Kalenic5 2014 Libre

8/20/2019 Kalenic5 2014 Libre

1/52

5/2014Цена 150 динара

ИЗДАЊЕ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ

У Брајновцу освештана новоподигнутацрква Светог пророка Илије


2/52

Ирина Горбунова Ломакс


3/52

Излази са благословомЊеговог преосвештенства

епископа шумадијског

Господина Јована

Година XXXIII,Број 5, (215), 2014.

Издавач :Српска православна епархија

шумадијска

Излази:шест пута годишње

Тираж: 2000 примерака

Штампа: ГРАФОСТИЛ,Крагујевац

271.222(497.11)ISSN 1820-6166 = КаленићCOBISS.SR - ID 50771212

Главни и одговорни уредник: Никола Миловић, протојереј

Заменик главног и одговорног уредника: Негослав ЈованчевићРедакција: Др Зоран Крстић, протојереј - ставрофор, Милић Марковић, протојереј, Марко Митић протојереј, РајкоСтефановић, протојереј - ставрофор, Драган Икић, јереј, Небојша Младеновић, протојереј, Гордана Јоцић, ВладанКостадиновић

Уредништво и администрација: “Каленић”, Владимира Роловића број 1, 34000 Крагујевац,e-mail : [email protected]Дизајн и припрема: Дејан Манделц


Беседа прва из Тумачења Посланице Јеврејима

светог апостола Павластр. 2

Свети Јован Злато усти

У Брајновцу освештана новоподигнута црква Светог пророка Илије......Саша Антонијевић, Владика Валеријан на Светој Гори............................Марко Јефтић, Освећење младеновачке цркве............................................

Небојша Ђокић, Сима Андрејевић Игуманов...............................................Негослав Јованчевић, Слово које само себе чита......................................Дејан Ђуричић, Светоуспењски Псковско-печерски манастир................

Из летописа Епархије шумадијске Промене у Епархији шумадијској Служења, пријеми и посете Епископа шумадијског Г. Јована

Дечија страна

14

2326

283336

стр. 6

О физици без одговора и онајвећем чуду

стр. 8

Интервју са протојерејем Кирилом Копејкиним

Савремено образовање:постоји лиалтернатива?

Ксенија Кончаревић

5/2014Цена150динара


У Брајновцу освештана новоподигнутацрква Светог пророка Илије


4/52

С в е т и Ј о в а н З л а т о у с т и , А р х и м а н д р и т З и н о н , ф р е с к а , м а н а с т и р С и м о н о п е т р а

Ове Беседе светитељ је изговорио у Цариграду, прикрају свог живота, око 404. године по Христовом рођењу

Бог, Који је из давнине много пута и разним начи-нима говорио оцима преко Пророка, у ове посљедњедане говорио је нама преко Сина, Којега поставинасљедником свега, кроз Којега је и вјекове створио (1, 1-2).

Заиста, гдје се умножи гријех онде се још већма умножи благодат (Рм 5, 20). Ово изражава блажениПавле и овде, на почетку посланице Јеврејима. Поштосу они вероватно били огорчени и изнурени невољама,и судећи по таквим приликама сматрали су себе ни-жим од свих других људи, онда апостол напомиње дасу они добили много већу и надмоћнију благодат, и натај начин ободрује слушаоце на самом почетку речи.Зато и каже: Бог, Који је из давнине много пута и раз-ним начинима говорио оцима преко Пророка, у овепосљедње дане говорио је нама преко Сина. Зашто онне супротставља Пророцима себе? Он је био тим већиод њих, што му је било поверено више, ипак он ово нечини. А зашто? Као прво, зато што није хтео да гово-

ри о себи ништа велико; као друго, зато што слушаоци

Свети Јован Златоусти

БЕСЕДА ПРВА ИЗ ТУМАЧЕЊА ПОСЛАНИЦЈЕВРЕЈИМА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

још нису били савршени; и као треће, зато што је хтеода их још више узвиси и покаже им велику предностНовог завета у односу на Стари. Он као да говори: шта

је велико у томе, што је Бог слао очевима нашим Про- роке? Нама је Он послао Сина Свога јединородног. До-бро је он започео реч: много пута и разним начини-

ма , изражавајући тиме да и сами Пророци нису виделиБога, а Син је видео. Много пута и разним начинима ,значи различито. Ја ћу , каже Бог, умножити виђења идаваћу причу преко пророка (Ос 12, 10). На тај начинпредност Новог завета у односу на Стари није самоу томе што су онима били послани пророци, а њима

Син, него и у томе што нико од њих није видео Бога,а Син јединородни Га је видео. При томе апостол неизражава ово одмах, него објашњава у даљим речима,када говори о Његовој људској природи: Јер коме оданђела икада рече: Син Мој јеси Ти и сједи Мени с дес-не стране (Јев 1, 5, 13)?

Обрати пажњу на његову велику мудрост: он на-пред доказује ову предност пророчанствима, а по-том, када је учинио овакву истину несумњивом, самобјашњава да је онима Бог говорио кроз пророке, анама кроз Јединородног. А ако је онима (Бог говорио)и кроз анђеле – јер и анђели су говорили са Јудејима

– онда и у овоме ми имамо предност, јер је са нама го-ворио Владика, а са онима слуге, зато што су анђели ипророци подједнако слуге. Добро је рекао: у посљедњедане ; ово их ободрава и теши као оне који очајавају.Као што и на другим местима говори: Господ је близу.

Не брините се ни за што (Флп 4, 5-6); и још: јер нам јесада спасење ближе, него кад повјеровасмо (Рм 13, 11),тако и овде. А шта означавају његове речи? То да сва-ки који је изнурен у подвизима, чувши о крају подви-га, унеколико се ободрује, видећи да настаје крај тру-дова и почетак одмора. У ове посљедње дане говорио

је нама кроз Сина. Ево опет говори: кроз Сина, то јест„у Сину“, насупрот онима који тврде да ово припада

Духу. Видиш ли, да се кроз употребљава уместо „у“? А речи: из давнине и у посљедње дане означавају још не-што друго. А шта заправо? То да по истеку дугог вре-мена, када смо ми били кажњени, када су недостајалидуховни дарови, када није било наде на спасење, кадасмо са свих страна очекивали рђаво, тада смо добилибоље. И погледај, како мудро је он ово изразио: није

рекао: „говорио је Христос“, иако је Он био „Онај којиговори“, али пошто су душе слушалаца биле још сла-бе и нису могле слушати о Христу, онда каже: гово-

рио нам је кроз Сина . Шта ти кажеш? Бог је говориокроз Сина? Да. У чему је онда преимућство? Овде типоказујеш да и Нови и Стари завет припадају једномистом Богу; дакле, међу њима нема значајне разлике.Затим он објашњава ове речи, говорећи: говорио нам

је кроз Сина. Обрати пажњу, како Павле ово уопштаваи изједначује себе самог са ученицима: говорио, каже

– нам . Иако Он није говорио њему, него апостолимаи преко њих другима, ипак Павле узвисује Јудејце и


5/52

сугерише да је Бог говорио и њима, а истовремено саовим, укорава их на неки начин, зато што су скоро свикојима су говорили пророци били порочни и разврат-ни. При томе, он сада још не говори опширно о ово-ме, већ говори напред о даровима који су ниспосланиод Бога. Зато и наставља: Којега постави насљедникомсвега. Овде он указује на оваплоћење Христово, слич-но као што и Давид у другом псалму говори: тражиод Мене и даћу Ти народе у насљедство Твоје (Пс 2, 8).Сада више није Јаков удео Господњи, и није Израиљнаследство Његово, него сви. Шта значи: Којега по-стави насљедником свега ? То да Га је учинио Госпо-дом свих, као што је и у Делима рекао Петар: Бог је

учинио Господом и Христом Овога Исуса (Дап 2, 36).А назив наследник апостол употребљава ради тога даби изразио два атрибута: истинитост синов-ства и неоспорност Његове власти.

Наследником свега, то јест чи-тавог света. Затим он опетокреће реч према оно-ме што се раније дого-дило: кроз Којега је ивјекове створио .

Где су они којиговоре: Било јевреме када Његаније било? Даљеапостол посте-пено изриче оЊему оно што

је много важнијеод овога: Он који

је, каже, сјај сла-ве и обличје бића Његовога и Којидржи све моћном

речју Својом, по-што Сам извршиочишћење гријехованаших, сједе са дес-не стране Величанствана висинама, и толико сепоказа већи од анђела, коли-ко је славније име наслједио негоони (Јев 1, 3-4). О, мудрости апостол-ска! Или боље речено, овде није потребно дивитисе мудрости Павловој, него благодати Духа, зато штоон није ово изрекао из сопственог разума, и није одсебе произнео овакву мудрост, јер како ово очекиватиод макље, од коже и из радионице за прављење шато-

ра? Него су од божанске силе оваква изрицања. Заис-та, овакве мисли нису дошле од његовог разума, који

је раније био мали и немоћан, да ни најмање није пре-вазилазио разум неуких људи. Него од благодати Духа,која јавља своју силу кроз кога хоће. Слично томе, каокада неко хоће да узведе мало дете на неко високо ме-сто, које достиже до саме небеске висине, онда то чини

постепено и мало по мало узводи га са нижих виси-на на више; потом, када га постави на врх и каже муда погледа на доле, увиди да се оно снебива, плаши иосећа вртоглавицу, онда га опет спушта на неко нижеместо, омогућујући му да предахне, а када одахне,опет га узводи, и затим опет низводи. Тако исто посту-па блажени Павле и са Јеврејима свуда, научивши се

овоме од свог Учитеља. Јер и Сам Христос је поступаотако, час узводећи слушаоце на висину, час низводећиих, и не допуштајући им да дуго остану на једном ис-том ступњу. Онда погледај како апостол, провевшислушаоце кроз неколико ступњева и поставивши их наврх побожности, пре него што су се они збунили и осе-тили вртоглавицу, опет их спушта ниже и даје им пре-дах: говорио , наставља, кроз Сина , и потом: Којега јепоставио насљедником свега . Име Син је опште име,али када се подразумева истинити Син Божији, онда јеоно више од свега; и ма како то било, овде апостол су-герише и доказује да је Он – висок.

Онда погледај како их он најпре поставља на нижистепен, говорећи: Којега је поставио насљедником

свега , зато што поставио насљедником не озна-чава високо дело, а потом на више,

додајући: кроз Којега је и вјековестворио , а затим на сами врх,

од кога нема вишег: Он који је сјај славе и обличје

бића Његовога . Овдеих он у ствари узводи

ка неприступачнојСветлости, ка са-

мом сијању.Међутим, пренего што се умњихов помрачио,погледај како ихон опет малопо мало низво-ди: и држи све ,

каже, моћном речју Својом, по-што Сам изврши

очишћење грехо-ва наших, сједе са

десне стране Ве- личанства на виси-

нама . Није само ре-као: сједе , него: после

очишћења сједе . Напомињео оваплоћењу, и говори опет о

униженом. Потом, поново рекавшинешто високо у речима: са десне стране

Величанства на висинама , говори опет нешто сми- рено, додајући следеће: и толико се показа већим оданђела, колико је славније име наслједио него они . Овдеон говори о домостроју у телу, зато што речи: толикосе показа већим не указују на природу једнаку са при-

родом Оца, него на природу плоти. При томе он садане говори о пореклу природе, него слично као што јеЈован говорио: Који за мном долази испред мене је,

јер прије мене бјеше (Јн 1, 15), изражавајући да је Онважнији и славнији, тако и Павле овде речима: толи-ко се показа већим од анђела , изражава да је Он оно-лико већи колико је славније име наслједио него они .

Примећујеш ли да је ово речено у односу на плот Хри-стову? Име: Бог – Реч Он је имао увек, а није га насле-дио доцније, и није постао већи од анђела када је из-вршио очишћење грехова наших, него је увек био већии неупоредиво већи. Дакле, ово је речено у односу наплот. Тако и ми, расуђујући о човеку обично говоримоо њему и ниско и високо. Када на пример, кажемо: чо-

С в е т и а п о с т о лП а в л е ,А р х и м а н д р и т З и н о н , ик о н а , е нк а у с т ик а


6/52

век је ништа, човек је земља, човек је прах, онда овосматрамо у односу на његов нижи део; а када говори-мо да је човек бесмртно биће, човек је разуман, сродангорњим силама, онда све ово повезујемо са његовимвишим делом. Тако и Павле говори некад о Христуса ниже стране, а никад са више, желећи да објаснидомострој и каже о непропадљивој природи Његовој.

Дакле, ако је Он извршио очишћење грехова на-ших, онда се постарајмо да останемо чисти и да непримамо никакву нечистоту, него да ону лепоту и оноблагољепије, које нам је Он предао, брижљиво чувамотолико неповређеним и неприкосновеним, да код насне би било никаквих нечистота, или нечег сличног. Јери мали греси, као на пример клеветање, вређање, лаж, абоље рећи, ни ови греси нису мали, него веома велики,и то тако велики да лишавају царства небеског. Како ина који начин? А Ја вам кажем , говори Господ, ако лико рече брату своме: „рака!“ биће крив синедриону;а ко рече: „будало!“ биће крив паклу огњеноме (Мт 5,22). А ако је тако крив онај који назива свог брата бу-далом, што се чини безначајно и својствено дечијим

разговорима, каквом ће тек суду и казни бити пре-дан онај који га назива убицом, завидљивцем и заси-па га другим безбројним увредама? Међутим, пазите,молим вас, на моје речи. Ако онај који твори једномеод ове Моје најмање браће , чини Њему самом, и онај

који не чини једном од ових најмањих не чини Њемусамом (Мт 25, 40 и 45), онда не бива ли исто тако саклеветањем и вређањем? Онај који клевеће свога бра-та, клевеће Бога, и онај који указује почаст брату сво-ме, указује је Богу.

Онда учимо свој језик добру: Уздржи , каже Псал-мопевац, језик свој од зла (Пс 33, 14). Бог нам га није

дао да бисмо вређали, грдили и клеветали један друго-га, него да би прослављали Бога, да би говорили оношто благодат сугерише слушаоцима, што служи на по-уку, на корист. Ти си рекао о некоме нешто рђаво; как-ву онда добијаш корист, причињавајући штету исто-времено са њим и самоме себи? Па ти заслужујеш на-зив увредиоца. Нема, истински нема ниједног зла које

би се заустављало самона ономе који га трпи, ада се не окреће и на оногакоји га причињава; такона пример, завидљивиспрема клопку другоме,али унапред и сам окуша-ва плодове злобе, мучисе, изнурава се и под-вргава себе свеопштојмржњи; користољубивилишава имовине дру-ге, али истовремено сатим лишава и себе самогљубави, или боље рече-но, заслужује свеопштепорицање. Добар глас јемного вреднији од богат-ства; није га се лако ли-шити, док је лако изгуби-ти богатство; или боље

речено, када нема бо-гатства не трпи се ни-каква штета, а када нијена добром гласу, онда

се човек подвргава осу-ди и исмевању, постајенепријатељ и омражен одсвих. Такође гневљивиунапред кажњава себе,мучећи се у самоме себи,

а потом тек страда онај на кога се гневи. На сличан на-чин и клеветник унапред посрамљује себе самог, а текпотом онога о коме говори рђаво; или чак не може ниово да достигне, него сам заслужује назив рђавог чове-ка и омраженог, а онога чини још омиљенијим. У ства-

ри, ако му онај о коме он говори рђаво, не узвраћа рав-ном мером, него га хвали и уздиже, онда даје похвалуне њему, већ себи самом. Као што се вређање ближњихокреће одмах, као што сам већ рекао, на саме увреди-оце, тако и добро учињено ближњима, доставља уна-пред радост онима који га чине. И онај који чини до-бро и онај који чини зло, неизоставно први доживљавапоследице; као што вода која истиче из извора, билобљутава, било укусна, пуни сасуде придошлих неумањујући извор, који је производи, тако исто зло идобро, од кога долази тога и радује или погубљује.Овако бива овде.

А какво ће тамо бити добро или зло, ко може израз-ити речју? Не може нико. Тамошња добра надмашују

сваки ум, не само реч; а супротно њима, иако се из- ражава речима уобичајеним за нас, тамо су, каже се,огањ, мрак, окови, црв неуспављиви, но, ове речи неизражавају само оно што се њима означава, већ нештодруго, још много ужасније. Да би се ти уверио у ово,обрати сада пажњу пре свега на следеће. Ако је тамоогањ, онда ми кажи, како је тамо и мрак? Видиш ли

С в е т и а п о с т о л П а в л е н а п у т у з а Д

а м а с к , Ј о р г о с К о р д и с


7/52

да је тамошњи огањ много ужаснији од овдашњег? Оннема светлости. Ако је тамо огањ, онда на који начинопаљује непрестано? Видиш ли да је он много гори одовдашњег? Он се и не гаси, због чега се и назива не-угасивим. Замислимо такође, какво је мучење битиспаљиван непрестано, налазити се у мраку, испушта-ти безбројне вапаје, шкргутати зубима и не бити усли-шен... Заиста, мрак и одсуство светлости неће нам до-зволити чак ни да распознајемо своје ближње, него ћесваки бити у таквом стању, као да сам страда. Ако овде

човек који је васпитан благородно, допавши у там-ницу, само осећа смрад, налази се у мраку и држи сезаједно са убицама, што сматра ужаснијим од сва-ке смрти, онда замисли шта значи бити спаљиванзаједно са убицама васељене, ништа не видети ине бити виђен, него се међу толиком множином

људи осећати усамљеним. А ако мрак сам по себиоптерећује и смућује наше душе, онда шта ће битикада се мраку присаједине оваква мучења и горења?Зато молим да се стално сећамо овога и подноси-мо жалост од речи, да не бисмо доживели казну наделу. А све ће се ово неизоставно догодити, и онекоји учине дела достојна тамошњих казни, неће

избавити нико, ни отац, ни мајка, ни брат, иако бинеко имао и велику смелост и велику силу пред Богом.

Брат неће избавити , каже Писмо, хоће ли избавитичовек (Пс 48, 8)? Сам Бог ће узвратити свакоме по де-лима његовим, а кроз њих се може и спасавати и под-вргнути мучењу.

И ја вама кажем: начините себи пријатеље богат-ством неправедним (Лк 16, 9). Онда ћемо се покори-ти, јер ово је заповест Господња; сувишке богатстваћемо делити потребитима, чинићемо милостињу док

је то у нашој власти; ово и значичинити себи пријатеље богат-ством ; разделићемо богатствосиромашнима, да бисмо гаси-ли тамошњи огањ и имали тамосмелост. Тамо нас неће прими-ти пријатељи, него дела наша. Ада нас не може просто стицањепријатеља спасити, види се изсамог додатка. Зашто у ства-

ри Господ није рекао: начините(стичите) себи пријатеље, даби вас примили у вечна насеља,него је додао и то на који начин(ово учинити)? Рекавши: бо-гатством неправедним , Он јеизразио да је потребно стица-ти пријатеље посредством до-брих дела, и напоменуо је данас само пријатељство не можезаштити, ако не будемо има-ли добра дела, ако не расточи-

мо праведно богатство, сабра-но неправедно. Оваква запо-вест о милостињи не односисе само на богате, него и на си-

ромашне; иако би се неко хра-нио, измољавајући то од дру-гих, и на њега се односи ова за-повест, зато што нема, стварнонема ни једног таквог сирома-ха, ма колико он био бедан, дасе код њега не би нашле две леп-те (Мк 12, 42). Дакле, могуће једа онај који даје од малог малопревазиђе оне који имају много,као што је било и са оном удо-вицом. Величина милостињесе не мери количином датога,него вољом и усрђем оних који

је дају. Тако је свуда неопходнавоља, свуда љубав према Богу. Ако ми будемо све чи-нили по њеном подстицају, онда иако би давали малоимајући мало, Бог неће одвратити Свога лица, негоће примити и мало као велико и необично. Он гледана слободно хтење, а не на оно што се даје; ако видида је оно велико, онда обраћа на њега своју одлуку и

суд, и чини даваоце учесницима вечних добара, којихнека бисмо се удостојили сви ми да их достигнемо,благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Хри-ста, коме са Оцем и Светим Духом нека је слава, моћ,част, сада и увек, и у векове векова. Амин.

Превео са руског Небојша Ћосовић

С в е т и а п о с т о лП

а в л е ,А р х и м а н д р и т З и н о н , ф р е с к а ,Ф ј о д о р о в с к и с а б о р ,П е т р о г р а д


8/52

Кад годину за годином продајете пљескавице на ки-оску код аутобуске станице, када по читаве дане се-дите за рачунаром укуцавајући непрегледне низовеко зна коме потребних бројева и имена, када по десетсати дневно распакивате и ређате по полицама гомиле

робе у загушљивом супермаркету, са досадом која васобузима и осећањем бесмисла сопственог постојања

лакше ћете се носити уколико имате оскудан нивообразовања и сиромашан унутрашњи свет. Зашто би-сте патили, када вас школа може на време припремитиза – доживотну отуђеност? Отуђити децу од њих самихкако не би добијала снагу из својих аутентичних мо-тива и афинитета, отуђити их од породице, традиције,вере, културе – то је социјална поруџбина којој требада удовољи образовни систем епохе либералног капи-тализма и економије масовне потрошње.

Још почетком 20. века Херис и сарадници, позна-ти у академској философији као „хегелијанци св. Лу-иса“, школски систем САД конципирали су као оруђеза изградњу глобалног друштва, које се базира на зам-

рзнутим односима где се свака иницијатива и свако

незадовољство (а тиме и потреба за мењањем друшт-ва) сасеца у корену. У својој „Философији образовања“из 1906. Херис пише: „Деведесет девет од стотину уче-ника јесу аутомати који пажљиво ходају прописанимстазама и пажљиво следе прописане процедуре. Овоније случајно: то је резултат опсежног образовања које

је научно дефинисано као класификација појединаца.Велики циљ школе – отуђење од самога себе – може себоље остварити на тамним, ружним местима без ваз-духа... Треба покорити физичко биће да би се надвла-дала лепота природе. Школа би требало да развија сна-гу за повлачење из спољног света “ (курзив наш).

Макс Ото је у есеју из 1949. („Наука и морал-ни живот“) изнео констатацију да велика заинтере-сованост бизниса за конципирање школског систе-ма (а додаћемо: и породичне, и педагогије слободногвремена) уопште не треба да нас чуди. Запањујућа

револуција у маркетингу изазвана је експанзијом ма-совне производње која се није могла ограничити на то

др Ксенија Кончаревић

САВРЕМЕНО ОБРАЗОВАЊЕ:ПОСТОЈИ ЛИ АЛТЕРНАТИВА?

да једноставно удовољи људским потребама, него јепотребе производње поставила изнад људских жеља.Било је потребно створити потражњу за било чим штоби доносило профит. Да би златна кока и даље носила

јаја, требало је поучавати да је потрошња најважнијасврха живота. То је била та нова стварност либералногкапитализма која објашњава како бизнис манипулише

школовањем и одрастањем уопште.Стратегија серијског образовања давала је оче-

киване резултате још пре него што је у танчинеосмишљена. Америчка новинарка Хелен Тод учланку „Зашто деца раде“ објављеном још дав-не 1913. у McClure’s Magazine наводи како је фа-

бричка инспекторка 1909. обавила неформалноистраживање на 500 деце запослене у 20 фабри-ка. „Утврдила је да њих 412 радије ради у ужас-ним фабричким условима него да се врате у шко-лу“. Дана 11. априла 1933. председник Рокфе-лерове фондације Макс Мејсон најавио је оп-сежни национални програм за САД који ће, узпомоћ Фондације, омогућити „контролу људскогпонашања“. Два истраживања за Конгрес – једноиз 1915. и друго из 1959. – дошла су до исто-ветног закључка да се школска политика у но-

вом педагошком поретку намерно креирала далекоод очију јавности, у корпоративним уредима – уба-чена у школске механизме софистицираном, суптил-но разрађеном кампањом утицаја која је јавном мњењубила невидљива.

Две деценије након Другог светског рата, између1967. и 1974, донети су кључни документи образовнеполитике, међу којима посебно место заузима више-томна „Таксономија образовних циљева“ БенџаминаБлума, која, по речима аутора, представља „алат закласификацију начина на које појединци треба даделују, мисле и осећају на основу одређених упутста-ва“ (обратите пажњу на фрагмент „мисле и осећају“

– у питању је тотална контрола појединца). Све је нор-

мирано, стандардизовано, задато, адаптирано, под-ложно тестирању. Епилог? Само 31 % високообразо-ваних Американаца, по подацима за 2006, може у пот-пуности разумети најобичнију причу објављену у но-винама, што представља пад у односу на претходнудеценију, када је свега 40 % особа са дипломама фа-култета то било у стању. Или: 35% младих жали збогсвог искуства на факултету и не сматра га вредним уло-женог времена и новца; више од половине изјављује(2006) да на факултету није научило ништа корисно.А свему томе претходили су конкурси, ранг листе, на-пето ишчекивање младића и девојака хоће ли бити

примљени на престижне студије, стрепња како ће сеизаћи на крај са финансијама, хоће ли наћи запослењеу струци, да ли ће бити лакше „пробити се“ са овимили оним специјализацијама, потврдама, дипломама,титулама.

Животе намењене рутинским пословима најбоље је задржати незрелима. Децу и омладину програ-


9/52

мирану по мери креатора нових друштвених одно-са срећемо свуда око нас: то су апатична створењабез животних интересовања и јаснијих циљева, увеж-бана да организују своје време само око експлозијаодушевљења и забаве или избегавања казне (ређе, јери кажњавање је „кршење дечјих права“). Најстрашнијикоментар о овој деци јесу хиљаде и хиљаде сати којеона проводе у неистраживању, неигрању, нетражењуприлика за своје стваралачко изражавање већ у па-сивном гледању музичких спотова (ако се музикомможе назвати агресивни ритам), мењању ТВ канала,сурфовању по интернету, игрању компјутерских игри-ца, куцању стотина СМС порука баналне садржине икрајње осиромашеног вокабулара.

Заглупљеност постаје нарочито опасна за децуиз средњих и виших слојева, која су под притисци-

ма, наметнутим њиховим већ ионако несигурним родитељима, успела да дођу до извесних диплома. Кадпостану радно способна, та дојучерашња деца осећајуда морају нешто знати, јер њихове дипломе јемче дазнају и умеју, да су „оспособљена“. У то и остају уве-

рена док неочекивано бруталан развод, отказ или напа-ди панике који настају услед њихове неспособности инесналажења у односима са људима не уздрмају неси-гурну равнотежу њихових непотпуних и јалових, аливећ одраслих живота. Људи осуђени да буду непотпу-ни, неспособни и застрашени светиће се на онима усвојој близини, док ишчезавају из властитог и туђихживота погрбљени испред светлуцајућег монитора.У свим неуспешним друштвима, како показују соци-олошка и криминолошка истраживања, поштовање

према својим обавезама и својој породици пада заједноса саосећањем према својим ближњима, да би билозамењено преокупираношћу забавом, а одатле до бо-лести зависности и света криминала није далеко.

Да, превише је драгоценог времена, покушаја и по-грешака утрошено седењем у полумраку, у виртуелномсвету. Бити зрела особа значи живети са сврхом, својом

властитим сврхом; значи прихватити одговорност; зна-чи борити се са својим слабостима и развијати срце, уми дух. Покажите младој особи зависној од компјутераи мобилног телефона да је живот занимљивији оделектронског сурогата, а сама стварност ће временомучинити остало.

Алтернатива је успостављање критичке дистанцепрема актуелној парадигми „образовања за информа-тичко и постмодерно друштво“. Неопходно је трезвеносе суочити са утилитаристичким концептом школе ињеговим погубним утицајима на развој индивидуалнеи друштвене свести, дехуманизацију, релативизацијукултурних и цивилизацијских вредности. Пошто је,по речима Михаила Кардамакиса, „најважније делоправославне духовности у данашњем лудилу новеиконоборачке јереси, то јест у сатирању човека као

иконе Божије, њена борба заочување хришћанске иконе чо-века, за заштиту и подршку чо-века и истините човечности,целосног човека и свеукуп-не људске стварности“, пра-вославно образовање призва-но је да сведочи и пројављујебогатство те духовности,онотологију њеног унутарњегискуства са својственим јојисторијско-есхатолошким ди-намизмом и богочовечанскомпунотом, обухватајући, али инадрастајући, преображавајућии оживотворавајући културне,

научне, цивилизацијске вред-ности које се транспонују про-цесом образовања.

Људи васпитани и образова-ни на традиционалним духов-ним и културним вредностиманемају потребе да ишчезавајуу сајбер простору или да сеодају јефтиној забави, јер они

ретко доспевају у ситуацију дане знају шта ће са својим временом. Време посвећеноприватности таквима је благослов, јер им се свиђа дабуду у друштву најближих, а ако су сами – у друшт-ву књиге, музике, природе, у разговору са Богом, упонирању у своју душу.

Људи васпитани и образовани на традиционалнимвредностима свесни су своје пролазности и потребе даоплемене сваки свој тренутак.

Такви људи уочавају потребе других и своје аутен-тичне потребе. За разлику од отуђених, свесни, урав-нотежени и одговорни људи никад не постају преви-ше зависни од материјалног богатства, осећајући да сенајвреднија добра – љубав, благородност, доброта – некупују.

Наше време на земљи строго је омеђено. Нема-

мо времена за бескрајне изборе животних путева иопредељења. Сваки избор искључује неки други – то јестварност са којом се суочавамо у овом привременомживоту који увире у вечност. Зато нараштајима који до-лазе дугујемо избор вредности које су бар једнако до-бре као и оне које су надахњивале нас и наше родитеље

– а ако је могуће и боље.

Л а в р е н т и ј е д е В о л т о л и н а ,П р е д а в а њ е Х е н р ик аА л е м а њ с к о г , м и н и ј а т у р а ,XI V в е к


10/52

ПИТАЊЕ: Оче Кирило, прошли сте дуг и тежакпут ка Православљу. А сада, не само да служите у

Цркви, него и предајете у духовним школама и има-те степен кандидата физичко-математичких наука.

Реците, молим Вас, основне податке о себи и о томечиме се тренутно бавите?

ОДГОВОР: У детињству сам васпитаван у породи-ци, можемо рећи, агностика. Али сам био крштен у ра-ном детињству, бака је била верник, и водила ме је ухрам. Након тога, у цркву нисам ишао, тако да сам биоваспитаван са убеђењем да је најважније спознати ис-тину. А због тога што сам растао у материјалистичкојсредини, за мене је спознати Истину означавало дасазнам како је све устројено. Због тога сам одлучио дабих требао да се бавим физиком и да ћу кроз физику туИстину и упознати.

После осмог разреда, кренуо сам у физичко-математичку школу и завршивши је, уписао сам Фи-зички факултет Универзитета у Санкт-Петербургу.

О ФИЗИЦИ БЕЗ ОДГОВОРА ИО НАЈВЕЋЕМ ЧУДУ

У каквој су корелацији наука и библијско Откровење? Признаје ли се чудо у научној слици света? Какоживети хришћанским животом у свету савремених материјалистичких стереотипа? На ова и другапитања одговара кандидат богословља и кандидат физичко-математичких наука, директор Научно-богословског центра за међудисциплинарна истраживања при Државном универзитету у Санкт-Петербургу и доцент на богословском одељењу при санкт-петербургској Православној духовнојакадемији протојереј Кирил Копејкин

Касније сам уписао аспирантуру и одбраниодисертацију. Али, још за време студирања на факул-тету схватио сам да постоје питања на која физиканије способна да пружи одговоре. У првом реду, то јепитање о души. Зашто душа боли и зашто не може-мо да пронађемо срећу и мир у овом свету? Тражећиодговор на то питање, дошао сам до вере. При том,имао сам осећај да се враћам у изгубљени рај, сећаосам се утисака из раног детињства, који су били ду-боко, дубоко у мени сачувани, али који су били из-ван граница моје свести. Они су некако опет испли-вали... Мирис у храму, играње пламена свећа. И упи-сао сам богословију, завршио је и постао свештеник.Тренутно сам доцент у санкт-петербургшкој Духовнојакадемији, настојатељ храмова Светих апостола Пе-тра и Павла и Свете мученице Татјане на Државномуниверзитету и директор Научно-богословског центраза међудисциплинарна истраживања Универзитета уСанкт-Петербургу. Проблем који ме је заокупљао чи-

тав мој живот, проблем односа науке и религије, стојидиректно пред нама. И Црква је свесна да је то један одзначајнијих проблема. На сабору, када је Његова све-тост Господин Кирил постављен за патријарха, био јестворен и нови црквени орган – Међусаборно прису-ство . Задатак Међусаборног присуства је припремање

решења која се тичу најважнијих питања унутрашњегживота и спољашње делатности Цркве, разматрањеактуелних тема која се односе на сферу богословља,а такође припремно изучавање тема које се разматрајуна помесним и архијерејским саборима, односноприпремање решења. Тај орган је подељен на неколико

комисија, а ја сам члан оне која се бави богословљем.Пред ту комисију је још 2009. године постављен низактуелних питања и занимљиво је да се половина одњих тиче проблема односа науке и религије. Једно одпитања јесте однос научног и религиозног у светлу бо-гословског знања, а друго богословска интерпретацијапроисхођења света и човека. Ова питања се да-нас дубоко разматрају у Цркви и брину савреме-но друштво. Конкретно, ова област се истражује уНаучно-богословском центру међудисциплинарнихистраживања где се спроводе непрестани семинари иодржавају конференције.

ПИТАЊЕ: Да ли знање, које у себи има Хришћанство,противречи савременим научним погледима?

ОДГОВОР: Како може да противречи, ако је нау-ка уствари поникла из хришћанства? Ради се о томеда је савремена наука поникла у веома специфичној


11/52

богословској културној средини. Сматрало се да Богчовеку даје Откровење на два начина. Прво и највећеОткровење јесте Откровење библијско, а другоОткровење је сама природа. Сама природа јесте КњигаТворца која је упућена човеку. И читава наука је израс-ла из покушаја да се прочита та Књига природе. Так-ва замисао је постојала само у контексту хришћанскетрадиције, тако да никаква друга цивилизација није

родила науку. А наука се, као што знамо, родила у Ев- ропи у седамнаестом веку.

Наравно, можемо поставити питање како јехришћанство поникло пре две хиљаде година, а наукапре свега три, четири века; због чега се наука тако каснопојавила? Да бисмо то схватили, треба имати следеће увиду: ако сматрамо да је свет књига која је упућена чо-веку, онда према свету могу бити примењени исти ме-тоди истраживања који важе за изучавање библијскогтекста. У семиотици (науци која се бави знаковима)постоје три степена истраживања текста. Сви текстовисе састоје од знакова, а најелементарније истраживањесе састоји у томе да разјашњавамо однос једних зна-кова према другима, то јест изучавамо оно што се на-зива синтаксом. Такође, могуће је истраживати односзнака према ономе шта он означава, то јест истражи-вати његову семантику. И на крају, могуће је изучава-ти однос текста у целини према ономе ка чему се онобраћа и према ономе од кога је створен (што се називапрагматика текста). Поједностављено говорећи, мог-ло би се рећи да је у периоду прве хиљадугодишњицехришћанства богословска мисао била заузетаистраживањем праксе (прагматике) књиге природе,то јест истраживао се однос света према човеку и ис-

траживао се однос света са Творцем. Било је уоченода свет представља послање Божије упућено човеку.Један од највећих византијских богослова, преподобниМаксим Исповедник, говори да овај свет представља„циљно изаткани Логосев хитон“. Свети Григорије Па-лама, у којем православно византијско богословље до-стиже своје вехунце, назива овај свет Писмом Самои-постасне Речи. Односно, овај свет јесте текст упућенчовеку. И ово је веома важна мисао, која је могла дапоникне само у контексту хришћанске традиције. За-што? Зато што ми, будући да смо део овога света, исто-времено имамо претензије на то да смо способни да гапрочитамо. Замислите да нам неко каже да Дон Кихоти Санчо Панса разматрају замисао романа Сервантеса

Дон Кихот и структуру самог дела. То би нас, у крајњојмери, задивило зато што су они јунаци тог текста. Тач-но тако и ми, налазећи се унутар света, одједном има-мо претензије да тај свет схватимо и да схватимо Твор-ца тог света (можда не у свој пуноћи, но барем дели-мично). То је могуће не само зато што је свет окре-нут нама, већ зато што смо ми створени по образу иподобију Творца, Створитеља света, а то значи да мо-жемо тај свет и схватити. У XI веку се појављују првиуниверзитети и условно је могуће рећи да је епоха од

једанаестог до седамнаестог столећа, који се још нази-

ва веком научне револуције , време када се универзитет-ско средњовековно богословље занимало изучавањемсемантике створеног света. Сматрало се да сваки еле-мент у свету има одређено значење, семантички сми-сао. То је, такође, веома важна мисао. Мисао да неприписујемо ми символично значење тим елементимасвета, већ да је то значење које је у њих поставио сам

Бог. И опет, зато што смо створени по лику и подобијуБожијем, ми овај створени свет можемо прочитати. Накрају, епоха научне револуције XVII века јесте вре-ме када мисао, која је била заузета изучавањем КњигеТворца, прелази са истраживања прагматике и семан-тике створеног света ка изучавању синтаксиса, одно-сно према изучавању односа међу елементима текста.У чему се састоји лепота објективног познања света?Ми не истражујемо свет из односа према човеку, штоби неизбежно носило елемент субјективности, већ из-учавамо однос једног елемента света према другомелементу и описујемо форму тог односа на формалном

језику математике. Тај начин описивања се показао не-обично ефективаним и, што је најважније, такав на-чин описивања нам дозвољава да изградимо теоријскознање о свету. А шта то значи? Значи, да када ства-

рамо теорију, онда описујемо не само целовитост не-ких чињеница, већ описујемо законе који управљајутим чињеницама. Односно, ми не описујемо засебнопадање јабуке на земљу, кретање Месеца око Земље,кретање Земље око Сунца... Не! Говоримо да постоји

један закон земљине теже, унутар којег су могућа раз-личита кретања. Односно, када описујемо теоријскисвет, ми као да стајемо на тачку гледишта Законодав-ца. Занимљиво је да се у древности реч теорија изво-дила од речи Θεόζ што на грчком значи Бог. Етимолош-ки, то је неправилно. У ствари, та реч произилази од

речи θεa што значи поглед (гледиште, мишљење – при- медба преводиоца ). Али, теоријски поглед на свет намдозвољава, у извесном смислу, да станемо на позицију,ако не Творца, онда Демијурга. То даје огромну моћчовеку, јер, уочавајући законе створеног света, ми мо-

жемо да тај свет мењамо, да га преображавамо. При-ближавамо се ономе ка чему нас је позвао сам Бог: тре-бали би да преобразимо овај свет ради тога да би се онпоново вратио у јединство са Богом. Да би, као штоапостол Павле говори у Првој посланици Коринћанима ,Бог постао „све у свему“ (Прва Коринћанима 15, 28).Када данас, како нам се чини, израња нека против-

речност између науке и религије, објашњење види-мо у томе што, са једне стране, наука претендује на тода гледајући на свет са теоријске тачке гледишта, онасама у неком смислу речи стаје на позицију Творца; садруге стране, богословље које покушава да усвоји ставОткровења, такође претендује на достизење апсолутнепозиције – у крајњој мери, у својој ограниченој фор-ми богословље стреми да достигне поглед Творца насвет. И та два мишљења често долазе у противречност,али та противречност није последица тога што је наукасупротстављена религији или тога што се богословљебори са науком, већ је повезана са тим што се код нас

још није формирао неокрњен поглед на свет. Ради се отоме што и научне податке и Библију ми интерпрети-

рамо и то је пре свега питање интерпретације. Засад,целокупна интерпретација, нажалост, још није рођена,али, рећи ћемо да је Френсис Бекон, који је оснивачте метафоре о две књиге – Књиге природе и Књиге

Творца – сматрао да ће нам схватање природе каокњиге Бога омогућити да дубље схватимо Библију каоОткровење Божије. Надам се да ће се на крају крајевато и догодити.

ПИТАЊЕ: Стиче се утисак да се та идеја разумевања света као Књиге Божије пресеца са Ва-


12/52

шим личним путем. Да ли бисте часове физике изшколске клупе могли да назовете делом свог духовногпута?

ОДГОВОР: Наравно. Ради се о томе да нам физикавеома много даје, због тога што нам пружа могућностда станемо на теоријску позицију у односу према све-ту и да се отргнемо од свакидашњег погледа на њега.Ево једне занимљивости. Када је пре неколико годи-на универзитетски храм Светих Петра и Павла празно-вао сто седамдесету годишњицу постојања, покушаосам да саберем свршене студенте Универзитета којису постали свештеници. Тамо је било православних,дошли су протестантски пастор и рабин. Али, највишеих је било православних. Наравно, нисам могао све даих окупим, али интересантно је да су међу онима којесам могао да саберем, већи део били физичари. Било

је и математичара, биолога, филолога, али је највишебило физичара. Мислим да је то повезано са тим што

је првобитно стремљење ка разумевању Бога крозистраживање створеног света у неком тајном виду са-чувано у физици.

ПИТАЊЕ: Да ли би могли да се присетите оногтренутка када сте се Ви сами обратили ка Богу, кадасте почели ићи у храм? Шта је то „бол у души“, очему ви говорите?

ОДГОВОР: Ради се о томе да нам физика, као иуопште наука која проучава створени свет, веома мно-го говори о структурама тог света, али нам ништа неговори о смислу стварања. Мада се занимам физи-ком, код мене увек извире питање смисла... На при-мер, остварим неко велико откриће, и добијем Нобело-

ву награду. То је предивно. Али и шта са тим?! Увек јелебдело питање зашто је то потребно? Односно, уну-тар мене је живело стремљење ка познању, али одго-вор на питање „зашто је то потребно?“ унутар себе ни-сам имао. Схватао сам да неки смисао у томе постоји,али га никако нисам могао открити. То питање се јошвише изоштравало проживљавањем крајности живота.Логично је да ћемо сви ми умрети. Па зашто онда не-што радити и ка нечему стремити, ако је живот такократкотрајан? У реалности, живот научника је веоматежак, због тога што живиш у непрестаном трагању,а то значи у непрестаном незадовољству самим со-бом. Права просветљења долазе веома ретко, а неко-ме можда никада и не долазе. Појављује се питање за-што да живимо под таквим непрестаним притиском иу стању постојане унутрашње дискомфорности, ако ћесе опет све то завршити? У трагању за одговором наово питање дошао сам у Цркву.

ПИТАЊЕ: Али Ви сте одабрали не само пут хришћанина, него пут свештенослужитеља. Зашто је за Вас то било тако важно?

ОДГОВОР: То је веома лична ствар, али ћу рећи. Чини ми се да је живот данас уређен на такав начинда покушавамо да не мислимо на смрт. Односно, ми

схватамо да ћемо умрети, али свако од нас живи такокао да је бесмртан. И савремена култура читаво вре-ме смрт измешта негде изван. Међутим, смрт се ухришћанској традицији доживљава као нешто вео-ма важно. Ако ћемо право, смрт је треће рођење. Нашпрви рођендан је дан када смо се појавили на свету,други рођендан нам је дан нашег крштења, дан нашег

духовног рођења, и трећи рођендан, колико год да точудно звучи, јесте дан наше смрти када се ми из при-временог живота рађамо за живот вечни. Карактери-стично је да су дани сећања на светитеље, дани њиховесмрти, дани када су они прешли у тај вечни живот.Ево, за мене, главни подстрек да постанем свештеник

је био близак додир са смрћу. Кад је умро мој отац, аон се упокојио веома млад, односно био је нешто малостарији него ја сада, сећам се да сам се буквално данпосле његове смрти пробудио и „дошла ми је таква ми-сао“, као што код нас говоре, односно имао сам ути-сак да је та мисао стварно однекуд дошла, и да сам је

ја чуо. Та мисао се састојала у томе што треба живетитако да то ради чега живиш не би ишчезло са смрћу. Иодмах затим ми је на ум пала друга мисао која, како сечини, не проистиче на директан начин из прве, али безобзира на то, доживео сам их као нераздељиве, а то једа треба да будем свештеник. И после тога сам предаомолбу за пријем у богословију.

ПИТАЊЕ: У пастирској и мисионарској делатно-сти Вама помаже и Ваше образовање? Па, у чему јеспецифичност служења управо у универзитетском

храму?ОДГОВОР: Сматрам да уколико специјално

образовање у нечему помаже у пастирству, онда је тосамо умеће да нешто другачије гледате на ситуацију.Вероватно је највеће питање које поставља савреме-ни човек управо следеће: ако је свет материјалан, ондазбог чега Бог и молитва, и како се то уопште сједињује?Ако се молим, зар то може утицати на нешто уматеријалном свету? У стварности, физика нас доводи

до парадоксалног закључка. На основном степену којиистражује физика (рецимо, квантна механика), светније материјалан у простом школском смислу те речи.Ти објекти од којих се састоји створени свет, електро-ни, протони, неутрони, сличнији су неким психичкимприродама, него материјалним објектима у простомсмислу те речи. Довољно је рећи да код елементарнихчестица од којих се све састоји, нека својства ствар-но постоје независно од нас, објективно. Маса, елек-трично пуњење... А таква својства као што су положају простору или на пример брзина, не постоје ако се непремере, при чему је то данас већ и експерименталнодоказано. Односно, не треба мислити да су електро-ни или протони честице налик на песак, само веомамале. Не! Ово је нешто принципијално другачије. По-казало се да те честице делују једна на другу чак у не-ким ситуацијама у трену, што није посредовано про-стором и временом. Тканина створеног света је веоматесно исткана. Добро размисливши, оно што нам дајесавремена физика која изучава такву дубину природе,и оно о чему нам говори Откровење, јесте управо тода је свет створен Речју Божијом, да се Бог у СимволуВере назива Творцем, буквално Песником створеногсвета (односно како говори Свети Григорије Палама,свет представља „Писмо самоипостасне Речи“), и ми

би морали да дођемо до закључка да је свет психичкодело Бога. Оно што ми називамо материјалним светом

јесте психичко. Али то није наше психичко, и ми тодоживљавамо као неку сурову реалност. Но, то је пси-хичко Бога. Такође, када стварамо стихове или романе,где се то налази? У том смислу постоји и свет који јестворен Речју Божијом. Данас постоји веома популарна


13/52

метафора коју разматрају различити физичари да свету ствари представља једну компјутерску симулацијуи да ми просто живимо унутар те симулације коју јестворила нека виша цивилизација.

ПИТАЊЕ: Односно, физика се испоставља не то- лико материјалистичка колико идеалистичка?

ОДГОВОР: Да, наравно. Један од истакнутих физи-чара XX века Вернер Гејзенберг, који је један од твора-ца квантне механике, добитник Нобелове награде, го-ворио је о томе да нас физика не информише о фунда-менталним честицама, већ о фундаменталним структу-

рама, и у нашој тежњи да проникнемо у суштину бићауверавамо се да је та суштина нематеријалне природе.

ПИТАЊЕ: Да ли су савремене научне теорије о по-станку света и човека и теорија еволуције у корелацијиса Књигом Постања?

ОДГОВОР: У корелацији су, али је то веома сложено.Та сложеност је условљена тиме што се лик света којиизображава савремена наука, на који смо ми навикли,веома много разликује од библијског доживљаја. Ево,погледајте, за нас је свет – космос. Реч „космос“ про-изилази од глагола „космео“ што значи „украшавати“,доводити у ред (одавде произилази „козметика“ којомжене себе украшавају). Доживљавање света као кос-моса по историјским мерилима се појавило у античкојГрчкој, у епохи коју је Карл Јасперс назвао „осовин-ским временом“, то јест од VI до V века пре Христо-вог рођења. Да бисмо видели свет као космос, потреб-но је удаљити се од њега, погледати на њега са стра-не, погледати на хармонију корелираних делова кос-моса. Али, за то је потребно стајати изван света. Миданас на свет тако и гледамо. За нас се доживљај светакао космоса чини једино могућим. Али, за библијску

свест свет није космос већ олам . Ова јеврејска реч која је преведена на словенски и руски језик као свет , про-изилази од корена лм што значи бити сакривен, скри-вати се. Човек је сакривен унутар света, он је погружену ток творевине, као што кап воде бива део тока реке.И управо као што кап воде не може изађи изван грани-ца реке и погледати је са стране, тако ни човек не може

изаћи из света и погледати га са стране, односно виде-ти свет као космос.

Библијска прича о стварању света јесте прича остварању олама, као што космологија приказује упра-во настанак космоса. Рекао бих да се та два гледиштамеђусобно допуњују. Уколико их упоредимо, видећемоследеће: није случајност да када говоримо о научнојслици света, говоримо управо о слици, зато што сликаподразумева да сам ја одстрањен из ње и да се просторслике налази иза равне површине представе. И дирек-тна перспектива слике ствара илузију простора изаповршине тог изображења. А супротност директнојперспективи слике ће бити обрнута перспектива ико-не која као да излази у сусрет ономе који се моли. Паи сама особа која се моли, прилазећи икони, бива уву-чена у простор иконе. Ако морамо да упоредимо све-тоназор који је карактеристичан за науку и светоназоркоји је карактеристичан за Библију, ја бих их упоредио

са погледом на слику и по-гледом на икону, са директ-ном и обрнутом перспекти-вом. Што се тиче еволуције,одрицати факат еволуције јенаивно. Ми можда не знамосве о разлозима еволуцио-ног процеса, али чињеницаостаје чињеница, и то јенаивно порицати као штоби било погрешно на основубиблијског Откровења одри-цати чињеницу кружењаЗемље око Сунца. Но, мени

се чини да је основни про-блем у томе што је Библијавеома сложен богослов-ски текст, који такође тре-ба продубљено схватати.И веома често, када чита-мо Библију на руском, а нена језику на којем је створе-

на, ми и несвесно убацујемо смисао који је својственнама и који ми позајмљујемо из руског језика. На при-мер, када се у првој глави Књиге Постања говори о на-станку човека, онда ми ту причу читамо у низу при-ча о стварању свих осталих живих бића. Прво је ство-

рена трава, па дрвеће, затим водоземци, птице, рибе,животиње, звери и на крају човек. Када читамо рускитекст, нама измиче једна посебност која је видљивасамо у јеврејском тексту. Ради се о томе да су све

речи трава , дрвеће , животиње , рибе – употребљенеу једнини, такође као и човек. У руском преводу то неможемо приметити. Очигледно је да када Бог стваратраву, дрвеће, рибе и тако даље, да Он ствара не једнутравку, не ствара једно дрво, или једну рибу. Он ства-

ра род траве, род дрвећа, род риба, односно неки законкоји управља тим створењима. Пажљиво посматрајућиконтест приповедања, можемо рећи да се у првој гла-

ви Књиге Постања говори управо о стварању људског рода. А лично име Адам се појављује тек у другојглави, где се већ, ако погледамо јеврејски текст, Богпочиње називати именом Јахве – са којим се и откриоМојсију у Неопалимој купини. То значи да личносноиме ниче у другој глави. И тамо се већ говори о томе

Documents

Kalenic5 2014 Libre