a~ak. Wihovu

akciju u Gradskom parku

podr`ali su Zdravstveni

centar ^a~ak, ovda{wa

Policijska uprava, Kance-

larija za mlade, Crveni

krst, kao i mladi fudba-

leri Borca.

Posledice zloupotrebe

psihoaktivnih supstan-

ci poga|aju sve dru{tve-

ne slojeve u svim zemqama sveta.

Zato se {irom planete 26. juna, i

ne samo na taj dan, okupqaju

zdravstveni radnici, profeso-

ri, sportisti... da bi mladima

iznova skrenuli pa`wu na po-

gubna dejstva droga, ali i da ani-

miraju sve segmente zajednice i

podstaknu ih na zdrave stilove

`ivota. Ove godine 26. jun je obe-

le`en pod sloganom: “Neka zdra-

vqe bude ono {to te pokre}e”.

- Ranije smo uglavnom govori-

li o kanabisu, amfetaminima

ili heroinu. Na `alost, pojavi-

lo se dosta novih psihoaktivnih

supstanci. ^ak je vrlo razvijen i

wihov na~in prodaje - rekla je dr

Qiqana Moji}evi}, na~elnik

Centra za promociju zdravqa.

Lista je ove godine pro{ire-

na na 234 opojne droge. Kako tvr-

de nadle`ni, kod nas i u Srbiji

ih nema u tom broju.

- U ^a~ku i okolini ima i ma-

we zavisnika od heroina. U tome

nam je dosta pomoglo Ministr-

stvo zdravqa i otvarawe meta-

donskog centra u ~a~anskoj Bol-

nici. Ponosni smo i na to {to

je, na primer, u Nema~koj ili ^e-

{koj posedovawe droge prekr{aj,

a u Srbiji krivi~no delo koje se

sankcioni{e. Prevencija je naj-

va`niji segment u borbi protiv

narkomanije. Zato smo moje kole-

ge i ja odr`ali pedesetak predav-

wa u ~a~anskim {kolama. I u

prevenciji i u pomo}i korisni-

cima najva`nija je uloga porodi-

ce - napomenuo je Borko Jeli},

inspektor za suzbijawe krijum~a-

rewa i narkomanije PU ^a~ak.

On je pozvao pozvao sve koji ima-

ju problema sa narkomanijom da

se obrate policiji za pomo}.

Aktivnosti u prevenciji nar-

komanije uskoro }e poja~ati i

Kancelarija za mlade. Mini-

starstvo sporta i omladine odo-

brilo im je projekat zahvaquju-

}i kome }e jedan broj sredwo-

{kolaca biti obu~eni za vr-

{wa~ku edukaciju. Oni }e svo-

jim drugovima odr`avati preda-

vawa o borbi protiv narkoma-

nije, najavio je koordinator

Kanceralije za mlade Aleksan-

dar Simonovi}.

Jo{ jedna va`na poruka koji

su zdravstveni radnici i ostali

u~esnici akcije Zavoda za javno

zdravqe uputili i mla|ima i

starijima je da droga nikako ne

mo`e da im bude put ka popular-

nosti u dru{tvu. Mnogo boqi

na~in za to je sport, {to su u

sredu pokazali i najmla|i fud-

baleri Borca. Oni su predvo|e-

ni trenerom Aleksandrom Ivko-

vi}em odigrali fudbalsku utak-

micu. Z. J.

OBELE@EN DAN BORBE PROTIV NARKOMANIJE

NAJEZDA NOVIH

PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI

Direktor Nacionalne slu-

`be za zapo{qavawe Sini-

{a Nadbanti}, saop{tio je

da je Upravni odbor Slu`be, ove

godine odobrio 306 projekata u

okviru javnih radova na kojima }e

posao dobiti 2.271 gra|anin. Iz

buxeta Ministarstva rada zapo-

{qavawa i socijalne politike u

ovoj godini je za te projekte izdvo-

jeno 500 miliona dinara, s tim da

}e 190 miliona od navedenog izno-

sa biti utro{eno u okviru reali-

zacije javnih radova kroz zajed-

ni~ke javne pozive Nacionalne

slu`be za zapo{qavawe i jedini-

ca lokalne samouprave.

Najvi{e projekata odobreno je

za socijalne, humanitarne i kul-

turne delatnosti - 144 na kojima

}e biti zaposleno 923 lica, zatim

iz oblasti za{tite `ivotne sre-

dine i prirode - 114 na kojima }e

se uposliti 956 lica, kao i 48 pro-

jekata izgradwe infrastrukture

na kojima }e raditi 392 lica.

Za podru~je Moravi~kog okruga

odobrena su, do sada, tri projekta

ukupne vrednosti 5,3 miliona di-

nara, gde }e biti radno anga`ova-

no 29 nezaposlenih lica sa eviden-

cije NSZ Filijale ^a~ak. Re~ je o

projektima podnetim od strane

Centra za socijalni rad u Gorwem

Milanovcu, Udru`ewu „MS“, ta-

ko|e iz Gorweg Milanovca i pro-

jektu koji je podnelo Javno predu-

ze}e „Direkcija za izgradwu i ko-

munalnu delatnost“ iz Lu~ana.

Nezaposleni }e raditi na po-

slovima pomo}i starima i soci-

jalno ugro`enim licima, za{titi

i o~uvawu kulturnog nasle|a, ob-

navqawu i izgradwi puteva, nasi-

pa, kanala, mostova, kanalizacio-

ne i vodovodne mre`e, kao i na sa-

naciji divqih deponija, ~i{}ewu

i odr`avawu obala reka, jezera,

kanala, odvoda i javnih povr{ina.

Zaposlenima na poslovima jav-

nih radova mese~no }e biti ispla-

}ivane zarade prema stepenu

stru~ne spreme, i to 23.000 za I i II

stepen, 24.000 za III i IV, 25.000 za

V i VI i 26.000 za VII stepen stru~-

ne spreme, kao i tro{kovi dolaska

i odlaska sa posla.

Nezaposlena lica anga`uju se

na period od {est meseci, a prio-

ritet imaju korisnici nov~ane so-

cijalne pomo}i, mladi, vi{ak za-

poslenih, stariji od 50 godina, du-

goro~no nezaposleni, nezaposleni

bez kvalifikacija ili niskokva-

lifikovani, osobe sa invalidite-

tom, pripadnici romske nacio-

nalnosti, ruralno stanovni{tvo,

`ene, izbegla i raseqena lica, po-

vratnici prema Sporazumu o read-

misiji, deca bez roditeqskog sta-

rawa, `rtve porodi~nog nasiqa i

trgovine qudima, samohrani ro-

diteqi i roditeqi dece sa smet-

wama u razvoju.

ODOBRENO 306 PROJEKATA JAVNIH

RADOVA ZA 2013. GODINU

NAJVI[E PROJEKATA ZA

SOCIJALNE, HUMANITARNE

I KULTURNE DELATNOSTI

Povodom Dana Ministarstva unutra{wih

poslova, slave Ministarstva i Dana po-

licije, pro{log petka u Policijskoj sta-

nici Lu~ani u Gu~i, organizovana je akcija do-

brovoqnog davawa krvi, u kojoj su u~estvovali

policijski slu`benici i ostali zaposleni u ovoj

policijskoj stanici. Akcija je organizovana u sa-

radwi sa Domom zdravqa u Gu~i i Slu`bom za

transfuziju krvi ^a~anske bolnice.

Vi{e od 10 policijskih slu`benika, me|u koji-

ma je bilo i `ena, kao i jedan penzioner MUP-a,

dalo je dragocenu te~nost, kako bi pomogli ugro-

`enim pacijentima. Mnogima od wih ovo nije bio

prvi put da pokazuju svoju humanost, jer su vi{e-

godi{wi davaoci krvi.

Predstavnici Doma zdravqa u Gu~i i Slu`be

za transfuziju krvi izrazili su zadovoqstvo zbog

dobrog odziva policijskih slu`benika i pozvali

gra|ane da se prikqu~e ovakvim humanim akcija-

ma.

DAN MINISTARSTVA I POLICIJE U POLICIJSKOJ STANICI U GU^I

SLAVQE OBELE@ILI HUMANOM AKCIJOM

Uorganizaciji Rotari Kluba ^a~ak, 22. juna su

odr`ani “III dani rotarija u Ov~ar Bawi”, u

restoranu “Dom”. Sada ve} tradicionalni

skup rotarijanaca okupio je predstavnike rotari

klubova iz Srbije, Crne Gore i Slovenije. ^a~ani su

ugostili goste iz Ajdov{~ine, Bijelog Poqa, Beo-

grada, Zrewanina, Vaqeva, Smedereva, Kragujevca.

Tokom prepodneva kajaka{ki klub ^a~ak demonstri-

rao je vo`wu kajaka na mirnim vodama, zatim su ro-

tarijanci posetili hidroelektranu u Ov~ar Bawi.

Nakon toga, splavom restorana “Dom” zaplovilo

se jezerom do manastira Nikoqe, a dru`ewe se nasta-

vilo u restoranu “Dom”.

Rotarijanci su ovom prilikom svojim donacijama

obezbedili nov~ana sredstva za nabavku opreme za

kajaka{ki klub ^a~ak, kao i za kupovinu magnetnih

tabli za ~a~ansku gimnaziju.

Rotari klub ^a~ak je u sklopu svojih humanitar-

nih aktivnosti u 2013. godini donirao Narodnom

muzeju 40.000 dinara kao pomo} za postavku muzeja de-

tiwstva dece u ^a~ku krajem XIX i po~etkom XX ve-

ka, a svakog meseca stipendira studenta muzi~ke aka-

demije u Ni{u. Za septembar se planira donacija

magnetnih {kolskih tabli od sredstava koja su pri-

kupqena na ovoj manifestaciji i od li~nih donaci-

ja ~lanova Rotari kluba ^a~ak, a za 2014. godinu ima

u planu nastavak akcija “Kwige za biblioteke seo-

skih {kola” i u~e{}e na akcijama humanitarnog ka-

raktera u okviru Distrikta 2483 Srbija i Crna Go-

ra.

DANI ROTARIJA U OV^AR BAWI

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 11MARKETING

marketing 032/342-276

12 PETAK 28. JUN 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 13OBRAZOVAWE

Tradicionalna sve~anost

na kojoj gradona~elnik

kwigama nagra|uje u~enike

~a~anskih osnovnih i sredwih

{kola koji su tokom {kolovawa

ostvarili odli~an uspeh iz svih

nastavnih predmeta, popularne

Vukovce, odr`ana je pro{log ~e-

tvrtka u velikoj sali Doma kul-

ture, u prisustvu kompletnog ru-

kovodstva lokalne samouprave,

na ~elu sa Vojislavom Ili}em.

^estitaju}i Vukovcima postig-

nuti uspeh, Ili} je rekao da se

ose}a privilegovanim {to se na-

lazi me|u 192 Vukovca Grada

^a~ka, i da je, pored kwiga, kao

skromnih poklona na ovoj sve~a-

nosti, Grad obezbedio jo{ neke

nagrade. Za 142 osnovca sa “Vuko-

vom” diplomom obezbe|eno je bes-

platno letovawe u odmarali{tu

u Ulciwu, dok }e 50 Vukovaca

sredwih {kola i jo{ toliko naj-

uspe{nijih maturanata, biti na-

gra|eno petodnevnim putovawem

u zemqe Evropske Unije. Svi Vu-

kovci }e tokom leta mo}i bes-

platno da koriste i gradske baze-

ne, a da bi ostvarili ovu privi-

legiju, dovoqno je da u SRC

“Mladost” donesu na uvid “Vuko-

vu” diplomu i jednu malu foto-

grafiju.

- Znam da je bilo te{ko izdi}i

se iznad prose~nosti. Trebalo je

ulo`iti mnogo truda, rada,

upornosti, energije i vremena,

ali stekli ste znawe koje vam ni-

ko ne mo`e oduzeti. @elim vam

da i daqe budete uspe{ni i upi-

{ete `eqene {kole i fakultete,

i ne zastanete pred preprekama.

U~ini}emo sve da znawe koje bu-

dete stekli tokom {kolavawa

primenite u razvoju svoga grada

i mesta gde ste odrasli i stekli

prve i prave prijateqe - rekao je,

pored ostalog, u svom obra}awu

gradona~elnik Vojislav Ili} i

tom prilikom zahvalio rodite-

qima i profesorima, koji su i

svojom podr{kom i radom dopri-

neli ovom uspehu.

Pored nagrada za nosioce

“Vukove” diplome, grad je obezbe-

dio i stipendije za polaznike

{kola za talente i studente koji

su ostvarili prose~nu ocenu iz-

nad 8,50, kao i nagrade za one ko-

ji su osvojili jedno od pet prvih

mesta prilikom upisa na fakul-

tete ili, jedno od prva tri mesta

na republi~kim takmi~ewima,

istakao je gradona~elnik Ili}.

Trenutak za pam}ewe, kome su

prisustvovali i roditeqi Vuko-

vaca i prosvetni radnici, oboga-

}en je i umetni~kim programom u

kome su nastupili: monologom

Ba}ko Bukumirovi}, Nikola

Stani{i} recitovao je pesmu Ra-

da Drainca “Kad pesnik stigne u

rodni grad”, a u muzi~kom delu

nastupili su ~lanovi Plesnog

kluba “Luna”. Sve~anosti je

prethodilo i kolektivno foto-

grafisawe. Vukovci su obave{te-

ni i da sve pojedinosti o nagrad-

nim putovawima mogu dobiti od

svojih razrednih stare{ina. Po-

lasci su planirani za 13. avgust.

Praksa da Vukovci budu nagra|e-

ni putovawima, koju neki grado-

vi u Srbiji neguju ve} decenija-

ma, za`ivela je posledwih godina

i u ^a~ku, {to je svakako dodatna

motivacija onima koji smatraju

da se najve}i uspeh u `ivotu mo`e

posti}i samo upornim radom, i

zato sada{wim i budu}im Vukov-

cima po`elimo sre}u, iako neki

od wih nemaju nameru da se po za-

vr{etku {kolovawa vrate u svoj

grad. Z. L. S.

Iz Ekonomske {kole 1953.

godine iza{la je vredna

generacija |aka, koji su

kasnije, na radnim mestima dali

veliki doprinos u svojim struka-

ma. Mnogi su stigli do rukovode-

}ih mesta, ali godi{wice mature

nisu zaboravqali, ve} su istraj-

no negovali uspomenu na {kolske

dane. Prijateqstva iz mladosti

podstakla su ih da wihova dru`e-

wa, sa godinama, postanu sve ~e-

{}a. Okupqaju se po dogovoru,

kako ka`u, obi~no svakih pet go-

dina, a mu{karci obavezno jed-

nom godi{we u nekom od restora-

na. Pre desetak dana generacija

1953. Ekonomske {kole iz ^a~ka

proslavila je 60 godina od matu-

re. Iako se bli`e osamdesetoj,

nisu propustili ni ovogodi{wi

susret, najpre na {kolskom ~asu,

a potom u hotelu “Beograd”, uz

raspolo`ewe kakvo se po`eleti

mo`e. Na “sastanak” sa {kol-

skim drugovima stigli su i oni

koji `ive u Beogradu, U`icu,

Ivawici, Kraqevu. Bilo je i

onih koji su `eleli i da pro{e-

taju kroz centar grada, uz se}awa

kako je izgledao davne 1949. godi-

ne, kada su upisali Ekonomsku

{kolu, ali i da posete svoje pri-

jateqe i podele radost.

Uvek se raduje susretu sa

{kolskim drugovima, ka`e Mio-

drag \okovi}, diplomirani eko-

nomista u penziji, jedan od najza-

slu`nijih za redovna okupqawa:

- Ne `alimo se na godine, ni

na one nekada{we, ni na ove sa-

da{we. Pre`iveli smo dva rata,

pamtimo lepe i mawe lepe uspo-

mene. Bili smo mladi, pa smo sve

izdr`ali. Najva`nije je da su qu-

di - qudi. Niko iz na{e genera-

cije nije osu|ivan, niti proga-

wan za neke ne~asne radwe. To je

velika stvar, i za na{e vaspita-

~e, i za na{e roditeqe koji su nas

tako vaspitali. Ponosni smo, a

verujem i da je {kola ponosna na

ovu generaciju.

Sedamdesetdevetogodi{wi

Miodrag \okovi} je, kako ka`e,

kao i ve}ina wegovih kolega, de-

te sa sela, koje je prvo moralo da

zavr{i sve poslove na imawu, pa

tek onda da ide u {kolu:

- Kada smo oti{li u sredwu

{kolu, a pogotovu kada

smo upisali fakultete,

ve} smo bili zreli qu-

di. Umeli smo da ceni-

mo rad profesora, koji

su se zalagali da nas

{to vi{e nau~e, a mi

smo poku{avali da im

to uzvratimo svojim

znawem. Zato ne ~udi

{to su mnogi iz genera-

cije bili na rukovode-

}im radnim mestima.

I Radmila Nixovi}

nas vodi u pro{lost, se-

}a se da su svi bili si-

roma{ni, ali ta nema-

{tina ih je “povezala i jo{ vi{e

zbli`ila”.

- Tada smo svi bili jednaki,

pravi drugari. Takva prijateq-

stva dugo traju i danas zajedno

slavimo 60 godina od mature. Re-

dovno dolazim na okupqawa sa

{kolskim drugovima. ^ovek se

pona{a kako mu `ivot dozvoqa-

va, a ja gledam `ivot uvek sa ve-

drije strane, iako od dijabeta bo-

lujem vi{e od 20 godina. @ivim

punim `ivotom, ali okru`ena

sam i ogromnom pa`wom svoje de-

ce. Svi ka`u - mladi su danas

druga~iji, a ja im poru~ujem da se

`ivot ne mo`e uhvatiti odmah,

ve} treba `iveti `ivot, radova-

ti se, ponekad tugovati, ali naj-

va`nije je znati `iveti i, narav-

no, raditi - ka`e sedamdeseto-

smogodi{wa Radmila Nixovi},

puna vedrine, koja dokazuje da se

wena generacija ne predaje godi-

nama i da zna da u`iva u `ivotu.

Zahvaquju}u upadicama osta-

lih raspolo`enih “drugova”, sa-

znali smo da u ovoj generaciji

niko nije imao jedinicu, ali i to

da je dvojka nekada bila neprela-

zna ocena, kao i ~iwenicu da su

prva generacija koja je upisala

sredwu {kolu sa ~etvorogodi-

{wim trajawem.

Po`elev{i im puno zdravqa

i sre}e, Sne`ana Gostiqac, pro-

fesor ekonomske grupe predmeta,

PR Ekonomske {kole i pomo}nik

direktora, podsetila je da je ova

{kola mnogo napredovala i da je

posledwih 10-12 godina izuzetno

tra`ena u Srbiji:

- Ekonomska je danas savreme-

na stru~na {kola, koja ima 934

u~enika, na {est obrazov-

nih profila. [kola je na

izuzetno dobrom glasu,

ali ne sumwam da je i u

va{e vreme bila takva.

Na{i dana{wi u~enici

su veoma uspe{ni u svo-

jim strukama, ba{ kao

{to ste i vi bili.

Na dru`ewu posle

{est decenija, oko 25

“maturanata” je u`ivalo

i ispri~alo se, obe}ava-

ju}i da }e se u {kolskim

klupama ponovo na}i u

istom raspolo`ewu.

N. R.

GENERACIJA 1953. EKONOMSKE [KOLE IZ ^A^KA PROSLAVILA 60 GODINA OD MATURE

ZNAJU DA U@IVAJU U @IVOTU

SVE^ANOST ZA 192 VUKOVCA

KWIGE I PUTOVAWA ZA NAJBOQE

Dobrodo{lica

14 PETAK 28. JUN 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

Pove}an broj

ujeda sitnih

mu{ica po-

sledwi put je

zabele`en po-

sle bombardovawa, pa ih je

narod tada nazvao “klinton-

kama”. Gra|ani se masovno

javqaju u Hitnu pomo}, a re-

akcije nakon ujeda nisu be-

zna~ajne.

- To nisu ubodi na jed-

nom mestu. Pacijenti kod

nas do|u kao rawenici sa

ubodima na otkrivenim de-

lovima tela. Desi se da im se

pojave takve lokalne reak-

cije i razvije flegmona -

gnojni otok koji mora da se

le~i antibioticima i zbri-

wava ~ak i u Bolnici. Od

uboda se vidi jedna ta~ka,

koja u momentu ujeda ne iz-

gleda kao ujed komarca. Ma-

lo iskrvari i stvori se krv-

ni ugru{ak. Neko ima sre}e

da ostane samo na tome, ali

dolaze qudi sa oteklinama,

flegmonama… - ka`e dr Zo-

rica ^akajac Krupe`. Ona

napomiwe da se neki paci-

jenti jave odmah nakon ujeda,

a neki do|u i posle dva dana:

- Ima qudi koji se jave

nakon dva dana, jer im tek

tada nastupi reakcija.

Uglavnom im se ujedi de{a-

vaju dok {etaju prirodom

ili kose travu, naravno, svi

kojima se to desi budu u ber-

mudama i u majicama krat-

kih rukava – ka`e dr ^aka-

jac Krupe` i preporu~uje da

se na mesta ujeda stavqaju

hladne obloge ili gelovi

koji deluju lokalno, dok se

ne stigne do lekara. Ona je

napomenula da su u ovoj Slu-

`bi zabele`eni u ujedi osi-

ca ili p~ela, ali da su oni u

granicama normale.

- Qudi koje ujede osica, a

koji su alergi~ni su ve} is-

kusni i znaju {ta treba da

rade. Neki se jave telefo-

nom, posle pet minuta ili

deset od ujeda, pitaju za sa-

vet. Obi~no popiju presing,

koji ve} imaju kod ku}e. Mi

obi~no ka`emo da do|u, jer

se mo`e javiti reakcija na

plu}ima, povi{en krvni

pritisak, gu{ewe, ali mi to

saniramo antialergijskom

injekcijom i procedura je da

ti pacijenti, zbog kasnih

alergijskih reakcija, dobiju

uput i odu u bolnicu. Posle

ujeda do {est sati mo`e da

do|e do kasne alergijske re-

akcije – napomiwe dr ^aka-

jac Krupe`, isti~u}i i da su

~esti ubodi krpeqa u po-

sledwe vreme i svim paci-

jentima preporu~uje da ako

ih to zadesi potra`e stru~-

nu pomo}, bilo kod svog iza-

branog lekara, bilo u Bol-

nici ili Hitnoj pomo}i.

ZA[TO NAS MU[ICE

NAPADAJU?

Osice i p~ele svakog leta

“rade svoj posao” i zalutaju

u ne~iji rukav, ali, kako na-

rod ka`e, “klintonke” su sa-

da prevr{ile svaku meru.

Za{to je to tako postoje na-

u~na obja{wewa. Naime, od-

re|eni vremenski uslovi

diktiraju brojnost crnih

mu{ica, roda kome pripada

Simulium erythrodephalum,

poznatija kao “klintonka”.

- Imali smo veoma dugo

ki{no prole}e i porast vo-

dostaja, pri ~emu smo mi i u

okolini Morave, koja je re-

lativno brza teku}a voda.

Sve su to uslovi koji pogo-

duju razvoju crnih sitnih

mu{ica, familiji koja je

prisutna na ovim prostori-

ma. Tokom 20. veka te mu{i-

ce su prisutne na svim pro-

storima pored teku}ih voda.

Verovatno je najpoznatija

goluba~ka mu{ica, koja se

~e{}e, u nekoliko navrata

javqala u periodima visoke

brojnosti i uzrokovala

smrtnost na nekoliko hiqa-

da grla krupne stoke – obja-

{wava dr Sne`ana Tanasko-

vi}, docent na Agronomskom

fakultetu.

Zbog ~ega ova stvorewa

napadaju qude? Odgovor je

veoma prost, hrane se na{om

krvqu.

- Mu`jaci se hrane nek-

tarom ili se ne hrane uop-

{te, ali je `enkama neopho-

dan krvni obrok u ishrani.

Neke vrste se hrane iskqu-

~ivo na pticama, neke druge

na sisarima, ali ima i onih

koje su samo antropofilne,

odnosno hrane se krvqu ~o-

veka – ka`e dr Tanaskovi}.

Ona nagla{ava da one napa-

daju isqu~ivo otkrivene de-

love tela:

- To su vrlo specifi~ni

ubodi, koji su locirani u

dowim delovima nogu, regi-

ja oko i iznad kolena, kao i

ispod i iznad lakta ruke.

Obi~no su to najotkriveni-

ji delovi tela, veoma retko

su ubodi locirani na licu

ili vratu, a gotovo da nema

registrovanih uboda ispod

ode}e.

NAPADAJU RANO

UJUTRU I POPODNE

Doktorka Sne`ana Tana-

sovi} nagla{ava da ovi in-

sekti nisu nikakvi mutira-

ni komarci, ve} su to pozna-

te crne mu{ice, kojima je

kap qudske krvi neophodna

da bi zavr{ile svoj ciklus.

Veoma su sitne i ~esto mogu

da se jave u rojevima.

- Naj~e{}e se pojavquju

od popodnevnih sati, na

primer od 16, 16,30 i u ra-

nim jutarwim satima, do 9.

Trebalo bi voditi ra~una

naro~ito u zonama pored te-

ku}ih voda (reke, potoci)…

Broj uboda mo`e biti jedan

ili pet, a maksimalno devet,

{to su pokazala istra`iva-

wa sprovedena u Vojvodini.

Ubod na qudskom telu naj~e-

{}e uzrokuje razli~ite re-

akcije, ali su redovno pra-

}ene svrabom, crvenilom i

otocima koji se sporo po-

vla~e.

Mnogima se de{ava da ih

“klintonke” izujedaju dok

kose dvori{ta, pa pomisle

da ih tom radwom uznemiru-

ju. To nije ta~no, ve} se po

vrelim danima aktivnosti

~oveka poklapaju sa vreme-

nom kada su i “klintonke”

aktivne, a to su rani jutar-

wi ili kasni popodnevni

sati. Od ovih insekata je

najboqe za{titi se ode}om.

Ali, dobra vest za sve ose-

tqive je da su oni aktivni

od kraja maja do prve dekade

jula, {to zna~i da se bli`i

kraj dosadnim ujedima

.I. M.

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 15ZDRAVSTVO

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Ujed, svrab i crve-

nilo, a ~esto i

bolni otok - pra-

vac Hitna pomo}.

Doktorka Zorica

^akajac Krupe`,

na~elnica ove slu-

`be ka`e da je sve

vi{e qudi koji se

javqaju zbog uboda

insekata, koje na-

rod naziva “klin-

tokama”. Docent na

Agronomskom fa-

kultetu dr Sne`a-

na Tanaskovi} po-

tvr|uje da je re~ o

Simulium erythrocepha-lum, jednoj vrsti

sitnih crnih mu-

{ica, ali i ohra-

bruje ve{}u da se

wihova aktivnost

zavr{ava nakon

prve dekade jula

„KLINTONKE”

NAPADAJU

ZBOG UBODA INSEKATA SVE VI[E QUDI U HITNOJ POMO]I

16 PETAK 28. JUN 2013. GODINESELO

- Najzna~ajnija poqo-

privredna kultura za

proizvodwu biodizela

kod nas je uqana repica

Biodizel je obnovqivo go-

rivo proizvedeno od biq-

nih uqa, kao {to su uqana

repica, suncokretovo, sojino,

kao i od `ivotiwskih masti. Do-

kazano je da biodizel ima zna~aj-

ne ekolo{ke prednosti u pogledu

smawewa uticaja globalnog za-

grevawa, smawewa emisija {tet-

nih gasova, ve}e energetske neza-

visnosti i pozitivan uticaj na

poqoprivredu. Biodizel ima i

izuzetno nizak sadr`aj sumpora,

kao i visoku mazivost i brzu bi-

orazgradqivost. To su sve pred-

nosti koje su potvrdili razli~i-

ti programi Evropske komisije i

testovi nezavisnih istra`iva~-

kih instituta, ka`e Radovan [e-

varli} iz Poqoprivredne save-

todavne i stru~ne slu`be ^a~ak.

- Kao takva, pove}ana upotre-

ba biodizela u Evropi predsta-

vqa va`an korak za EU, kako bi

ispunila svoj ciq - smawewe

emisije {tetnih gasova, kao {to

je dogovoreno u okviru Kjoto

sporazuma. Dodatno smawewe

emisije zaga|uju}ih materija

ubla`ava razne qudske zdrav-

stvene probleme i ~uva `ivotnu

sredinu. Za proizvodwu biodize-

la danas se koristi oko tri mi-

liona hektara obradive zemqe u

EU. Biodizel se proizvodi na in-

dustrijskom nivou u Evropskoj

uniji od 1992. godine. Danas po-

stoji oko 120 biqaka koje proiz-

vode do 6.100.000 tona biodizela

godi{we. Ove biqke se uglavnom

gaje u Nema~koj, Italiji, Austri-

ji, Francuskoj i [vedskoj - na-

pomiwe [evarli}.

Prema wegovim re~ima, najpo-

pularnije uqe proizvedeno u

ogromnim koli~inama u ameri~-

kim kompanijama je sojino uqe,

dok je u Evropi najpopularnije i

najjeftinije od uqane repice. U

posledwoj deceniji u EU je do-

{lo do velikog pove}awa proiz-

vodwe i potro{we biodizela. U

periodu od 2000-2010. godine po-

tro{wa biodizela je pove}ana sa

500.000 tona na vi{e od

10.000.000.

- Mnoge procene govore da }e

zbog sve mawih zaliha nafte u

svetu do}i do drasti~nog pove}a-

wa cene sirove nafte. Upravo

zbog toga, ali i zbog ~iwenice da

na{a poqoprivreda mo`e proiz-

vesti znatno vi{e sirovina za

potrebe proizvodwe biodizela,

mo`e se zakqu~iti da ova proiz-

vodwa ima tr`i{ni potencijal.

Najzna~ajnija poqoprivredna

kultura za proizvodwu biodize-

la kod nas je uqana repica. U ze-

mqama EU se sa jednog hektara

pod uqanom repicom proizvede

oko 600 litara, {to je posledica

niskih prinosa poqoprivrednih

kultura. Zna~ajan potencijal za

proizvodwu uqane repice, le`i

i u ~iwenici da u na{oj zemqi

prema nekim procenama postoji

oko 200.000-250.000 hektara neo-

bra|enih oranica. Ove povr{i-

ne, kao i one koje se koriste za ga-

jewe drugih kultura, mogu se

uspe{no koristiti za proizvod-

wu repice, koja se u dana{wim

uslovima mo`e smatrati veoma

profitabilnom i isplativom

kulturom - isti~e Radovan [e-

varli}. N. R.

Novi sistem trgovi-

ne p~eliwim dru-

{tvima u svetu, a i

kod nas je trgovina paket-

nim rojevima. Paketni roj

podrazumeva kilogram i

dvesta grama p~ela, {to iz-

nosi negde oko dvanaest hi-

qada p~ela i mladu obele-

`enu maticu. Sve je to spa-

kovano u kutiju od kartona

ili {per-plo~e sa zamre-

`enim otvorima za vazduh.

Matica u kavezu je oka~ena

u kutiji, a p~ele se uz po-

mo} levka stresaju unutra i

kada te`ina dostigne po-

menuti iznos, roj je spako-

van. Kutija se zatvara da

p~ele ne mogu da iza|u, a

p~ele nakon stresawa do-

laze do kaveza sa maticom i

prave formu kao i prirod-

ni roj na grani. U slu~aju

da ovakav paket putuje na

daqa odredi{ta obezbe|uje

mu se te~na hrana, tako {to

se prevrne tegla ili kanti-

ca sa hranom na prethodno

napravqen otvor na kuti-

ji. Na poklopcu tegle ili

kantice se napravi rupica

promera dva milimetra.

Prednost ovako pakovanih

rojeva je u tome {to se sma-

wuje mogu}nost preno{ewa

bolesti p~eliweg legla.

PRIHVAT

U jednu ko{nici ubaci-

ti dva tri rama sa vo{ta-

nim tablama i eventualno

ram sa medom iz rezerve.

Ram sa leglom ne stavqati,

jer kako matica i p~ele ni-

su iz iste ko{nice mo`e se

lo{e odraziti na prijem

matice. U ko{nicu ubaci-

ti i poga~u kao ~vrstu hra-

nu kako bi se p~ele pre na-

vikle na novi dom. Po do-

bijawu paketnog roja sta-

viti ga u slobodan prostor

u ko{nici i lagano otvo-

riti otvor za va|ewe kave-

za sa maticom. Maticu iz-

vaditi i oka~iti na uba~e-

ne table u ko{nicu. Nakon

toga je zatvoriti. Najboqe

da ta ko{nica provede je-

dan dan zatvorena u podru-

mu ili sli~nom prostoru,

gde je konstantna tempera-

tura, pa tek sutradan da se

iznese na `eqeno mesto na

p~eliwaku. U hranilicu

sipati i te~ne hrane radi

obezbe|ewa vode. Dru{tvo

ne uznemiravati sedam da-

na, pa tek onda proveriti

da li je matica po~ela sa

zalegawem. Ako je sve u re-

du, ovakav roj se mora pri-

hrawivati i redovno kon-

trolisati, kako bi uspeo

da se do jeseni pripremi za

zimu.

PROIZVODWA BIODIZELA U SRBIJI I EU

- Proizvodwa industrijskog biqa u centralnoj i zapadnoj Srbiji nije zastupqena na ve}im povr-

{inama. Jedan od najve}ih razloga za to je ~iwenica da na na{oj teritoriji ne postoje prera|iva~-

ki kapaciteti niti otkupni centri, kao ni tradicija u ovoj proizvodwi. Uqana repica je kultura

koja }e u narednom periodu u na{oj zemqi zauzimati sve ve}e povr{ine. Obaveza na{e zemqe u nared-

nom periodu je da jedan deo od ukupne potro{we goriva i energije bude obezbe|en iz obnovqivih iz-

vora. Biodizel, dobijen od uqane repice, zamena je za dizel gorivo. Da ova biqka ima veliki tr`i-

{ni potencijal govori i ~iwenica da je novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo oformio

posebno odeqewe za uqane kulture kako bi doma}i proizvo|a~i imali na raspolagawu hibride koji

najvi{e odgovaraju na{im agroekolo{kim uslovima. Sama tehnologija gajewa uqane repice je rela-

tivno jednostavna i ne bi trebalo da bude limitiraju}i faktor u {irewu ove kulture na na{em te-

renu. Odre|ena ulagawa su neophodna pre svega u mehanizaciju za setvu i `etvu uqane repice, koja

zbog svojih specifi~nosti zahteva posebnu pa`wu - isti~e Radovan [evarli}.

PAKETNI ROJEVI

Dru{tvo p~elara “^a~anska p~ela” je za potrebe

svojih ~lanova, prvenstveno p~elara po~etnika, na-

bavilo 43 paketna roja. U nabavci rojeva u~estvova-

la je Skup{tina grada, kroz javni konkurs o dodeli

sredstava udru`ewima, kao i p~elari.

Ove godine ~lanovi Dru{tva su organizovali i

nabavku selekcionisanih matica i mati~waka i tako

popravili genetsku strukturu matica na svojim p~e-

liwacima. Dru{tvo sa ovim aktivnostima zavr{ava

rad u ovoj p~elarskoj sezoni. Slede}e okupqawe je 28.

avgusta, u Institutu za vo}arstvo, u 18 ~asova.

ZNA^AJNE PREDNOSTI GORIVA OD BIQNIH UQA

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 17SELO

Skoro sedamdesetogodi{wi

Stanojle Bogi}evi}, me{ta-

nima Je`evice poznatiji po

nadimku Cane, uspe{no se

bavi poqoprivredom ve}

decenijama. Iako je ~itav

radni vek, 38 godina, pro-

veo u nekada{woj Zadruzi,

poqoprivredom se oduvek

bavio, kako ka`e, koliko je

stizao. Na po~etku je to

uglavnom bila proizvodwa

krompira, paradajza i ku-

pusa na mawim parcelama,

a od kada je u penziji po-

vrtarstvo mu je postalo

glavno zanimawe. Najve}a

pomo} i glavna uzdanica mu

je supruga Rosa, koja je svo-

jevremeno bila zaposlena u

preduze}u “1. oktobar”, ali

je to nije spre~avalo da bu-

de i vredna doma}ica i

uzoran radnik u vo}waku.

Porodica Bogi}evi} gaji za

sopstvene potrebe i sve vr-

ste vo}a, maline, jagode, ri-

bizle, kupine, tre{we, ja-

buke, kru{ke, {qive. I

ba{ uz “degustaciju” mali-

na i tre{awa zapo~iwemo

razgovor sa ~ovekom izrzi-

to vedrog duha.

Cane ka`e da mu ni{ta nije

te{ko, i daqe sve seoske

poslove obavqa uspe{no.

Hvata se u ko{tac sa problemima,

pa ~ak i u godinama, kada su{a, po-

plava ili grad “uberu” letinu, on

ne odustaje. Potok koji te~e od

planine Jelice i postepeno se raz-

liva i gubi po poqima i wivama

Je`evice i Zabla}a, nije dovoqan

da obezbedi vodu za navodwavawe

parcela koje obra|uju vredni me-

{tani, ka`e na{ sagovornik, veru-

ju}i da }e i ovaj problem uskoro

biti re{en.

Bogi}evi}i danas obra|uju oko

dva i po hektara zemqe. Dominant-

no mesto u proizvodwi zauzimaju

krompir, na hektar i 20 ari i luk,

na parceli od 20 ari. Nedavno su

posadili 10 ari kupusa, a za jesen

planiraju jo{ 40. Cane je zadovo-

qan ovogodi{wim kvalitetom

krompira, nagla{avaju}i da je

pro{le godine imao pet vagona ro-

da.

- Uglavnom gajim sorte karera,

belarosa, kondor, a seme je iz Nove

Varo{i. Krompir }u da vadim u

avgustu. [to bih `urio? Pro{le

godine sam sav rod prodao kupci-

ma iz Novog Pazara. Wih trojica

su skoro svaki dan ~ekali u dvori-

{tu da natovarimo kamione. Zani-

mqivo je da je jednom od wih Tito

kumovao. I ovogodi{wi rod }u

najverovatnije prodati istim kup-

cima. Kupus i luk sam i prethodne

godine najvi{e plasirao u Novi

Pazar i Priboj, i to po solidnoj

ceni, a mawu koli~inu, na kraju se-

zone, u Kraqevo, Kosjeri} i U`i-

ce. Sa jednim mladi}em iz kom{i-

luka, za sat i po ru~no nase~em tri

i po tone kupusa. Luk smo povadi-

li za nepuna dva sata, ali radilo

je 17 Roma. Sezonske radnike anga-

`ujem po potrebi. Vredni su, ho}e

da rade. Ali, i vole da rade kod

nas, jer im se dopada kako Rosa

sprema burek, posebno sa plavim

paradajzom - pri~a Cane, sve vreme

sa osmehom na licu.

Zbog prirode posla decenijama

je u kontaktu sa razli~itim qudi-

ma, i dobrim i lo{im. Pamti i le-

pa i ru`na iskustva:

- Davno je jedan ~ovek natova-

rio kupus na kamion, oti{ao i ni-

kada se vi{e nije javio. Verovao

sam mu na re~. I danas ima mnogo

prevaranata, mo`da i vi{e nego

ranije. Sada, kada kupac nema pa-

re, tra`im priznanicu, ako ne

plati u dogovorenom roku, onda na

sud. Ni{ta drugo ne poma`e, jer

vi{e nema dogovora. Vi{e nikome

ne mo`ete da verujete. Nema ni qu-

di, kakvih je nekada bilo. Dru-

{tvo je “kvarno”. Moja politika je

uvek bila - nemoj, pa se ne boj. Ako

mogu da pomognem, tu sam, ali ni-

kada ne}u odmo}i.

Porodica Bogi}evi} poseduje

svu neophodnu mehanizaciju za

kvalitetnu proizvodwu, traktor,

freze, pumpu za zalivawe, sistem

za navodwavawe. Pro{la, su{na

godina je bila problemati~na, ka-

`e Cane, napomiwu}i da su po-

sledwih dana u Je`evici pale samo

dve “dobre” ki{e:

- Nije palo mnogo ki{e. Ako su

proizvo|a~i zalivali poqa uo~i

ki{nih dana, na wihovim wivama

mo`e da po~ne da truli krompir.

Ne vredi, ne mo`e{ da otme{ od

“onoga gore”. Jo{ pamtim poplavu

2006. godine, metar vode u dvori-

{tu, sve je nosila... Nikad su{na

godina nije gladna, ali ki{na mo-

`e da bude. Kada je su{a, mawe je

prinosa, ali je kvalitet roda bo-

qi. Ipak, proizvodwa bilo koje

kulture nezamisliva je bez navod-

wavawa. Mi imamo bunar iza ku}e,

ali to je nedovoqno za zalivawe

svih parcela.

Bogi}evi}i svake sezone maksi-

malno ula`u u proizvodwu:

- Velika su ulagawa, potrebno je

mnogo sredstava da zapo~nete bilo

kakvu proizvodwu. Me|utim, vi{e

od 50 odsto proizvo|a~a nema nov-

ca za adekvatnu za{titu. Jedan

kom{ija je pro{le godine trebalo

da zalije krompir, ali nije imao

pare da kupi naftu, a ima traktor.

Ne smem da ra~unam koliko ulo-

`im u jednu sezonu. Ako ho}e{ da

kropi{ krompir, samo jedna kanta

preparata ko{ta od pet do devet

hiqada dinara. Ove godine mora

da se kropi sedam-osam puta. Neop-

hodni su za{titni preparati pro-

tiv plamewa~e, crne pegavosti i

trule`i.

Ranije je u ovom doma}instvu,

kako ka`u, bilo i mnogo stoke, naj-

mawe po 10-12 bikova. Na imawu su

bile dve {tale i svi prate}i

objekti za bavqewe sto~arstvom.

Bilo je i rada, ali i para, ka`e

Cane, podse}aju}i da je samo “Sto-

~ar” nekada imao 12.000 bikova u

kooperaciji, na najmawe 100 far-

mi, a danas nijedna ne radi. Bila

su to, se}a se, sre}na vremena,

osamdesete i devedesete godine. Na

pitawe ho}emo li ikada imati ne-

kada{wi `ivotni standard, Cane,

za koga se mo`e re}i da je optimi-

sta, bez razmi{qawa odgovara:

“Nema {ansi da se vrati nekada-

{we sre}no vreme”.

N. R.

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40 - 70

pasuq 300

paprika 80 - 120

paradajz 100 - 120

krastavac 40 - 50

tikvice 30

brokoli 200

boranija 170 - 230

gra{ak 200

kupus 50

karfiol 300

per{un 30

{argarepa 80

cvekla 150

zelena salata 30

crni luk 70

beli luk 300

crni luk mladi 20

beli luk mladi 30

VO]E

{qive 70 - 100

jabuke 70 - 100

kru{ke 120

tre{we 100 - 160

jagode 250

maline 250

breskve 80

kajsije 120 - 150

lubenice 55

ju`no vo}e 100 - 220

orasi 1.200

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90

pili}i 350

jaja 8 - 13

kajmak 500 - 600

sir 250 - 350

pr{uta 1.200 - 1.700

slanina 300 - 800

suxuk 800

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 160 - 170

prasi}i 230 - 250

ovce 100 - 120

jagwad 190 - 200

p{enica 30

je~am 32

kukuruz 30

U POSETI DOMA]INSTVU STANOJLA CANA BOGI]EVI]A, POVRTARA IZ JE@EVICE

NEMOJ, PA SE NE BOJ

18 PETAK 28. JUN 2013. GODINEKULTURA

Zato {to ve} godinama, od

1990, `ivi i radi u Berli-

nu, na{ kolega Vladan Ra-

ki} (1960), koji je diplomirao

na katedri za novinarstvo na

Fakultetu politi~kih nauka u

Beogradu (radio u

TV Beograd, Radio

Beogradu, RTV Pri-

{tina i napredovao

od zvawa saradnika

do urednika i glav-

nog urednika), spada

me|u najplodnije

srpske pesnike i pu-

bliciste i u matici,

i u dijaspori. U

Berlinu na otvore-

nom kanalu pokre}e

srpsku televiziju, objavio je de-

setak kwiga i dobio vi{e zna-

~ajnih nagrada. “Pesma iz wega

prosto izvire... Kao kod na{ih

romanti~ara, Kodera, Sime Mi-

lutinovi}a, Laze Kosti}a.... Te-

{ko je katkad odrediti, imaju}i

u vidu unutra{wi zamah, kojim

Raki} ispisuje i opisuje svoje

vizije, da li je on u vlasti pesme,

ili je pesma u wegovoj vlasti.

Raki} je egzaltirani pesnik. On

peva kao da je u gro-

znici. Poezija ga je

uzela pod svoje,

ovladala wegovim

bi}em. Po wemu,

poezija je otpor,

protest, na~in

borbe, ali i na~in

`ivqewa”, zabele-

`io je pored osta-

log kwi`evnik

Slobodan Rakiti}

u recenziji Raki}e-

ve posledwe zbirke pesma “U

pravini zraka”, koja je predsta-

vqena ~a~anskoj publici u po-

nedeqak u organizaciji Kwi-

`evnog programa Doma kulture.

Tim re~ima Rakiti} je donekle

obojio ~itav pesni~ki opus Vla-

dana Raki}a za koga jo{ ka`u da

je “ovaplo}ena svetlost” koju

krase “duboki slojevi qubavi i

rodoqubqa”, “zgusnute istine o

`ivotu”, kosmocentrizam koji

se “u svemu upodobquje kosmi~-

kim visinama”, odnosno Tvor-

cu... Izdava~i nove zbirke pesma

su KPZ Beograda i “Pe{i} i si-

novi” u ~ije ime je govorila Ve-

sna Pe{i}, a stihove kazivao

dramski umetnik Qubomir Ta-

di}, koji je Raki}evu poeziju

znala~ki analizirao.

Napomiwu}i da je Raki}eva

poezija te{ka za razumevawe, jer

je zgusnuta, napravqena kako ka-

`u “od testa misao”, Tadi} iz-

dvaja nekoliko krugova, slojeva

na kojima se bazira. Prvi je ko-

smi~ki, u kome on odgovara na

zapitanost “kako to disawe {i-

ri kosmos” i kakav je odnos pre-

ma wemu; drugi je qubavni krug;

tre}i qubav prema poeziji i pe-

snicima; u ~etvrti krug spada

ose}awe prema bi}u; peti krug

~ine potresne, porodi~ne pesme

posve}ene naro~ito dedi i u {e-

sti krug spadaju Raki}eve rodo-

qubive pesme, a prema re~ima

samog autora, Kosmet je bitno

sto`eri{te ovih stihova.

- To je antropocentri~na po-

ezija bi}a koje je Srbin nad Ber-

linom, ali i Srbin nad Gra~a-

nicom, ili nekom, malo sretni-

jem mestu...”- rekao je glumac

Qubomir Tadi}.

Z. L. S.

Povodom stogodi{wice obele`avawa Balkanskih ratova,

Narodni muzej u ^a~ku imao je izuzetnu ~ast da sredinom

juna bude doma}in izlo`be “Balkanski ratovi 1912 -1913.”

nastale u saradwi Fotografskog arhiva Muzeja Benaki u Atini i

Helenskog Fonda za kulturu Beograd, a pod pokroviteqstvom gr~-

ke Ambasade u Beogradu. Tom prilikom gost ~a~anskog Narodnog

muzeja bio je gospodin Nikos Cicimelis, ata{e Ambasade Repu-

blike Gr~ke u Beogradu i savetnik Helenskog Fonda za kulturu,

koji je izlo`bu otvorio u konaku Jovana Obrenovi}a. Izlo`ba je

zasnovana na kolekciji originalnih fotografija koje se nalaze u

privatnim fondovima Romaidisa i Cajca. Na odabranim fotogra-

fijama predstavqene su najzna~ajnije operacije i doga|aji u koji-

ma je u~estvovala gr~ka vojska u Prvom i Drugom balkanskom ratu.

Vlasnik ugledne fotografske radwe u Atini po~etkom 20. veka

Aristotelis Romaidis poverio je svom mladom, talentovanom ko-

legi F. Cajcu da fotografi{e zbivawa na balkanskim boji{tima.

Cajc je pratio gr~ku vojsku u svim va`nijim pohodima i tako ove-

kove~io brojne scene iz Balkanskih ratova. U fokusu wegovih fo-

tografija je ~ovek, a svojim fotoaparatom on iz neposredne blizi-

ne bele`i i zna~ajne li~nosti tog doba, kao i potpuno nepoznate

u~esnike ratova, vojne pohode, svakida{wicu na boji{tima, bor-

be, spaqena sela, nemir boraca, izginule vojnike i kowe, bol pobe-

|enih i ponos pobednika. Z. L. S.

Kulturno-obrazovni pro-

gram Doma kulture bio je

sredinom jula doma}in

prezentacije pod nazivom “Gr~ka

- ve~na inspiracija: svetionik

pro{losti, putokaz za budu}-

nost”, koju je odr`ala ^a~anka dr

Aleksandra M. Pe}inar u prisu-

stvu ata{ea Ambasade Republike

Gr~ke u Beogradu Nikosa Cicvi-

melisa, pod ~ijim pokroviteq-

stvom je predavawe odr`ano, kao

i u saradwi sa Helenskim fon-

dom za kulturu u Beogradu, ~iji je

Cicimelis savetnik. U programu

je u~estvovao i Aleksandar Da-

~i}, pomo}nik gradona~elnika.

Po{to tragovi helenskog duha

ne prestaju da intrigiraju kul-

turnu i nau~nu javnost celog sve-

ta, kao kolevka savremene evrop-

ske civilizacije Gr~ka zemqa,

kultura i mitologija su oblasti

koje se neprekidno iznova otkri-

vaju. Pored najpoznatijih

spomenika gr~ke kulture,

koji su neodvojivi deo svet-

ske kulturne ba{tine, od an-

tike, Vizantije, do dana-

{wih dana, Aleksandra Pe-

}inar je predstvila i mawe

poznate kulturne i turi-

sti~ke destinacije koje vaqa

ukqu~iti u turisti~ku po-

nudu ove zemqe, potkrepiv-

{i sve obiqem istorijskih

podataka. ^a~anska publika

je tako ~ula da se najlep{i

spomenici iz perioda vizantij-

ske kulture nalaze u Solunskoj

regiji (crkva Svetog Dimitrija,

Sofija, Panagija on Halkeon, ko-

ja je pretvarana u Kazanxili ili

Crvenu xamiju), a ata{e Cicimi-

lis je naglasio da je “Solun grad

koji je sa~uvao pravi gr~ki duh, a

ne Atina kako se to smatra”. Bilo

je re~i o velikom po`aru koji je

zadesio Solun 1917, Atosu i Ura-

nopolisu, Krfu i ostrvu Vidu,

atrakcijama Peloponeza, ostrvu

Kritu i gradi}u Hawa, odnosima

Srbije i Gr~ke koji su naro~ito

napredovali u vreme vlade Elef-

teriosa Venizelosa (1928-1932),

koji je bio osvedo~eni za{titnik

srpsko-gr~kog prijateqstva.

- Ako ne znamo ni{ta o sebi,

ne}emo ni{ta znati ni o drugi-

ma. A, kako druga~ije da se zbli-

`imo - zapitao se gospodin Ni-

kos Cicimelis i preporu~io pr-

vo “Re~nik zaqubqenika u Gr~-

ku” @aka la Karijera, kao dobru

literaturu za po~etak takve qu-

bavi.

Bogatu biografiju svoje go{}e

predstavila je Verica Kova~evi},

urednik Kulturno-obrazovnog

programa. Aleksandra Pe}inar je

diplomac Filolo{kog fakulte-

ta u Beogradu na katedri

za Novogr~ki jezik, magi-

strirala i doktorirala

na katedri za Op{tu sa-

vremenu istoriju Filo-

zofskog fakulteta, a ma-

ster tezu odbranila na

Univerzitetu [efild u

Solunu. Pored prevodi-

la~ke aktivnosti (sarad-

nik “Instituta Pu{kin”

u Atini od 2007. i zva-

ni~ni sudski tuma~ za

gr~ki jezik Ministar-

stva pravde RS od 2008.) svoju de-

latnost usmerava i na promociju

srpske kulture na teritoriji

Gr~ke, a savetnik je i Kluba UNE-

SCO za oblast Pireja i ostrva. Za

svoj rad je vi{estruko odlikova-

na, a glavno podru~je wenog nau~-

nog rada je diplomatska istorija

balkanskih naroda tokom prve

polovine 20. veka, sa posebnim

osvrtom na Srbiju.

Z. L. S.

POETSKO VE^E VLADANA RAKI]A

OTPOR, PROTEST, NA^IN @IVQEWA...

ATA[E ZA KULTURU AMBASADE GR^KE OTVORIO

IZLO@BU U KONAKU NARODNOG MUZEJA

GR^KA, VE^NA INSPIRACIJA IZ UGLA ISTORI^ARKE

I PREVODIOCA ALEKSANDRE M. PE]INAR

GR^KA VOJSKA U

BALKANSKIM

RATOVIMA

HODO^A[]E HELENSKOM DUHU

Delfina Raji} i Nikos Cicimelis, ata{e Ambasade Gr~ke

Verica Kova~evi}, Nikos Cicimelis, Aleksandar Da~i} i Aleksandra Pe}inar

Qubomir Tadi}, Vladan Raki}, Milkica Mileti} i Vesna Pe{i}

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 19REPOTRA@A

- Prve nagrade stru~nog

`irija osvojili `enska

grupa iz Brekova Ariqe

“Prvo zrno suncokreta” i

mu{ka “Brojanica” iz

Ivawice. - Po glasovima

publike, najboqi ^a~an-

ski “Zavi~ajci” u mu{kom,

a “Crnu}anke” iz Gorweg

Milanovca u `enskom pe-

vawu

“Ej, dokle ovde srpski narod

`ivi, ne treba nam granica na

Drini”, “Pjevaj seko, pjevaj moje

jawe, svakog dana `ivota je ma-

we”, “Evo bra}e koja smiju srpski

barjak da razviju”, “Srpkiwa

sam, na ~elu mi pi{e, ko{uqa mi

na tamjan miri{e...” Ovi, i mno-

gi drugi stihovi, ~uli su se u ne-

dequ na Svete Trojice, u porti

crkve Svetog \or|a u Dowoj So-

potnici, nasequ op{tine Novo

Gora`de u Republici Srpskoj,

gde je odr`an, jubilarni, 10. Sa-

bor starog pjevawa u Srba. Onog

pevawa, koje etnomuzikolozi na-

zivaju “iz vika”, a UNESCO ima

nameru da ga uskoro za{titi kao

jedinstveno i autenti~no kultur-

no nasle|e iz oblasti narodne

muzike u svetu. Bila je to istin-

ska smotra `enskih i mu{kih iz-

vornih peva~kih grupa sa prosto-

ra Srbije, Republike Srpske i

Crne Gore. Nastupilo ih je 50, 16

`enskih i 34 mu{ke, a zbog razli-

ka u na~inu pevawa, posebno su

ocewivane grupe iz Srbije, a po-

sebno sa prostora Republike

Srpske i Crne Gore. Organizato-

ri ove manifestacije su SPKD

“Prosvjeta”, op{tina Novo Go-

ra`de i istoimena crkvena op-

{tina. U konkurenciji se na{ao

i veliki broj izvornih grupa iz

Srbije i Moravi~kog okruga

(U`ice, Prijepoqe, Sevojno, Po-

`ega, Ariqe, Ivawica, ^a~ak,

Gu~a, Lu~ani, Gorwi Milano-

vac) koje su u gotovo svakoj kate-

goriji ponele neku od nagrada.

Bila je to prava i masovna smo-

tra “jednovjernog, jednobratskog

i jednokrvnog srpskog naroda,

koga nikada i niko ne mo`e raz-

dvojiti”, kao i nastavak negova-

wa “neraskidive tradicional-

ne veze sa precima”, rekao je tom

prilikom mladi voditeq Miki

Da~evi}, po`elev{i svima do-

bar glas. Gostima iz Srbije iz-

uzetnu pa`wu u ime doma}ina

pru`io je Dragoqub Stojano-

vi}, predsednik KUD-a iz No-

vog Gora`da.

Stru~ni `iri, koji je oce-

wivao kvalitet i izvornost pe-

vawa, autenti~nost narodne no-

{we iz kraja iz koga peva~i do-

laze i kompletan nastup, radio

je u sastavu: mr Grozdana Koma-

dini}, kwi`evnik iz ^a~ka

(predsednik), profesor dr Di-

mirtije Golemovi}, etnomuzi-

kolog iz Beograda i mr Miro

Mitrovi}, profesor. Prvu na-

gradu stru~nog `irija osvojile

su `enske grupe “Prvo zrno sun-

cokreta” iz Brekova Ariqe, koje

su nagra|ene i za najboqe izvede-

nu pesmu i “Planinke” sa Pala;

drugu dele “Biseri Moravice” iz

Ivawice i “Zenica” iz Bijeqine,

a tre}u “Draga~evke” iz Gu~e i

“Sarajevsko poqe” iz Bijeqine.

U mu{koj konkurenciji pobedni-

ci su “Brojanica” iz Ivawice i

“Sarajevsko poqe” iz Bijeqine,

drugu nagradu dele crkvena grupa

“Knez Lazar” iz Prilipca kod

Po`ege i “Piva” Plu`ine, a tre-

}u “Srpska {ajka~a” iz Puhova

kod Lu~ana i “Sveti Jovan” iz

Vi{egrada. Po glasovima publi-

ke, najboqi su bili ~a~anski

“Zavi~ajci” u mu{kom, a “Crnu-

}anke” iz Gorweg Milanovca u

`enskom pevawu, za Srbiju, kao i

mu{ka i `enska grupa iz Vojko-

vi}a. Najizvorniju pesmu otpe-

vale su `ene iz ivawi~ke “Broja-

nice” i “Mladost” sa Pala, a me-

|u mu{karcima “Slavuj” Sevojno

i “Piva” Plu`ine. Najlep{u no-

{wu nosili su peva~i iz Prije-

poqa i Nevesiwa. Nakon progla-

{ewa pobednika u svim katego-

rijama i dodele priznawa, svi za-

jedno su sa publikom zaigrali ne-

pregledno kolo u crkvenoj porti,

u kojoj se samo po srpskoj zastavi

znalo gde je kolovo|a. Put je ~a-

~anske izvorne grupe i ~lanove

`irija naveo preko Vi{egrada u

posetu ~uvenoj “}upriji” Mehme-

da Pa{e Sokolovi}a, ali i An-

dri}evom “Kamen gradu” u kome je

na{em jedinom Nobelovcu po-

dignut zaista dostojan i trajan

kulturni spomenik. Z. L. S.

Zavi~ajno dru{tvo “^a-

~ani” organizovalo je u su-

botu u Domu u~enika tre}u

prezentaciju fotografija,

ovoga puta pod nazivom

“Moj lepi grad u 500 sli-

ka”, a mnoge me|u wima mo-

gle bi biti i razglednice

za “pozdrav iz grada na

Moravi”. Dvogodi{wi

trud Ranka Tripkovi}a

Dragi}a i Qubi{e ]irko-

vi}a osta}e zabele`en na

DVD formatu, zahvaquju}i

projektu za koji su “zavi-

~ajci” od grada dobili

79.000 dinara u okviru eko-

lo{kog programa. Motiv

za fotografisawe starih i

novih objekata, ulica, par-

kova, mostova, Morave,

sportskih terena, pejza`a

je, po re~ima autora, ~iwe-

nica da se situacija iz da-

na u dan mewa, tako da se

sa~uva sada{wi trenutak,

a ovaj album ostane kao

svojevrsna memorija nekih

ambijenata i objekata koji

nestaju. U kolekciji od 500

snimaka nalazi se i stoti-

nak fotografija iz rani-

jih ciklusa, a sve su pode-

qene prema godi{wim do-

bima, rekao je Dragi} ]ir-

kovi}, jedan od autora. U

duhu teme, istori~ar Slo-

bodan Nevoqica pro~itao

je odlomak iz poetskog tek-

sta “Vodi~ kroz ^a~ak”

Milenka Paji}a u kome on,

pored ostalog, ka`e: “Pi-

tamo se sasvim iskreno:

Kakav je na{ grad? [ta

znamo o wemu? [ta bismo

izneli kao su{tinu na{eg

bitisawa na ovom mestu?

Nekom strancu u ^a~ku ni-

je lako do~arati o ~emu se

radi. Ni poznaniku iz su-

sednog grada nije jasna na-

{a privr`enost rodnom

gradu. Od ku}a, ulica i

parkova mi sklapamo moza-

ik sa beskona~no mnogo

kockica. Znamo dobro da je

svaki fragment va`an i da

svaki detaq, ma kako on na

prvi pogled neva`an bio,

mora da zauzme svoje pravo

mesto... Nije lako izabrati

samo najbitnije, a odre}i

se ne~ega {to je najdr-

a`e...” Z. L. S.

NOVE RAZGLEDNICE ZAVI^AJNOG DRU[TVA “^A^ANI”

MOJ LEPI GRAD U 500 SLIKA

NA 10. SABORU STAROG PJEVAWA U SRBA U NOVOM GORA@DU

USPEP[NE IZVORNE GRUPE

IZ MORAVI^KOG OKRUGA

20 PETAK 28. JUN 2013. GODINEKULTURA

PRI^E IZ „AUTOBUSA“

Ova pri~a nam i bukvalno sti`e iz auto-

busa. Ba{ ove nedeqe uve~e gu`va na na-

{oj Autobuskoj stanici. Nostalgi~ni

studenti sa~eka{e “zadwi voz” da krenu u pre-

stonicu i dovr{e svoje junske ispitne obaveze.

Autobus iz Nove Varo{i krcat putnicima.

Stavila deca svoj prtqag u gepek, pa u{la da

sednu, ali, avaj... Sva mesta zauzeta. Wih sedam

ili osam imalo je duplirane karte, ili su bar

tako mislili. Niko od putnika “zalepqenih”

na sedi{tima koja su “prodata” u ^a~ku nije

pokazao svoju kartu. A voza~ nije hteo da se

“me{a” u tu ujdurmu koja je usledila. Sva|a u

autobusu dostigla je vrhunac prostakluka. Je-

dan momak je insistirao da sedne na svoje me-

sto, a mla|a `ena koja je putovala sa starijom

gospo|om, verovatno majkom, odbijala je da

ustane, pravdaju}i se da je neko seo i na weno

mesto. Pri tom je odbijala i logi~an predlog

da poka`e kartu i “podigne” toga ko je seo na weno se-

di{te, {to je putnike navelo na sumwu da ona uop{te

ima kartu sa rezervacijom. ^ule su se te{ke psovke i

optu`be. Pobunili su se i drugi putnici koji su mo-

rali da stoje tri sata do Beograda. Tri gospo|e su mu-

dro }utale, u{le su prve i zauzele slobodna mesta da

bi sedele do Preqine. Kad je situacija po~ela da kqu-

~a “pokazale” su se i ustupile putnicima rezervisana

mesta. Oni koji nisu seli, preba~eni su u drugi auto-

bus... Vaqalo je da se nije ~ulo sve, {to se, na`alost,

~ulo... Z. L. S.

SEDI[TE

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

Romanti~na kwiga koja }e vas

povesti na nezaboravno putova-

we u pro{lost!

Izdava~ka ku}a Laguna

objavila je novi roman

jednog od najva`nijih

srpskih pisaca, Vladimira Ar-

senijevi}a, „Let“. Arsenijevi}

je i najmla|i dobitnik u istori-

ji NIN-ove nagrade za svoj prvi roman „U potbalubqu“.

U romanu „Let“, Arsenijevi} je napisao retko iskrenu

i elegantnu pri~u o braku mladih qudi, pro`etu ideali-

ma epohe sa mno{tvom zanimqivih likova i istorijskih

li~nosti. Dirqiva pri~a o Pavlu Andrejevi}u, mladom

vazduhoplovnom poru~niku vojske Kraqevine Jugoslavi-

je, koji krajem tridesetih godina, na relaciji Petrov-

grad-Novi Sad-Sarajevo-Mostar-Beograd, upoznaje ne sa-

mo specifi~an duh doba nego i mnoge velikane kwi`ev-

nosti ili filma, kao i za~etnike stripa i fotografije

tog vremena.

Jedan naizgled sasvim obi~an avijati~arski let, nepo-

sredno pred Drugi svetski rat, zauvek }e promeniti ne

samo Pavlov `ivot, ve} i sudbinu wegove `ene i budu}-

nost ~itave porodice Andrejevi}. Tragi~ni avgustovski

dan 1937. godine, zatvori}e krug izme|u `ivota i smrti –

simbol wegovog kafkijanskog odnosa sa ocem koji tako|e

umire – i postati velika novinska vest u Jugoslaviji ko-

ja se sprema za veliki ratni okr{aj.

Novi roman Vladimira Arsenijeva}a „Let“ je uzbu-

dqiva pripovest o qubavi u doba aeroplana ujedno i je-

dinstveni LET u pro{lost, kwiga koja }e vas povesti na

putovawe koje }ete pamtiti.

Jedinstvena i neobi~na

„Kwiga o muzici“ u izdawu

Lagune, koju potpisuju veli-

kani srpske kwi`evne scene Da-

vid Albahari i @arko Radako-

vi}. Pisana u ~etiri ruke, „Kwi-

ga o muzici“ naizmeni~no, nudi

~itaocu uvid u muziku pojedinih

poznatih savremenih muzi~ara i

grupa i stoga predstavqa speci-

fi~an `anr na razme|i izme|u

muzi~kih ogleda i zbirke pri~a,

zapravo umetni~ki uobli~enih

utisaka o „svirkama“ ili albu-

mima koji su za autore ove kwige

bili svojevrstan izbor po srodnosti. Albaharijeva i Ra-

dakovi}eva fina anatomija pojedinih osobenih savreme-

nih muzi~kih tokova i stawa duhova, vremena, raspolo`e-

wa, sopstvenih do`ivqaja i koncerata na koje su odlazili

zajedno ili svako za sebe – prerasta, {to daqe odmi~emo u

~itawu, u niz osobenih proznih nokturna, pru`aju}i ~ita-

ocu nesvakida{wi utisak da u`iva u zapisima koji su uvek

na granici muzi~kih eseja i proznih minijatura.

Za strastvene qubiteqe muzike, „Kwiga o muzici“ je is-

korak iz klasi~nih muzi~kih biografija, jednom re~ju ret-

ka kwiga i za svetske standarde po pitawu `anra. Nastala

je u periodu od 2010. do 2012. godine. Po~iwe utiscima sa

koncerta rege grupe „Graundej{n“ na koji su autori zajed-

no oti{li, a zatim slede tekstovi o triju „Medeski, Mar-

tin i Vud“, o Vilu Bernardu, Marku Ribotu i drugima.

David Albahari i @arko Radakovi}

KWIGA O MUZICI

Vladimir Arsenijevi}

LET

Usuterenu Galerije “Risim”, a pod pokroviteq-

stvom Umetni~ke galerije “Nade`ada Petrovi}”,

osniva~a prvog outdoor kluba u Srbiji “Spartan

Warriors”, nedavno je otvorena prva samostalna izlo`ba

fotografija mladog ^a~anina Stefana Luki}a. Izlo`ba

obuhvata 26 fotografija snimqenih na putovawima bi-

ciklom {irom Balkana. Postavku je pratila i projekci-

ja kra}ih filmova koje je Luki} snimio na svojim putova-

wima, a odr`ani su i kra}e predavawe i diskusija, i pro-

movisan materijal za destinacije koje planira da poseti

ove godine. Izlo`ba }e nakon ~a~anske premijere biti

postavqena i u Beogradu. Svaku fotografiju prati kar-

tica sa generalijama, gde je snimqena, kada, na kojoj kilo-

metra`i. Cikloturizam je za mladog Luki}a spoj avantu-

re, izazova i zdravog `ivota, koji inspiri{e ~oveka u go-

tovo svakom aspektu `ivota. Sve je vidqivija potreba sve

ve}eg broja qudi za begom od ubrzanog tempa modernog

`ivota. Zato putovawe biciklom omogu}ava upravo tu

vrstu bekstva, ka`e Stefan Luki}, koje daje ose}aj slobo-

de, ispuwenosti i zadovoqstva.

- Nekoliko godina provedenih na dva to~ka, kroz na{u

i inostrane zemqe, dalo mi je priliku da u`ivam u neo-

pisivo lepim predelima, koji su zabele`eni na vi{e hi-

qada fotografija, od kojih je za ovu priliku izabrano 26

- rekao je biciklista.

Z. L. S.

IZLO@BA FOTOGRAFIJA STEFANA LUKI]A U GALERIJI “RISIM”

POGLED SA „DVA TO^KA”

Spale je prvi put umro kad je Dramski studio Doma kultu-

re zatvoren po~etkom devedesetih. Nikad ga nije pre`a-

lio i stalno je poku{avao da ga o`ivi, ali bezuspe{no. Zbog

svega toga nikad vi{e nije bio isti ~ovek, ali to je krio. Iz-

gubio je svoj svet, a po onom stvarnom, lutao je dostojanstveno

na svom starom biciklu, nose}i majstorsku torbu punu stiho-

va.

Tako je `iveo `ivot Zoran Spasojevi} Spale.

Du{an Darijevi}

SE]AWE: ZORAN SPASOJEVI] SPALE

(21. 2. 1959 - 30. 6. 2008.)

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 21KULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Tom Sejgan, novinar-

istra`iva~, dobitnik

Pulicerove nagrade, pi-

sao je ~lanke sa raznih za-

nimqivih mesta u svetu,

koji su poga|ali pravo u

metu. Me|utim, kada je we-

gov kontroverzni izve-

{taj razotkriven kao ob-

mana, wegov profesional-

ni ugled je uni{ten. Sada

`ivi u izgnanstvu, progo-

wen lo{im odlukama i

{okantnom istinom koju

nikada nije mogao da do-

ka`e: da je wegov sunovrat

bio smi{qeni ~in sabota`e nepoznatog neprijateqa.

Ali pre nego {to je Sejgan uspeo da okon~a sebi muke,

ume{ala se sudbina u liku tajanstvenog stranca sa zahte-

vom koji se ne mo`e ignorisati.

Zakarija Sajmon ima izgled nau~nika, du{u propalice

i vatrenu posve}enost fanatika. Njegovoj milosti prepu-

{tena je }erka Toma Sejgana koja se otu|ila od wega. Saj-

mon o~ajni~ki `eli ne{to {to samo Sejgan mo`e da mu

da: kqu~ re{ewa misterije stare pet stotina godina, ne-

procewivo vredno znawe sa eksplozivnim politi~kim

zna~ajem u savremenom svetu. I za Sajmona i Sejgana ulo-

zi su visoki, ciq izuzetno li~an, a posledice protivqe-

wa bilo kom od ove dvojice qudi mogu izazvati katastro-

fu.

U riskantnom pohodu od Floride preko Be~a pa do

Praga, i najzad do planina Jamajke, dva ~oveka sukobqa-

vaju se u opasnoj igri. Usput }e se obojici `ivot okrenu-

ti naglava~ke – a sve {to znamo o Kristiforu Kolumbu

sada }e se promeniti.

Ona je lepa, bogata i

talentovana... Tako-

|e, stra{no je usa-

mqena i ~ezne za qubavqu i

pa`wom. I boluje od neiz-

le~ive bolesti.

@ivot je ispuwen pat-

wom koja od ro|ewa do smr-

ti vreba svakog ~oveka, is-

pituju}i granice strpqe-

wa, milosr|a, dobrote, qu-

bavi, vere i nade. Svaki put

kada bi se jako prehladila,

ili tokom no}i imala stra-

hovite gr~eve i bolove u

mi{i}ima, Sawa je pomi-

{qala da je to kraj. U tim trenucima, o~ekivala je da se

iz sna ne probudi i ode majci u zagrqaj. Ali `eqa za `i-

votom, za mlado{}u, koja je ipak samo wena, uvek je uspe-

vala da pobedi najbolnije trenutke slabosti i tuge. Hra-

bro je odlu~ila da `ivi od danas do sutra. Da zgrabi `i-

vot, kao {to orao grabi plen, i da radi sve {to }e je usre-

}iti.

Mogu li mo}, pohota, `eqa za pobedom i avanturom da

nadja~aju o~insku qubav?

Da li smo postali imuni na usamqenost i za{to je no-

vac postao vredniji od `ivota?

Qubinka Dobrosavqev

^AROBNI PRSTI

Stiv Beri

AFERA KOLUMBO

Koncertom ro|enih ^a~ana Bo-

bana Bjeli}a i Milo{a Ni-

koli}a, poznatih instrumen-

talista u svetu klasi~ne muzike, pod

nazivom “Milonga iz na{eg kraja”,

koji je odr`an u utorak, 25. juna, za-

po~eli su programi Letwih dana

kulture u ^a~ku 2013, a nastup ovog

dua, bio je ujedno i predprogram 26.

Sabora frula{a Srbije “Oj Mora-

vo”. Bjeli} na harmonici i Nikoli},

poznat kao izvo|a~ na starim instru-

mentima kavalu i gajdama, ali klari-

netista, koji }e uskoro braniti dok-

torat na ovom instrumentu na Fa-

kultetu muzi~kih umetnosti, izveli

su jedno~asovni autorski program i

odu{evili ~a~ansku publiku u Gale-

riji Narodnog muzeja. Spojiv{i mi-

longu, odnosno tango, kao muziku qu-

bavi i plesa sa balkanskim melodija-

ma, dvojica umetnika stvorila su je-

dinstven zvuk na svetu, etno-fuziju.

^ini je neobi~na kombinacija xeza,

etno motiva sa balkanskih prostora

i umetni~ke, klasi~ne muzike, u kojoj

harmonika vi{e nije prate}i instru-

ment, ka`e Boban Bjeli}, ve} se wen

zvuk kombinuje sa kavalom i gajdama.

Obojica su imala i solo deonice u

kojima su pokazali neverovatnu vir-

tuoznost, tako da su svirali dva puta

i na bis.

Projekat “Milonga iz na{eg kra-

ja” nastao je 2010. godine, kada je na

poziv Bugarke Zlatane Ruseve koja

`ivi u Briselu, kreiran za “Dunav-

ski muzi~ki festival”, koji se odr-

`ava na luksuznom brodu koji se kre-

}e kroz sve dunavske zemqe. U progra-

mu su svirani: “Balkanska milonga”

inspirisana motivima Artura Pja-

cole, “Milonga del hora”, “Sedmi-

ca”, “Kapri~o”, Bahova Tokata i fu-

ga u d-molu, “Bumbarovo kolo”, iz-

vorni “makan” iz Vrawa, “Gajda{ko

oro”, Oro “rez 11”, “Slovenska pe-

sma”... Na`alost, ovaj jedinstveni

duo u svetu jo{ nema video zapis o

ovom neponovqivom muzi~kom doga-

|aju. Z. L. S.

Jedanaestu godinu zare-

dom, ^a~ak je od ~e-

tvrtka do nedeqe do-

ma}in najve}e manifesta-

ciije na Balkanu posve}ene

fotografskoj umentosti. U

organizaciji Foto kino

kluba “^a~ak” i pod po-

kroviteqstvom Foto save-

za Srbije, u na{em gradu se

odr`avaju “Dani fotogra-

fije Srbije - ^a~ak 2013.”

koji }e okupiti vi{e od 50

najuspe{nijih fotografa

iz zemqe, sumirati rezul-

tate i dodeliti nagrade

najboqim autorima u pro-

tekloj godini. Me|u 12 iz-

lo`bi, {est na fotograf-

skom papiru i osam digi-

talnih, je i najzna~ajnija

Republi~ka izlo`ba foto-

grafije, na kojoj }e biti

dodeqene nagrade u pojedi-

na~noj konkurenciji i za

seriju fotografija. U re-

publi~koj konkurenciji

na{lo se i {estoro kandi-

data iz ~a~anskog FKK, a

pohvalu je od stru~nog `i-

rija dobio Du{ko Sre}ko-

vi}. Uspehu lokalnog Klu-

ba treba dodati i visoko

me|unarodno zvawe koje je

dobio Vojislav Pe{terac,

AFIAP, a on je i deseti

na listi najuspe{nijih fo-

tografa FSS, rekao je u

sredu na konferenciji za

novinare \or|e Vukadino-

vi}, predsednik FKK “^a-

~ak”, istakav{i da se i do-

ma}i klub kotira na viso-

kom tre}em mestu po kvali-

tetu rada na rang listi

Foto saveza Srbije. Po-

{to se Dani fotografije

nalaze na listi me|u osam

manifestacija od kultur-

nog zna~aja za grad, progra-

me ve}im delom finansira

Grad ^a~ak, a me|u zna~aj-

nim sponzorima ovoga puta

je i UP “Morava”, koja je

ustupila ba{tu biv{eg re-

storana “Takovo” za izlo-

`bu i dru`ewe umetnika.

Slobodan Paji}, KM FSS

podsetio je da manifesta-

cija obiluje i brojnim

stru~nim predavawima i

autorskim izlo`bama, ove

godine ne}e biti izlo`be

inostranog autora, a kao

posebnu atrakciju pomenuo

je i foto izlet u subotu, na

kome }e fotografi iz cele

zemqe biti u prilici da

vide, fotografi{u i pro-

movi{u lepote na{eg

okru`ewa i duhovne i kul-

turne ba{tine. Sve~ano

otvarawe Republi~ke izlo-

`be je ve~eras u 19 ~asova u

Likovnom salonu Doma

kulture, a potom slede di-

gitalne projekcije u veli-

koj sali.

Z. L. S.

VIRTUOZNA ETNO-FUZIJA BOBANA BJELI]A I MILO[A NIKOLI]A

DANAS OTVARAWE 11. DANA FOTOGRAFIJE U SRBIJI - ^A^AK 2013.

VISOKO KOTIRAN

DOMA]I FOTO KINO KLUB

Letwi dani kulture ^a~ak 2013. po~eli su koncertom Bobana Bjeli}a

i Milo{a Nikoli}a, a zavr{avaju se 29. avgusta programom “Tradicija

u narodnom stvarala{tvu” Udru`ewa “^uvari dela Vuka Karaxi}a” u

Galeriji Narodnog muzeja. Za dva meseca, koliko manifestacija traje, 27

pojedinaca, udru`ewa i institucija, prikaza}e ukupno 49 programa na

deset gradskih lokacija. U programima }e biti anga`ovano oko 1.000

u~esnika. Nastupi}e brojni muzi~ki sastavi iz Srbije i inostranstva,

kulturno umetni~ka dru{tva, likovni umetnici, bi}e organizovani

{kola horskog pevawa, maskenbal, scenski prikazi i brojne edukativno

kreativne radionice, saznajemo od Mikice Aleksandri}, urednika pro-

grama Letwih dana kulture u ^a~ku za 2013. godinu.

PO^ELI LETWI DANI KULTURE ^A^AK 2013.

MILONGA IZ NA[EG KRAJA

22 PETAK 28. JUN 2013. GODINEVODI^

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

KLUB „VELVET”

Subota 29, jun

- Svirka „DE PUTA

MADRE", 21,30 ~asova

„SRPSKI PAB”

Petak, 28. jun

- Svirka "KONTAKT 5", 22 ~asa

Subota, 29. jun

- Svirka "DUDA I KOLE", 22 ~asa

GRADSKA BA[TA

- Svakog petka i subote

GIPSYALEKSI]I, broj za

rezervacije 063-620-333PIVNICA

KAFE “[TO DA NE”

Subota, 29. jun

Svirka "REHAB", 22 ~asa

PETAK 28. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

@I^KE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 29. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE -R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 VI PITATE, MI

TRA@IMO ODGOVOR

21:00 SUPER 70

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

NEDEQA 30. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 PROSLAVA 20 GODINA

TELEVIZIJE-DIREKTAN

PRENOS

18:30 DRAGA^EVSKI HORIZON-

TI

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 KONCERT

23:00 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

PONEDEQAK 1. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI-R.

16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-

R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI - ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU

UTORAK 2. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRAST

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD -R.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

CA-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SREDA 3. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

^ETVRTAK 4. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirkaKAFE KLUB „ENIGMA”

Dom kulture, petak 28. jun u 19 ~asova

- Dani fotografije u Srbiji - ^a~ak 2013, otvarawe Republi~ke i drugih izlo`bi

i dodela nagrada

Narodni muzej, petak 28. jun u 19 ~asova

- Letwi dani kulture: “Vidovdansko gledawe }ilima”, Udru`ewe “^uvari dela Vu-

ka Karaxi}a”

Dani fotografije u Srbiji - ^a~ak 2013 - subota 29. jun

Galerija “Risim”:

- u 17 ~asova izlo`ba “100 naj” Refoto

- u 17,30 predavawe, Milan @ivkovi}, MF FSS

Kafe galerija “@uta ku}a”

- u 18,30 izlo`ba “Minijature” Vojislava Pe{terca, KM FSS

Narodni muzej:

- u 20 ~asova, izlo`ba “Pejza`” Branislava Strugara, MF FSS

Ba{ta FKK “^ a~ak” (biv{e “Takovo”)

- u 21 stru~no predavawe Zvezdana Man~i}a, tema: Savremena fotografija

Dani fotografije u Srbiji - ^a~ak 2013 - nedeqa, 30. jun

Dom kulture:

- od 9 do 13 sati Foto berza

- u 12 sati Godi{wa Skup{tina FSS

Letwi dani kulture: Radionica govorne kulture “Raskovnik”

- Narodni muzej, ponedeqak, 1. jul u 19 ~asova: Predstavqawe pesni~ke zbirke “Ta-

las” @ivorada Nedeqkovi}a,

- Galerija “Risim”, utorak, 2. jul od 18 do 19,30: prezentacija Radionice “Grafi-

ti”

- Galerija “Risim”, sreda, 3. jul od 11 do 12,30: Radionica “Dramske improvizacije

u nastavi govorne kulture”

- Galerija “Risim”, ~etvrtak, 4. jul od 11 do 12,30: Novinarska radionica za mlade

od 10 do 18 godina

- Galerija “Risim”, petak, 5. jul od 19,30: predavawe “Javni govor”, uticaj medija

na govornu kulturu

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 23MARKETING

26 PETAK 28. JUN 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 27DRU[TVO

I u novoj {kolskoj godini

“Singidunum” do~ekuje stu-

dente sa novim obrazovnim

profilima na akreditovanim

studijskim programima i u sa-

vremeno opremqenim objekti-

ma, koji pru`aju sve uslove za

moderno studirawe

- Oslu{kujemo potrebe tr`i{ta i u

skladu sa tim formiramo programe koji

}e poslodavcima dati osposobqene mlade

qude, sa znawem i ve{tinama koje }e mo-

}i da iskoriste u praksi. Imali smo ~e-

tiri godine, od kada su na{i programi

akreditovani pro{li put, da vidimo

{ta bismo mogli da promenimo, negde da

dopunimo, negde da oduzmemo i prilago-

dimo programe potrebama tr`i{ta, a i

samih studenata – rekao je za “^a~anski

glas” profesor dr Milovan Stani{i},

rektor Univerziteta “Singidunum”, obja-

{wavaju}i da su kod nas i daqe prisutne

predrasude kada je re~ o privatnim fa-

kultetima, ali da se Univerzitet “Singi-

dunum” svojim kvalitetnim radom potvr-

dio, tako da je postao prepoznatqiv na

na{im proastorima, ali i {ire, po ka-

drovima koje obrazuje.

Univerzitet “Singidunum” je prvi

privatni univerzitet u Srbiji, koji je

akreditovan na osnovu Zakona o visokom

obrazovawu za osnovne, master i doktor-

ske studije na tri nau~na poqa: dru{tve-

no-humanisti~kom, prirodno-matemati~-

kom i poqu tehni~kih nauka.

Da se na Univerzitetu “Singidunum”

zaista oslu{kuju potrebe tr`i{ta poka-

zuje i ~iwenica da su u programe uvedeni

novi profili zanimawa. Tako je na Po-

slovnom fakultetu u Beogradu, pored iz-

borne opcije finansijski menaxment, uve-

dena i dopunska - ra~unovodstvo, revizi-

ja i forenzika, a predstavqena je i nova

upravqawe qudskim resursima i odnosi

sa javno{}u. Na Fakultetu za menaxment

ponu|eni obrazovni profili su: upra-

vqawe kvalitetom i industrijski dizajn,

dok se kao novina uvodi elektrotehnika i

ra~unarstvo. Fakultet za turizam i hote-

lijerstvo i daqe ostaje sa tri izborne op-

cije, a to su: turizam, hotelijerstvo i ga-

stronomija, ali }e novina biti programi

akreditovani na engleskom jeziku.

Saradwa Univerziteta “Singidunum”

i sredwih {kola u ^a~ku je odli~na. Ma-

turanti Gimnazije, Ekonomske i Pre-

hrambeno-ugostiteqske {kole su poseti-

li ovu ustanovu visokog obrazovawa i

prisustvovali predavawima, koja su, spe-

cijalno za wih, pripremili profesori i

asistenti Univerziteta “Singidunum”.

Sa Regionalnim centrom za profesio-

nalni razvoj zaposlenih u obrazovawu re-

alizovani su seminari za profesore sred-

wih {kola, a potpisani su ugovori o sa-

radwi sa Zajednicom ekonomskih {kola,

Udru`ewem direktora {kola Srbije i

udru`ewima koje vode Vladan Nicovi} i

Ivan Ru`i~i}, direktori ~a~anskih

{kola.

Nakon devet dana takmi~ewa i 31. od-

igrane utakmice (jedan me~ je regi-

strovan slu`benim rezultatom),

okon~an je turnir u malom fudbalu „Lu~ani

2013“, koji se odr`ava povodom Dana op{ti-

ne. Nadmetawe je startovalo 10. juna. Ukup-

no je u~estvovalo 16 ekipa iz Lu~ana, ^a~ka,

Po`ege, Ariqa i Kosjeri}a, koje su pokaza-

le zavidan nivo kvaliteta. Prve tri pozi-

cije zauzeli su: Reks Trans (Ariqe), Mio-

kovci (Miokovci) i Kafe Kafe Mewa~nica

AS (Lu~ani). Sastav Reks Transa, predvo|en

reprezentativcem Srbije u futsalu, Vida-

nom Bojovi}em, zaslu`eno je osvojio turnir

i nagradu od 120. 000 dinara. Prvoplasira-

ni tim nije izgubio nijedan susret,nije

igrao nere{eno i primio je svega jedan po-

godak, {to dovoqno govori o kvalitetu. ^e-

tvrtfinalni duel u dresu Reks Transa odi-

grao je i Predrag Raji}, biv{i ~lan selek-

cije zemqe.

Drugoplasirani tim Miokovaca pokle-

kao je u finalu,gde je ubedqivo nadigran re-

zultatom 5-0, mada je poluvreme zavr{eno

bez golova. Pre finala, Miokovci su ukwi-

`ili 4 trijumfa i jedan remi,pa su se zaslu-

`eno na{li u zavr{nom me~u takmi~ewa.

Drugoplasirani je nagra|en sa 50. 000 dina-

ra.

Susret za tre}e mesto, pripao je ekipi

Kafe Kafe Mewa~nica AS koja je savladala

Mistik sa 3-0. Wima je uru~ena nagrada u

iznosu od 30. 000 dinara.

Osim nov~anih, tri prvoplasirane ekipe

nagra|ene su peharima i diplomama. Nagra-

|eni su i najboqi strelac, golman i igra~,

tako|e peharima i diplomama. Za najboqeg

igra~a turnira progla{en je Bjeli} Darko

(Miokovci). Epitet najboqeg golmana po-

neo je ^abarkapa Bojan (Kafe Kafe Mewa~-

nica AS), dok je najuspe{niji strelac bio

\urovi} Milo{ (Autoprevoz Peri{i}).

Diplomu za fer-plej dobila je ekipa „Deca

radnika Namenske“, najmla|i tim takmi~e-

wa. Sve me~eve sudili su Ivan Bojovi} iz

Lu~ana i Marko Markovi} iz Gu~e. Gene-

ralni pokroviteq turnira bilo je preduze-

}e MB „Namenska“ AD iz Lu~ana. Tokom

takmi~ewa publika je imala priliku da vi-

di mnoge majstore malog fudbala i u`iva u

wihovim potezima.

M. Todorovi}

Rezultati

~etvrtfinala :

1. Autoprevoz Peri{i} – Mistik 4 :

4, penalima 2 : 3

2. Reks Trans – Mesara Mari} 3 : 0

3. Kafe Kafe Mewa~nica AS – Na{

Stan 1 : 0

4. Miokovci – Ila promet 4 : 1

Polufinale :

1. Mistik – Reks Trans 0 : 5

2. Kafe Kafe Mewa~nica AS – Mio-

kovci 0 : 1

Me~ za tre}e mesto :

1. Mistik – Kafe Kafe Mewa~nica

AS 0 : 3

Finale:

1. Reks Trans – Miokovci 5 : 0

Kona~an plasman ekipa :

1. Reks Trans (Ariqe) 2. Miokovci

(Miokovci) 3. Kafe Kafe

Mewa~nica AS (Lu~ani) 4. Mistik

(Lu~ani) 5. Autoprevoz Peri{i}

(Kosjeri}) 6. Na{

Stan (Lu~ani) 7. Ila promet (^a~ak)

8. Mesara Mari} (Kosjeri}) 9. Dar

kafa (Po`ega)

10. SZPR Dedinac (Lu~ani) 11. FK

Mladost Atenica (^a~ak) 12. Izgu-

bqeno jagwe (Lu~ani)

13. Ariqe (Ariqe) 14. MB Namenska

(Lu~ani) 15.Maksima (Lu~ani) 16.

Deca radnika

Namenske(Lu~ani)

TURNIR U MALOM FUDBALU

TRIJUMF ARIQACA

Pobednik turnira „Lu~ani 2013“ – Reks Trans (Ariqe)

DAN UNIVERZITETA „SINGIDUNUM” – 28. JUN

SPREMNI ZA NOVE STUDENTE

Profesor dr Milovan Stani{i}

28 PETAK 28. JUN 2013. GODINELU^ANI

Uprkos posledicama pro-

{logodi{we su{e, Draga-

~evci }e i ove godine

ubrati zna~ajne koli~ine

ovog tra`enog izvoznog vo-

}a. Istina, rod maline je

smawen u odnosu na vi{e-

godi{wi prosek, ali je

kvalitet dobar. Na startu

berbe akontna cena ovog

vo}a bila je 130, da bi la-

gano sredinom ove nedeqe

dostigla 180 - 190 dinara

po kilogramu. Malinari

draga~evskog kraja o~ekuju

da }e u ovoj sezoni malina

imati prihvatqiviju cenu.

Prema podacima, koje smo

dobili sredinom sedmi-

ce, hladwa~ari Mi{ko

Stani} i \or|e Bo`ovi}, koji

otkupquju malinu na podru~ju

Draga~eva, podigli su akontnu

cenu na 180 dinara po kilogra-

mu prvoklasne maline za sve ko-

li~ine do tada otkupqenog “cr-

venog zlata”. Kako isti~e Qu-

bivoje Karaxi}, predsednik

Udru`ewa “Vilamet” Draga~e-

vo, sa Stani}em i Bo`ovi}em je

postignut sporazum da se svako

pomerawe akontne cene odnosi

na ukupno predate koli~ine ma-

line do kraja berbe, {to nije

bila praksa u prethodnoj sezo-

ni, pa su zbog toga mnogi mali-

nari bili u neravnopravnom

polo`aju. I ostali otkupqiva-

~i maline u draga~evskom kraju

polako pomeraju cene. Otkupna

cena maline je sli~na i u ariq-

skom i ivawi~kom kraju. Kara-

xi} o~ekuje da }e krajem nedeqe,

nakon razgovora sa hladwa~ari-

ma, imati nove informacije o

daqem toku kampawe. Prema we-

govim saznawima, ni oni jo{

uvek nemaju sklopqene ugovore,

tako da jo{ uvek nema jasne

predstave o kona~noj ceni ovo-

godi{we maline. Na pitawe ko-

ja je to adekvatna cena za ovaj

tra`eni izvozni proizvod, Ka-

raxi} nije `eleo da da odgovor,

jer, kako ka`e, iluzorno je da

sam govori o tome, “ali je u in-

teresu malinara i malinarstva

u ~itavoj Srbiji da se defini-

tivno uredi ova oblast”.

- O~ekuju nas sigurno te{ke

godine, ako nadle`ni u dr`avi

ne preduzmu korake da se zakoni

o javnim skladi{tima i subven-

cijama preto~e u stvarnost. Dok

sve to stoji samo na papiru i ne

za`ivi ideja javnih skladi{ta

u praksi, malinari ne mogu zna-

ti {ta ih o~ekuje - ka`e Kara-

xi}.

MALIWACI ZA PRIMER

Da je rod maline nujedna~en i

u draga~evskom kraju, ba{ kao i

u ostalim delovima Srbije, ali

da je wen kvalitet dobar, uveri-

li smo se tokom posete Kotra-

`i. U zaseoku Lukovi}a, u ovom

`ivopisnom draga~evskom selu,

zatekli smo dobro odnegovane

maliwake, koji su, uprkos pro-

{logodi{woj su{i, izneli so-

lidan rod. Obreli smo se u zasa-

dima Milosava Lukovi}a, gde

smo probali, kako mi se ~ini,

najukusnije i najkrupnije mali-

ne na svetu. Ina~e, kako smo sa-

znali u razgovoru, Milosav Lu-

kovi} se vi{e od 30 godina bavi

proizvodwom maline. Svrstava

se u red velikih i iskusnih pro-

izvo|a~a ovog cewenog jagodi-

~astog vo}a na ovom podr~ju.

Pre 12 godina intenzivirao je

proizvodwu, tako da se danas

wegovi maliwaci prostiru na

pet hektara plodne draga~evske

zemqe. U zasadima su zastupqe-

ni “miker” i “vilamet”.

Na parcelama Lukovi}a, ber-

ba maline je po~ela pre desetak

dana. Kako isti~e doma}in, kva-

litet maline na podru~ju Ko-

tra`e je dobar, ali je rod podba-

cio zbog pro{logodi{we su{e.

U nekim prose~nim godinama,

kako ka`e Milosav, sa hektara

se bralo i do 10.000 ili 12.000

kilograma vrlo kvalitetne ma-

line, a sada je te{ko odrediti

kakav }e rod biti.

- Po mojoj proceni cena ma-

line nikad nije bila toliko lo-

{a, nego mi generalno imamo

problem malih poseda, {to, sva-

kako, umawuje i dobit. Radim

otkup maline za “Agropartner”

iz Lu~ana. To je firma koja

kreditira i poma`e proizvo|a-

~e. Obezbe|uje za wih ve{ta~ka

|ubriva, hemijske preparate,

ali i poma`e im nov~ano kada je

to neophodno. Ne `elim da go-

vorim o ceni maline, jer se ona

svakodnevno mewa, ali znam da

}e na kraju svi proizvo|a~i ko-

ji malinu predaju “Agropartne-

ru” biti zadovoqni. Proizvod-

wa maline je i daqe profitabi-

lan posao, ali bi trebalo po-

{tovati neke standarde i vodi-

ti ra~una o hemijskoj za{titi,

kako ne bismo izgubili ino-

strane kupce - istakao je Milo-

sav Lukovi}, dodaju}i da od ka-

da je intenzivirao proizvodwu

praktikuje da osigurava mali-

nu, jer su ulagawa ogromna, pa

samim tim i rizik od vremen-

skih nepogoda za wegovu poro-

dicu je i daleko ve}i.

DO BOQEG

PLASMANA

STANDARDIZACIJOM

PROIZVODWE

Da proizvodwa maline sva-

kako ima svoju ekonomsku ra~u-

nicu i da se od we mo`e pristoj-

no `iveti sla`e se i trideseto-

godi{wi Aco Lukovi}, koji,

iako je po struci diplomirani

ekonomista i zaposlen je, aktiv-

no poma`e roditeqima u orga-

nizaciji posla, ali dobro zna i

da zasu~e rukave kada je to neop-

hodno.

- Ovaj teren po svojim geo-

grafskim i svim ostalim uslo-

vima odgovara proizvodwi ma-

line. Svetsko tr`i{te je po-

sledwih godina postalo zahtev-

nije u pogledu kvaliteta i

zdravstvene ispravnosti mali-

ne. Na{e doma}instvo je u{lo u

proces sertifikacije za GLO-

BAL GAP standarde, koju spro-

vode veliki trgovinski lanci,

kako bi bili sigurni da }e wi-

hovi potro{a~i koristiti kva-

litetan proizvod. Tokom berbe

maline anga`ujemo od 50 do 60

radnika i vodimo mnogo ra~una

o higijenskim uslovima. Svaki

radnik mora da po{tuje predvi-

|ene higijenske mere. Ruke peru

pre svakog ulaska u maliwak,

nose za{titne kape tokom bra-

wa, kako bi malina bila ~ista i

do potro{a~a stigla kao zdrav-

stveno bezbedan proizvod. Sle-

dimo takav kurs, jer bez dobrog

kvaliteta i standardizacije

ovog izvoznog vo}a ne mo`emo

do}i do pravih kupaca, stabil-

nog plasmana i dobre zarade -

ka`e Lukovi}, koji je, ina~e, di-

plomirao na temi strategija po-

ve}awa izvoza jagodastog vo}a

na svetsko tr`i{te. Deo svojih

saznawa, do kojih je do{ao pri-

likom izrade diplomskog rada,

preto~io je u realnost u poro-

di~nom poslu, posebno kada se

govori o organizaciji rada i

sertifikaciji proizvodwe.

Lukovi}i svake sezone za ber-

bu maline anga`uju radnike sa

strane. Dolazili su iz raznih

krajeva Srbije, ali i iz susedne

Rumunije. Ovaj put, na startu

berbe, u maliwacima Lukovi}a

zatekli smo desetak radnika,

koji su marqivo i brzo brali

so~ne plodove, bez obzira na vi-

soku dnevnu temperaturu. Doma-

}in nam je rekao da i{~ekuje do-

lazak jo{ pedesetak radnika,

koji ovog puta dolaze organizo-

vano. Dnevnice se kre}u od 1.500

do 2.000 dinara, u zavisnosti od

u~inka. Svi bera~i imaju obez-

be|en sme{taj i hranu.

Lukovi}i planiraju da u na-

rednom periodu obnove zasade

maline na nekim parcelama,

{to }e, svakako, zahtevati do-

punska ulagawa. O pro{irewu

obima proizvodwe trenutno ne

razmi{qaju, ali, kada za rad

stasa podmladak u ovoj porodi-

ci, sigurno }e podizati nove za-

sade.

V. S.

PO^ELA BERBA „CRVENOG ZLATA” U DRAGA^EVSKOM KRAJU

Op{tina Lu~ani, Fond za razvoj poqoprivrede, Savet za poqoprivredu i selo i Udru`ewe mali-

nara “Vilamet” Draga~evo preporu~uju proizvo|a~ima i otkupqiva~ima maline u draga~evskom kra-

ju da u ciqu o~uvawa ove proizvodwe maksimalno iskoriste sezonu, neguju}i principe tr`i{nog

privre|ivawa i otvorene, dobre i korektne saradwe u interesu svih u~esnika u ovogodi{woj kampa-

wi berbe i otkupa ovog izvoznog vo}a. Otkupqiva~ima maline preporu~uju da se pridr`avaju pro-

pisa predvi|enih zakonom i da na registrovanim otkupnim mestima vidno istaknu akontnu cenu ma-

line. Na hladwa~are apeluju da kona~na cena ovog cewenog izvoznog vo}a odgovara svim u~esnicima

u poslu i da ne odudara od one koja se posti`e u ariqskom podru~ju. Mole se proizvo|a~i maline da

prilikom transporta robe do otkupnih mesta vode ra~una o po{tovawu saobra}ajnih propisa, u in-

teresu sopstvene, ali i bezbednosti svih u~esnika u saobra}aju.

Kako se isti~e u saop{tewu, ciq ove preporuke je da se izbegnu eventualne neprijatnosti tokom

kontrole tr`i{nih i poqoprivrednih inspektora, kao i redovnih saobra}ajnih kontrola u perio-

du berbe maline. Apeluje se na sve u~esnike u ovogodi{woj otkupnoj kampawi da eventualne nespora-

zume re{avaju dijalogom. Predstavnici lokalne samouprave su spremni da se ukqu~e u svakom mo-

mentu u razre{ewe mogu}ih problema u ovoj oblasti i nude pomo} u proceduri registracije javnih

skladi{ta, a sve u ciqu prosperiteta malinarstva na ovom podru~ju.

ROD MAWI, ALI KVALITET

MALINE NEOSPORAN

Aco i Milosav Lukovi}, Kotra`a

APEL PROIZVO\A^IMA I OTKUPQIVA^IMA MALINE

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 29LU^ANI

Retki su qudi koji su

spremni da svoj `ivot u

potpunosti posvete i pod-

rede unapre|ewu zajedni-

ce u kojoj `ive. Junak na-

{e ovonedeqne reporta`e

upravo spada u tu katego-

riju nesebi~nih pregala-

ca, koji nikada ne odusta-

ju od svojih stremqewa i

povazda li~ne `eqe i in-

terese stavqaju u drugi

plan u svojoj ozbiqnoj `i-

votnoj misiji. Nedeqko Ku-

zmanovi} je jedan od ovo-

godi{wih dobitnika pre-

sti`nog op{tinskog pri-

znawa “10. jun”, koje mu je

lokalna samouprava dode-

lila za anga`ovawe u

svim oblastima rada i

razvoja Mesne zajednice

Dqin. Ovaj nesebi~an i

radan ~ovek, iako je napu-

nio 84 godine, sa velikom

rado{}u govori o svim va-

`nim akcijama u kojima je

u~estvovao, a koje su zna-

~ajno unapredile `ivot

me{tana u ovom draga~ev-

skom selu.

Nedeqko Kuzmanovi} `i-

vi na porodi~nom imawu

u Dqinu. Radni vek je

proveo kao hemi~ar u preduze}u

“Milan Blagojevi} - Namenska”.

U Mesnoj zajednici je radio vo-

lonterski 19 godina. Tokom tog

perioda vi{e puta je bio pred-

sednik i potpredsednik Saveta

Mesne zajednice. Zahvaquju}i

wegovoj upornosti i anga`ova-

wu, me{tani Dqina su me|u pr-

vima dobili vodu i

telefone, a re{ili

su i brojne druge

probleme. Iako smo

u dvori{te na{eg

doma}ina stigli u

ranim jutarwim ~a-

ovima, Nedeqko i

wegova supruga

Drina su ve} uveli-

ko bili na nogama i

obavqali redovne

seoske poslove. Po-

remetili smo wiho-

ve planove, ali su

se obradovali go-

stima i bili su ras-

polo`eni da koju

re~ prozbore o go-

dinama koje su osta-

vili za sobom.

Nedeqko se sa

rado{}u prise}ao

svih akcija, koje je

sa me{tanima Dqi-

na uspe{no reali-

zovao, a kao najva`nije izdvojio

je izgradwu mosta i dovo|ewe te-

lefona u selo.

- Najdra`a akcija mi je bila

kada smo uveli telefone u selo.

To nas je tada ko{talo krave i

teleta po svakom doma}instvu. Za

42 dana smo zavr{ili sve {to je

predvi|eno i svrstali se u red se-

oskih sredina koje su dobile mo-

dernu komunikaciju sa svetom.

To je bio za nas veliki uspeh.

Moram da vam ka`em, ~ovek mora

da bude od autoriteta u svakom

poslu. Bez toga, ali i znawa - ne-

ma rezultata - rekao nam je Ne-

deqko, nabrajaju}i druge va`ne

momente u razvoju Dqina, koji su

zna~ajno uticali na `ivot me-

{tana.

ENTUZIJAZAM

KOJI PLENI

Pitali smo Nedeqka i za put

kojim smo pe{ice do{li do we-

govog doma, jer je prose~en na vr-

lo nepristupa~nom terenu. Izne-

nadio nas je odgovor da ga je on

li~no uradio uz pomo} ro|aka

1995. godine.

- Na trasi gde se ovaj na{ put

nalazi nekada je bila samo staza,

koja je vijugala kroz stene. Tri

godine nam je trebalo da put ura-

dimo. Iako je pomo} nudila Me-

sna zajednica, bio sam uporan da

ga samostalno uradimo i to je za

mene bio izazov. Podigli smo

208 metara potpornog zida od ka-

mena izva|enog na tom terenu.

Bilo je te{ko, ali se isplatilo,

jer nam taj prilaz odgovara - po-

nosno je istakao Nedeqko. Ovaj

detaq nam je samo potvrdio koli-

ku istrajnost i strpqivost pose-

duje ovaj neobi~an ~ovek. Na pi-

tawe {ta ga je motivisalo svih

proteklih godina, odgovorio je

da su to vi{i interesi, ali je re-

kao i da sve {to je do sada posti-

gao na poqu unapre|ewa sela ni-

je iskqu~ivo wegova zasluga.

- Ja sam radan ~ovek i nije mi

rad padao te{ko. I qudi su mi

davali povoda. Rezultati koje

smo postizali bili su moja po-

kreta~ka snaga. Za ulo`eni trud

stizale su zahvalnice i poveqe.

Za 12 godina anga`ovawa u Crve-

nom krstu dobio sam tri prizna-

wa. Jednostavno, voleo sam da ra-

dim i imao sam dar za dobru or-

ganizaciju posla. U`ivao sam do-

bar autoritet kod qudi i oni su

me sledili. Svaki novi uspeh za

mene je bio razlog da nastavim

daqe - istakao je Nedeqko. On je

dodao da mu je mnogo `ao {to, na-

kon svih ovih godina nastojawa

da se unaprede uslovi `ivota u

Dqinu, mladi qudi sve ~e{}e od-

laze iz sela.

Dobio je Nedeqko i Orden ra-

da sa srebrnim vencom i plaketu

firme dok je radio u Namenskoj

industriji. Rado se se}a tog vre-

mena. Dodeqena mu je i op{tin-

ska nagrada 1984. godine. Ipak,

kako je naglasio, od svih prizna-

wa najdra`e mu je ovogodi{we -

najnovije, koje mu je uru~eno na

sve~anoj sednici Skup{tine op-

{tine, jer ono potvr|uje da je

svojim delawem ostavio za sobom

upe~atqiv trag i da }e ga po tome

qudi uvek pamtiti.

I DANAS BI SPREMNO

KRENUO U AKCIJU

Kao {to ka`e ona narodna da

iza uspe{nog mu{karca uvek

stoji sposobna `ena, tako je i u

ovom slu~aju. Kako i sam Nedeq-

ko potvr|uje, malo je vremena

imao za porodicu, pa je breme

porodi~nih obaveza, starawe o

deci, ku}i i imawu, palo na ple-

}a supruge Drine, koja je svih

ovih godina, bez ikakvih pritu-

`bi, spremno odgovarala na

mno{tvo zahteva. Pored toga, ko

zna koliko je, u proteklih 65 go-

dina braka, qudi do~ekala, koji

su svakodnevno zbog Nedeqka

dolazili u wihovu ku}u. Kako

Drina ka`e, ~itav wen dosada-

{wi `ivot obele`en je napor-

nim radom. Negde duboko u srcu,

kako isti~e, ostala joj je `aovi-

ca {to nisu imali malo vi{e

slobodnog vremena da se posvete

jedno drugom. Nedeqko priznaje

da dobar deo zasluge za sve {to

je postigao u brojnim akcijama u

Dqinu pripada Drini. Nerado

ka`e da je supruga u pravu i da je,

mo`da, do{lo vreme da se povu-

~e i malo vi{e posveti porodi-

ci. Dok smo se pozdravqali pi-

tali smo ga da li }e ispo{tova-

ti obe}awe. Klimnuo je glavom,

blago se osmehuju}i, ali prega-

la~ka iskra koja mu je zasijala u

oku uverila nas je da je jo{ uvek

spreman na nove izazove.

V. S.

NEDEQKO KUZMANOVI], OVOGODI[WI DOBITNIK OP[TINSKOG PRIZNAWA “10. JUN”

I DAQE U OKU SIJA

PREGALA^KA ISKRA

30 PETAK 28. JUN 2013. GODINESPORT

Peta Me|unarodna

trka otvorenog

{ampionata Srbi-

je u motokrosu “Nagrada

^a~ka 2013” bi}e odr`ana

u nedequ, 30. juna, na stazi

Jeqen u Gorwoj Gorevnici.

Takmi~i}e se do sada naj-

ve}i broj voza~a, 53 u sedam

klasa, iz Crne Gore, Make-

donije, Bugarske, Sloveni-

je i Srbije. Organizator

{ampionata ~a~anski Au-

to moto sportski klub

ima}e 11 svojih predstav-

nika.

- U klasi najmla|ih tak-

mi~ara MX 65 vozi}e Mi-

li} Zimowi}, drugi u gene-

ralnom plasmanu i Mateja

Stojanovi}, a u MX 1 Vla-

da Rajevi}, kapiten ekipe i

generalni sponzor trke.

Milo{ Ili} i Darko Jo-

vanovi} debitova}e u kla-

si ~etvroto~ka{a MX

ATV. Najvi{e takmi~ara,

wih {est, imamo u MX B. U

ovoj klasi smo do sada bi-

li najuspe{niji. Du{ko

Paunovi} je drugi u gene-

ralnom plasmanu, a Nema-

wa Petri} tre}i. O~ekuje-

mo da u MX B i MX 65 na-

{i takmi~ari budu me|u

tri najboqa voza~a, kao i u

ekipnoj konkurenciji - re-

kao je na konferenciji za

novinare direktor trke

Slobodan Tanaskovi}.

- Konkurencija je jaka,

bi}e dosta borbe i trke za

prvo mesto - najavio je

~lan AMSK Du{ko Pau-

novi}.

Organizatori o~ekuju i

dolazak u~esnika Dakar

relija Gabora Sagmajstera.

Broj voza~a jo{ uvek nije

kona~an. Po{to je re~ o

otvorenom {ampionatu,

takmi~ari se mogu prija-

viti i u nedequ ujutru.

Za “Nagradu ^a~ka

2013” ure|ena je staza na Je-

qenu i nabavqena za{tit-

na ograda za publiku. I

ovoga puta posetioci pot-

puno besplatno mogu pra-

titi takmi~ewe. Pokrovi-

teq {ampionata je grad

^a~ak.

Prva zvani~na trka

startuje u 12 ~asova i bi}e

ih vo`eno osam. Ove godi-

ne su spojene trke mla|ih

kategorija.

Z. J.

U NEDEQU MOTO TRKA NA JEQENU

KONKURENCIJA

NIKAD JA^A

Na Prvenstvu Srbije u drumskom bi-

ciklizmu, odr`anom na autodrumu

Beranovac u Kraqevu, seniorska

ekipa BK Borac i wihov voza~ Marko Da-

nilovi} zauzeli su druga mesta u elitnoj

konkurenciji. Marku je pripalo i prvo me-

sto u konkurenciji biciklista do 23 godi-

ne.

Seniori su vozili 25 krugova u ukupnoj

du`ini od 131 kilometra. Kod mladih tak-

mi~ara Borca bio je osetan umor posle na-

porne trke “Kroz Srbiju”. Prvi voza~ ~a-

~anske ekipe ove sezone Jovan Zekavica bio

je totalno iscrpqen i nije pru`io ono {to

se od wega o~ekivalo. Odgovornost su pre-

uzeli Marko Danilovi} i Stefan Stefa-

novi} i dobrom i racionalnom vo`wom

uspeli da dr`e prikqu~ak sa vode}im bi-

ciklistima. Pet krugova pred kraj, kada je

u napad je krenuo najboqi srpski bicikli-

sta Ivan Stevi}, jedini je Marko uspeo da

ga prati. Wih dvojica su zajedno u{la u

ciq, a pobeda je pripala iskusnijem Stevi-

}u. Wihova prednost od glavne grupe bila

je tri minuta i vi{e.

Stefanu je pripalo osmo mesto, odnosno

~etvrto u plasmanu voza~a do 23 godine, a

Zekavici 11. Wegov zastoj uticao je da Bor-

cu ne pripadne prvo mesto u ekipnom pla-

smanu, za {ta im je nedostajalo 20 sekundi.

Ekipa mla|ih kadeta zauzela je tre}e me-

sto, dok su kadeti bili ~etvrti. Pojedi-

na~no najboqi plasman postigao je Sreten

Stefanovi}, kod mla|ih kadeta, osvojiv{i

osmo mesto i Aleksandar Petrovi}, kadet,

koji je bio deseti.

BICIKLIZAM

BORAC I STEFAN

DRUGI U ELITI

Zbog ki{e, Ko{arka-

{ki turnir “Zicer”

zvani~no je otvoren u

sredu, umesto dan ranije. U

ponedeqak su deca ro|ena

2001. i mla|a odigrala re-

vijalne utakmice, a ovih

dana na ternu Mesne zajed-

nice “3. decembar”, kod

Medicinske {kole, takmi-

~i se deset ekipa. Zavr{ne

utakmice, finale i borba

za tre}e mesto, trebalo bi

da budu odigrane u nedequ.

Pobednike o~ekuje i na-

grade. Prvoplsirana eki-

pa }e dobiti 30 hiqada di-

nara, drugoplasirana 15

hiqada, a tre}eplasirani-

ma sledi ve~era u restora-

nu.

Posledweg dana turni-

ra, u nedequ, terene kod

Medicinske {kole najve-

rovatnije }e posetiti

igra~ Crvene zvezde Igor

Rako~evi}. On }e se dru-

`iti sa decom koja su }e

{utirati trojke i od pro-

slavqenog ko{arka{a do-

biti majice i sokove.

Z. J.

„ZICER” OKUPIO DESET EKIPA

NAJAVQEN DOLAZAK

IGORA RAKO^EVI]A

Ko{arka{ki klub Borac Mocart sport u~estvo-

vao je 20. i 21. juna na 13. Memorijalnom turni-

ru “Haris Brki}” u Sarajevu. Tradicionalno

okupila su se sva ~etiri kluba u kojima je Haris igrao,

Budu}nost, Bosna, Borac i Partizan. Za ^a~ane su

igrali de~aci ro|eni 1996. godine. Izgubili su prvu

utakmicu od Bosne i dobili drugu protiv Budu}nosti.

Organizatoru turnira, KK Bosna, pripalo je na kraju

prvo mesto, drugi je bio Partizan, Borac Mocart

sport tre}i i Budu}nost posledwa.

Z. J.

Sve tri selekcije FK Borac su ostva-

rile glavni ciq i obezbedile u~e-

{}e u elitnim ligama naredne sezo-

ne. Omladinci su u 30 odigranih kola za-

bele`ili deset pobeda, {est remija i 14

poraza. Sa gol razlikom 35:40 sakupili su

36 bodova i zauzeli 12. mesto.

- Iza nas je te{ka i naporna sezona. Bi-

lo je dosta uspona i padova, ali je ostvaren

glavni ciq. Uspeli smo da afirmi{emo i

nekoliko mladih igra~a koji }e sigurno u

narednom periodu konkurisati za mesto u

prvom timu - rekao je za klupski sajt tre-

ner omladinaca Tomas Vasovi}.

Kadeti Borca su u protekom prvenstvu

imali devet pobeda, {est nere{enih utak-

mica i 15 poraza. Sa 33 boda i gol razli-

kom 40:65, zauzeli su 11. mesto na tabeli.

- Bili smo jedna od najmla|ih ekipa u

kadetskoj konkurenciji, tako da }e se ve}i-

na na{ih igra~a i naredne sezone takmi-

~iti u Kvalitetnoj ligi. Prvenstvo je bi-

lo dugo i naporno i na kraju moramo biti

zadovoqni postignutim rezultatom - re~i

su trenera @ivorada Jeli}a.

Pioniri su zabele`ili 11 pobeda, {est

remija i 13 poraza. Uz gol razliku 41:51 sa-

kupili su 39 bodova i zauzeli deseto mesto.

- Nismo bili optere}eni plasmanom,

ve} smo hteli da proverimo mlade igra~e i

vidimo na koga mo`emo ra~unati nared-

nih sezona. Igrali smo standardno i sa ne-

koliko bodova vi{e, sigurno bismo ostva-

rili jo{ boqi plasman - komentar je tre-

nera Dragana Bio~anina.

Mla|im kategorijama predstoji letwa

pauza, potom po~etak priprema za prven-

stvo u kome }e Borac biti jedan od retkih

klubova koji }e imati predstavnike u sve

tri kategorije.

BORAC MOCART SPORT NA TURNIRU U SARAJEVU

HARISU U ^AST

PODMLADAK FK BORAC

I DAQE U ELITII DAQE U ELITI

Du{ko Paunovi} i Slobodan Tanaskovi}

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

ZAVR[EN 13. TURNIR „^A^AK OPEN”

ATLETIKA

31SPORT

^lanica Atletskog klu-

ba ^AAK ^a~ak Tija-

na Joki} pobedik je finala

u bacawu kugle. Ona je na

Kupu Srbije za pionire

postigla za sada najve}i

uspeh. Kup je nedavno odr-

`an u Novom Sadu, a Tija-

na se za visok plasman iz-

borila u vrlo jakoj konku-

renciji.

Z. J.

Pro{log vikenda zavr-

{en je sedmodnevni tur-

nir iz kalendara Tenis

Evrope za igra~e do 14 godi-

na. Na 13. turniru Teniskog

kluba Sloboda takmi~ilo

vi{e od 150 tenisera iz 19

zemaqa. U tako jakoj konku-

renciji visoku poziciju iz-

borile su i ^a~anke Natali-

ja Popovi} i Jana Bojovi}.

Natalija je u finalu izgubi-

la od Kristine Mileti}, a

Jana je stigla do polufinala

i zauzela tre}e mesto. Wih

dve su se na{le i u finalu

dubla, ali jedna protiv dru-

ge.

U pojedina~nim me~evi-

ma, u konkurenciji devoj~i-

ca, Popovi}eva je u prvom se-

tu vodila, 4:0, ali je nared-

nih {est gemova dobila Mi-

leti}eva. ^a~anka je u dru-

gom setu ispustila osetnu

prednost od 4:2 i izgubila ga

istim rezultatom kao i prvi.

Mu{ko finale pripalo je

Japancu Naokiju Ta|imi. On

je u finalu savladao Srbina

Kostu Petrova sa 6:4, 6:2.

Srpsko - {vedski par

Aleksa Bu}an i Stefan Pe-

trovi} pobednik je konku-

renciji de~aka. Wih dvojica

su savladala Makedonca Ob-

rada Markovskog i Srbija

Bodina @arkovi}a, 6:3, 6:3.

Kod devoj~ica su trijumfo-

vale Mila Meji} i Natalija

Popovi}. One su dobile Janu

Bojovi} i Bosanku Hristinu

\oki}, 6:4, 6:2.

Pehare i diplome najbo-

qima uru~ili su gradona-

~elnik ^a~ka Vojislav

Ili}, generalni direktor

Teniskog saveza Srbije Du-

{an Orlandi}, ~lan Grad-

skog ve}a Nemawa Trnavac,

~lan Organizacionog odbo-

ra turnira Vladimir Milo-

{evi} i direktor “^a~ak

opena” Ne{o Puzi}. Turnir

je zatvorio gradona~elnik

Vojislav Ili}.

Z. J.

Posle dve utakmice sa

{aba~kim Savaciju-

mom, kadeti Slobode plasi-

rali su se u najja~i rang tak-

mi~ewa. U prvom duelu sa-

vladali su [ap~ane u gosti-

ma, 2:0, golovima Pantovi}a

i Gruji~i}a, dok su kod ku}e

pora`eni sa 3:4. Na utakmi-

ci u ^a~ku ve} su u prvom

poluvremenu pala ~etiri go-

la. Prvi su poveli [ap~ani

u 15. minutu golom Uro{a

Dra`i}a. Nije pro{lo mno-

go, a Du{an Risti} izjedna-

~ava iz penala. Pred kraj pr-

vog poluvremena Sr|an Sto-

ji}evi} ponovo dovodi goste

u prednost. U 44. minutu Ni-

kola Pantovi} se upisao u

listu strelaca i na doma}em

terenu. Aleksandar Stoja-

ni} u nastavku nesmotreno

pravi kazneni udarac i do-

bija crveni karton, zbog

druge javne opomene. Stefan

\uri} opet dovodi goste u

prednost. Nakon solo akcije

u 60. minutu u kaznenom pro-

storu gostiju oboren je Mi-

qan Petrovi}, a siguran

strelac po drugi put je Du-

{an Risti}. Neizvesnost je

povratio Stefan \uri}, ko-

ji je u 75. minutu bio preci-

zan sa bele ta~ke, ali je do

kraja rezultat ostao nepro-

mewen.

Fudbaleri Slobode su

pobedom u ovom dvome~u

ostvarili najve}i uspeh u 64

godine dugoj istoriji kluba.

Sloboda: Ba`alac, Dimi-

trijevi}, Koraksi}, S. Ob-

radovi}, Milosavqevi} (F.

Obradovi}), Stojani}, Ve-

qovi}, Risti}, Pantovi}

(Gruji~i}) (Maksimovi}),

Brankovi}, Petrovi} (Oco-

koqi}).

Savacijum: Jovanovi},

Dra`i} (Bogi}evi}), N. Va-

si}, Vuji}, D. Vasi}, Arseno-

vi}, Ati}, \uri}, Beri},

Stoji}evi}, Stankovi} (To-

mi}).

Pre nekoliko dana u Istanbulu je

zavr{eno Evropsko prvenstvo u

odbojci za Unified reprezenta-

cije. Takmi~ili su se sportisti sa po-

sebnim potrebama i u~enici redovnih

{kola. Na{a reprezentacija sastavqe-

na je od ^a~ana, u~enika Ekonomske,

Medicinske i [kole za osnovno i sred-

we obrazovawe “1. novembar”. U Tursku

su putovali sa trenerom Miloradom

\ondri}em, direktorom [kole “1. no-

vembar” i wegovim asistentom Draga-

nom Tomi}em, profesorom fizi~kog

vaspitawa.

Iako su nas sportisti sa posebnim

potrebama, ~lanovi Sportskog kluba

Morava, navikli da sa svih takmi~ewa

donose medaqe, pred odlazak u Istan-

bul nisu mnogo obe}avali. I oni i wi-

hovi drugovi iz ostalih {kola obe}ali

su jedino da }e se boriti za neku od me-

daqa i da }e svojim pona{awem oprav-

dati u~e{}e na Evropskom prvenstvu.

Skromnost im se pretvorila u uspeh i u

^a~ak su doneli srebro. Izgubili su je-

dino finalnu utakmicu sa Hrvatima,

2:0, a prethodno su istim rezultatom

pobedili Austriju.

- Prvo nam je u~e{}e na nekom me|u-

narodnom turniru i zadovoqni smo

plasmanom. Takmi~ewe je proteklo bez

ikakvih problema. Imali smo dobar

sme{taj, qubazne i predusretqive do-

ma}ine. Vreme provedeno u Istanbulu

smo iskoristili i za posete zna~ajnim

kulturnim i istorijskim mestima, tako

da smo se ku}i vratili puni utisaka -

ka`e trener \ondri}.

Pred odlazak na Evropsko prvenstvo

palo je i jedno konkretnije obe}awe.

Pomo}nik gradona~elnika Aleksandar

Da~i} rekao je da }e na{i odbojka{i,

ukoliko postignu zapa`en rezultat, do-

biti adekvatnu nagradu. Z. J.

Teniserka Ivana Jorovi} (16)

zauzela je prvo mesto na Fju-

~ers turniru u Ni{u, na ko-

me je nagradni fond 10 hiqada

evra, savladav{i u finalu Mi-

lanov~anku Doroteju Eri} sa

2:1 (6:4, 4:6, 6:3).

U tre}em kolu Ivana je

pobedila prvog nosioca

Australijanku Viktoriju

Raji~i}, 6:3, 6:2, koja je

310. igra~ica na WTA

listi. U polufinalu je

igrala sa Makedon-

kom Linom \orev-

skom i trijumfovala

sa 6:3, 6:0. Kuriozi-

tet je da je Jorovi}e-

va pre ovog turni-

ra bila na 710.

m e s t u

W T A

liste i

zato joj

je re-

zultat u

Ni{u veli-

ki podstrek za

takmi~ewa koja je

o~ekuju. Na Fju-

~ersu je izgubila

samo jedan set i

zablistala u se-

niorskoj kon-

k u r e n c i j i .

Predstoje joj

ITF u Amster-

damu, Berli-

nu i Lincu,

a sprema se i

za Evropsko

prvenstvo u ^e-

{koj, za teniser-

ke do 16 godina.

U avgustu je o~e-

kuje US Open u

Wujorku. Z. J.

TIJANA OSVOJILA

KUP SRBIJE

TENIS

IVANA

POBEDNIK

FJU^ERSA

VISOK PLASMAN ^A^ANKI

SLOBODA IZBORILA PLASMAN U KVALITETNU KADETSKU LIGU

NA[A UNIFIED REPREZENTACIJA DONELA MEDAQU IZ TURSKE

NOVI DANI ^A^ANSKOG FUDBALA

SREBRO ZA ODBOJKA[E

Jana i Natalija sa

direktorom turnira

32 PETAK 28. JUN 2013. GODINEOGLASI

Republi~ka radiodifuzna agencija, na osnovu ~lana 53

ta~ka 2) Zakona o radiodifuziji ("Slu`beni glasnik" RS

broj 42/02, 97/04, 76/05, 79/05-dr. zakon, 62/06, 85/06 i 41/09),

objavquje

LISTU

podnosilaca prijava na Javni konkurs za izdavawe

dozvola za

emitovawe televizijskog i radio programa za podru~je

regiona i lokalna podru~ja, objavqenog u dnevnom listu

"Politika" dana 22. oktobra 2012. godine,

~ije su prijave potpune i podnete u predvi|enom roku

Lista podnosilaca prijava ~ije su prijave potpune i

podnete u predvi|enom roku utvr|ena je i objavquje se po

radiodifuznim oblastima i okvirnim `eqenim zonama

servisa.

za emitovawe televizijskog programa na podru~ju

regiona

RADIODIFUZNA OBLAST 1

R7 (Novi Pazar, Tutin, Sjenica)

1. TV JEDINSTVO MEDIA TEAM d.o.o iz Novog Pazara,

ul. Wego{eva F/b -TV Jedinstvo

2. "Ander" d.o.o iz Novog Pazara, ul. Poilska broj 9 -

TV NP

RADIODIFUZNA OBLAST 4

B6 (Beograd)

MTS - MOJA TV STANICA d.o.o iz Beograda, ul. Ismeta

Mujezinovi}a broj 20 - TV Kanal 3

RADIODIFUZNA OBLAST 5

R16 (Kraqevo, ^a~ak, Po`ega, Gorwi Milanovac, Ariqe,

Sevojno, Ivawica, Kosjeri})

"Televizija Telemark" d.o.o iz ^a~ka, ul. Sin|eli}eva

bb - TMS Televizija Telemark

za emitovawe radio programa na podru~ju regiona

RADIODIFUZNA OBLAST 3

Rr 7 (Kwa`evac, Zaje~ar)

RTV "M" d.o.o iz Kwa`evca, naseqe Glavi~ica - Radio

M55

za emitovawe televizijskog programa na lokalnom

podru~ju

RADIODIFUZNA OBLAST 1

L 13 (Lebane)

RTV "Cari~in grad" iz Lebana, ul. Cara Du{ana broj

81 - TV Cari~in grad

RADIODIFUZNA OBLAST 4

L 61 (Lazarevac)

1. RTV "AVAX" d.o.o iz Lazarevca, ul. Voke Savi}a broj

5 - TV AVAX

2. Privredno dru{tvo za proizvodwu, trgovinu i

usluge "KOLUBARA PRESS" d.o.o iz Lazarevca, ul.

Ora{a~ka broj 23 - TV "K" RTL

3. Privredno dru{tvo "Miracle" d.o.o iz Lazarevca, ul.

Slobodana Penezi}a Krcuna broj 34 - Televizija EX

RADIODIFUZNA OBLAST 5

L 94 (Trstenik)

Javno preduze}e radio i televizije "Trstenik" sa p.o. iz

Trstenika, ul. Knegiwe Milice bb - TV Trstenik

RADIODIFUZNA OBLAST 9

L 142 (Novi Sad)

MTS - MOJA TV STANICA d.o.o iz Beograda, ul. Ismeta

Mujezinovi}a broj 20 - TV MTS 3

za emitovawe radio programa na lokalnom podru~ju

RADIODIFUZNA OBLAST 5

Lr 134 (Kru{evac)

1. Privredno dru{tvo za propagandu i marketing

"REBUS" d.o.o iz Kru{evca, ul. Kosovska broj 35 - Ovde

Radio ^igra

2. Boban Gvozdenovi} preduzetnik, Radio i reklamne

aktivnosti i autoprevoznik "TA[A" iz Kru{evac, ul.

^egarska broj 2 - Radio T

3. Udru`ewe gra|ana "Lastavica" iz Kru{evca, ul.

Mi}una Pavlovi}a broj 1 - SPORT RADIO

4. Marijo Cvi{i} pr reklamna agencija "MATRIKS

MEDIJA", Zrewanin, ul. Petefijeva broj 8 - RADIO

ALFA 107

Lr 151 (Smederevo)

RADIO LUX D.O.O. iz Smedereva, ul. [alina~ka bb -

LUX RADIO

Lr 154 (Topola)

1. Predrag Filipovi} PR, Agencija za usluge reklame i

propagande "BRAF" iz Topole, ul. Beogradska broj 26 -

RADIO IFM BRAF

2. OP TOP ITD d.o.o iz Topole, ul. Princa Tomislava

Kara|or|evi}a broj 2 - Radio OP TOP

Savet Republi~ke radiodifuzne agencije }e obaviti

javni razgovor sa kandidatima pre odlu~ivawa o dozvola-

ma za rtv mre`e za regionalno pokrivawe, shodno odred-

bi iz ~lana 32 Statuta Republi~ke radiodifuzne agencije.

Kandidati su du`ni da se odazovu pozivu na javni razgov-

or.

Savet Republi~ke radiodifuzne agencije }e, nakon raz-

matrawa prijava sa objavqene liste, doneti odluku o

izdavawu dozvola za emitovawe programa na osnovu ~lana

53 Zakona o radiodifuziji i ~lanova 20 i 32 Statuta

Republi~ke radiodifuzne agencije.

Savet Republi~ke radiodifuzne agencije

KRITERIJUMI ZA IZDAVAWE DOZVOLA

ZA EMITOVAWE PROGRAMA

Republi~ka radiodifuzna agencija (RRA), shodno ~lanu

53 ta~ka 4) Zakona o radiodifuziji ima obavezu da u pos-

tupku odlu~ivawa po podnetim prijavama na javni konkurs

za izdavawe dozvola za emitovawe programa pre dono{ewa

odgovaraju}ih odluka utvrdi i objavi nediskrimina-

torske, objektivne i merqive kriterijume na osnovu kojih

se izdaje dozvola. Po Zakonu ovi kriterijumi moraju biti

u skladu sa predvi|enim aktivnostima za ~ije se obavqawe

izdaje odgovaraju}a dozvola. Utvr|ivawem i objavqi-

vawem kriterijuma za izdavawe dozvole za emitovawe pro-

grama posti`e se wihova formalizacija i univerzalnost,

odnosno nediskriminatornost i transparentnost proce-

dure izdavawa dozvola. Kriterijumi proizilaze iz

va`e}ih pravnih dokumenata: samog teksta Zakona o

radiodifuziji, usvojene Strategije razvoja radiodifuzije

u Republici Srbiji do 2013. godine i Pravilnika o

izdavawu dozvola. Kriterijume treba shvatiti kao

me|usobno dopuwive principe vrednovawa kojima }e se

~lanovi Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije

rukovoditi prilikom odlu~ivawa o izdavawu dozvola.

Savet Republi~ke radiodifuzne agencije smatra da u

definisawu kriterijuma odlu~ivawa o izdavawu dozvola

za emitovawe treba po}i od bazi~nih principa - na~ela

regulisawa odnosa u oblasti radiodifuzije definisanih

~lanom 3 Zakona o radiodifuziji. Prema stavu Saveta

Republi~ke radiodifuzne agencije, Zakonom predvi|ena

objektivnost i merqivost kriterijuma posti}i }e se

utvr|ivawem kriterijuma podlo`nih kvantifikaciji, a

to su:

1. poslovni uspeh/ekonomska samoodr`ivost podnosio-

ca prijave (va`i za one koji trenutno emituju program);

odnosno adekvatna i uverqiva garancija budu}eg

poslovnog uspeha odnosno ekonomske samoodr`ivosti

(va`i kako za one podnosioce prijave koji ne emituju pro-

gram, tako i za sve u~esnike na konkursu);

2. gledanost/slu{anost radio ili TV stanice (va`i

samo za kandidate koji su ranije emitovali program);

3. iskustvo u oblasti radiodifuzije i sli~nim delat-

nostima (va`i za stanice koje emituju program ili za one

pravne subjekte ~iji osniva~i imaju iskustva u ovim oblas-

tima);

4. prete`na delatnost podnosioca prijave;

^lan 3 stav 1 ta~ka 7 Zakona o radiodifuziji kao prin-

cip regulisawa odnosa u oblasti radiodifuzije izri~ito

nala`e "podsticawe razvoja radiodifuzije i

stvarala{tva u oblasti radija i televizije u Republici

Srbiji". Otuda slede}i kriterijum glasi:

5. stimulacija razvoja doma}e radiodifuzije;

6. doprinos stanice razvoju regionalne ili lokalne

zajednice u oblasti informisawa, kulture i obrazovawa

Zakon o radiodifuziji u ~lanu 53 ta~ka 5) izri~ito

pomiwe i slede}e kriterijume:

7. garancija stanice doprinosu ve}em kvalitetu i

raznovrsnosti programa; i

8. pona{awe podnosioca prijave u prethodnom periodu

^lan 41 (reguli{e maksimum ukupnog u~e{}a stranog

kapitala od 49% i propisuje obavezu transparentnosti

vlasni~ke strukture) i ~lanovi 98, 99, 100 i 101 Zakona o

radiodifuziji (zabrawuju nedozvoqenu medijsku koncen-

traciju) direktno se ti~u strukture i porekla kapitala

podnosilaca prijava. Stoga se kao nezaobilazan, a u

Zakonu jasno utemeqen kriterijum, name}e:

9. transparentnost vlasni~ke strukture i porekla kap-

itala.

^lan 98 taksativno nabraja slu~ajeve nedozvoqene

medijske koncentracije, dok ~lan 97 nabraja slu~ajeve

medijske koncentracije. Sama ~iwenica da se Zakon ne

bavi samo nedozvoqenom medijskom koncentracijom ve} i

postojawem medijske koncentracije u principu kao kri-

terijum name}e:

10. spre~avawe otvorenog ili prikrivenog nametawa

preovla|uju}eg uticaja na javno mwewe (za{titu pluraliz-

ma mi{qewa), tj. spre~avawe monopolskog pona{awa u

oblasti radiodifuzije

^lan 26 stav 3 Zakona o radiodifuziji izme|u ostalog,

ka`e da "niko nema pravo da na bilo koji na~in uti~e na

rad ~lanova Saveta". Budu}i da rad Saveta Republi~ke

radiodifuzne agencije mora biti jednako oslobo|en i

politi~kih pritisaka i pritisaka u~esnika na javnom

konkursu Savet Republi~ke radiodifuzne agencije je utvr-

dio kriterijum:

11. pona{awe podnosioca prijave tokom konkursne pro-

cedure

12. doprinos ostvarivawu prava nacionalnih mawina,

verskih zajednica ili specifi~ne oblasti kojima se orga-

nizacija ili udru`ewe gra|ana bavi (va`i samo za stan-

ice civilnog sektora).

OBRAZLO@EWE

1. Poslovni uspeh/ekonomska samoodr`ivost je realan,

merqiv i objektivan kriterijum procene da li podnosi-

lac prijave (radio ili TV stanica ili pravno lice koje se

prvi put javqa na konkurs) mo`e da ispuni sve predvi|ene

ili vanredne finansijske obaveze kao {to su: investicije

u studijsku i emisionu tehniku, plate i doprinosi za

zaposlene, najam poslovnog prostora ukoliko podnosilac

prijave ne poseduje svoj vlastiti, uredno izmirivawe

poreza, re`ijski tro{kovi, visina godi{we naknade za

emitovawe programa, visina naknade za kori{}ewe

radiofrekvencija, visina naknada za autorska i srodna

prava, pla}awe obaveza po osnovu distributerskih ili

producentskih ugovora, i sli~ni tro{kovi. Podnosilac

prijave treba da pru`i verodostojne garancije da poseduje

ili da }e mo}i da obezbedi finansijska sredstva kojima bi

garantovao izmirewe svih svojih obaveza, a da to ne}e uti-

cati na kvalitet programa. Poslovni uspeh je pokazateq

ekonomske stabilnosti i poslovnog rezultata

fizi~kog/pravnog lica koji se iskazuje kroz bilans stawa

i uspeha na kraju kalendarske godine. Ekonomska

samoodr`ivost podrazumeva mogu}nost fizi~kog/pravnog

lica da mo`e samo sebe da finansira i izmiri svoje

obaveze bez vantr`i{ne pomo}i drugih pravnih subjekata

ili fizi~kih lica. Kriterijum ekonomske

samoodr`ivosti oslawa se i na principe regulisawa

odnosa u oblasti radiodifuzije jer ~lan 3 stav 1 ta~ka 2

Zakona o radiodifuziji nala`e "racionalno i efikasno

kori{}ewa radiofrekvencijskog spektra kao ograni~enog

prirodnog bogatstva". Merqivost ovog kriterijuma

garantuje i Zakonom propisanu nediskriminatornost

odlu~ivawa.

Savet Republi~ke radiodifuzne agencije smatra da je

bitna ukupna procena finansijske mo}i i poslovnog

plana podnosioca prijava, pri ~emu prednost treba da

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 33OGLASI

imaju kandidati sa boqim finansijskim potencijalom za

koji }e biti obezbe|ena bankarska garancija/overen nalog

sa upla}enim iznosom godi{we naknade za televiziju,

odnosno overen nalog sa upla}enim {estomese~nim izno-

som naknade za radio.

2. Gledanost/slu{anost programa predstavqa objekti-

van pokazateq uspe{nosti postoje}ih radio i televiz-

ijskih stanica. Ovaj kriterijum, iako je najmerqiviji i

bitan, ne mo`e se smatrati i presudnim jer se primewuje

samo na radio i TV stanice koje u momentu prijave na javni

konkurs, emituju program. Podatke o

gledanosti/slu{anosti radio/televizijskog programa

Republi~ka radiodifuzna agencija dobija od pravnih

lica (agencija) koja se bave istra`ivawem javnog mwewa

ili organizaciojom sopstvenog istra`ivawa

gledanosti/slu{anosti. Sli~no prethodnom kriterijumu

i ovaj kriterijum ima u vidu potrebu "racionalnog i

efikasnog kori{}ewa radiofrekvencijskog spektra kao

ograni~enog prirodnog bogatstva" iz ~lana 3 stav 1 ta~ka

2 Zakona o radiodifuziji.

3. Prilikom odlu~ivawa o izdavawu dozvola za emito-

vawe programa Savet Republi~ke radiodifuzne agencije

}e dati prednost podnosiocima prijava koji sami imaju

ili ~iji osniva~i imaju iskustva u oblasti radiodifuzije

i oblastima koje su srodne ili povezane sa radiodifuzi-

jom (radio i TV produkcija, filmska produkcija, muzi~ka

produkcija, delatnosti vezane za tehni~ke aspekte radiod-

ifuzije i sl.). Ovaj kriterijum je va`an zato {to je oblast

radiodifuzije vrlo specifi~na. Radiofrekvencijski

spektar je ograni~eni prirodni resurs koji po Zakonu

mora da se racionalno i efikasno koristi (~lan 3 stav 1

ta~ka 2). Po zavr{etku javnog konkursa program mogu emi-

tovati samo ona fizi~ka i pravna lica koja dobiju

dozvolu za emitovawe programa. Samim tim, prilikom

odlu~ivawa o izdavawu dozvola za emitovawe programa

mora se voditi ra~una o tome da se dozvole dodele

fizi~kim i pravnim licima koja mogu da pru`e garancije

da }e ustupqeni resurs biti racionalno iskori{}en.

4. Podnosilac prijave na konkurs mo`e biti reg-

istrovan za vi{e razli~itih delatnosti. Prednost }e

imati podnosilac prijave ~ija osnovna delatnost jeste ili

}e po dobijawu dozvole biti emitovawe i proizvodwa

radio ili televizijskog programa. U slu~aju da dva podno-

sioca prema ostalim kriterijuma pokazuju sli~ne

kvalitete prednost }e se dati podnosiocima prijava ~ija

}e osnovna, a ne izvedena ili sekundarna delatnost biti

radiodifuzija. Mi{qewe Saveta Republi~ke radiodi-

fuzne agencije je da }e podnosilac prijave kome je osnov-

na delatnost emitovawe radio ili televizijskog programa

vi{e pa`we posvetiti radiodifuznoj oblasti,

ispuwenosti i po{tovawu na~ela radiodifuzije iz ~lana

3 Zakona o radiodifuziji i po{tovawu op{tih program-

skih standarda predvi|enih ~lanom 68 Zakona o radiod-

ifuziji.

5. ^lan 3 stav 1 ta~ka 7 Zakona o radiodifuziji kao

princip regulisawa odnosa u oblasti radiodifuzije

izri~ito nala`e "podsticawe razvoja radiodifuzije i

stvarala{tva u oblasti radija i televizije u Republici

Srbiji". Pod stimulacijom razvoja radiodifuzije Savet

Republi~ke radiodifuzne agencije ne podrazumeva apso-

lutnu prednost koju bi imali emiteri sa 100% doma}eg

kapitala, ve} sveukupnu procenu toga da li }e emiter u

okvirima nacionalnog zakonodavstva svojim delovawem

doprineti realizaciji na~ela regulisawa odnosa u

oblasti radiodifuzije iz ~lana 3 Zakona o radiodifuziji.

Ovom ciqu osim emitera sa 100% doma}eg kapitala mogu

doprineti i emiteri sa me{ovitim kapitalom koji se

obave`u da }e anga`ovati i obu~avati doma}e stru~wake

svih profila. Stimulisawe doma}e radiodifuzije

implicitno je sugerisano i ograni~ewem u~e{}a stranog

kapitala (49%) u ukupnom kapitalu emitera, tako da ovaj

kriterijum predstavqa samo razradu osnovne zakonske

ideje.

6. Doprinos stanice razvoju lokalne zajednice u

oblasti informisawa, kulture i obrazovawa kao jedan od

kriterijuma na osnovu kojih Savet Republi~ke radiodi-

fuzne agencije donosi odluku o izdavawu dozvola za emito-

vawe programa odnosi se na podnosioce prijava koji u

vreme raspisivawa javnog konkursa emituju program.

Navedeni kriterijum u oblasti informisawa podrazumeva

doprinos podnosioca prijave obezbe|ivawu slobodnog,

potpunog i blagovremenog informisawa gra|ana, odnosno

pravo gra|ana na istinu, blagovremenu i objektivnu

informaciju. U oblasti kulture i obrazovawa podrazume-

va doprinos obrazovawu, prosve}enosti, pristojnosti i

lepom pona{awu, nivou dru{tvenog i duhovnog razvitka

pojedinaca, kao i ukupnom duhovnom, moralnom i socijal-

nom razvoju zajednice.

7. Garancija doprinosa ve}em kvalitetu i raznovrsnos-

ti programa je kriterijum koji je predvi|en Zakonom o

radiodifuziji. Ovaj kriterijum je specifi~an i sam po

sebi te{ko merqiv. Budu}i da je pojam kvaliteta programa

vrednosni pojam, wegova precizna deskriptivna defini-

cija nije mogu}a zato {to se pojam kvaliteta mo`e posma-

trati sa razli~itih aspekata (sociolo{kog, politi~kog,

moralnog, dru{tvenog i dr.) i iz razli~itih li~nih ili

kolektivnih perspektiva. Posebno je pitawe ko je

ovla{}en da pru`i definiciju programskog kvaliteta.

"Kvalitet programa" se mo`e sagledavati kroz objektivne

pokazateqe kakvi su istra`ivawima ili anketama

utvr|ene ~iwenice o tome {ta se generalno smatra

op{teprihva}enim ili dru{tveno dopu{tenim. S druge

strane, mogu}e je i shvatawe da sud o kvalitetu programa

treba da daje tzv. "stru~na javnost" - kriti~ari i drugi

stru~waci za medije.

Savet Republi~ke radiodifuzne agencije }e radi

uno{ewa merqivosti u ovaj kriterijum prilikom

odlu~ivawa po podnetim prijavama kvalitetnijim od

drugih smatrati programske koncepte koji u programskom

sadr`aju izrazito favorizuju obrazovne, kulturne, umet-

ni~ke, nau~ne, de~ije, istra`iva~ko-dokumentarne i sl.

sadr`aje. Savet Republi~ke radiodifuzne agencije smatra

da svaki podnosilac prijave koji se obavezao, svojom pro-

gramskom koncepcijom, da }e bilo koja od navedenih vrsta

programa sa~iwavati vi{e od 15% ukupno emitovanog

programa izrazito favorizuje tu vrstu programa. Kao rel-

evantnu razliku izme|u dva programska koncepta koja

izrazito favorizuju neki program Savet Republi~ke

radiodifuzne agencije utvr|uje 20% me|usobne razlike u

procentu zastupqenosti nekog programa. Savet

Republi~ke radiodifuzne agencije nagla{ava da

favorizovawe navedenih programskih sadr`aja ne sme

biti samo deklarativna ve} se ono mora po{tovati i u

praksi jer je programski koncept sastavni deo dozvole za

emitovawe programa. Emiterima koji deklari{u procente

favorizovanih programskih sadr`aja koji su ve}i od onih

koje merewem utvrdi Slu`ba za nadzor i analizu

Republi~ke radiodifuzne agencije dozvola }e biti oduze-

ta posle inicijalnih {est meseci nadzora.

Kvalitet u informativnom programu (ako je program-

skim konceptom predvi|eno da emiter takve sadr`aje ima)

podrazumeva profesionalnost, objektivnost, i nepris-

trasnost u pristupu tematici koja se obra|uje, samostal-

nost ure|iva~ke politike i ispuwenost programskih stan-

darda predvi|enih ~lanom 68 Zakona o radiodifuziji.

Generalno govore}i, kvalitet programa obuhvata i

kvalitet produkcije, pa bi samim tim kvalitet programa

obuhvatao procenat u~e{}a sopstvene produkcije,

stru~nost kadra i tehni~ko znawe, kvalitet opreme, studi-

ja i emisione tehnike, kontrolu kvaliteta programske

produkcije, op{tu uspe{nost rada radio/televizijske

stanice, kao i doprinos razvoju radiodifuzne oblasti

koji bi se ogledao u nacionalnim i me|unarodnim

nagradama za kvalitet programa.

Raznovrsnost programa se ne mo`e posmatrati samo

kroz pojedina~ne programske {eme i koncepte ve} i {ire

tj. kao doprinos emitera u ukupnoj raznovrsnosti progra-

ma na odre|enom podru~je (zona servisa). Zato Zakon i

dozvoqava postojawe emitera sa specijalizovanim pro-

gramskim sadr`ajima. Programski sadr`aji radio i tele-

vizijskih emisija svih emitera u jednoj zoni servisa treba

da zadovoqe sveukupne potrebe gledalaca/slu{alaca svih

uzrasta i da pru`e informacije koje su u interesu {ire

dru{tvene zajednice. Ukoliko je re~ o me|usobnom

pore|ewu "emitera celokupnog programa" iz ~lana 45

Zakona o radiodifuziji, onda se raznovrsnost ogleda u

razli~itosti sadr`aja obuhva}enih jednim programskim

konceptom. U proceni kvaliteta i raznovrsnosti progra-

ma, Savet Republi~ke radiodifuzne agencije }e u obzir

uzeti i dodatnu dokumentaciju koju su na osnovu ~lana 52

stav 3 Zakona o radiodifuziji, podnosioci prijava mogli

da dostave u toku konkursne procedure.

8. Pona{awe podnosioca prijava u prethodnom periodu

kao jedan od kriterijuma na osnovu kojih Savet Republi~ke

radiodifuzne agencije donosi odluku o izdavawu dozvola

za emitovawe programa

Navedeni kriterijum podrazumeva doprinos podnosio-

ca prijave ostvarivawu na~ela ure|ewa odnosa u oblasti

radiodifuzije, utvr|enih ~lanom 3 Zakona o radiodifuzi-

ji.

RRA }e procewivati sveukupno pona{awe podnosioca

prijave do trenutka raspisivawa konkursa, {to

podrazumeva:

- kvalitet emitovanog programa

- transparentnost poslovawa i ure|iva~ke politike

stanice

- profesionalizam

- po{tovawe zakona

- propagandnu delatnost u korist bilo koje od

politi~kih opcija

- ~iwenicu da li je radio i/ili televizijska stanica

po~ela da emituje program nakon stupawa na snagu Zakona

o radiodifuziji (27. jula 2002. godine), shodno ~lanu 119

Zakona o radiodifuziji.

S ciqem sticawa celovitije slike o pona{awu emit-

era, Savet Republi~ke radiodifuzije }e koristiti i

podatke koje prikupqa Stru~na slu`ba RRA primenom

sistema monitoringa.

9. ^lan 41 stav 2 Zakona o radiodifuziji ka`e da

"doma}e pravno lice u kome su osniva~i strana pravna

lica registrovana u zemqama u kojima prema unutra{wim

propisima tih zemaqa nije dozvoqeno ili nije mogu}e

utvrditi poreklo osniva~kog kapitala, ne mo`e u~estvo-

vati na javnom konkursu za dozvolu za emitovawe progra-

ma." ^lan 41 stav 3 Zakona o radiodifuziji predvi|a da

"strano fizi~ko ili pravno lice mo`e u~estvovati u

osniva~kom kapitalu imaoca dozvole za emitovawe pro-

grama najvi{e do 49% ukupnog kapitala, osim ako

me|unarodnim ugovorima koje je ratifikovala Savezna

Republika Jugoslavija nije druk~ije predvi|eno." ^lan 101

stav 1 Zakona ka`e da "Agencija ne}e izdati dozvolu za

emitovawe programa prijavqenom na javnom konkursu uko-

liko utvrdi da bi se izdavawem dozvole ostvarila

nedozvoqena medijska koncentracija, u smislu ovog

zakona." Bez jasne i transparentne dokumentacije o struk-

turi i poreklu kapitala nije mogu}e utvrditi koliki je

stvarni udeo stranog kapitala, niti da li postoji

nedozvoqena medijska koncentracija. U oba navedena

slu~aja transparentnost strukture i porekla kapitala

podnosioca prijave pojavquje se kao nu`an uslov za

odlu~ivawe Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije.

10. ^lan 97 i ~lanovi 98-101 Zakona o radiodifuziji

govore o istoj stvari na razli~it na~in: ~lan 97 defini{e

pojam medijske koncentracije, dok ~lanovi 98-101 defi-

ni{u pojam nedozvoqene medijske koncentracije. Savet

Republi~ke radiodifuzne agencije smatra da svaku medi-

jsku koncentraciju, pa i dozvoqenu, treba izbegavati jer je

Zakon u suprotnom ne bi ni pomiwao. Zato se medijska kon-

centracija na bilo kojem nivou mo`e dozvoliti samo kao

izuzetak i ako je to nu`no, a ne kao pravilo. Ovaj kriter-

ijum sasvim je u skladu sa op{tim na~elom za{tite plu-

ralizma mi{qewa na kojem se pojam medijske koncen-

tracije i zasniva.

11. Svaki poku{aj podnosioca prijave da direktno ili

putem medija uti~e na rad ~lanova Saveta Republi~ke

radiodifuzne agencije (javno prejudicirawe ishoda

konkursa, otvorena ili prikrivena propaganda, kontakti

sa nenadle`nim institucijama tokom konkursa i sl.) sma-

tra}e se kr{ewem Zakona o radiodifuziji.

12. ^lanom 95 Zakona o radiodifuziji definisano je da

stanice civilnog sektora, kao stanice koje zadovoqavaju

specifi~ne interese dru{tvenih grupa i organizacija

gra|ana, program mogu emitovati samo na lokalnim

podru~jima i moraju poslovati na neprofitnoj osnovi. Na

programe ovih stanica primewuju se odredbe Zakona koje

se odnose na javni servis i wihova programska orijentaci-

ja mora biti usmerena na zadovoqavawe potreba gra|ana za

programskim sadr`ajima koji izra`avaju kulturni iden-

titet, kako naroda, tako i nacionalnih mawina, odnosno

etni~kih grupa, kroz mogu}nost da odre|ene programe ili

programske celine, na podru~jima na kojima `ive i rade,

prate i na svom materwem jeziku i pismu.

U Beogradu,

dana 24. juna 2013. godine

Republi~ka radiodifuzna agencija

predsednik Saveta

Episkop jegarski dr Porfirije (Peri})

34 PETAK 28. JUN 2013. GODINEOGLASI

STANOVI

MEWAM ili prodajem

apartman 31.5 m2, 3.

sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godi-

ne, nalazi se iznad pijaca

u Vrwa~koj Bawi. Prodaje

se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u

^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava,

3. sprat, CG, terasa. Cena

24.000 eura

P-46 m2, ulica Nemawina,

CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat,

CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG,

lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija

gradwa, centar. Cena

20.000 eura

P-55 m2, Q.Kej, nov, use-

qiv od 01.07.2013, dve

spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa

PDV/

P-58 m2, ulica Svetog Sa-

ve , 1. sprat, CG, terasa,

lift. Cena 34.000 eura

P-63 m2, 3. sprat, dvoipo-

soban, CG, kod {kole Fi-

lip Filipovi}. Cena

28.000 eura

P- 62 m2, ulica Svetog

Save, 9. sprat, lift, CG,

terasa. Cena 32.000 eura

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E

P- 26 m2, nov, 3. sprat,

CG, centar. Cena 23.000 E

/PDV/

P- 30 m2, noviji, 4. sprat,

CG, H.Morava. Cena 22.000

E

P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej.

Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 25.000

E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena 22.000

E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG, Avenija

1. Cena 29.000 E

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000 E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 33.000

E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E

P- 60 m2, nov, 3. sprat,

CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000 E

P- 68 m2, 1. sprat, gas +

gara`a, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena 47.000

E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena 50.000

E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000 E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 70.000

E

P- 80 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 70.000 E

/ PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 60.000 E

P- 77 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 65.000 E

/PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E

P-25 m2, 1. sprat, TA,

Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava. Cena

19.000 E

P-38 m2, VP, CG, terasa,

Avenija 1. Cena 25.000 E

P-35 m2, 4. sprat, TA, Q.

Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renoviran

sa name{tajem. Cena

36.000 E

P-48 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju /,

centar 800 e/ m2. Povra}aj

PDV.

P-47 m2, 2. sprat, CG,

ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E

P-49 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000 E

P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E

P-52 m2, 3. sprat, TA,

terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E

P-54 m2, 9. sprat, CG,

terasa, lift, centar. Cena

31.000 E

P-58 m2, 7. sprat, CG,

terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /. Cena

po dogovoru

P-65 m2, 1. sprat, CG,

terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa stvari-

ma /, Hotel Morava. Cena

32.000 E

P-60 m2, 4. sprat, CG,

nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift, terasa,

gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E

P-26 m2, nova garsowera,

centar. Cena 22.000 eura

KU]E

P- 92 m2, plac 5 a, {kola

R.Mitrovi}. Cena 50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13 ari,

Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000

E

P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha

/ vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /, plac

12 a, Prijevor. Cena

18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2, plac

28 ari, Qubi}. Cena

80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar, CG.

Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar, CG.

Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, centar,

plac 1 a. Cena 80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa, cg,

Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena 60.000

E

P- 49 m2, Alvaxinica, CG.

Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morava,

CG. Cena 45.000 E / PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena

20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa

glavnog puta. Cena 70.000

E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina /

kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa

glavnog puta. Cena 400

e/ar

HITNO

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN,

NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA

40.000 EURA

www.stannekretnine.rs

P-22.5 m2, PR, CG,

S.Save. Cena 18.500

eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA,

Kej . Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG.

Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA,

H.Morava. Cena 23.000

eura

P- 36 m2, PR, CG,

Qubi}ska. Cena 29.000

eura

P-37 m2, PR, CG, Kej.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG,

Solunska. Cena 34.000

eura

P-43+6 m2, 6.sprat,

CG, {iri centar. Cena

31.000 eura

P-51 m2, 2. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena

31.000 eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA,

Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA,

B.Jankovi}a. Cena

30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG,

M.Nik{i}a. Cena

36.000 eura

P-46 m2, PR, CG,

Avenija 1. Cena 29.000

eura

P-47 m2, 1. sprat, TA,

Kej, Pri{tinska. Cena

31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat,

CG, Nemawina. Cena

28.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat,

CG, H.Morava. Cena

38.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena

33.000 eura

P-53m2, 3. sprat, CG,

Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA,

Nemawina. Cena

36.000 eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska, nov. Cena

50.000 eura

P-56 m2, PR, CG,

Avenija 2. Cena 36.000

eura

P-56 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena

35.000 eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG,

Centar. Cena 32.000

eura

P-57 m2, 4. sprat, CG,

Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG,

K.Milo{a. Cena 37.000

eura

P-58 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava. Cena 42.000

eura

P-58 m2, 9. sprat, CG,

Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA,

S.Save. Cena 42.000

eura

P-64 m2, 1. sprat, CG,

S.Save. Cena 42.000

eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

41.000 eura

P-66.5 m2, 7. sprat,

CG, Nemawina. Cena

41.000 eura

P-67 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 38.000

eura

P-68 m2, PR, TA,

Balkanska. Cena 29.000

eura

P-70 m2, 2. sprat, CG,

Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG,

Vinara. Cena 51.000

eura

P-73 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

58.000 eura

P-74 m2, 5. sprat, CG,

Kalu}erice. Cena

44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,

Centar. Cena 51.000

eura

P-76.5 m2, PR, CG,

Cara Lazara, nov. Cena

62.000 eura

P-78 m2, 6. sprat,

K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG,

S.Save. Cena 56.000

eura

P-86 m2, 3. sprat, CG,

Vinara. Cena 66.000

eura

P-96 m2, 5. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat,

Nemawina/ dupleks.

Cena 87.000 eura

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa,

G.Atenica. Cena 10.500

eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe,

V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa,

Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara

placa, S.Park. Cena

35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa,

V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari,

\.Milovanovi}. Cena

65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari

placa, Obili}eva. Cena

67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara

placa, Ko{utwak. Cena

67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa,

centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari

placa, {iri centar. Cena

72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara

placa, [iri centar. Cena

82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari

placa, centar. Cena 83.000

eura

P-120+65+100 sa 3.8.

ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

placa, centar. Cena

125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari

placa, centar. Cena

140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari

placa, Atenica. Cena

37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7

ari placa, Suvi Breg. Cena

33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa,

Gorwa Trep~a. Cena 40.000

eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30

m2 sa 6.ari placa,

Trbu{ani. Cena 37.000

eura

KKUU]]EE

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 35AUTOMOBILI

NA PLATOU „INTERAUTO TRADE-A” ODR@ANA IZLO@BA „OPEL” OLDTAJMERA

Opel Srbija, AMK

“Diplomat klasik”

i “Interauto Trade”,

na platou u Preqini, or-

ganizovali su pro{le su-

bote izlo`bu “Opel” old-

tajmera. Posle Beograda,

Zrewanina i Novog Sada,

ovo je bila ~etvrta po redu

izlo`ba u Srbiji, koja je

qubiteqima raznih mode-

la Opela predstavila kako

se razvijala tehnologija

proizvodwe automobila.

Pored starih modela, pose-

tioci su u salonu mogli da

vide i najnoviju ponudu vo-

zila iz putni~kog progra-

ma, a neke su mogli i da te-

stiraju.

Pozdraviv{i posetio-

ce, Milija Kosti}, vla-

snik i direktor “Interauto

Trade-a”, poznatog ovla-

{}enog distributera

“Opel” automobila, ista-

kao je da su i dana{wi mo-

deli tako|e dobri, kvali-

tetni i pouzdani u saobra-

}aju, kao i oni proizvede-

ni u proteklih 40 godina.

- Po{tovani prijateqi,

qubiteqi vozila “Opela”

drago mi je {to zajedno

obele`avamo jubilej, 40 go-

dina od proizvodwe prvog

kadeta C, koji je u to vreme

bio jedan od najboqih au-

tomobila u Evropi, a u

biv{oj Jugoslaviji izuzet-

no cewen po kvaliteu i

pristupa~noj ceni. Plate-

`na mo} tih godina je bila

boqa, dr`ava je bila u

usponu, u ekonomskom raz-

voju. U ~a~anskoj industri-

ji je osamdesetih godina

radilo 45.000 radnika. Na-

`alost, danas je mo`da za-

poslena tre}ina ili ~etvr-

tina radnika, tako da je si-

gurno plate`na mo} sta-

novni{tva lo{ija. “Opel”

je uvek imao automobile

pristupa~ne narodnom,

radni~kom “xepu” - rekao

je, izme|u ostalog, Milija

Kosti}.

Pa`wu posetilaca su

privukli odli~no o~uvani

modeli iz {ezdesetih godi-

na pro{log veka, a posebno

im je bio zanimqiv kadet

C, napravqen pre 40 godi-

na, koji je bio rekordno

prodavan auto u biv{oj Ju-

goslaviji.

\or|e Erdeqanovi} iz

Beograda je prvi “Opelov”

auto kupio, kako ka`e, sa-

svim slu~ajno, pre 20 godi-

na:

- Auto je star 43 godine.

Vo`en je uglavnom u Beo-

gradu, samo po asfaltira-

nom putu. I danas su na we-

mu original delovi, i la-

geri, i motor koji nikada

nije otvoren. Jo{ ima pr-

vu, originalnu boju. Auto

jako malo tro{i, u dobrom

je stawu, o~uvan je, vozim

ga samo tokom leta, i to

najdaqe do vikendice, koja

je 20 kilometara udaqena

od Beograda. Lak je za odr-

`avawe, jer je na starim au-

tomobilima dovoqno da

promenite platine, sve}i-

ce, ili da ih na{telujete

sami. Pre{ao je 220.000 -

230.000 kilometara, a ima

mali motor od 1.100 kubi-

ka. Neobi~an je i zbog toga

{to je karavan sa dvoja

vrata, takav ne}ete videti

po Srbiji. Pokloni}u ga

unukama, ako budu zainte-

resovane. Imam i “opel

olimpiju” iz 1952. godine,

koja je tako restaurirana

da je nema u Evropi - pred-

stavqa Erdeqanovi} svoje

“qubimce”, napomiwu}i

da qudi vole da vide stari

auto, pogotovu onaj koji je

nekada bio popularan.

Predsednik AMK “Di-

plomat klasik” Milan Po-

savec Lemi iz Petrovara-

dina, istakao je da su ~la-

novi ovog Auto-moto kluba

u ^a~ak dovezli desetak au-

tomobila istorijske vred-

nosti, napomiwu}i da ovaj

karavan pokazuje i koliko

je za ~etiri decenije napre-

dovala tehnologija u auto-

mobilskoj industriji.

- Danas ovde imamo pri-

merke iz {ezdesetih, se-

damdesetih i po~etka osam-

desetih godina. [ezdese-

tih godina proizvedena su

tri automobila, kadet B

karavan, kadet kupe i kadet

LS. Na izlo`bi mo`e da se

vidi tehnolo{ki napre-

dak, {ta je sve postignuto u

autosvetu za 40 godina. Au-

toindustrija ide velikim

stopama napred. Danas su

automobili bezbedniji, si-

gurniji, ali mi promovi-

{emo i stare automobile,

koji nisu za prese i otpade.

^uveni kadet C je bio naj-

prodavaniji u Srbiji, jer

je bio izuzetno ekonomi~an

i jednostavan za odr`ava-

we - obja{wava Milan Po-

savec.

Kolekcionarstvo sta-

rih automobila oduvek je

bilo privilegija bogatih

zaqubqenika u oldtajmere,

ali Lemi isti~e da mu

osim sina, veliku podr{ku

pru`aju kolege mehani~ari

i ~lanovi raznih auto-mo-

to klubova, a u posledwe

vrema i predstavnici

“Opela” iz Srbije. Restau-

rirani starovremenski le-

potani u svetu dosti`u vr-

lo visoku cenu, zavisno od

modela i broja serije u ko-

joj su proizvedeni, ali je

ovaj zaqubqenik u stare

automobile, posebno u

brend “Opela”, zahvalan

svim qudima koji razumeju

wegov hobi i poma`u mu

kako god i koliko god mo-

gu. Ina~e, Lemi ima 17

“Opelovih” i 54 automobi-

la oldtajmera.

- Sa jednim sastavqenim

autom, 1978. godine sam na-

pravio turu od deset i po

hiqada kilometara po

Evropi i Africi, i od ta-

da ne napu{tam “Opela”.

Mnogi poznanici mi ka`u

da sam “zastranio” u mom

hobiju, jer automobilima

posve}ujem mnogo vremena,

truda i rada. Imam sina od

14 godina koji mi mnogo

poma`e i koji se, iako

mlad, veoma razume u resta-

uracije. Ina~e, to je naj-

kompleksniji rad na auto-

mobilu, sve struke iz auto-

sveta su ukqu~ene u wu,

{to podrazumeva mehani-

ku, elektriku, limariju,

farbawe... - obja{wava je-

dan od na{ih najve}ih fa-

nova oldtajmera.

N. R.

QUBAV PREMA AUTOMOBILIMA

ISTORIJSKE VREDNOSTI

\or|e Erdeqanovi} pored svog ~etrdesettrogodi{weg „qubimca”

Milan Posavec, jedan od

najve}ih zaqubqenika

oldtajmera

36 PETAK 28. JUN 2013. GODINERECEPTI

Sreda, 3. julUtorak, 2. julPonedeqak, 1. julPetak, 28. jun Nedeqa, 30. junSubota, 29. jun

110

C

230

C

120

C 120

C 110

C 120

C 130

C

250

C

170

C

240

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 4. jul

Vedro, porast

temperature

VedroVedro

230

C 240

C240

C240

C

Delimi~no obla~noDelimi~no obla~no Vedro

Pravi se od 100 do 200 g osu{enih

plodova koji se preliju sa 600 ml vrele

vode i potom ostave poklopqeni pola

sata. Preporu~uju se 2-3 {oqe ~aja pre

spavawa za lak{e znojewe prilikom

prehlade, gripa i angine.

Narodna medicina sok od sve`ih

malina preporu~uje za le~ewe bolesti

`eluca i creva, jer efikasno pro~i-

{}ava sistem za varewe, ubla`ava

posledice gastritisa i za-

paqewa debelog creva (ko-

litisa). Isto tako mo`e

biti koristan za tretira-

we urinarnih infekcija.

Pije se 50-100 ml, tri puta

dnevno, pre jela.

Doma}i sok od maline

sni`ava temperaturu i vra}a `ivotnu

snagu bolesnika. U malo vode, skuvajte

maline i topli napitak pijte ujutru i

uve~e.

25 g lista kupine, 25 g lista jagode,

25 g lista ribizle, 25 g lista maline.

U 200 ml vode dodajte ka{iku ove

me{avine i kuvajte pet minuta. Ski-

nite s vatre, poklopite i ostavite da se

malo prohladi. Jo{ topao ~aj procedi-

te i grgqajte nekoliko puta dnevno.

Napomena: Preostalu koli~inu

umla~ite pre svake upotrebe.

2 ka{ike lista maline, 1 ka{iku li-

sta `alfije i 1 ka{iku maj~ine du{ice

prelijte sa pola litra kqu~ale vode,

prome{ajte, poklopite i ostavite 1

sat. Procedite i ispirajte usta vi{e

puta u toku dana.

Od su{enih plodova maline mo`e da

se spremi izuzetno kvalitetan, vita-

minski ~aj. Za ~aj treba odvojiti tri

ka{ike osu{enih plodova ove vo}ke,

dva decilitra mlake vode, kao i vani-

lu, karanfili} i |umbir. Priprema se

tako {to se izmrvqene maline stave u

zagrejanu vodu i kuvaju pet minuta, a za-

tim se ostave da odstoje deset minuta.

- Sok od maline preporu~uje se za le-

~ewe bolesti `eluca i creva, jer efika-

sno pro~i{}ava sistem za varewe.

Obloge od lista - sve` list od mali-

ne dobro zgwe~iti i staviti na bolno

mesto.

Savr{en je sastojak kozmeti~kih

proizvoda, zbog antioksidacijskog de-

lovawa i prirodnog za{titnog fakto-

ra od UV-zraka. Ketoni {tite telo od

slobodnih radikala, {to smawuje zna-

kove starewa...

Kao sna`an izvor antioksidansa,

posebno vitamina C, uqe maline po-

godno je za suvu i zrelu ko`u.

Ispasirati 75 g malina, dodati dve

ka{ike jogurta i tri kapi pomoranxi-

nog uqa i sve vrlo dobro prome{ajte.

Masku naneti na o~i{}enu ko`u lica i

pustiti da deluje petaestak minuta.

Uklonite je vatom prethodno urowenom

u mlaku vodu, a lice isperite mlakom

vodom i osu{ite.

- Kod bora na licu poma`e i maska

od sme{e izgwe~enih plodova maline i

belanceta. U ulupan belanac dodati 2

ka{i~ice malina. Tu sme{u naneti na

lice i dr`ati 15-20 minuta. Sprati

hladnom vodom.

- Lice je korisno umivati (naro~ito

leti) vodom, pome{anom sa ~ajem od

cveta lipe, zelenih listova maline (po

1 ka{ika na ~a{u vrele vode). Ako se

taj ~aj zamrzne, trqawe dobijenim koc-

kicama leda poma`e da se iza|e na kraj

sa borama.

Izme{ajte {aku zrelih malina, ka-

{iku jogurta i ka{iku meda. Sme{u na-

nesite na lice i dekolte i isperite po-

sle 30 minuta.

Malina je bogata vlaknima i manga-

nom. Vlakna usporavaju probavni pro-

ces, dok mangan ubrzava metabolizam.

Ketoni, enzimi koji se nalaze u ma-

linama, razgra|uju masne }elije u telu i

uti~u na lu~ewe hormona koji upravqa

metabolizmom. Istra`ivawa su poka-

zala da ketoni maline uz kontinuiranu

upotrebu, smawuju potko`ne masti i

masti oko trbuha i struka, te {tite od

razvoja masne jetre.

100 g sve`eg ploda

maline iznosi 52 kcal /

217 kJ.

Malina sadr`i 86%

vode, 1,2% proteina,

0,65% masti i 12% ugqi-

kohidrata.

Sadr`i {e}er, pek-

tin (poma`e kod vare-

wa), minerale gvo`|a

(veoma va`an za

izgradwu kr-

vi), vitamine

C, A,E, ela-

ginsku, ja-

bu~nu, li-

munsku ki-

selinu.

Antioksidans - Malina je posebno za-

nimqiva zbog sadr`aja raznovrsnih an-

tioksidanata - 50% vi{e od jagode, deset

puta od paradajza, tri puta od kivija. Oko

20% antioksidativne aktivnosti iz ma-

line pripada vitaminu C. Antioksida-

tivna aktivnost se ne gubi kada je malina

smrznuta ili u obliku xema.

Antikancerogeno dejstvo maline je za-

snovano na velikom sadr`aju antioksida-

nasa. Oni spre~avaju o{te}ewe genetskog

materijala }elije i wenu mutaciju u ma-

lignu }eliju. Najpoznatiji sastojak mali-

na sa antikancerogenim svojstvom je ela-

ginska kiselina, zatim antocijanini i

polifenoli. Elaginska kiselina mo`e

spre~iti nastajawe maligne }elije, zatim

usporiti deqewe ve} formiranih malig-

nih }elija i wihovo {irewe. Interesant-

no je da ove kiseline ima vi{e u xemu ne-

go u soku, jer se ona nalazi uglavnom u ko-

{ticama maline. Elaginska kiselina

sni`ava holesterol i visok krvni priti-

sak a samim tim {titi

srce od udara. Da bi se

postigla preventivna

za{tita, svakodnevno u

organizam treba uno-

siti po 130 grama ovog

vo}a.

Zbog niskog sadr`a-

ja ugqenih hidrata ma-

lina je u razumnim ko-

li~inama bezbedna i za

ishranu dijabeti~ara,

{to se ne mo`e re}i i

za svako

drugo vo}e.

Odli~an je

izvor dije-

talnih vlaka-

na, koja poma`u u

pravilnoj funkciji creva, pove}ava ose-

tqivost insulina i tako spre~ava razvoj

dijabetesa tipa 2.

Antivirusno dejstvo maline i sadr`aj

prirodnih aspirina ima mnogostruko le-

kovito dejstvo na organizam. Sadr`i do-

sta kalijuma, tako da deluje diuretski, pa

je blagotvorna kod bolesti bubrega, be-

{ike, mokra}nih kanala, kamena i peska u

bubrezima i hipertenzije. Zbog sadr`aja

pektina mo`e povoqno da deluje kod dija-

reje. Malina sadr`i prirodne aspirine

te podsti~e znojewe. Zajedno sa antiviru-

snim dejstvom mo`e pomo}i kod bolesti

usta, grla i plu}a.

Sve`e maline jedino se ne preporu~uju

kod te`ih oboqewa bubrega.

Rubus idaeaus

MALINA

Hranqiva

i energetska

vrednost u 100

grama maline

Vitamina C 40 mg

Biqna vlakna 7,4 g

Beta-karoten

(provitamin A) 80 mg

Kalijum 220 mg

^AJ PROTIV PREHLADE

PROTIV GASTRITISA

ZA UPALU GRLA

TENOST PROTIV UPALE DESNI

VITAMINSKI ^AJ

KOZMETIKA

MASKA PROTIV BORA

ZA SUVU KO@U

ZA SNI@AVAWE

TEMPERATURE

Delimi~no obla~no

1 kg malina

1,25 kg {e}era

1 kesica limuntusa

Maline re|ati u {erpu, red malina - red {e}era,

a svaki red poprskati rastvorenim limontusom i

ostaviti da preno}i. Sutradan skuvati slatko,

ali pri kuvawu skidati penu. Sok gotovog slatka

pada}e te{ko s ka{ike i to po dve kapi odjed-

nom.

Slatko ostaviti da preno}i povezano vla`nom

kuhiwskom krpom, a sutradan sipati u tegle.

5 kg zrelih malina

600 – 700 gr {e}era

1,5 l vode

Maline oprati i ocediti. Prokuvati vodu i {e-

}er. Oprane i oce|ene maline izgwe~iti i pre-

liti pripremqenim toplim {e}ernim rastvo-

rom, pokriti ~istom salvetom i ostaviti preko

no}i na hladnom mestu. Sutradan maline propa-

sirati i dobijen sok kuvati dok ne prokqu~a.

Sipati u ~iste i zagrejane fla{e i zatvoriti.

3 kg malina

3 kg {e}era

2 l hladne vode

30 g limunske kiseline

Oprane maline staviti u dubqu posudu, sipati 2

l hladne vode, dodati limunsku kiselinu i izme-

{ti. Ostaviti sve pokriveno preko no}i na

hladnom mestu. Drugi dan maline procediti kroz

dvostruku gazu ili ih propasirati, dodati {e-

}er i me{ati dok se ne rastopi. Sirup uliti u

~iste i suve fla{e i povezati dvostrukim celo-

fanom namo~enim u alkohol.

500 gr malina

500 gr {e}era

1 ka{i~ica maslaca

Kuvati maline sa {e}erom i stalno me{ati. Kad

se po~ne stvarati pena, da bi se to spre~ilo, do-

dati 1 ka{i~icu maslaca.

Kuvati 8-10 minuta, dok se ne po~ne zgu{wavati.

Malo xema izvaditi na tacnu, posle jednog minu-

ta po vrhu bi trbalo da se uhvati korica.

Xem je dosta redak, ali se pri hla|ewu ste`e. Ku-

vati najdu`e 10 minuta.

3 kg zrelih malina

1 {oqa urmi bez ko{tica

4 {oqe suvog gro`|a

nekoliko karanfili}a

Maline operite i stavite da se kuvaju na tihoj

vatri. Kada budu napola ukuvane, dodajte izblen-

dirane urme, suvo gro`|e i karanfil~i}. Kuvati

na tihoj vatri dok se ne zgusne dovoqno. Stavite

xem, dok je jo{ vreo, u sterilizovane tegle i her-

meti~ki ih zatvorite.

1 kg kupina

500 g malina

600 g {e}era

sok od 1/2 maweg limuna

1/2 ka{i~ice cimeta

1 kesica xem fiks ekstra 2:1

Sve sastojke staviti u dubqu {erpu i kuvati po-

la sata, ~esto me{aju}i. Varja~om gwe~iti vo}e.

Sipati u oprane i sterilisane vru}e tegle. Od-

mah zatvoriti i ostaviti da se odhladi.

Mera za jednu teglu

700 g malina,

300 g {e}era

0,1 l vode.

Maline slagati u teglu red malina, red {e}era,

pa preliti vrelom vodom. Teglu dobro zatvori i

pasterizovati 20 minuta na 80 stepeni C ili 3

minuta u vodi koja kqu~a.

350 g malina,

200 g {e}era

1/2 l rakije

cimet u kori

Maline operite, stavite u fla{u, dodajte {e}er,

korice cimeta i zalijte rakijom. Prome{ajte i

ostavite 21 dan na suncu, svaki dan malo protre-

site. Nakon 21 dan smesu procedite kroz gazu,

prespite u fla{e i stavite na tamno i hladno

mesto.

500 gr malina

500 ml belog vinskog

sir}eta

50 gr {e}era

Oprane maline staviti sa malo sir}eta u pla-

sti~nu posudu i izgwe~ite ih da puste sok. Do-

dati preostalo sir}e, sipati smesu u fla{u i

uz povremeno protresawe, ostaviti na hladnom i

tamnom mestu 2 sedmice. Procediti, dodati {e-

}er i kuvati na laganoj temperaturi 10 minuta.

Ohla|eno sipati u fla{e. Par malina ubaciti

unutra za ukras.

Za xem od malina:

500 g malina

1 ka{i~ica narendane

limunove kore

1 ka{i~ica soka od limuna

5 listova nane

250 g {e}era

pola kesice xem fiks supera 2:1

Za xem od nektarina:

500 g nektarina

1 kesica vanilin {e}era

250 g {e}era

pola kesice xem fiks su-

pera 2:1

500 g malina oprati i osu{iti, a zatim iseckati

na sitnije komade. Dodati 1 ka{i~icu limunovog

soka, narendanu limunovu koru i prome{ati. Li-

stove nane oprati i sitno iseckati. Dve ka{ike

{e}era pome{ati sa sadr`ajem kesice xemfiksa.

Vo}e i xemfiks staviti u posudu za kuvawe i ku-

vati na jakoj vatri dok ne provri, neprestano me-

{aju}i. Kada provri, dodati ostatak {e}era i

sve dobro prome{ati. Kuvati jo{ 3 minuta ne-

prestano me{aju}i. Ostaviti da se ohladi.

Nektarine kratko staviti u kipu}u vodu, izvadi-

ti ih i staviti u hladnu vodu. Odstraniti koru i

iseckati na sitne komade. Dodati vanilin {e-

}er. Xem kuvati na isti na~in kao i xem od ma-

lina. Ostaviti da se ohladi oko 5 minuta.

Tegle prvo puniti xemom od nektarina, pa xe-

mom od malina i hermeti~ki zatvoriti.

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 37

marketing 032/342-276

RECEPTI

AKO SU STAKLENE FLA[E

ZAPRQANE IZNUTRA

– Staviti 1/4 l vinskog sir}eta u bocu i

dodati smrvqene quske od jajeta i tu smesu

ostaviti najmawe 5 sati u fla{i, promu}-

kati s vremena na vreme, a nakon toga is-

prati.

ZA VREME KUVAWA XEM NE]E

PRSKATI PO [PORETU

– Ako se prethodno u{pinuje {e}er, pa tek

onda stavi vo}e.

AKO XEM NIJE DOVOQNO GUST

- Dodajte mu me{avinu {e}era i limunovog

soka.

DA BI STE SPRE^ILI PUCAWE

FLA[A I TEGLI

- Pre nego {to po~nete da ih punite toplom

zimnicom, stavite ih na vla`nu krpu.

SLATKO

OD MALINA

XEM OD MALINA

I URMI

SIR]E

OD MALINA

MALINE

I NEKTARINE

XEM OD MALINA

I KUPINA

KOMPOT

PIJANE MALINE

KA[ASTI SOK

OD MALINA

SIRUP

OD MALINA

BRZI XEM

OD MALINA

38 PETAK 28. JUN 2013. GODINEBEZBEDNOST

Sigurna vo`wa

no}u

Prilikom vo`we no}u

va{im o~ima potrebno je

neko vreme da se naviknu

na svetlost i tamu. Svetla

na putu tako|e mogu utica-

ti na va{ vid. Promenite

ugao nagiba unutra{weg

retrovizora kako biste

spre~ili zasqepqivawe

svetlima automobila iza

vas. Poku{ajte da izbegne-

te direktnu svetlost od

automobila koji vam dola-

ze u susret u suprotnom

smeru.

Sigurna vo`wa

po ki{i

Tokom nevremena sa gr-

mqavinom put postaje

klizav i vidqivost je sma-

wena. Usporite, dr`ite

sigurnu udaqenost od au-

tomobila ispred vas i ko-

ristite kratka svetla i

okolnu rasvetu.

Sigurna vo`wa po

blatu

Ako ima jako puno bla-

ta na putu ili ako vozite

po neasfaltiranom putu,

zaustavite vozilo i prove-

rite koliko je tvrdo i du-

boko blato pre nastavka

vo`we. Pogledajte tragove

to~kova drugih vozila ka-

ko biste izmerili dubinu

i gustinu blata. Proceni-

te koja bi vrsta vozila mo-

gla da ostavi takve trago-

ve na osnovu veli~ine i

{irine tragova. Upotre-

bite tu informaciju kao

referencu prilikom do-

no{ewa odluke o tome mo-

`ete li pro}i kroz to bla-

to.

Sigurna vo`wa

po vetru

Smawite brzinu. Budi-

te spremni da zaustavite

vozilo u svakom trenutku.

Ako prevozite neki teret,

proverite je li dobro

u~vr{}en. Podignite sva

stakla. Spu{teno staklo

mo`e privu}i ~estice koje

se prenose vazduhom, po-

put pra{ine, {to mo`e

uticati na vidqivost.

Sigurna vo`wa po

planinskim

podru~jima

Pre vo`we po planin-

skim podru~jima morate

proveriti ko~nice, prove-

riti imate li sav potreban

alat za slu~aj kvara na vo-

zilu, proveriti u kakvom je

stawu va{ rezervni to~ak

i poneti vi{e hrane, pri-

kladnu ode}u i sredstva za

prvu pomo}. Recite najma-

we jednoj osobi gde i kada

putujete i kad }ete se vra-

titi. Ako se ne vratite na

vreme, ta osoba po potrebi

mo`e obavestiti slu`be

spa{avawa.

Sigurna vo`wa

po autoputu

Po{tujte ograni~ewa

brzine na autoputu. Kori-

stite pokaziva~e smera

prilikom preticawa ili

promene saobra}ajne tra-

ke. Nemojte naglo okreta-

ti upravqa~, jer biste

mogli izgubiti kontrolu

nad vozilom i prevrnuti

se.

SAVETI ZA SIGURNU VO@WU U OTE@ANIM USLOVIMA

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 39OGLASI

NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM novu gar-

soweru u centru, na 3.

spratu, ima terasa. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM garsoweru od

27 m2, u centru grada, zgra-

da Vavilona. Cena po

dogovoru. Tel. 066/ 366-

235

PRODAJEM name{tenu gar-

soweru od 26 m2. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM garsoweru od

28 m2 kod H. Morave.

Odmah useqiva, renovi-

rana, u prizemqu. Tel. 064/

920-6-755

PRODAJEM garsoweru od

29 m2. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM garsoweru od

26 m2, Qubi} kej. Tel.

063/ 349-333

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 48 m2, CG, Qubi}

Kej, ni`a spratnost. Cena

31.000 eura. Tel. 063/

735-0-260

PRODAJEM jednosoban

stan, renoviran. Tel. 064/

317-1-701

PRODAJEM jednosoban

stan, kod Hotel Morave.

Cena dogovor. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM jednosoban

stan od 33 m2, CG, kod Hotel

Morave. Cena 25.000 eura.

Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM jednosoban

stan od 34 m2 u Aveniji 1.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan

od 60 m2. Povoqno. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM dvosoban stan

46 m2 u Nemawinoj ulici .

Tel. 061/ 291-6-355

PRODAJEM dvosoban

name{ten stan kod Hotel

Morave. Tel. 064/ 317 -1 -

701

PRODAJEM dvosoban stan

od 62 m2 u centru G.

Milanovca. Tel. 064/ 025-

1-398

PRODAJEM dvosoban stan

40 m2 u Aveniji , ima lift

i terasa. Cena 18.000

eura. Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan

od 55 m2, u Nemawinoj

ulici. Cena 28.000 eura.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM trosoban stan

od 76 m2. Tel. 064/ 317-1-

701

PRODAJEM trosoban stan,

centar, 2. mokra ~vora. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM trosoban stan

69 m2, kod Merkatora. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan,

naseqe Vinara. Povoqno.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan

68 m2 u Nemawinoj ulici.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 89 m2. Telefon:

063/ 735-0-260

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 129 m2. Tel. 064/

158- 9-363

PRODAJEM stan od 64 m2,

u Maloj koloniji kod

“Slobode”. Cena 15.000

eura. Tel. 063/ 128-8-840

PRODAJEM stan od 47 m2,

kod Merkatora. Cena

35.000 eura. Tel. 063/

735-0-260

PRODAJEM stan od 36 m2,

u Qubi}skoj ulici. Cena

22.500 eura. Tel. 063/

127-5-630

PRODAJEM stan od 63 m2,

u centru, 2. sprat. Tel.

063/ 127-5-630.

PRODAJEM stan od 41 m2,

kod Medicinske {kole. Tel.

064/ 137-4-137

PRODAJEM stan 37 m2, 3.

sprat. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM stan od 34 m2,

Avenija 1. Cena 22.000

eura. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 60 m2,

Alvaxinica. Cena 38.000

eura. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 48 m2,

Qubi} Kej. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan od 28 m2,

5. sprat, kod H. Morave.

Cena 16.000 eura. Tel.

064/ 146-8-732

PRODAJEM stan kod

Belvija, od 45 m2, na 3.

spratu. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM stan od 45 m2.

Cena 28.000 eura. Tel.

064/673-2-969

PRODAJEM stan u ulici

Milenka Nik{i}a br. 41.

Tel. 391-754

PRODAJEM stan od 54 m2

sa dve spava}e sobe na

Qubi} keju, u zgradama od

fasadne cigle. Povoqno.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 77 m2,

centar. Cena 42.500 eura.

Tel. 032/ 224-590

PRODAJEM stan od 42 m2,

u ^a~ku, ulica Bate

Jankovi}. Tel. 062/ 200-

482

PRODAJEM stan 28 m2 kod

H. Morave. Tel. 348-927,

060/ 348-9-270

PRODAJEM stan od 40 m2,

Qubi} Kej. Cena 29.000

eura. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 62 m2,

ulica Svetog Save ,1. sprat.

Tel. 032/ 348-927

PRODAJEM stan u strogom

centru grada, 84 m2 sa

pogledom na {etali{te, ili

mewam za mawi uz doplatu.

Tel. 066/ 938-7-293

PRODAJEM stan od 88 m2,

5. sprat, ulica K. V.

Popovi}a. Tel. 064/ 137-4-

137

PRODAJEM stan od 43 m2,

ulica Nemawina. Cena

28.000 eura. Tel. 228-457

PRODAJEM stan od 41 m2 ,

CG, Qubi} kej. Cena 22.500

eura. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 43 m2,

2. sprat, ulica Qubi}ska.

Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan kod

Solida od 53 m2. Ima tapi-

ja. Mogu}nost na kredit ili

rate. Odmah useqiv. Cena

31.900 eura. Tel. 061/

115-9-863

PRODAJEM stan od 43 m2

u Qubi}skoj ulici. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 64 m2,

1. sprat, U~iteqska ulica.

Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM renoviran

stan od 77 m2, na 4. spratu

u centru. Cena 42.500 eura.

Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM lokal od 11 m2

u centru. Tel. 064/673-2-

969

PRODAJEM monta`ni

lokal kod benzinske pumpe

“Prioritet” u Aveniji. Tel.

060/ 167-7-428

PRODAJEM ku}u u Atenici,

od 110 m2. Tel. 064/ 317-

1-701

PRODAJEM dve prizemne

ku}e na 6. ari placa na

Alvaxinici. Tel. 064/673-

2-969

PRODAJEM ku}u od 151

m2, u Beogradu kod Crvenog

Krsta. Cena dogovor. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM ku}u 60 m2 sa

2 ara placa, kod bioskopa

Prag. Tel. 064/ 139-4-468

PRODAJEM ku}u u centru

od 66 m2, plac 4.5 ari.

Mogu}nost zamene za

trosoban stan, uz doplatu.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM ku}u 35+13

m2, 1 ar zemqe, u ulici

Vojvode Stepe. Cena 30.000

eura. Tel. 032/ 228-457

PRODAJEM dve ku}e kao

posebne stambene jedinice

od 75 m2 i125 m2, na

Alvaxinici, sa placem od 4

ara. Mogu}nost zamene za

stan, ili za auto. Tel. 063/

843-0-214

PRODAJEM vikendicu od

20 m2 sa pomo}nim objekti-

ma, na 20 ari placa u

Loznici. Cena 6.000 eura.

Tel. 064/673-2-969

PRODAJEM kamp ku}icu u

Ro{cima. Tel. 060/ 033-2-

354

PRODAJEM vikendicu sa

vi{e pomo}nih prostorija i

60 ari placa u Kuki}ima.

Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM imawe sa 2

ku}e u Pakovra}u, blizu

^a~ka, asfaltni prilaz.

Tel. 064/ 196-4-705

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Lipnici sa

3.5 ha oku}nice. Tel. 063/

652-804

PRODAJEM ILI MEWAM

seosko doma}instvo kod

Vaqeva, za okolinu ^a~ka.

Tel. 063/ 208-597

KU]U U U@EM DELU

GRADA ILI STAN U

NOVOGRADWI MEWAM

ZA STAN U BEOGRADU.

TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM KU]U U

U@EM DELU GRADA,

ILI MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL: 223-116

OD 9-18

NEKRETNINE -

IZDAVAWE-

POTRA@WA

IZDAJEM sobu sa upotre-

bom kuhiwe i kupatila star-

ijoj `enskoj osobi. Tel.

063/ 844-2-791

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan, u stambenoj

zgradi. Tel. 064/ 191-1-911

IZDAJEM jednosoban stan

preko puta nove Bolnice.

Tel. 063/ 700-2-7951, 064/

910-2-332

IZDAJEM dvosoban

nename{ten stan, poseban

ulaz, ku}a. Tel. 032/ 332-

671

IZDAJEM dvosoban stan

kod Hotel Morave, CG,

kablovska. Cena po dogov-

oru. Tel. 064/ 202-2-820

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan na Gradskom

bedemu. Tel. 063/ 876-4-

189

IZDAJEM kompletno

name{ten dvosoban stan,

CG, KTV, 2 kupatila. Tel.

032/ 373-571, 064/ 829-2-

720

IZDAJEM prazan jed-

nosoban stan u zgradi u

Nemawinoj. Tel. 063/ 844-

2-574

IZDAJEM potpuno

opremqenu ku}u od 40 m2

kod Slobodine raskrsnice.

Povoqno. Tel. 064/336-8-

222

IZDAJEM lokal od 40 m2,

u strogom centru grada. Tel.

225-431

IZDAJEM lokal od 50 m2 u

^a~ku. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru, na Qubi} Keju. Tel.

032/ 354-285.

IZDAJEM nename{tenu

ku}u u Draga~evskoj ulici.

Tel 064/ 264-2-653

IZDAJEM nename{ten stan

od 65 m2 u centru , na

prvom spratu ( CG, klima,

kablovska), za stambeni ili

poslovni prostor ( ordi-

nacije, kancelarije). Tel.

064/ 391-3-059

IZDAJEM lokal od 40 m2,

u strogom centru grada. Tel.

225-431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan kod H.

Morave. Tel. 064/ 230-4-

202

IZDAJEM name{ten stan

od 64 m2 u U~iteqskoj

ulici. Tel. 063/ 844-2-791

IZDAJEM nename{tenu

ku}u u Kulinova~kom Poqu.

Tel. 063/ 103-1-335

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ^ASOVA.

PRODAJEM RENOVI-

RAN ^ETVOROSOBAN

STAN OD 96 m2,

B.OSLOBO\EWA. MO-

GU]A ZAMENA ZA MAWI

STAN UZ DOPLATU.

TEL. 065/ 216-1-345

NOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\A^A. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod “

Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2.Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

PRODAJEM KU]U U

DQINU / LU^ANI / OD

230 M2 SA 7 ARI PLA-

CA I POMO]NIM

OBJEKTIMA.

TEL. 032/ 556-2-644

KUPUJEM MAWI FRIZER-

SKI SALON. TEL. 064/

196-4-705

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

LETWI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE

ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A.

CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

SAMOSTALNA ZANATSKA

RADWA “ELEKTRIKA-D” ^A-

^AK

UGRADWA KLIMA URE\AJA

VE] OD 45 EURA.

f ElektrikaDamljanovic

www.elektrikad.ls.rs

TEL. 064/ 301-7-450

IZDAJEM KOMPLETNO NA-

ME[TEN DVOSOBAN STAN,

CG, KTV,2 KUPATILA.

TEL. 032/ 373-571, 064/

829-2720

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439

KUPUJEM MAWI STAN OD

0.5-1, NI@E SPRATNOSTI.

TEL. 064/ 141-4-324

TRA@IM `enu od 50 do 60

godina, mogu} brak. Tel. 391-

754

PRODAJEM HITNO dve

ku}e od 75 m2 i125 m2 na

Alvaxinici, plac od 4

ara. Mo`e zamena za

stan, uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.

Tel. 063/843-0-214

PRODAJEM U GORWOJ TR-

NAVI , ISPOD PLANINE

JELICE, KU]U OD 2 SOBE,

KUHIWE, LETWIKOVAC I

GARA@A I 12 ARI VO]WA-

KA MLADE [QIVE STERLEJ-

KE, ^A^ANSKA RODNA, ORA-

SI I 9 ARI [UME BAGREM.

TEL. 064/ 198-3-844

IZDAJEM NENAME[TEN

STAN OD 65 M2 U STRO-

GOM CENTRU ^A^KA, NA

PRVOM SPRATU ( CG,

KLIMA, KABLOVSKA).

POGODAN KAKO ZA

STAMBENI, TAKO I KAO

POSLOVNI PROSTOR

(ORDINACIJE, KANCE-

LARIJE).

TEL. 064/ 391-3-059

CENA FOTO OGLASA

- ^etvrtina strane 500 rsd

- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

40 PETAK 28. JUN 2013. GODINEOGLASI

IZDAJEM ku}u od 48 m2, u

nasequ Trbu{ani. Ku}a je

zasebna, na sopstvenom

placu. Cena 80 eura.

Pla}awe unapred. Tel. 064/

018-8-754

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru u Sin|eli}evoj

ulici. Tel. 032/ 700-957.

IZDAJEM poslovni pros-

tor od 60 m2 u centru

grada. Tel. 063/ 711-0-511

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan, na Qubi}

keju. Tel. 032/ 880-332,

064/ 309-1-126

IZDAJEM name{ten stan

kod Solida. Tel. 061/ 115-

9-863

IZDAJEM ku}u u strogom

centru grada. Tel. 064/

102-2-759

IZDAJEM povoqno stan na

moru u Igalu. Tel. 062/

385-929, 063/ 779-9-264

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan u stambenoj

zgradi. Tel. 063/ 609-784

MEWAM stan od 64 m2, 1.

sprat, CG, kod Gradskog

Parka, za odgovaraju}i u

Beogradu. Tel. 063/ 844-2-

791

MEWAM stan u ulici

Sin|eli}evoj kod Doma

Armije, 1. sprat, za ku}u.

Tel. 065/ 641-4-140

POTREBAN nename{ten

stan na du`i period. Tel.

062/ 228-283

PLACEVI

PRODAJEM plac u

Kowevi}ima, uz magistralu,

kod Auto baze (kompletna

infrastruktura). Tel. 032/

341-867, 065/ 517-4-957

PRODAJEM plac od 60 ari

u Preqini , u blizini

“Intereksa“. Tel. 032/ 341-

867, 065/ 517-4-957

PRODAJEM plac u ^a~ku,

kod Trnavske reke,

povr{ine 5 ari. Tel. 060/

600-3-323

PRODAJEM povoqno

livadu u Rtarima , pored

puta, povr{ine 40 ari. Tel.

064/ 124-1-806

PRODAJEM plac od 18 ari

kraj Morave, potes Rastoke.

Tel. 063/ 163-6-265.

PRODAJEM placeve od 4 i

30 ari, posle Kamenog

mosta u Trbu{anima. Tel.

061/ 110-5-134

PRODAJEM parcelu od 30

ari, na putu za Gu~u. Na

placu voda i struja. Tel.

032/ 366-163

PRODAJEM plac od 10

ari, voda i brvnara, kod

Kamenog mosta u

Trbu{anima. Tel. 060/ 754-

5-011

PRODAJEM plac od 5 ari

uz asfalt / ima struja i

voda /, na Topalovom Brdu.

Tel. 064/ 335-1-637

PRODAJEM plac u Qubi}u

od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-

6-439

PRODAJEM plac od 5 ili

10 ari kod Slobode. Tel.

064/ 474-0-580

PRODAJEM plac od 10 ari

pored autobuske stanice

Pqo{ta u Viqu{i. Tel.

064/ 210-9-284

PRODAJEM plac 15 ari u

Miokovcima, sa objektom od

10 m2, ima struja i voda.

Postoji mogu}nost i zamene

za auto. Mogu} svaki dogov-

or. Cena 1.900 eura. Tel.

063/ 843-0-214

PRODAJEM plac od 63 m2,

u Prislonici. Tel. 032/

554-9-204

PRODAJEM placeve od 16

ari / deqiv / i 6 ari u

centru Kotra`e, pored puta.

Tel. 064/ 118-8-485

PRODAJEM zemqu u

Lipnici. Tel. 063/ 652-804

IZDAJEM plac od 15 ari

sa objektom od 80 m2, u

Parmencu do puta. Tel. 064/

250-7-493

RAZNO

PRODAJEM rashladni

orman od 700 lit, od - 15 C

do - 24 C. Tel. 064/ 121-4-

070

PRODAJEM p~ele, rojeve i

stara dru{tva u D.B.

ko{nicama sa mladim mati-

cama. Tel. 032/ 334-218,

064/ 201-8-845

PRODAJEM frizerske

makaze za prore|ivawe kose

Solinger ( nema~ke ). Veoma

povoqno. Tel. 060/ 767-6-

246

PRODAJEM trpezariju od

punog drveta. Tel. 060/ 346-

3-990

PRODAJEM radni sto bu

cnlteamwork.info, kombinaci-

ja boja po `eqi. Tel. 061/

297-9-521

PRODAJEM televizor. Tel.

060/ 346-3-990

PRODAJEM harmoniku

klavirku. Veoma povoqno.

Tel. 064/ 550-6-071

PRODAJEM polovan crep,

grede i blokove. Tel. 060/

418-3-333

PRODAJEM 130 bagre-

movih direka i cerovu dasku

u ekstra stawu. Tel. 063/

208-597

PRODAJEM livene radija-

tore. Tel. 069/ 161-0-777

PRODAJEM rolere marke

Alpina, 44. broj. Malo

kori{}eni. Tel. 060/ 033-

3-423

PRODAJEM italijansku

samohodnu kosa~icu. Tel.

032/ 841-674

PRODAJEM biciklu sa 21

brzinom Skot. Cena 175 E.

Mo`e zamena za laptop.

Tel. 063/ 749-4-846

PRODAJEM satelitski

tawir sa motorom i pozi-

cionerom. Tel. 063/ 749-4-

846

PRODAJEM krevet i dve

foteqe “ Mojca”. Veoma

povoqno.Tel. 060/ 346-3-

990

PRODAJEM 30 m3 suvih

drva, vrlo povoqno. Tel.

060/ 661-8-835

PRODAJEM drva, 3000

din/m2. Tel. 061/ 319-6-

188

PRODAJEM kvalitetnu

~ipku, {irine 5 cm. Tel.

371-685

PRODAJEM `ensku krznenu

{ubaru, nova, povoqno. Tel.

371-685

PRODAJEM prenosive

dvori{ne su{ilice za ve{.

Tel. 374-125, 064/ 294-2-

141

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/

755-020

PRODAJEM mesing u

{ipkama fi 12, 6. kg. Cena

48 E. Mo`e zamena. Tel.

063/ 749-4-846

PRODAJEM unikatni nakit,

povoqno. Tel. 060/ 337-2-

510

PRODAJEM postoqe za

suncobran. Tel. 064/ 294-2-

141, 032/ 374-125

PRODAJEM kotao za parno

grejawe, ispravan. Tel. 371-

685

PRODAJEM kompresor.

Tel. 063/ 118-3-333

PRODAJEM novu trak-

torsku korpu. Cena 150

eura. Tel. 066/ 910-9-889

PRODAJEM gume za

putni~ka vozila :

175/65/14, 155/65/13,

165/70/13, 155/80/13. Tel.

032/ 334-218, 064/ 201-8-

845

PRODAJEM ovce sa

jagwi}ima. Tel. 877-382

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

PRODAJEM

BALIRANO

SENO I SLAMU

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE

JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno foto-

kopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih,

seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studen-

te 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172

Telefon

za informacije:

032/385 - 950

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle, CG

P=34 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici, cena: 20 500 eura

P=30 m2, novija gradwa, gre-

jawe na gas, 2. Sprat, [iri

centar, cena: 21 000 eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena: 17

000 eura

P=26 m2 sa stvarima, Qubi}

kej, 3.sprat, cena: 18 500

eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23 000

eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500 eura

P=45 m2, Nemawina ulica,

4.sprat, CG, cena: 26 500

eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat,

cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri cen-

tar, lift, 6.sprat, CG, cena:

31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima,novija

gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara

Markovi}a, cena: 20 000

eura (sa stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29 000

eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2 +

PDV

P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat,

lift, CG, cena: 38 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat,

cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2 lifta,

CG, cena: 31 000 eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, cena: 31 000

eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,

4.sprat, CG, cena: 35 000

eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz, 1.sprat,

cena: 22 000 eura

P=60 m2, Alvaxinica,

2.sprat, novija gradwa, cena:

40 000 eura

P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat,

2 lifta, CG, cena: 34 000

eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG

P=52 m2, Alvaxinica,

3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova, 2.sprat,

cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 41 000

eura

P=81 m2, [iri centar,

1.sprat, CG, cena: 50 000

eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska ulica,

CG, 3.sprat, cena: 47 000

eura

P=73 m2, nov, [iri centar,

nov, 2.sprat, cena: 42 000

eura

P-78 m2 Stari Autoprevoz,

renoviran, CG, 1. sprat. Cena

50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode Ste-

pe , 1. sprat, EG. Cena 21.000

eura

P-64 m2, Stari Autoprevoz,

visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

P-36 m2 sa CG, u blizini

Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4.

sprat, CG, cena 26.500 eura

P-61 m2, centar, Amixina

ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe,

CG,. Cena 31.000 eura

P- 69 m2 kod Medicinske

{kole, 3. sprat. Cena 35.000

eura

P-63 m2 kod [kole F.

Filipovi}, 3. sprat. Cena

28.000 eura

P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fa-

sadna cigla, CG, lift, inter-

fon. Cena 38.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod

Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25

000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog

puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa,

u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica,

cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini

Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, uda-

qena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 41OGLASI

PRODAJEM ma{inu za

{ivewe ko`e i krzna,

ispravna. Povoqno. Tel.

371-685

PRODAJEM pi{toq sa

dozvolom. Tel. 061/ 111-6-

439

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/

590-0-651, 032/ 391-964

PRODAJEM pe} na ~vrsto

gorivo BUDERUS 4000 ,

70/55/40 m3. Cena 10.000

dinara. Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM uqnu zup~astu

pumpu , motor Sever. Cena

80 eura. Mo`e zamena za

cerova drva. Tel. 353-016

PRODAJEM gramofon

TOSKA 21, vrlo malo

kori{}en. Cena 5.000

dinara. Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM dvobrazni plug

Lemind Leskovac, ispravan.

Cena 300 evra. Tel. 060/

481-2-144

PRODAJEM traktor Toma

Vinkovi} 18 ks, 74.god, sa

prikolicom. Cena 1.350

eura. Tel. 064/ 134-8-013

PRODAJEM motornu testeru

041 Stil. Cena 185 eura.

Tel. 032/ 353-016

PRODAJEM IMT 558 sa

ugra|enim servo upravqa~em

i dobo{ ko~nicama. Cena

4.000 eura. Tel. 060/ 481-

2-144

PRODAJEM motokultivator

IMT 509, 15 KS, sa

prikolicom , frezom i dosta

opreme. Tel. 032/ 351-682,

063/ 741-9-915

ARMIRA^I, prodajem

ma{inu za ispravqawe

betonskog gvo`|a, remu,

ma{inu za savijawe, ma{inu

za uzengije i se~ku. Tel. 063/

885-2-977

KUPUJEM biciklu Monti

Bike do 80 eura. Tel. 061/

110-5-134

KUPUJEM stoni fudbal.

Tel. 032/ 381-022

KUPUJEM mawi , dobro

o~uvan fri`ider. Tel. 060/

027-7-233

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM [kodu Oktaviu

1.6 benzin. Cena 2.200

eura. Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM kamion

Mercedes atego 2003. godi{te.

Mogu}a zamena za stan, uz

moju doplatu. Tel. 069/ 161-

0-777

PRODAJEM Zastavu 10,

bela, 5- vrata, 2008. god,

registrovana. Cena 2.500

eura. Tel. 032/ 344-630,

064/ 158-9-363

PRODAJEM Volkswagen

Polo 1.9 dizel, Cena 1.500

eura. Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM kamion Iveco

Dajs, nosivosti 5 tona, u

odli~nom stawu. Tel. 064/

230-4-202

PRODAJEM Citroen C-2, 1.2

benzin, pre{ao 140.000 km,

2004.godi{te. Cena 2.600

eura. Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM Peugeot 206 SW

sa plinom, 2002. godi{te.

Cena 2.900 eura. Tel. 064/

240-2-699

USLUGE

IZRADA kotlovskih oxaka

od metalnih hilzni. Tel.

069/ 870-5-061

IZRADA ma{inskih cement-

nih ko{uqica, izvo|ewe svih

gipsanih radova,

postavqawe zvu~ne, termo i

hidroizolacije. Izvo|ewe

svih vrsta betonskih radova.

Tel. 064/ 615-2-763

IZRADA i prodaja trak-

torskih korpi po `eqi. Cena

150 eura. Tel. 066/ 910-9-

889.

USLUGE elektromonta`e -

elektri~ne instalacije i

osvetqewe : izrada, poprav-

ka i prepravka. Tel. 064/

301-7-450

USLUGA zavarivawa gusa i

aluminijuma. Tel. 066/ 910-

9-889

USLUGE popravke le|nih

prskalica. Tel. 064/ 120-6-

572

USLUGE {emirawa komand-

nih ormana. Tel. 064/ 301-

7-450

USLUGE servisa gasnih kot-

lova i sistema grejawa. Tel.

064/301-7-450

USLUGE ~i{}ewa poslovnog

i stambenog prostora,

izuzetno kvalitetno i povo-

qno. Tel. 062/ 856-0-561

USLUGE ugradwe klima

ure|aja ve} od 45 eura. Tel.

064/ 301-7-450

VR[IM medicinske usluge

davawa terapije, previjawa

i medicinske nege nepokret-

nih lica. Tel. 062/ 841-8-

706

PREVODIM tekstove sa

engleskog - kwige, kataloge,

bro{ure. Tel. 061/ 115-9-

863

BRAVARIJA, gus, alumini-

jumsko zavarivawe. Tel. 066/

910-9-889

USPE[NO le~im hemoroide

~ajevima i svodim ih na nor-

malno stawe. Tel.

+38267259654

ZAPOSLEWE

OZBIQNA @ENA ~uvala

bih dete. Tel. 063/ 789-2-

472

OZBIQNA @ENA ,

izuzetno kvalitetno ~isti

ku}e i stanove. Povoqno.

Tel. 062/ 856-0-561

TRA@IM posao brawa

malina na Javoru. Tel. 060/

033-2-354

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena

19.000 eura

P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500

eura

P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000

eura

P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Ce-

na 17.500 eura

P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena

21.500 eura

P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena

20.000 eura

P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500

eura

P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura

P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

24.000 eura

P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000

eura

P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena

37.000 eura

P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura

P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena

34.000 eura

P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500

eura

P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|e-

wa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

31.000 eura

P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

29.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena

32.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena

34.000 eura

P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000

eura

P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena

45.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

46.000 eura

P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000

eura

P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena

55.000 eura

P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

80.000 eura

P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

60.000 eura

P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena

48.000 eura

P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena

46.000 eura

P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Ce-

na 39.500 eura

P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000

eura

P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

65.000 eura

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena

40.000 eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5.

ari. Cena 36.000 eura

P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena

24.500 eura

P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena

21.500 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

22.000 eura

P- 138 m2, Med. {kola,

plac 2.5 ari. Cena

70.000 eura

P- 340 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

60.000 eura

P- 230 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

78.000 eura

P- 125 m2, Centar, plac

2.6 ari. Cena 125.000

eura

P- 110 m2, Centar, plac

1.4 ara. Cena 75.000

eura

P- 105 m2, D. Gorevnica,

plac 6 ari. Cena 35.000

eura

P- 50 m2, Parmenac,

plac 3.5 ari. Cena

18.000 eura

P- 90 m2, Ri|age, plac

13 ari. Cena 30.000

eura

P- 62 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 35.000 eura

P- 80 m2, kod Bolnice,

plac 4.22 ara. Cena

37.000 eura

P- 210 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 150.000

eura

P- 100 m2, Kowevi}i,

plac 9.77 ari. Cena

41.000 eura

P- 50 m2 + 35 m2,

Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura

P- 100 m2, Mojsiwe,

plac 10 ari. Cena

30.000 eura

P- 60 m2, S. Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000

eura

P- 200 m2, ^. Bataqon,

plac 6 ari. Cena 45.000

eura.

P- 60 m2, ulica Sveto-

zara Markovi}a, plac 3

ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg,

plac 2 ara. Cena 40.000

eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e

Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI

KU]E

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena

21.000 eura

P-36 m2, 4. sprat, CG,

noviji, lift, Qubi}ska.

Cena 22.500 eura

P-37 m2, 3. sprat, CG,

renoviran, H.Morava.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG,

noviji, {iri centar. Ce-

na 28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, novi-

ji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat,

CG, noviji, Qubi}ska.

Cena dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG,

Hotel Morava. Cena

33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qu-

bi}ska, nov. Cena

37.500 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-43 m2, 4. sprat, TA,

Kej. Cena 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG,

Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska , nov. Cena

50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Kej. Cena 36.000

eura

P-67 m2, 1. sprat, CG,

[etali{te. Cena

70.000 eura

P-62 m2, 1. sprat, CG,

centar, nov. Cena

57.000 eura

P-89 m2, 1. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena 80.000 eura

sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogo-

vor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-80 m2, 4. sprat, CG,

Qubi} kej. Cena 46.000

eura

P-27 m2, 3. sprat,

noviji, garsowera, CG,

centar. Cena 22.000

eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat,

lift, CG, Hotel Morava.

Cena 42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna

gara`a. Lokacija

Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG,

lift. Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG,

kod Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.

P-46 m2, 1. sprat, CG,

dvosoban.

P-33 m2, jednosoban,

CG, 2. sprat, kod Hotel

Morave

P-64 m2, dvoiposoban,

CG, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari

placa, novo, Qubi}. Ce-

na 36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa.

Cena 65.000

P-110 m2 / lokal 55

m2 + stan 55 m2/, Dom

Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari pla-

ca, kod Gradske Bolnice.

Cena 36.000 eura

P-250 m2 + 120 m2,

plac 28 ari Qubi}. Ce-

na 77.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa,

CG, kod O[ Milica

Pavlovi}. Cena 70.000

eura.

KU]A kod Kamenog mo-

sta, 60 m2, 10 ari pla-

ca, ukwi`ena. Cena

28.000 eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /De-

ligradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno reno-

viran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa

PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2,

nov. Cena 1.700 e/ m2

sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda

, jednoiposoban 47 m2,

nov. Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

42 PETAK 28. JUN 2013. GODINEOGLASI

Grad ^a~ak, na osnovu Odluke Gradona~elnika broj 404-27/13-II

od 14.06.2013. godine,

objavquje

OGLAS

o prodaji slu`benog motornog vozila

javnim nadmetawem u postupku prikupqawa zatvorenih ponuda

I. PREDMET PRODAJE

Predmet prodaje je slu`beno putni~ko motorno vozilo, vlasni{tvo grada ^a~ka.

Prodaja }e se obavqati po na~elu "VI\ENO-KUPQENO", {to iskqu~uje sve

naknadne reklamacije i prigovore kupca upu}ene prodavcu po pitawu kvaliteta i

eventualnih nedostataka odnosno ispravnosti, kompletnosti i tehni~kih karakteris-

tika vozila.

II. PODACI O VOZILU

1. Motorno vozilo vrsta: ; marka: [koda Superb classic; broj {asije:

TMBDT23U869117221; oblik karoserije: limuzina; godina proizvodwe: 2006. godina;

pre|ena kilometra`a: 332858 km; boja: 9M crna metalizirana; broj sedi{ta: 5; radni

obim motora: 2771 cm3; maksimalna snaga: 132 kW; vrsta goriva: bezolovni benzin; eko

karakteristike: Euro 4; broj motora: AMXA42322; mewa~: automatski; registrovano

do: neregistrovan;

III. PREGLED VOZILA

Vozilo se mo`e pogledati u dvori{tu Gradske uprave grada ^a~ka, svakog radnog

dana u periodu od 08.00 do 14.00 ~asova, po~ev od 28.06.2013. do 05.07.2013. godine, uz

predhodnu najavu na telefon 032/309-093, Milorad Kova~evi}.

IV. KRITERIJUM ZA IZBOR NAJPOVOWNIJEG PONU\A^A

Najpovoqnijom ponudom smatra}e se ponuda sa najvi{im ponu|enim iznosom.

U slu~aju da dva ili vi{e ponu|a~a u zatvorenim kovertama dostave ponudu sa

istim iznosom, koji je ujedno i najvi{i ponu|eni iznos, Komisija }e proglasiti

pobednikom ponu|a~a koji je ranije dostavio ponudu, po datumu i vremenu prijemnog

{tambiqa sa prijemne pisarnice Gradske uprave grada ^a~ka.

U slu~aju da izabrani ponu|a~ odustane od ponude, ne zakqu~i Ugovor o kupopro-

daji vozila u ostavqenom roku ili ne uplati utvr|eni iznos, depozit se zadr`ava i

smatra}e se da je odustao od kupovine, a Ugovor o kupoprodaji vozila }e se zakqu~iti

sa ponu|a~em koji je dostavio slede}u najpovoqniju ponudu.

V. PRAVO U^E[]A

Pravo u~e{}a imaju pravna i fizi~ka lica i preduzetnici koja uplate depozit u

visini 10% od utvr|ene po~etne cene vrednosti vozila. Uplata depozita vr{i se na

ra~un br. 840-813141843-51 Grada ^a~ka - depozit, sa pozivom na broj 97 93-034, sa naz-

nakom "Primawa od prodaje ostalih osnovnih sredstava u korist nivoa gradova".

Dokaz o uplati bez navedenih podataka ne}e se prihvatiti.

U~esnicima javnog nadmetawa koji nisu kupili vozilo (neuspe{ni) upla}eni

depozit se vra}a, na na~in kako su i uplatili, nakon okon~awa postupka izbora

najpovoqnijeg ponu|a~a.

Uspe{nom ponu|a~u upla}eni depozit bi}e ura~unat u cenu kupoprodajnog ugovo-

ra.

Nema pravo na povra}aj depozita u~esnik na nadmetawu:

- ako kao progla{eni kupac ne potpi{e kupoprodajni ugovor u predvi|enom roku

ili ne uplati kupoprodajnu cenu u propisnom roku i po propisanoj proceduri;

- ako kao drugi najboqi ponu|a~ na odr`anom javnom nadmetawu, nakon odustanka

progla{enog kupca, ne potpi{e kupoprodajni ugovor u roku od 3 dana od dana kada je

pozvan da pristupi potpisivawu ugovora ili ne uplati kupoprodajnu cenu;

VI. SADR@AJ PONUDE

Zatvorena koverta sa ponudom treba da sadr`i:

- prijavu za u~e{}e na javnom prikupqawu ponuda potpisanu li~no ili od strane

ovla{}enog lica ponu|a~a. Prijava fizi~kog lica sadr`i ime prezime, ime oca,

adresu prebivali{ta, JMBG, broj li~ne karte i mesto izdavawa, broj telefona.

Prijava pravnih lica sadr`i naziv i sedi{te, podatke o upisu u registar nadle`nog

organa (fotokopija Re{ewa o upisu), PIB, mati~ni broj, potpis ovla{}enog lica

overen pe~atom, telefon, osoba za kontakt;

- bezuslovnu ponudu, uz navo|ewe jasno odre|enog iznosa na koji ponuda glasi;

- dokaz o uplati depozita;

- potpisanu izjavu o gubitku prava na povra}aj depozita;

- potpisanu izjavu da je pre nadmetawa obavio razgledawe vozila koje se prodaje i

da svoju ponudu zasniva na sopstvenoj proceni stawa vozila;

VII. NEISPRAVNE PONUDE

Komisija ne}e uzeti u razmatrawe odnosno odbi}e kao neispravnu:

- ponudu koja je dostavqena po isteku roka odre|enog za podno{ewe (neblagovreme-

na );

- ponudu uz koju nije prilo`ena sva tra`ena dokumentacija, dokazi i izjave (nekom-

pletna );

- ponudu koja sadr`i uslov;

- ponudu sa iznosom mawim od utvr|ene po~etne cene;

VIII. DOSTAVQAWE PONUDA

Ponude sa kompletnom tra`enom dokumentacijom dostavqaju se u zatvorenoj kover-

ti sa naznakom "Ponuda - NE OTVARAJ - Javni poziv za prodaju motornog vozila javn-

im nadmetawem" putem po{te ili neposrednom predajom na pisarnicu Gradske uprave

grada ^a~ka, ul. @upana Stracimira br.2 ({alter 8), radnim danom od 07.00 do 15.00

~asova.

Krajwi rok za podno{ewe ponuda je petak, 05. jul 2013. godine do 12,00 ~asova,

ukqu~uju}i i ponude upu}ene putem po{te, a pristigle do nazna~enog datuma i vreme-

na.

Javno nadmetawe bi}e punova`no i u slu~aju da ponudu dostavi samo jedan ponu|a~.

IX. DAN I MESTO ODR@AVANjA JAVNOG NADMETAWA

Javno otvarawe ponuda, obavi}e Komisija, i odr`a}e se se u petak, 05. jula 2013.

godine sa po~etkom u 13:00 ~asova u prostorijama Gradske uprave grada ^a~ka.

Otvarawu ponuda mogu prisustvovati ponu|a~i ili wihovi opunomo}eni pred-

stavnici.

X. OBAVEZA KUPCA

U~esniku koji je ponudio najve}u cenu, upla}eni depozit se ura~unava u kupoproda-

jnu cenu, dok je razliku izme|u deponovanog iznosa i kupoprodajne cene izabarani

kupac du`an da uplati na ra~un Gradske uprave grada ^a~ka broj: 840-813141843-51 sa

pozivom na broj: 97 93-034, svrha uplate: "Primawa od prodaje ostalih osnovnih sred-

stava u korist nivoa gradova", a u skladu i u roku utvr|enom u Ugovoru o kupoproda-

ji vozila.

Sve poreze, tro{kove overe kupoprodajnog ugovora i tro{kove oko prenosa prava

vlasni{tva nad kupqenim motornim vozilom snosi Kupac.

Po zakqu~ewu Ugovora o kupoprodaji i izvr{enoj uplati kupoprodajne cene Kupac

mo`e preuzeti motorno vozilo, zajedno sa prate}im dokumentima motornog vozila.

XI. DODATNE INFORMACIJE

Javni poziv za prodaju vozila putem postupka javnog nadmetawa objavi}e se u listu

"^a~anski glas", kao i na slu`benoj web stranici grada ^a~ka www.cacak.org.rs

Za sve dodatne informacije kontakt osoba je: Milorad Kova~evi}, broj telefona:

032 / 309-093

Tiho i ne~ujno, ali uz `aqewe ogromnog

broja po{tovalaca, saradnika, kolega,

prijateqa i rodbine nedavno nas je napu-

stila u~iteqica Dobrila Eri}. Weni |a-

ci, odnosno wena „deca“, kako ih je iz

istinske qubavi prema svima wima ~esto

zvala, izgubili su osobu koja im je, ne samo

utrla put ka prvim slovima, prvim sabi-

rawima i oduzimawima, ve} i ~oveka koji

im je jo{ od malih nogu prenosio i usa|i-

vao istinske vrednosti `ivota, pona{awa

i qudskog po{tovawa. Ali i ta wena „de-

ca“ nisu to nikada zaboravqala. Ostali

su joj do kraja zahvalni za sve u~iweno i

nau~eno, bez obzira da li su u klupe seli

na samom po~etku {ezdesetih, kada je po~e-

la da slu`buje u ^a~ku, ili su to |aci iz

devedesetih kada je vodila wenu posledwu

generaciju. A li~ni i profesionalni us-

pesi mnogih od wih, samo opravdavaju ova-

kav odnos prema wihovoj u~iteqici.

Me|u prijateqima, kolegama i saradni-

cima popularna Doca bila je pojam otvo-

renosti i iskrenog prijateqstva. Imala je

voqu za `ivotom i to je svojom energi~no-

{}u i spontano{}u uporno pokazivala.

Ni, ve} vi{e od dva-

deset godina penzij-

skog sta`a, nisu je

spre~avali da bude

redovan posetilac i

u~esnik mnogih pro-

slava i dru`ewa sa

kolektivom.

Osamdeset ~etiri

godine ovozemaq-

skog `ivota, u~ite-

qica Dobrila Eri}

ispunila je svojim ranim detiwstvom u

Bresnici, gde je ro|ena, zatim svojim {ko-

lovawem u ^a~ku i Kragujevcu, prvim slu-

`bovawem u Ostri (Solincu), a zatim re-

dom u Prizrenu, Gu~i i od 1961. godine u

^a~ku. Sa svojim `ivotnim saputnikom

Mladenom - Mla|om, tako|e prosvetnim

radnikom, provela je ta~no {ezdeset godi-

na skladnog braka, {to su i pokazivali

stalnim zajedni~kim izlascima i ispija-

wem, sa wihovim prijateqima, ve~erwe ka-

fe u ba{ti HB-a, takore}i do posledweg

wihovog zajedni~kog dana. Bila je uvek pu-

na pri~e o svojoj deci, sinu Draganu i }er-

ci Dragici - Seki, koji sa svojim porodi-

cama tako|e `ive u ^a~ku, i koje je vaspi-

tala u istom duhu, kao i wene u~enike.

M. S.

DOBRILA ERI]

IN MEMORIAM

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 43OGLASI

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 20. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

JAVNOM UVIDU, PREZENTACIJI I RASPRAVI

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora

“Telekom Srbija” a.d. Beograd, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni utica-

ja na `ivotnu sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije, na lokaci-

ji “^A-Svetog Save Tehni~ki fakultet” - ^A47/^AU47, koji se realizuje na zgradi

Tehni~kog fakulteta u ^a~ku, na k.p. br. 3, 6/1 i 7/1, sve u K.O. ^a~ak, u ulici Svetog

Save br. 65

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti javni uvid u

navedenu studiju o proceni uticaja objekta na `ivotnu sredinu u prostorijama

Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat,

soba 12, svakim radnim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, uz prisustvo predsednika

stru~ne slu`be, do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 19. 7. 2013. godine.

3. Javna prezentacija i javna rasprava o navedenoj studiji o proceni uticaja

objekta na `ivotnu sredinu bi}e odr`ana dana 19. 7. 2013. godine u sali Gradskog

ve}a grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 2 u ^a~ku, sa po~etkom u 11,00 ~asova.

4. Zainteresovane organizacije, organi i gra|ani mogu svoje primedbe, predloge i

mi{qewe o navednoj studiji o proceni uticaja na `ivotnu sredinu dostaviti grad-

skoj upravi za urbanizam grada ^a~ka do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 19. 7.

2013. godine. NA^ELNIK UPRAVE

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

Na osnovu ~l. 10 stav 1. a u vezi sa ~l. 29. stav 1. i 3. Zakona o proceni uticaja na

`ivotnu sredinu (“Sl. glasnik R. Srbije” 135/04, 36/09) daje slede}e

O B A V E [ T E W E

Obave{tava se javnost i zainteresovani organi i organizacije da je nosilac pro-

jekta Radoslav @ivani}, Kowevi}i, Grad ^a~ak, podneo Ministarstvu energetike,

razvoja i za{tite `ivotne sredine, Zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije

o proceni uticaja na `ivotnu sredinu projekta eksploatacije peska i {qunka na

levoj obali zapadne Morave, KO Trnava i KO Kowevi}i, Grad ^a~ak, staciona`a

(km 139+450 do km 139+960), zaveden pod brojem 353-02-00877/2013-05.

Zainteresovana javnost mo`e da izvr{i uvid u sadr`inu zahteva svakog radnog

dana od 11-14 ~asova u prostorijama Ministarstva energetike, razvoja i za{tite

`ivotne sredine u Novom Beogradu, Omladinskih brigada 1, kancelarija 426 i

dostavi svoje mi{qewe u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

Republika Srbija

MINISTARSTVO ENERGETIKE,

RAZVOJA I @IVOTNE SREDINE

Broj: 353-02-00877/2013-05

Datum: 10. 6. 2013. godine

Beograd

OGLA[AVA PRODAJU

Putni~kog vozila Renault Thalia 1.4, reg. oznake ^A 019-KE broj {asije:

VF1LBOBC533650002, godina proizvodwe 2004.

Po~etna prodajna cena je 162.305,00 dinara.

Prodaja se vr{i prikupqawem pisanih ponuda, uz mogu}nost da ponu|a~i po jed-

nom pove}aju cenu prilikom javnog otvarawa ponuda.

Vozilo se prodaje u vi|enom stawu. Tro{kove poreza snosi kupac.

Javno otvarawe ponuda i progla{ewe napovoqnijeg ponu|a~a, izvr{i}e se u

prostorijama ^a~anske banke a.d. ^a~ak, ulica Pivarska 1, dana 8. 7. 2013. godine,

sa po~etkom u 12 ~asova, kancelarija broj 36.

Vozilo se mo`e razgledati u periodu od 1. 7. do 5. 7. 2013. godine na adresi

Pivarska 1. Osoba za kontakt je Slobodan Novakovi}, telefon 063/669-133.

Pisane ponude u zatvorenom omotu dostaviti na adresu Pivarska 1 najkasnije do

8.7.2013. godine u 11 h, sa naznakom "ponuda za kupovinu vozila" - " ne otvarati"

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI

PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora

Preduze}e za spoqnu i unutra{wu trgovinu "TEHNOPAPIR" d.o.o. Zemun za

odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu postrojewa za

skladi{tewe i tretman (presovawe i balirawe) neopasnog otpada (otpaci i ostaci

od papira i plastike) na k.p.br. 2513/3 KO ^a~ak, ul \or|a Toma{evi}a br. 111,

^a~ak.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke,

obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam

grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom

08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu

adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog

upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog

objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Zaposleni u Institutu za vo}arstvo,

na komemorativnom skupu u ovoj na-

u~no-istra`iva~koj ustanovi, minu-

tom }utawa odali su po~ast po{tovanom

kolegi dr Dobrivoju Oga{anovi}u. Kome-

moraciji su prisustvovali i ~lanovi po-

rodice. Doktor Dobrivoje Oga{anovi},

dugogodi{wi ~lan kolektiva Instituta

za vo}arstvo, nau~ni savetnik u penziji i

dopisni ~lan Akademije in`ewerskih na-

uka Srbije, preminuo je 13. juna. Sahrawen

je u subotu, 15. juna, u rodnom Krivequ.

- Imam te{ku, ali i ~asnu du`nost da

se u ime kolektiva oprostim od po`rtvo-

vanog pregaoca i veterana na{e nauke i

struke, dopisnog ~lana Akademije in`e-

werskih nauka Srbije, uva`avanog i po-

{tovanog kolege, samosvojnog ~oveka, ve-

likog individualca, koji je ceo svoj `i-

vot posvetio razli~itim aspektima raz-

voja vo}arstva, stvarawu novih sorata,

pre svega {qive, prou~avawu, o~uvawu i

kori{}ewu autohtonih sorata, unapre|e-

wu tehnologije gajewa vo}aka i proizvod-

we vo}a i proizvoda od vo}a - rekla je u

svom po~asnom govoru dr Svetlana Pauno-

vi}, direktor ~a~anskog Instituta za vo-

}arstvo.

Doktor Dobrivoje Oga{anovi} je ro-

|en 14. juna 1938. godine u Krivequ, op-

{tina Bor. U svom rodnom mestu je zavr-

{io osnovnu {kolu, a gimnaziju u Boru

1958. godine. Na Odseku za vo}arstvo i vi-

nogradarstvo Poqoprivrednog fakulteta

u Zemunu diplomirao je 1963. godine. Od

1964 do 1969. godine radio je u Poqopri-

vrednoj zadruzi „Jedinstvo“ u Boru kao

rukovodilac kooperacije. U novembru

1969. godine preselio se u ^a~ak i u In-

stitutu za vo}arstvo u ^a~ku zapo~eo

uspe{nu karijeru nau~nog radnika kao

asistent u Odseku za pomologiju i selek-

ciju vo}aka, u kome je predano radio ne sa-

mo do odlaska u penziju, ve} i godinama

posle toga. Zvawe magistra poqoprivred-

nih nauka na grupi za Pomologiju Poqo-

privrednog fakulteta u Zemunu stekao je

1975. godine. Odbranio je doktorsku di-

sertaciju na istom fakultetu 1985. godi-

ne. Zvawe nau~nog savetnika stekao je

1992, a za dopisnog ~lana Akademije in`e-

werskih nauka izabran je 2002. godine. Od

1989. do 2003. godine, obavqao je veoma od-

govornu du`nost zamenika direktora In-

stituta. Bio je ~lan Jugoslovenskog nau~-

nog vo}arskog dru{tva, Me|unarodnog

dru{tva za hortikulturne nauke i po~a-

sni ~lan nau~nog vo}arskog dru{tva Sr-

bije.

Doktor Oga{anovi} je sav svoj nau~ni

i stru~ni rad posvetio unapre|ewu proiz-

vodwe {qive, breskve i kajsije. Radio je

na prou~avawu i uvo|ewu u proizvodwu

novih sorti i podloga, prou~avawu i ko-

lekcionisawu doma}ih sorti, sa kolegama

iz Instituta prvi u Evropi je razvio po-

seban program planske hibridizacije i

ciqane selekcije hibrida {qive na ot-

pornost ili tolerantnost prema virusu

{arke {qive. Objavio je vi{e od 150 na-

u~nih, 27 stru~nih radova i dve monogra-

fije o novim sortama vo}aka stvorenim u

Institutu. Kao oplemewiva~ i prvi au-

tor radio je na stvarawu i priznavawu de-

vet sorti {qive: valerije, jelice, vaqev-

ke, boranke, timo~anke, mildore, krine,

zlatke, pozne plave i nade. Jedan je od

oplemewiva~a tri perspektivna hibrida

{qive, koji se sada nalaze u postupku pri-

znavawa za nove sorte.

Za postignute rezultate u oblasti na-

u~nog i stru~nog rada dobio je Plaketu 10.

Kongresa vo}ara Jugoslavije i Povequ za

ostvarene rezultate rada na stvarawu no-

vih sorti {qiva i wihovom uvo|ewu u

proizvodwu na 1. Simpozijumu o {qivi

Srbije 2006. godine u ^a~ku.

OPRO[TAJ OD POZNATOG NAU^NIKA,

TVORCA PRIZNATIH ^A^ANSKIH SORTI [QIVE

U INSTITUTU ZA VO]ARSTVO ODR@ANA KOMEMORACIJA DR DOBRIVOJU OGA[ANOVI]U

^ITUQE

Dana 22. 06. 2013. godine, preminuo je na{ voqeni

mu`, tata i deda

JOVAN

FILIPOVI]

JOVO

(1928 - 2013)

SE]AWE

TOMISLAV

JOROVI]

TOMO

profesor u penziji

27. 6. 2004 - 27. 6. 2013.

1. 7. 2009 - 1. 7. 2013.

STOJKA BELI]

COJA

U utorak 2. jula 2013. godine, navr{i}e se

[EST GODINA od smrti na{eg dragog

DANILA DA^A

VRANI]A

3. jula 2013. godine, navr{ava se 40

tu`nih dana od kako nije sa nama na{a

voqena

5. jula se navr{ava GODINA DANA

od kako tugujemo za na{om sestrom

Dok smo `ivi, se}a}emo se wene

dobrote i po`rtvovanosti za svakoga

od nas.

TVOJI: brat BORO i sestra RADA.

MICOM ^OLANI]

SE]AWE

27. jun 1988 - 27. jun 2013.

S po{tovawem i qubavqu tvoji najdra`i:

VERA, MI[KO i NEVENKA

16135

DRAGI[A

MIHAILOVI] - ]AMO

Dana 5. jula 2013. navr{ava se

GODINU DANA od smrti na{e drage

U subotu 29. juna u 11,30 ~asova,

okupi}emo se na ~a~anskom grobqu, da

odamo pomen, na{oj voqenoj mami i

baki.

Neka joj je ve~na slava i hvala.

WENI NAJMILIJI

MILEVE MICE

^OLANI]

Dana 4. jula 2013. navr{ava se god-

inu dana od smrti na{e drage

Beskrajno nam nedostaje{ i ponosni

smo {to smo te imali.

]erka DU[ICA sa porodicom

16132

VOJIMIRKE VOJE

NIKOLI]

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe

da je na{ dragi

MILENKO LUKI]

iz Mr~ajevaca

preminuo dana 17. juna 2013. godine.

Sahrana je obavqena 19. juna na grobqu u Mr~ajevcima.

Zahvaqujemo se rodbini, prijateqima i kom{ijama koji su svojim

izjavqivawem sau~e{}a i prisustvom dostojanstveno ispratili na{eg

Milenka.

O@ALO[]ENI: supruga DESA, }erka VESNA, zet MILAN,

unuke JOVANA i MILICA, brat PETRONIJE

i ostala mnogobrojna rodbina.

fak.

OGLASI I

^ITUQE

032/342 - 276

44 PETAK 28. JUN 2013. GODINE

Uvek }emo sa ponosom izgovarati tvoje ime.

Neka te na{e misli zagrle, neka te na{e

suze poqube, neka te u ti{ini ve~nog mira

prati na{a beskrajna qubav.

Suprug MILOQUB, sin JOLE i }erka VESNA

sa porodicama.

RADMILA KI]ANOVI]

iz Atenice^etiri godine je dugo vreme. Uzalud je brojati dane jer

te ne mogu vratiti. Svaka stvar ima svoju pri~u o

tebi, svaki doga|aj svoju uspomenu na tebe. Zauvek si u

na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI: BEBA i DANILO

16133

Uspomenu na tebe ~uva}e zauvek tvoji: ROSA,

DRAGICA, LIDIJA, TIJANA, TEODORA,

STEFAN i FILIP

16134

Vreme je pro{lo, a se}awe i uspomena na tebe su na{a

qubav i nezaborav.

Supruga NADA i sestra MARA sa porodicom.

16131

Neizmerno hvala za svu qubav koju si nam pru`io.

Uvek sa nama u du{i i mislima.

TVOJI NAJMILIJI:

RADA, KA]A i ILIJA sa porodicama.

16130

^ITUQE

26. 6. 2007 - 26. 6. 2013.

JELENA

DOK @IVIM @IVE]E[ I TI SA MNOM.

TVOJ COKI

16125

Svom bratu

DEJANU DROBWAKU

DEJAN

DROBWAK

28. 6. 2012 - 28. 6. 2013.

MIROSLAV

PROKOVI]

iz ^a~ka

preminuo je 16. juna 2013.

godine.

QUBAN

PAVLOVI]

27. 6. 1999 - 27. 6. 2013.

U subotu, 29. juna 2013. u 12 ~asova na ~a~anskom

grobqu dava}emo {estomese~ni pomen na{oj dragoj

JELI

LAZOVI]

SE]AWE

na na{e drage roditeqe

NIKOLA

27. 6. 1993 - 27. 6. 2013

BO@ANA

5. 5. 1995 - 5. 5. 2013

RADOVAN

RA[O

ARSOVI]

iz Trbu{ana

Dragi na{

\OR\E

Dana 30. 6. 2013. godine u 14 ~asova navr{ava se

[EST MESECI od smrti na{e majke

Dani prolaze a tuga za tobom ostaje.

Hvala za svu pa`wu i dobrotu koju si nam podarila.

Tvoja deca: GINA, STANICA i VEQO

i brat STANI[A sa porodicama.

16129

RADOSIJE

MARTA]

iz Rajca

SE]AWE

30. 6. 2011 - 30. 6. 2013.

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 45

GODI[WI POMEN

30. 06. 2012 - 30. 06. 2013.

Cile moj, istina je te{ka, tuga velika, re~i premalo

da ka`emo koliko nam nedostaje{.

Tvoji supruga MILENA i sin MLADEN

16119

MLADEN

JELI^I]

BRKO

Dana 2. 7. 2013. godine, navr{ava se 30 GODINA

od prerane smrti na{eg nikad pre`aqenog

Vreme prolazi ali bol i tuga iz dana u dan su sve ve}i.

Ne mo`emo i ne}emo da prihvatimo istinu da vi{e

nema na{eg milog Preda.

Ve~no o`alo{}eni: majka QUBICA i brat NENAD

16120

POPOVI]

PREDRAGA

PREDA

18. 08. 1964. - 02. 07. 1983.

U subotu, 29. juna 2013. godine navr{ava se pola godine

od smrti na{eg dragog Ra{a.

Ostajemo tu`ni i beskrajno zahvalni za sve {to je za

nas u~inio.

Supruga LEKSA, sin DRAGAN i k}erka MILOJKA

sa svojim porodicama.

16128

[ta god da ti napi{emo malo je...

SLAVA TVOM IMENU!

Pavle i Rastko

16127

PANTOVI]

iz Trnave

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na

vas.

Sa ponosom vas pomiwemo i u srcu nosimo.

]erke ZORICA i @IVKICA sa porodicama.

16130

Ovim putem `elimo da se zahvalimo, prijateqima,

kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a i pris-

ustvu na sahrani na{eg dragog Mira.

WEGOVI NAJMILIJI: supruga MICA,

}erka DRAGA, zet DEJAN, unuci MILICA

i \OR\E i ostala rodbina.

16123

Vreme prolazi, a mi se i daqe

ne mirimo sa tim da te zaista

nema.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najdra`i.

PORODICA LAZOVI]

16124

Dana 27. juna navr{ilo se 14

godina od smrti mog voqenog

sina. Te`ak je bol i tuga koja se

uselila u maj~ino srce, od kada

nisi sa wom. Bio si maj~in ponos

i nada. Nada je nestala, a ostao je samo ponos {to sam

te imala. Sve {to je bilo ~asno, lepo i plemenito

bilo je u tvojoj du{i. Bez tebe je te{ko `iveti, mnogo

majci nedostaje{. Se}awe na tvoj dragi lik i dobrotu

daje mi snagu da se borim sa tugom.

Tvoji koji te najvi{e vole: majka CMIQKA i sestra

SELENA sa porodicom.

16126

Re~i nemaju snagu da opi{u

ose}awe kad se izgubi majka, supruga,

baka.

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wu ~uvaju

weni najmiliji: deca i suprug DRAGAN

MAGDA TOPALOVI]

iz Preqine

ro|ena Jovi~i}

Te~o,

Bio si ono {to ne mo`e biti svako, ~ovek iskrenog i

velikog srca.

Ko te poznavao zna {ta smo izgubili.

MARKO sa mamom i babom.

16138

I nakon godinu dana postoji{ u na{im pri~ama i

se}awima. Zaborav ne postoji za one koji te vole.

TVOJI: GORDANA, MILO[, IVANA,

JOVANA i MI[KO

^ITUQE

U nedequ 30. juna 2013. navr{ava se

GODINA DANA

od smrti na{eg dragog

STEVANA JOKSI]A

Svako jutro, novi dan ne donosi utehu, velika tuga u na{im srcima,

samo na{ Stevo. An|eli ~uvajte ga.

WEGOVI NAJMILIJI: majka DMITRA, supruga DANA,

brat CANE, sinovi, snaje, unuke, sinovci i snaje i rodbina.

16126

STRAHIWA KRUPNIKOVI]

Pro{lo je godinu dana od kada si napustio ovaj svet, ali ti nisi umro

samo si se upokojio. Sve na tebe podse}a, svaki novi dan budi uspomene na

tebe. Ti `ivi{ kroz na{e snove, se}awa. U na{im srcima ostala je prazni-

na sa nadom da }emo jednog dana opet svi biti zajedno.

TA[A, BOKA, MAMA, TATA, KALINA, MAJA i LALE

16129

DEJAN DROBWAK

24. 1. 1966 - 28. 6. 2012.

Godina je pro{la ali se}awe i qubav prema tebi ne}e nikada. Vrati}e{ se

svaki put kad pomislimo na tebe. Ni suze ni re~i utehe doneti ne mogu. Ovo

nije san, ovo je stvarnost. Mnogo je bolna i prazna jer ti nisi u woj.

TVOJI NAJMILIJI: majka DANICA, otac MLADEN,

sinovi FILIP i VITO, supruga ZORA.

16139

Dragi na{

\OR\E RAKI]EVI]

1. 7. 2007. - 1. 7. 2013.

Toplina tvoje du{e i tvoje veliko srce `ive u nama. Godine su nemo}ne

da te odnesu u zaborav.

S qubavqu! Tvoja porodica

16129

46 PETAK 28. JUN 2013. GODINE

23. 8. 1986 - 3. 7. 2012.

^ITUQE

SLAVICA MITROVI]

(ro|ena Kari})OLGA OLGICA

]OSOVI]ro|ena Bodi}

10. 2. 1952 - 25. 5. 2013.

MOM VOQENOM OCU

SE]AWE

na na{eg dragog brata

DEJANA DROBWAKA

28. 6. 2012 - 28. 6. 2013.

1. 7. 2008 - 1. 7. 2013.

Navr{ava se PET GODINA bez moje supruge

MILICE

ILI]

iz ^a~ka

29. juna 2013. g. navr{ava se GODINA DANA

od smrti na{eg voqenog

RAJKOVI]

TOMISLAVA

diplomiranog ekonomiste

iz ^a~ka

OLGI GAJI]

ro|. Rakovi}

iz ^a~ka

6. 7. 2012. - 6. 7. 2013.

penzioneru Narodne banke

Srbije

Dana 29. juna 2013. godine, navr{ava se [EST

MESECI od kada nije sa nama

na{ voqeni suprug i otac

NOVICA

NOVI^I]

SE]AWE

26. 6. 1983 - 26. 6. 2013.

Pro{le su 33 godine od kako nije sa

nama na{a

Hvala ti za sve {to si u~inila za

nas, za svoju decu. Zauvek te ~uvamo u

na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI

16116

JOVANKA JOVA[EVI]

iz Preqine

27. juna 2013. navr{ilo se PET

TU@NIH GODINA od kako nije sa nama

MILKA SRE]KOVI]

ro|ena Jova{evi}

iz Preqine

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 28. JUN 2013. GODINE 47

Voqena Milice, pet godina bez

tebe provodim u tuzi i bolu.

Bila je sre}a imati takvu

suprugu - ~estitu, razumnu...

HVALA TI ZA SVE!

Jedan tvoj osmeh da mi je, da mi snagu povrati.

Neute{an suprug RADOJICA

16121

Po~ivaj u miru kraj onih koje si volela, a mi }emo

nastaviti da ostvarujemo tvoje plemenite `eqe,

sa osmehom i kad oko zasuzi.

K}erka SNE@ANA TOQI] sa porodicom i porodice

GAJI], BOLI], VU^ETI] i RAKOVI].

16125

Nismo se rastali

i ne}emo nikada.

Tvoji: supruga MIROSLAVA, k}i KATARINA,

unuk \OR\E, zet DRAGAN

16114

Mnogo nam nedostaje{, beskrajno

smo ponosni na tebe i ~uvamo te u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI

16117

Pru`io nam je qubav, plemenitost

i dobrotu koja se ne zaboravqa.

Supruga CANA i k}erka ANA

16111

S qubavqu i tugom

VA[I NAJMILIJI

16112

MIODRAG

LI[ANIN

LI[KO

DANA

TEOFILOVI]

U mislima si sa nama, nasmejan i vedar, kakav si uvek

bio.

TVOJI DROBWACI

Ra{o, ^upe, Kiwo, Jasna, Sne`ana, Vla}a,

Miro, Goca, Mi{ko i Ra{ko

sa porodicama.

16122

U sredu, 3. 7. 2013. navr{avaju se tri tu`ne godine od

prerane smrti na{e drage i nikada nepre`aqene ses-

tre i }erke.

Ponosni smo {to smo te imali, tu`ni {to smo te

izgubili. ^uvamo te u srcu i mislima.

VE^NO O@ALO[]ENI: brat DRAGAN,

majka SIBINKA i otac MIQKO

16118

^ETIRI GODINE SU PRO[LE OD KADA NISI

SA NAMA.

TVOJ SVETAO LIK @IVE]E VE^NO U NA[IM

SRCIMA.

S' qubavqu i po{tovawem

supruga QIQANA i k}i TAWA

16115

Dipl. ing. SAVOVI]

MILIJAN - SALE

25. 2. 1937 - 27. 6. 2009.

Voqenoj sestri Olgici s velikom qubavqu, velikim

bolom i tugom nosi}u te u srcu do kraja.

Tvoja sestra RADA i sestri~ina ANA

16113

29. 06. 2013. godine da}emo

godi{wi pomen i otkriti

spomenik na prijevorskom

grobqu na{oj

PETAK 28. JUN 2013. GODINE